U Briselu je potvrđeno da će se o izuzeću od zabrane uvoza ruske nafte za zemlje Zapadnog Balkana još razgovarati. Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da to još nije završena stvar, do 5. decembra – kada definitivno ne može više da se uvozi sirova nafta poreklom iz Rusije, ima dosta vremena. NIS može da kupi i druge nafte na Mediteranu.
Oko briselskog embarga na rusku naftu i pozicije Srbije – juče od jutra do podneva menjale su se informacije – prvo vest da i za nas važi zabrana zatim da odluka nije konačna, da će čekati 1. decembar. Kod nas posluju i kompanije iz zemalja članica, a svi uglavnom naftu kupuju kod NIS-a.
Mićović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je ovo pitanje kao i većina drugih pitanja koja se ovih dana otvaraju, vezano za snabdevenost tržišta važno i treba da posmatramo kako utiču na snabdevenost.
„To da će biti zabranjen uzvoz sirove nafte i derivata nafte iz Rusije doneto je u julu, znali smo za nju, Srbija je kao i sve zemlje EU bila u okviru toga, tada su izuzete neke zemlje, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Češka i Hrvatska je izuzeta od uvoza vakuum gasnog ulja koje ima poreklo iz Rusije i sve su iznele neke tehničke nedostatke, ali obrazlagali su tada zašto da budu izuzete iz ovog paketa“, rekao je Mićović.
Prema njegovim rečima, to još nije završena stvar, do 5. decembra kada definitivno ne može više da se uvozi sirova nafta poreklom iz Rusije, ima dosta vremena.
Šta će se dopremati JANAF-om
Mićović kaže da ovaj paket ne predviđa zatvaranje JANAF-a, on će raditi za potrebe potrošača na tim pravcima, a to je pre svega Rafinerija nafte u Pančevu, ovo se odnosi na robu ruskog porekla koja se transportuje tim naftovodom i istovara u luku Omiš, koja je luka u EU.
„Mi možemo, tačnije NIS koja jedina prerađuje sirovnu naftu u Srbiji – može da kupi i druge nafte na Mediteranu, verujem da uveliko rade na tome da bi obezbedile sigurnost svog rada“, ukazao je Mićović.
Ne veruje da će ovo uticati na sigurnost snabdevanja, već ovo utiče u velikoj meri na ekonomiju i ekonomičnost.
“Kada prerađujete naftu koja je 30 posto jeftinija, a ruska nafta je mesecima unazad 30 odsto jeftinija od druge nafte istog kvaliteta – promeniće se finansijski pokazatelji u preradi nafte”, objasnio je Mićović.
Od svih mera koje donosi Vlada, bitno je da očuvamo strukturu tržišta.
„NIS nije jedini u mogućnosti da obezbedi sigurnost snabdevanja, imamo niz distributivnih lanaca vezanih za uvoz derivata nafte, važno je da tu strukturu očuvamo, uvoz i zalihe nafte su bile vezane za politiku određivanja cena, kada cena ne pokriva troškove, zalihe su padale“, kaže Mićović.
Napominje da su poslednjih mesec i po dana, zalihe u velikoj meri podignute i ne samo to, važno je očuvati lance snabdevanja.
Pročitajte još:
Novi transportni putevi nafte
Ono na šta se uvek oslanjamo je uvoz derivata nafte iz Rumunije, Bugarske, Slovačke, Austrije, iz okruženja, kaže Mićović.
“Dunav je najbolji transportni kanal, kada pređemo na železnicu ili auto-transport to je skuplje i ne možemo se dugoročno osloniti, samo mogu da pomognu”, dodaje on.
Nafni embargo i problemi evropskih rafinerija
Mićović smatra da evropske kompanije treba da se preorijentišu na druge vrste nafte, neke rafinerije u centralnoj i istočnoj Evropi su projektovane za ovaj kvalitet nafte.
Celo tržište će raditi prerađujući naftu iz udaljenih destinacija, biće nešto skuplje. Sve će profunkcionisati, troškovi neće biti isti, najveću promenu doneće cene i u našem regionu. Što se tiče uvoza derivata, i njih nema beskonačno, istakao je Mićović i dodao da je važno da sačuvamo izvore, da ih ne presecamo.
Odluka OPEK-a i Rusije
Odluka OPEK-a i Rusije da smanje proizvodnju nije očekivana – u junu je bilo najava da će povećati proizvodnju „crnog zlata“.
Mićović napominje da je do kraja 2023. produžena deklaracija o savezu OPEK-plus, smanjenje od 100.000 barela na dan od sledećeg meseca je rezultat procene da će doći do pada potražnje. Jedna stvar je ko će gde da se snalazi, a druga stvar je šta će potrošači tražiti.
„Ono što se kao rast potražnje očekuje je veća konverzija naftnih derivata u toplotnu i električnu energiju u Evropi – biće blagi rast potražnje, a sa druge strane privredna recesija od Kine do Evrope je nešto što se očekuje i to će smanjiti pad potražnje. OPEK je priznao da je ovo vreme potpuno nepredvidivo i teško je snaći se, predvideli su odredbu da se u slučaju potrebe sastanci češće održavaju, da što pre odreaguju“, kaže Mićović.
Berze su posle tog dogovora o rezanju proizvodnje odmah reagovale. „Brent“ je poskupeo sa 83 na 95 dolara, a dizel 280 dolara po toni, derivati su brže odreagovali, neposredno su potrebni na tržištu. Derivati su munjevito odreagovali ukazuje Mićović.
“Ovaj manevar OPEK-a vodi povećanju cene, ako ne bude tražnje to će voditi i padu cene, ne očekujem da će biti preko 100, vrednosti su oko 100 dolara, ali ne mnogo preko 100”, dodaje on.
Tri nedelje unazad imali smo pojeftinjenja cene derivata na našim pumpama.
„Ovo 280 dolara po toni kotacije je promena od 25 do 30 dinara po litri, to niko ne očekuje. Moramo reagovati na ovo, ukoliko ne pratimo kretanja padaće nam zalihe“, zaključio je Mićović.
Izvor: RTS
