Home Blog Page 280

Žene su snalažljivije i visprenije u svakom poslu, pa i u OIE sektoru

Foto: OIE Srbija
Foto: Ljubaznošću Nevene Đukić

Nevena Đukić poznata je u javnosti kao urednica Energetskog portala, vodećeg specijalizovanog internet medija i štampanog magazina. Manje je poznato da je Energetski portal sastavni deo Centra za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) čija je osnovna delatnost pružanje inženjerskih usluga. Nevena Đukić je generalna direktorka CEEFOR-a, rukovodi timom inženjera, a uz to je aktivna u kompaniji MT-Komex koja pripada istoj porodičnoj grupaciji. Nevena je inače profesor engleskog jezika i dokaz da se uz puno rada, mušku podršku i osmeh kao zaštitni znak može sve.

Direktorka ste CEEFOR-a, kompanije čija je delatnost pružanje inženjerskih usluga koje su uglavnom dominantni muški posao. Otkud žena, filolog po struci, u takvom poslu?

Nevena Đukić: Uz velikodušnu pomoć, podršku i mentorstvo Miloša Kostića, ja sam na neki način ubačena u ovaj posao. Ranije mi je i bilo teško, dešavale su mi se situacije u kojima se i inženjeri moraju dobro zamisliti, a možete da pretpostavite kako je bilo meni, filologu u tom muškom poslu. Danas je mnogo drugačije, kroz rad sam napredovala, sazrela, štreberski naučila sve što treba i mogu slobodno reći da se odlično i snalazim. Naravno, vetar u leđa mi daje kako Miloševo iskustvo, tako i sigurnost koju imam, jer se oko mene nalazi tim ljudi koji su najbolji u svom poslu. Zajedno nalazimo rešenja i za najkomplikovanije probleme sa kojima se srećemo.

CEEFOR se uglavnom bavi projektovanjem tehničke dokumentacije za OIE projekte. Koji su najvažniji projekti?

Nevena Đukić: CEEFOR se već 12 godina uspešno bavi projektovanjem i ishodovanjem dokumentacije za projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Naši prvi projekti, kao što su izgradnja kogeneracionih postrojenja i gasnih elektrana (8MW) za kompaniju NIS i 2 MW za SOLARIS Energy definitivno spadaju među najvažnije projekte, iako smo uradili veće projekte za TOYO Tires 8,4 MW i DeLaSol 12MW.

Pored ovih, veoma smo ponosni i na izradu projekta za vetroelektrane Kostolac od 66MW za Elektroprivredu Srbije, čija gradnja je u toku. Tu su i projekti za kompanije IKEA, Grundfos, MINAQUA, UNIOR Components, TERMOVENT, STEEL-IMPEX i mnogi drugi. Kako smo prvi počeli da se bavimo razvojem solarnih elektrana u Srbiji, lista naših klijenata je dugačka zbog čega smo i prepoznatljivi u ovom sektoru.

Kako upravljate ljudskim resursima i poslovanjem?

Nevena Đukić: Moram reći da to nimalo nije lak zadatak. Svi koji me poznaju znaju da sam uvek “na telefonu” odgovaram na pozive, poruke, mejlove. Ono što mi je posebno važno jeste to da moj tim zna da sam uvek tu za njih i da svaki problem zajedno možemo da rešimo, nekada na teži, nekada na lakši način, ali rešenje, dobro za sve, uvek se nađe.

Da li muškarci poštuju žene u poslu ili postoje momenti kada se osećate nedovoljno poštovano u poslu koji obavljate?

Nevena Đukić:  Muškarci iz mog okruženja i poslovni partneri veoma poštuju žene. Prate sve ono što radimo, tu su kao pomoć i podrška i na njih uvek mogu da se oslonim. Do sada nisam imala loša i neprijatna iskustva, a ni koleginice iz mog tima.

Foto: OIE Srbija

U našoj kompaniji su svi jednaki, bez obzira na pol i stečeno obrazovanje i za ovih 12 godina rada CEEFOR-a nikada nisam čula neku „opasku“ na temu polne nejednakosti. Mi se svi trudimo da nesebično delimo znanje stečeno svih ovih godina, kako bismo zajedno rasli i napredovali i mislim da u tome leži ključ uspeha.

CEEFOR pripada grupaciji kompanija u kojoj se nalazi i MT-Komex, koji se bavi izgradnjom solarnih elektrana. Koja je Vaša uloga u tom poslu?

Nevena Đukić: CEEFOR i MT-KOMEX zajednički rade na implementaciji solarne energije, tako da uvek ima nekog „preplitanja“. Možda bi moje najveće „uplitanje“ u MT-KOMEX bio marketinške prirode i organizacije raznih sajmova i konferencija na kojima učestvujemo.

Na koji način biste motivisali mlade devojke da posao potraže u sektoru OIE? Zašto je to dobar posao?

Nevena Đukić: Sektor obnovljivih izvora energije je nešto što će tek da raste i da se razvija i samim tim ovo je oblast u kojoj ima puno prostora za inovacije, nove ideje. Iz mog dosadašnjeg iskustva mogu reći da smo veoma sposobne, rame uz rame sa jačim polom možemo da završavamo gotovo sve poslove. Za neke stvari smo malo snalažljivije i visprenije, i sigurna sam u to da kada nešto rešimo da završimo to i obavimo. Obnovljivi izvori energije su oblast u kojoj možemo da se dokazujemo i pokazujemo našu snalažljivost i znanje koje smo stekle, jer ovo je pravi trenutak da svi zajedničkim snagama radimo na tome da se OIE oblikuje na najbolji mogući način.

Izvor: OIE Srbija

Odlaže se grejna sezona, novogodišnja rasveta samo mesec dana, kaže gradonačelnik

Foto-ilustracija: Pixabay (ri)
Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Gradsko veće je danas donelo odluku da se, u skladu sa vremenskim uslovima i opštom situacijom sa energentima u svetu i u Srbiji, odloži početak grejne sezone u Beogradu koja je trebala da počne u subotu, 15. oktobra, izjavio je za Beoinfo gradonačelnik Aleksandar Šapić.

Šapić kaže da je Gradski štab za vanredne situacije ovlašćen da praktično svakog dana prati vremenske uslove i u skladu sa njima izveštava „Beogradske elektrane“  kada bi sezona mogla da krene.

Prema njegovim rečima, procene od Hidrometeorološkog zavoda kažu da će u sledećih sedam dana temperature biti sigurno iznad prosečne „koje čak ne bi ni dozvoljavale da se sistem grejanja upali, jer bi se odmah sam blokirao“.

„Zbog domaćinskog poslovanja, mislimo da je mnogo važnije da budemo sigurni da onda kada bude bilo zaista hladno naši domovi budu topli, nego da se zbog formalnosti sada kreće sa grejanjem, a vremenski uslovi nam idu na ruku“, kaže Šapić.

On je dodao da će građani biti obavešteni o početku grejne sezone kada se steknu vremenski uslovi, te da veruje da će to svakako biti do početka novembra.

„Treba istaći da će ušteda u novcu biti velika, a procene su da svaki dan odlaganja grejne sezone ona iznosi nekoliko miliona evra. Na nama je da iskoristimo ove povoljne vremenske prilike i pokušamo da uštedimo energente“, kaže.

Novogodišnja rasveta samo mesec dana

Šapić je najavio da će odlukom Gradskog veća ove godine novogodišnja dekorativna rasveta biti postavljena od 15. decembra do 15. januara, samo mesec dana, te da će biti ograničena na uži turistički centar grada.

„Najvažnije je da se obezbede energenti i struja po što jeftinijim cenama, jer je neprikladno da Grad troši dodatnu električnu energiju i time ugrožava i čitav sistem“, kaže Šapić.

Izvor: Nova ekonomija

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 14. oktobra 2022. godine do 15 časova 21. oktobra 2022. godine, i to za:

1. EVRO DIZEL, u iznosu 220,00 dinara za jedan litar i
2. EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 180,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Kako postati kupac – proizvođač?

Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. godine se propisuje da kupac-proizvođač proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni (distributivni) sistem, odnosno zatvoreni sistem u kojem se višak skladišti i povlači nazad u trenutku kada kupac-proizvođač ne može da proizvede dovoljnu količinu električne energije za svoje potrebe.

Usvajanjem Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, procedura kojom se postaje kupac-proizvođač je značajno pojednostavljena, a celokupan proces može da se završi za manje od mesec dana. Pre usvajanja Uredbe, bilo potrebno više od šest meseci za okončanje ove procedure.

Nakon što krajnji kupac pribavi brojilo, elektronskim putem šalje elektrodistribuciji zahtev za prilagođenje mernog mesta kako bi dobio status kupca-proizvođača. Uz popunjen zahtev, predaju se dokumenti za prilagođavanje mernog mesta, dokaz o plaćenoj taksi koja trenutno iznosi 16.854 dinara* i izjava proizvođača o usklađenosti proizvoda sa zahtevima EPS-a.

Pomenuti dokumenti šalju se elektronski na adresu kp.zahtev.bg@ods.rs. Takođe, potrebno je i da krajnji kupac izgradi proizvodni objekat, a instalisana snaga proizvodnog objekta ne može da bude veća od odobrene snage priključka krajnjeg kupca. Potvrda o ispravnosti uređaja i instalacija šalje se elektronski na adresu kp.prikljucenje.bg@ods.rs.

Nakon ovog postupka, na redu je podnošenje zahteva snabdevaču na elektronsku adresu kp@eps.rs. Ukoliko je reč o domaćinstvu podnosi se Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, a ukoliko krajnji kupac nije domaćinstvo ili stambena zajednica podnosi se Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom.

Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Nakon što ugovor bude zaključen, snabdevač o tome obaveštava operatora sistema, koji zatim u roku od pet dana priključuje objekat krajnjeg kupca na elektroenergetski sistem. U sledećem koraku, operator upisuje krajnjeg kupca u Registar kupaca-proizvođača u roku od pet dana čime se zvanično stiče status kupca-proizvođača, odnosno prozjumera.

Problem ipak postoji

Nezadovoljstvo postojećih kupaca-proizvođača ogleda se u neadekvatnom načinu obračuna PDV-a, akciza i drugih naknada. Ministarstvo finansija smatra da potrebno da se kao osnovica za PDV, akcize i druge naknade uzima celokupna količina električne energije koju kupac-proizvođač preuzeo od snabdevača, dok Ministarstvo rudarstva i energetike smatra da je potrebno da naknada bude pozitivna vrednost razlike neto električne energije, odnosno razlika između količine električne energije koju je kupac-proizvođač isporučio snabdevaču i koju je preuzeo nazad.

Iako je stav Ministarstva rudarstva i energetike u skladusa pomenutom Uredbom, način obračuna PDV-a primenjen je prema stavu Ministarstva finansija, s obzirom na to da je u njegovoj nadležnosti obračun osnovice za PDV. Naime, problem leži u suprotnosti Uredbe sa Zakonom o PDV-u, Zakonom o akcizama i Zakonom o javnim davanjima.

Foto-ilustracija: Freepik Photovoltaic photo created by senivpetro – www.freepik.com

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da će nastojati da ukazuju Ministarstvu finansija na značaj stimulisanja kupaca-proizvođača. Shodno tome, njihovo Ministarstvo izračunalo je da električna energija koju proizvedu prozjumeri za državu ima 75 puta veću vrednost u poređenju sa troškovima uvoza energije. Država uvozi električnu energiju po ceni od 500 evra u proseku, međutim njena tržišna cena nekad iznosi i 1.000 evra.

Prema njihovoj proceni, čak i ako se prozjumerima ne bi uopšte naplaćivao PDV, država bi od prozjumera imala veliku korist. Stav Ministarstva rudarstva i energetike je da je važno da se nastavi stimulisanje kupaca-proizvođača, kako bi se trend porasta broja prozjumera povećao, od čega će i naša država imati koristi.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Macura: Cilj Ministarstva povećanje proizvodnje toplotne energije iz OIE i smanjenje potrošnje finalne energije

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Tema daljinskog grejanja je postavljena visoko na agendi resornog ministarstva, rekao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Milan Macura na Međunarodnoj konferenciji „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja’’ u Novom Sadu, i dodao da su Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni ciljevi povećanja proizvodnje toplotne energije iz OIE i smanjenja potrošnje finalne i primarne energije.

„Doneli smo novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i potpuno smo usaglasili regulatorni okvir sa direktivama EU čime smo stvorili uslove za nove investicije. Da bismo ostvarili zacrtane ciljeve potrebno je da obezbedimo 28 milijardi evra kroz sredstva iz pretpristupnih fondova, kredite, zajmove i donacije. Finansiraćemo nove projekte u sistemu daljinskog grejanja, domaćinstvima, javnim ustanova i privredi i već smo počeli sa ulaganjima’’, rekao je Macura.

Pomoćnik ministarke podsetio je da je Ministarstvo 2021. pokrenulo saradnju sa EBRD u oblasti sistema daljinskog grejanja i da će ona nastaviti da se razvija i u narednim godinama kako bi se povećala proizvodnja toplotne energije iz obnovljivih izvora.

„Pre dvadesetak dana u Kragujevcu je potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, sa direktorom EBRD i ambasadorom Švajcarske, potpisala memorandume o razumevanju sa deset toplana o uvođenju solarnih panela, toplotnih pumpi, geotermala, biogasa i biomase u sisteme daljinskog grejanja u 11 lokalnih samouprava. Vrednost projekta iznosi 40 miliona evra čime će se smanjiti emisije CO2 za oko 25.000 tona godišnje i isporučiti 142 GWh toplotne energije iz OIE’’, rekao je on.

Prema njegovim rečima, takođe rade i na projektima izgradnje novih toplana na biomasu pa su prošle godine završili izgradnju toplana u Malom Zvorniku i Priboju, završavaju se radovi u Novom Pazaru i pripremaju procedure za novu toplanu u Majdanpeku. U saradnji sa KfW bankom izgradiće se još četiri nove toplane na biomasu kao i solar-termal postrojenja u Beogradu i Boru.

Pomoćnik ministarke napomenuo je da je Ministarstvo uz podršku Nemačke razvojne banke KfW sprovelo projekte rehabilitacije i modernizacije sistema daljinskog grejanja.

„U okviru prve faze rehabilitovani su i modernizovani sistemi daljinskog grejanja u 22 toplane u vrednosti od 130 miliona evra. Danas realizujemo petu fazu projekta sa sedam toplana u vrednosti od 32 miliona evra’’, rekao je on i dodao da će se nastaviti dalja ulaganja koja doprinose unapređenju energetske efikasnosti kotlova, smanjenju gubitaka vode i energije, emisije štetnih gasova i troškova proizvodnje i distribucije toplotne energije.

Energetski portal

Reka Đetinja pobelela od zagađenja otpadnim vodama

Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom Đetinje od centra grada do dvorane Veliki park reka je bila prljavo-bela zbog velike količnine kanalizacionih i drugih otpadnih voda koje su u nju juče ispuštene, piše Danas.

„Đetinja izgleda kao čorba od pečuraka“, komentarisali su građani na društvenim mrežama stanje užičke reke koja je, i ranije, zbog zagađenja često menjala boje.

Nada Jovičić, gradska većnica zadužena za zaštitu životne sredine, rekla je za Danas da su u reku, „najverovatnije, ispuštene kanalizacione i druge otpadne vode“ i da je to prijavila republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine.

„Odmah sam pozvala inspekciju i očekujem da ćemo za nekoliko dana dobiti zvaničan izveštaj o tome šta je bio uzrok zamućenja reke. Mislim da je u pitanju bila kanalizaciona voda koja je ispuštena u reku“, rekla je za Danas Nada Jovičić i dodala da „nije bilo pomora ribe i ostalog živog sveta u reci“.

Ona je pojasnila da je probem u tome što, u ovo doba godine, kada izostanu obilne kiše, nema dovoljnog priliva vode u korito Đetinje da bi reka mogla da odnese sve otpadne vode koje se u nju ispuštaju.

Izvor: Danas

Polovni automobili skuplji za više od 20 odsto, zašto vlasnici odlažu prodaju

Automobil
Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)
Foto-ilustracija: Pixabay (jaygeorge)

Kupovina automobila, i nekad i sad, zahteva ozbiljnu pripremu – u smislu informisanosti, ali i znatnu količinu novca. Uz aktuelna svetska zbivanja, to su verovatno i najvažniji razlozi zbog kojih se ljudi češće odlučuju za kupovinu polovnih vozila. To potvrđuju i podaci do kojih je došao sajt Polovni automobili, a koje je predstavila Romana Takov, gostujući na Prvom programu Radio Beograda.

Godišnje, kupi se oko 150.000 polovnih vozila, i to više na dizel-pogon. Najviše, kako je rekla, dizelaši i folksvagen, uprkos rastu cena.

,,Pandemija je ostavila veliki trag na industriju automobila, pre svega zbog mikročipova, za koje postoje teškoće i u nabavci i u proizvodnji, što je dovelo do manje proizvodnje novih, a samim tim i do odlaganja prodaje starih automobila. Takođe, na tržište automobila i proizvodnju novih utiče i aktuelna situacija između Rusije i Ukrajine, obe ove zemlje su značajne za auto-industriju zbog sirovina i proizvodnje komponenti. Rusija je jedan od glavnih izvoznika i proizvođača katalizatora, što dodatno otežava ionako velike probleme u ovoj oblasti’’, rekla je Takov.

Istraživanje koje su sproveli u periodu januar–avgust 2022. pokazalo je da je, zbog svega navedenog, porasla i cena polovnih vozila.

Tako su automobili, stari do 20 godina, ove godine skuplji za 21 odsto nego prošle godine u istom periodu, a čak 29 odsto skuplji nego 2020. Posledica takvog stanja je da sada neko ko je kupio automobil pre tri-četiri godine može da ga proda po praktično istoj ceni.

,,Naši automobili su prosečno stari 17 godina, i na to najviše utiče cena’’, istakla je Takov.

Napominje da je više od 80 odsto svih polovnih automobila kupljenih iz uvoza ove godine, staro prosečno 10 godina.

,,A što se cena tiče, prema istraživanju koje smo radili prošle godine, i gde je učestvovalo preko 8.000 ispitanika, najviše se kupuju vozila čija vrednost se kreće od tri do pet hiljada evra, potom ona od dve do tri hiljade, i tek onda vozila čija se cena kreće između pet i sedam hiljada evra’’, kaže Romana Takov.

Značajan je i podatak da, kad se kupuju novi automobili, preko 60 odsto kupaca se odlučuje za benzince, a kada se kupuju polovni, u čak 65 odsto slučajeva kupci se odlučuju za dizelaše.

Hibridni i električni automobili još nisu značajnije zastupljeni na našem tržištu. Kako kaže Romana Takov, pre svega zbog cene i situacije da je jako malo ovakvih vozila na tržištu polovnih vozila, ali i zbog nedovoljno izgrađene infrastrukture.

Izvor: RTS

U borbi protiv energetskih izazova Schneider Electric predstavio nove tehnologije za ubrzanje elektrifikacije, digitalizacije i održivosti

Foto: Schneider Electric
Foto: Schneider Electric

Schneider Electric, lider digitalne transformacije u upravljanju energijom i automatizacijom, započeo je Innovation Summit World Tour 2022, apelujući da se posvetimo najvećim izazovima današnjice – energetskim, ekonomskim i klimatskim – sa kojima se suočavaju vlade, privreda i potrošači širom sveta. Kompanija je predstavila svoj pristup i rešenja.

„U vremenu svetske krize, moramo da imamo jasnu sliku našeg putovanja i odredišta. Trenutna energetska kriza je samo vrh ledenog brega“ ocenjuje predsednik i direktor kompanije Schneider Electric, Jean-Pascal Tricoir. „Sa svetskom energetskom potražnjom koja je predviđena da će se utrostručiti u narednih 30 godina, presudno je da iskoristimo postojeće tehnologije kako bismo ubrzali elektrifikaciju, digitalizaciju i održivi razvoj.“

Tricoire je ovo istakao na početku serije događaja Innovation Summit koje Schneider Electric organizuje za svoje klijente, korisnike i dobavljače i na kojima kompanija predstavlja nove inovativne proizvode, softvere i usluge koji su posvećeni efikasnijem korišćenju energije.

Ponovio je i zaključke sa Climate Week NYC-a gde je glavna direktorka za održivi razvoj, Gwenaelle Avice-Huet, pozvala da se posveti više pažnje još uvek često potcenjenoj strani energetskog problema – odnosno pitanju koliko se energije uopšte troši.

Istraživački tim kompanije Schneider Electric-a (Schneider Electric Research Institute) je predstavio prvi primerak kvantitativne studije koja pokazuje potencijal postojećih tehnologija, koje, ako se kombinuju i adekvatno iskoriste, imaju šansu da smanje emisiju ugljen-dioksida za dve trećine do 2030, dok ostvaruju ogromne uštede energije u stambenim i poslovnim objektima (do 70 odsto).

Schneider Electric već dugo zastupa hitnu i zajedničku akciju da se smanji energetski otpad, ulaže u obnovljivu energiju, elektrifikaciju i digitalizaciju energetskih ekosistema, kao i da se obezbedi da taj razvoj bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima i sa opštim dobrom. Kompanija je široko prepoznata kao lider za pitanja životne i društvene sredine i upravljanja (ESG), i njeni proizvodi, usluge i ostale aktivnosti pomažu korisnicama, dobavljačima, poslovnim partnerima i zajednicama da dalje napreduju na tim poljima.

Kako je održivost srž poslovanja Schneider Electric-a pokrenuli su i globalno takmičenje za svoje partnere sa ciljem da istaknu dobre inicijative širom sveta Schneider Electric Sustainability Impact Awards. Osmišljene tako da prepoznaju klučnu ulogu partnera i dobavljača kompanije u kreiranju održivijeg okruženja i sa idejom da partneri prijave svoje projekte i inicijative i na taj način prikažu primere dobre prakse širom sveta. Takmičenje je globalno i prijave su otvorene do 25. novembra.

Izvor: Schneider Electric

Vodič za izgradnju solarnih elektrana na porodičnim kućama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Energetski potencijal solarne energije u Srbiji je za 30 odsto veći, u poređenju sa centralnom Evropom, gde već postoje brojne solarne elektrane na krovovima privatnih kuća. U Srbiji, od početka primene novouvedenog instituta „kupac-proizvođač“ električne energije, već preko 300 domaćinstava se odlučilo da samostalno započne proizvodnju struje za sopstvene potrebe.

Uvođenjem ovog zakonodavnog rešenja je nastalo dosta pitanja i nedoumica građana o načinu izgradnje i rada solarnih elektrana, procedura priključenja, i subvencija i kredita za finansiranje uvođenja obnovljivih izvora energije u energetski miks domaćinstva. Kako bi pomogli građanima da bolje razumeju mogućnosti izgradnje solarne elektrane na krovu svoje porodične kuće, Centar za unapređenje životne sredine je objavio novi vodič koji sadrži detaljne informacije o celokupnoj proceduri „od ideje do zelenih kilovata“. Drugo, dopunjeno izdanje vodiča možete preuzeti sa sledećeg linka: https://cuzs.org.rs/klima-docs/kako-postati-kupac-proizvodjac-vodic-za-domacinstva.pdf

Proizvodnja električne energije putem solarnih panela je izazvala veliko interesovanje javnosti od kada je u domaće zakonodavstvo uveden institut „kupac-proizvođač“, izmenama i dopunama Zakona o energetici iz aprila 2021. godine.

„Institut kupac-proizvođač predviđa proizvodnju struje za sopstvene potrebe, a svi nastali viškovi se prebacuju u elektroenergetski sistem koji ima funkciju „virtuelne baterije“. Kada je potrošnja struje u domaćinstvu veća od proizvodnje solarne elektrane, tada se „povlače“ viškovi sopstvene proizvodnje, i tako opet koristimo struju koju smo sami proizveli. Na ovaj način smanjujemo naše troškove električne energije, koji će očigledno biti sve veći, ali smanjujemo i potrebe za spaljivanjem fosilnih goriva u izvesnoj meri, čime poboljšavamo kvalitet vazduha. Ovo su već dovoljni motivi da nastavimo da pomažemo i podstičemo prihvatanje solarne energije i instituta „kupac-proizvođač“, ali važno je reći da na ovaj način utičemo i na povećanje stabilnosti elektroenergetskog sistema Republike Srbije.“ – izjavila je Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Međutim, uvođenje potpuno novog instituta u zakonodavstvo ponekada moraju da prate i korekcije zakona koji nisu iz predmetne oblasti, kako bi nova zakonska rešenja mogla adekvatno i u potpunosti da budu primenjena.

Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

„Najveća prepreka masovnijem usvajanju instituta „kupac-proizvođač“ od strane zainteresovanih građana je trenutni način obračuna PDV-a, akcize i ostalih pripadajućih troškova, koji se obračunavaju na celokupnu potrošnju domaćinstva, umesto samo na „neto razliku“ između preuzete i predate električne energije, kako je definisano Uredbom koja reguliše pitanje ovog obračuna. Ovakva situacija je nastala kao posledica neprepoznavanja instituta „kupca-proizvođača“ od strane drugih zakona, poput Zakona o PDV-u i Zakona o akcizama. Dobra okolnost je što su započeti razgovori „kupaca-proizvođača“ sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Ministarstvom finansija i EPS-om, i očekujemo da će do usvajanja budžeta za 2023. godinu doći do promene ovih zakona, kako bi Uredba o kriterijumima i načinu obračuna mogla da bude primenjena pravedno i u potpunosti.“ – dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Pored drugog izdanja publikacije „Kako postati kupac-proizvođač?“, još više informacija o solarnoj energiji možete saznati preuzimanjem publikacije „111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji“, gde možete pronaći detaljne mape solarnih potencijala i lokacija pogodnih za izgradnju solarnih elektrana u Srbiji.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Za šest meseci na mrežu priključeno ukupno 5 MW solarnih elektrana kupaca-proizvođača, podneti zahtevi za više od 100 MW

Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)
Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

U prethodnih šest meseci ukupan kapacitet solarnih elektrana koje su postavili kupci-proizvođači prešao je pet megavata. Do ovakvog rezultata došlo je zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri za postavljanje solarnih panela i prepoznavanju koristi koje građanima ali i privredi donosi institut kupca-proizvođača, koji je uveden Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Pre donošenja Zakona o korišćenju OIE 2021. godine, ukupna instalisana snaga solarnih elektrana iznosila je 11 MW, a tokom poslednjih šest meseci povećana je za dodatnih 5,17 MW, koliko iznosi ukupna snaga solarnih elektrana kupaca-proizvođača koji su stekli taj status tokom dosadašnje primene ovog zakona.

U postupku obrade zahteva kod “Elektrodistribucije Srbije” je oko 700 zahteva domaćinstava, stambenih zajednica i privrednih subjekata, za koje bi ukupna snaga iznosila 102,1 MW, a 5 MW elektrana su već na mreži.

Nakon što investicije fizičkih i pravnih lica koja su u prostupku dobijanja statusa kupca-proizvođača budu realizovana može se očekivati da dođe do značajnog povećanja kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora za kratak vremeni period, što doprinosi povećanju ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije i većoj energetskoj bezbednosti.

Investicije u oblasti solarne energije kupaca-proizvođača karakterišu kratko vreme za realizaciju investicije, zajedničko ulaganje državnog i privatnog kapitala, ili samo privatnog uglavnom kod komercijalnih kupaca, korišćenje celokupne proizvodnje za potrebe domaćeg tržišta, uz značajnu nezavisnost i niže troškove samih proizvođača.

Energetski portal

Cena energije uvezene u Srbiju uvećana više od 30 odsto međugodišnje

Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)
Foto-ilustracija: Pixabay (Tumisu)

Cena uvezene struje u Srbiju poskupela je 34,2 odsto u septembru ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Cena uvezenih proizvoda za rudarstvo veća je 36,3 odsto, dok je eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa poskupela 37,6 odsto, a proizvodnja koksa i derivata nafte 26 odsto.

Takođe, cena proizvodnje papira i proizvoda od papira iz uvoza u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine porasla je 33,4 odsto, a električne opreme 17,1 odsto.

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda porasla je 27,4 odsto, proizvodnja električne opreme 17,1 odsto, a osnovnih metala 14,4 odsto, saopštio je RZS.

Izvor: Biznis.rs

Dodeljene nagrade konkursa “Ekoopština”

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Projekat „Ekoopština” je francusko-srpska platforma za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji kao i u Francuskoj, koje su predstavljene tokom tematskih seminara organizovanih za lokalne zajednice u Srbiji od 17. maja do 14. juna 2022. godine.

Konkurs je bio namenjen svim srpskim opštinama i gradovima u četiri kategorije (održivo upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodom, energetska efikasnost zgrada, pametni gradovi) i nagradio je ukupno osam srpskih opština i gradova koji su dobili studijska putovanja u Francusku, kao i svim nastavnicima i učenicima u Srbiji koji rade na zaštiti životne sredine.

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, NALED i SKGO, zajednički su dodelili nagrade pobednicima konkursa “Ekoopština”.

Ceremonija dodele nagrada je poslednja etapa konkursa koji je mobilisao institucionalne sfere, privatni sektor, kao i naučnike i univerzitete.

U ime svih partnera i učesnika konkursa „Ekoopština”, svečanost je otvorio francuski ambasador Pjer Košar podsetivši na važnu misiju „Ekoopštine”. On je pohvalio veliku motivisanost svih učesnika i bogatstvo interakcija koje je projekat inicirao između partnera, opština i srpskih škola. Naglasio je da „Ekoopština” ima za cilj da postane stub francusko-srpske saradnje u pogledu održivih gradova. Interesovanje učesnika i partnera, kako francuskih tako i srpskih, za ovo prvo izdanje projekta, bilo je veliko; na konkurs je stiglo 60 prijava iz 35 opština i gradova za četiri navedene kategorije. Srpske škole su predstavile 35 projekata za kategoriju „Zelena škola“, među kojima je bilo i 15 projekata iz škola u kojima se uči francuski jezik.

Ambasador se zahvalio svim akterima, a posebno srpskoj naučnoj zajednici čiji su pripadnici bili članovi žirija konkursa „Ekoopština”. On je istakao da je upravo njihova stručnost ono što daje puni kredibilitet projektu. Članovi stručnih žirija su izvršili detaljnu i argumentovanu analizu svih podnetih projekata.

Ambasador je posebno pozdravio prisutne predstavnike škola, decu i njihove direktore, čestitajući im što su izabrali da budu građani sutrašnjice, preporučivši im da svoju opredeljenost za održivi razvoj prenesu i na svoje drugove iz razreda. Podsetio je na punu podršku partnera od samog nastanka projekta u Srbiji.

Foto: Goran Zlatković

Izrazio je svoje zadovoljstvo povodom najave nastavka projekta „Ekoopština” sledeće godine, sa još više partnera. Posebno se osvrnuo na oznaku „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koju je konkurs dobio zahvaljujući saradnji sa novim partnerima iz UNDP-a i Delegacije Evropske unije, kao i na uspostavljanju razmene između gradova-pobednika. Naime, saradnja sa DEU i UNDP će dovesti do konkretne dalje saradnje i do nagradnih studijskih putovanja između pojedinih francuskih gradova i nagrađenih opština i gradova u Srbiji. Ambasador je dao podršku i evropskom programu „Climate Diplomacy Week“ koji će uskoro pokrenuti njegove kolege – diplomate EU i srpske institucije.

Na kraju, Pjer Košar je izrazio nadu da će doći do regionalizacije konkursa „Ekoopština”. Ambicija timova uključenih u projekat je da do 2023. godine razviju kategoriju „Zelene škole“ širom Zapadnog Balkana, sa ciljem da se zaštita životne sredine definiše kao tema koja povezuje sve mlade ljude u regionu.

“Projekat „Ekoopština” pokazao je da mladi prepoznaju prioritete i da se posvećuju budućnosti od malih nogu, što potvrđuju i škole koje su dobitnici nagrada. Saint-Gobain ima za cilj očuvanje životne sredine što kroz mnogobrojne projekte pokazujemo, a među njima se nalazi i ovaj, jer želimo da smanjimo količinu štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Mladi su nam ukazali na pravac kome teže, a mi ćemo ih slediti uz naš slogan “Making the world a better home”. Verujem da će ovogodišnji dobitnici biti uzor mnogim gradovima i opštinama za sledeću godinu” izjavila je Mirjana Lučić, zamenica finansijskog direktora za klaster Istočne Evrope u kompaniji Saint-Gobain.”

Rezultati konkursa

Kategorija „Zelena škola“

        OŠ „Milan Rakić” – Mionica, izdvojeno odeljenje Gornja Toplica, projekat „Manje otpada, više uspeha”

        OŠ „Svetozar Marković” – Vranje, projekat „Teretana naša elektrana”

Kategorija „Održivo upravljanje otpadom“

        Opština – pobednik: Čajetina

        Grad – pobednik: Užice

Kategorija „Energetska efikasnost“

        Opština – pobednik: Bačka Palanka 

        Grad – pobednik: Kragujevac

Kategorija „Pametni gradovi“

        Grad #1 – pobednik: Niš

        Grad #2 – pobednik: Novi Sad

Kategorija „Održivo upravljanje vodom“

        Opština – pobednik: Bačka Palanka

        Grad – pobednik: Leskovac

Izvor: Proglas

Vujović u Priboju: Nakon pola veka rešavamo problem deponije u Druglićima

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Radove na projektu zatvaranja i sanacije nesanitarne deponije „Duboki potok’’ u Priboju, na kojoj se pola veka nepravilno odlagao otpad, obišla je ministarka Irena Vujović zajedno sa predsednikom te opštine Lazarom Rvovićem i narodnim poslanikom Krstom Janjuševićem.

Prilikom obilaska ministarka je rekla da je reč o jednom od najvažnijih projekata u Priboju, kojim će biti rešen problem deponije koja je 50 godina negativno uticala na životnu sredinu i smetala meštanima.

Ministarka je istakla i da je ovo važan dan za ministarstvo koje vodi, ali i za nju lično, zato što je mesecima unazad, od kako je sanirana deponija ,,Stanjevine’’ u Prijepolju, njen cilj da se zatvori i pribojska deponija. Tom prilikom ministarka se zahvalila predsedniku opštine i poslaniku Janjuševiću, ali i građanima koji su razumeli potrebe Prijepolja koje je sav svoj otpad privremeno usmerilo ka Priboju.

,,Nismo ih izneverili i u najkraćem roku smo ispunili obećanje. Izgradili smo i transfer stanicu u Novoj Varoši, što je bio preduslov za zatvaranje pribojske deponije. Obezbedili smo i dodatna sredstva za dalekovod, pristupni put i deo vodovodne mreže, izabrali izvođača i u narednim danima kreću radovi. Očekujem da će u proleće biti kompletno osposobljena transfer stanica, gde će se raditi pretovar otpada iz Priboja, Prijepolja, Sjenice i Nove Varoši po svim svim standardima’’, rekla je ministarka i dodala da se paralelno radilo na izradi projekta za zatvaranje deponije u Sjenici, koja će biti sanirana naredne godine.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Prema njenim rečima, najvažniji projekti ministarstva kojim će se rešiti problem upravljanja čvrstim otpadom, jesu moderni regionalni i reciklažni centri. Država će, kako je navela, uložiti u modernizaciju deponije „Duboko’’ u Užicu, a gradiće se i regionalni centar u Novoj Varoši.

,,Pre dve godine smo postavili visoke ciljeve kada je reč o Zlatiborskom okrugu, jer su se gorući ekološki problemi upravo ovde javili. Nije bilo lako, i mnogi pre nas su odustajali, jer su to višedecenijski problemi, ali mi uspevamo. Lančanice koje smo postavili na reci Lim dobro su se pokazale, sprečavaju da otpad završi u jezeru, i nadam se da ružne slike Potpećkog jezera s početka prošle godine nikada više nećemo imati’’, rekla je ministarka.

Kako navodi, ono što im u narednom periodu predstoji, paralelno sa realizacijom kapitalnih projekata, jeste edukacija građana.

,,Kada uvedemo EU standarde, neophodno je i da otpad razdvajamo kod kuće, kako bi mogao da ima novu upotrebnu vrednost. Ponoviću da je pribojska deponija jedan od završnih koraka koji će pomoći da se u celom Zlatiborskom okrugu popravi ekološka slika i da se upravlja otpadom na pravilan i odgovoran način’’, poručila je ministarka.

Energetski portal

Konferencija Zeleni biznis – Rešenja za energetsku krizu

Foto: EP
Foto: EP

Zeleni biznis i primena održivosti standarda i regulativni okvir u Srbiji teme su o kojima se razgovaralo na konferenciji Zeleni biznis – odgovor na rastuću energetsku krizu koju je organizovala Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David u uvodnom obraćanju kaže da iz ove zemlje ima najviše pojedinačnih donatora po pitanju ekologije i održivosti, te i da podstiču zelene investicije u Srbiji.

Kako je istakla u procesu zelene tranzicije neophodno je da se uključe kako država, tako i građani i kompanije. 

Na prvom panelu o zelenom biznisu i primeni standarda odživosti razgovarali su Žarko Petrović, UNDP Srbija, Nataša Kalauz, WWF Adria, Tamara Bulok, Tetra Pack, Danko Kalkan, Ernst&Young, Dragan Penezić, BAT, dok je moderator bio Dušan Vasiljević, WBCG.

Žarko Petrović ističe da lako govoriti o potrebama za zelenom tranzicijom, ali da će one doći kroz dela, a ne planove. Kako kaže cilj je da se sufinansiraju zeleni projekti kompanija koje rade na povećanju profita štiteći životnu sredinu. Ističe da će ubuduće finansirati ono što ne sme da šteti nikome, i da mora da doprinositi barem dvema stavkama u Ciljevima održivog razvoja.

Nataša Kalauz misli da neke stvari sada nije moguće promeniti i da se trebamo posvetiti merama prilagođavanja. Kako je rekla mi već sada znamo da nećemo zaustaviti globalno zagrevanje i da nećemo ispuniti potpisane ciljeve iz raznoraznih konvencija.

“Svi znamo da zelena tranzicija košta, i to mnogo, ali se ovde ne radi o tome da li privatni sektor to želi, već šta će morati da učini. Pitanje je ko će apsorbovati tu cenu, nije realno da to sam učini privatni sektor, zato je neophodno imati programe sufinansiranja, pomoći, čiji glavni nosilac mora da bude privreda, sektor koji stvara dodatnu vrednost, i tu treba da bude najveći fokus“, objašnjava ona.

Dragan Penezić kaže da su sve kompanije iz duvanske industrije počele da koriste tehnologije koje imaju manji uticaj na životnu sredinu. Kako je istakao prva strategija kompanije u kojoj radi je nulta stopa emisija ugljen-dioksida u svim proizvodnim operacijama i lancu snabdevanja do 2030. godine, a do 2050. godine nulta stopa u celom lancu vrednosti. 

Tamara Bulok, kaže da je kriza izazvana koronavirusom pokazala da postoji potreba za dugotrajnim proizvodima. Kako je dodala ambalaža Tetra Pack trenutno se sastoji od 75 odsto od drvnih vlakana, dakle obnovljivih materijala. 

“Uveli smo plastiku iz obnovljivih izvora, od šećerne trske, a radimo na inovacijama koje će dovesti do potpunog izbacivanja plastike iz naših proizvoda. Uradili smo i pilot projekat koji je pokazao da ljudi veoma rado dobijaju novac za depozit ambalaže, to postoji u Beogradu, još nekim gradovima, ali za to je potrebno da zakonodavac izađe u susret”, dodala je Bulok.

Danko Kalkan ističe da su prvi koraci najizazovniji, a srednji menadžment često ima bolji uvid u neophodnost promena od donosilaca odluka u kompanijama.

Učesnici drugog panela – Regulativni okvir za zeleni biznis u Srbiji bili su Mihailo Vesović, Privredna komora Srbije, Zoran Daljević, Atlantic Grupa, Marinko Ukropina, SGS, Nina Elezović, Coca-Cola NBC, dr Radman Šelmić, PKS.

Nina Elezović, kaže da je održivi razvoj već integrisan u poslovanje Coca-Cole HBC, kao i da svaki investitor želi predvidivost, fer konkurenciju, transparentnost. Kako je dodala očekuju uvođenje depozitnog sistema 2025. godine.

Radman Šelmić kaže da je PKS početkom godine sproveo istraživanje koje je pokazalo da dve trećine ispitanika, kompanija, nisu znali da opišu precizno šta je cirkularna ekonomija. On dodaje da eksponencijalno raste potreba tržišta za kadrom koji će biti obrazovan u pravcu održivih rešenja.

Zoran Daljević je saglasan sa tim da nam je neophodna predvidljivost poslovanja, ali i da rešenja mogu biti i ekoloke takse.. 

Marinko Ukropina, kaže da SGS svoje pozitivne prakse za zelenu sertifikaciju prenosi na svoje klijente. On zapaža da rezultati sa terena pokazuju da, barem za sada, primena standarda i dobijanje ovakvog sertifikata nije obavezno, a da se zakonski propisi često ne primenjuju, jer kompanije ne mogu da ispune zakonske uslove. Kao i da je veliki broj izdatih sertifikata u međuvremenu poništen.

Konferencija Zeleni biznis – odgovor na rastuću energetsku krizuje održana je u hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Milica Radičević

700 domaćinstava u Užicu iskoristilo subvencije za zamenu kotlova

Foto: Vlada Republike Srbije
Foto: Grad Užice

U Užicu je 700 domaćinstava iskoristilo subvencije za zamenu individualnih ložišta, saopšteno je na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarka Irena Vujović obišla je sa gradonačelnicom Jelenom Raković Radivojević novu gasnu kotlarnicu u Sportskoj hali Veliki park i posetila jednu od porodica koja je uz subvenciju zamenila kotao u svom domaćinstvu.

“Zadovoljstvo mi je što danas obilazimo projekte koji su izuzetno značajni za smanjenje aerozagađenja. Užice je jedan od gradova koji beleži prekomerno zagađenje i zato je važan set mera koji sprovodimo kako bismo popravili kvalitet vazduha. Lokalna samouprava je pokazala odgovornost prema građanima,  imali su spremne projekte koje su kandidovali na konkursima ministarstva i zbog toga danas možemo da imamo ove rezultate. U sportskoj hali Veliki park zamenjena je kotlarnica na mazut, novom gasnom kotlarnicom. Ovo je značajan projekat, ali je takođe važan i veliki odziv građana za subvencionisanu zamenu ložišta u domaćinstvima. Građani Užica su pokazali da su ekološki odgovorni i da žele da se greju na ekološki prihvatljivije energente, dajući time lični doprinos poboljšanju kvaliteta vazduha”, rekla je Vujović.

Ministarka je podsetila da je uz podršku ministarstva u prethodnoj godini zasađeno više od pet hiljada sadnica u Užicu i dodala da će se u tom pravcu nastaviti i u budućnosti.

Govoreći o ostalim ekološkim projektima u tom gradu, Vujović je najavila ulaganje u „Duboko“ koji će biti jedan od najmodernijih regionalnih reciklažnih centara u Srbiji, u skladu sa evropskim standardima.

“Sredstva za Regionalni centar za upravljanje otpadom obezbeđena su iz kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj i to je jedan od najznačajnijih projekata ne samo za Zlatiborski, već i za lokalne samouprave Moravičkog okruga koje ka njemu gravitiraju. Važno je da radimo i na edukaciji građana za primarnu selekciju otpada i čestitam gradonačelnici na edukativnom centru koji je izuzetno važan za sve što nam sledi”, rekla je Vujović, dodajući da je Užice deo projekta odvajanja otpada u domaćinstvima, koji se sprovodi u 17 gradova i opština u Srbiji, u cilju povećanja stope reciklaže.

Energetski portal

Početak grejne sezone u Srbiji neće kasniti

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Početak grejne sezone neće kasniti potvrdila je ministarka Zorana Mihajlović i dodala da su obezbeđene dovoljne količine energenata, naglasivši da je država spremna da reaguje ukoliko bude došlo do problema u snabdevanju u Evropi.

Ministarka je istakla da beogradske elektrane i sve druge toplane u Srbiji imaju dovoljno gasa i mazuta, kao i da postoje rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata.

Jedan od eventualnih problema može biti to da ne dobijamo dovoljne količine gasa dnevno iz Balkanskog toka objasnika je ministarka i rekla da se nakon toga kreće u sprovođenje kriznih planova i supstituciju drugim energentima.

Prema njenim rečima, drugi mogući problem jeste taj da električne energije u Evropi ne bude dovoljno, s obzirom na to da ćemo tokom zime sigurno morati da uvozimo 15-25 odsto svojih potreba za električnom energijom.

Tu, kako je predočila, postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, kao što je uništavanje elektroenergetskog sistema Ukrajine, koje vodi celu Evropu u dodatnu nesigurnost ne samo kad je pitanje cena električne energije, nego i u moguće nestašice.

Potpredsednica Vlade je dodala da će manjoj potrošnji električne energije tokom zime doprineti i sprovođenje mera ušteda u zimskom periodu.

U tom kontekstu, ona je navela da su najrevnosnije bile lokalne samouprave, koje su napravile planove da do marta uštede oko 15 odsto potrošnje energije u odnosu na period od pre godinu dana, uglavnom kroz uštede na javnom osvetljenju i potrošnji u javnim zgradama.

,,Slične su procene i kod državne uprave, dok su javna preduzeća predvidela uštede od oko sedam odsto, a EPS oko 3,5 odsto, s tim što sa njima planiramo još da razgovaramo jer verujemo da mogu da uštede i više’’, ocenila je ministarka.

Ona je, govoreći o snabdevanju gasom, rekla da je skladište u Banatskom Dvoru napunjeno u srpskom delu i prilično napunjeno u delu kojim upravlja ruski „Gasprom“.

Takođe, kako je dodala, u Mađarskoj je do sada uskladišteno približno 380 miliona kubnih metara gasa, a očekuje se da uskoro bude i punih 500 miliona kubnih metara.

,,Balkanskim tokom smo do 1. oktobra dobijali tri do četiri miliona kubnih metara gasa dnevno, sada dobijamo oko šest miliona kubnih metara, a u dogovoru sa ruskom stranom ići ćemo i na osam miliona kubnih metara, u zavisnosti od potreba TE-TO’’, precizirala je potpredsednica Vlade.

Ona je ukazala na to da su ukupne rezerve ostalih energenata trenutno na nivou od oko dva meseca, da je mazut obezbeđen do kraja grejne sezone, kao i da je plan da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata dodatno povećaju tako da mogu da pokriju i 90 dana.

Ministarka je predočila da nije ugroženo snabdevanje sirovom naftom Jadranskim nafotovodom, s tim da će se u skladu sa sankcijama EU prema Ruskoj Federaciji uskoro preći samo na uvoz nafte koja nije poreklom iz Rusije.

Energetski portal