Evropska komisija je usvojila novi paket predloga usmerenih na pojednostavljenje pravila EU, jačanje konkurentnosti i otključavanje dodatnog investicionog kapaciteta. Ova inicijativa ima za cilj stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja koje omogućava kompanijama unutar Unije da rastu, inoviraju i otvaraju kvalitetna radna mesta, dok se istovremeno održavaju ključni ciljevi klimatske politike, poput onih definisanih u Evropskom zelenom dogovoru. Šta ovo znači za naš region, pojašnjava Nevena Dičić Kostić, ekspertkinja za održivi razvoj u kompaniji Sustineri Partners.
„U fokusu reformi su održivo finansijsko izveštavanje, dužna pažnja u pogledu održivosti, EU taksonomija, mehanizam prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) i evropski investicioni programi. Predložene promene posebno olakšavaju poslovanje malih i srednjih preduzeća, smanjujući regulatorno opterećenje i usmeravajući obaveze ka velikim kompanijama s najvećim uticajem na klimu i životnu sredinu. Očekuje se da će ove mere doneti uštede od oko 6,3 milijarde evra godišnje i mobilisati dodatnih 50 milijardi evra javnih i privatnih investicija”, dodaje Dičić Kostić.
Jedna od ključnih promena odnosi se na izveštavanje o održivosti. Kompanije koje nisu u obaveznom opsegu izvještavanja (što uključuje i firme u regionu) pratiće standard koji će biti razvijen po uzoru na već postojeći VSME standard. Ovaj standard za mikro, mala i srednja preduzeća omogućava proporcionalno izveštavanje prilagođeno veličini firme, uz dva nivoa izveštavanja – osnovni i napredni. Osnovni nivo pokriva ključne metrike kao što su emisije gasova sa efektom staklene bašte, upotreba resursa, zdravlje i bezbednost radne snage i poslovna etika, dok napredni nivo donosi dodatne detalje relevantne za finansijske institucije i velike korporativne kupce. Pored pojednostavljenja obaveza izvještavanja, značajne izmene su predložene i u okviru CSDDD (Direktiva o dužnoj pažnji u pogledu održivosti). Nova pravila sada jasno definišu da su obaveze izveštavanja ograničene na direktne dobavljače, dok drugi i treći nivo lanca snabdevanja nisu u obaveznom dometu izveštavanja. Ovo znači značajno rasterećenje za kompanije u regionu koje izvoze u EU ili sarađuju sa evropskim partnerima. Kada je reč o CBAM-u, predlog uključuje dve važne izmene: Mali uvoznici koji godišnje uvoze manje od 50 tona određenih proizvoda biće izuzeti od obaveza. Rok za punu primenu CBAM-a je pomeren na 2027. godinu, što daje kompanijama više vremena za prilagođavanje. Šta ovo znači za region?
Pročitajte još:
- CBAM – izazovi i prilike za izvoznike i tranziciju ka čistoj energiji
- Da li je CBAM državno pitanje? – Novi izazovi za srpsku privredu
- Šta je pokazao Izveštaj Energetske zajednice o spremnosti za CBAM?
„Predložene reforme EU imaće značajan uticaj i na zemlje koje nisu članice, posebno one koje su ekonomski povezane s Unijom kroz trgovinske sporazume ili koje teže usklađivanju svojih politika s evropskim standardima. Pojednostavljenje mehanizma prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) znači da će izvoz u EU biti podložan jasnijim i lakše primenjivim pravilima, ali će i dalje zahtevati prilagođavanje proizvodnih procesa kako bi se smanjio ugljenični otisak. Takođe, smanjenje regulatornog opterećenja za kompanije u EU može doneti promene u lancima snabdevanja, s mogućim smanjenjem zahteva za manje dobavljače izvan Unije, što bi moglo uticati na konkurentnost firmi u regionu. Ovo će svakako biti i jedna od tema na kojoj ćemo govoriti na ESG Adria Samitu, s obzirom na veliki interes privrednika u regionu”, napominje Dičić Kostić.
S druge strane, pojednostavljenje pristupa investicionim fondovima, poput InvestEU, može otvoriti nove prilike za projekte u susednim državama koje sarađuju s evropskim finansijskim institucijama, omogućavajući im da privuku više sredstava za održive i inovativne projekte. Ove promene mogu predstavljati izazov za firme izvan EU koje žele zadržati ili proširiti svoje poslovanje na evropskom tržištu, ali istovremeno nude priliku onima koji su spremni unaprediti svoje poslovne modele u skladu s novim pravilima i standardima održivosti. Evropska komisija će uputiti ove predloge na razmatranje Evropskom parlamentu i Veću. Paralelno s tim, nastavlja se proces javnih konsultacija kako bi se osigurala efikasna implementacija i dalja optimizacija regulatornog okvira.
Izvor: ESG Adria Summit
