Kenijska kompanija “Saniranje” (Sanivation) našla je neverovatan način da iskoristi ljudski otpad, zahvaljujući briketima od ljudskih fekalija.
Briketi služe kao zamena za fosilna goriva, drvo i ugalj, pri čemu smanjuju emisiju gasova i efekat staklene bašte.
Međutim, kako objašnjava glavni operativni direktor i suosnivač Emili Vuds, da vam neko ne kaže od čega nastaje njihov proizvod, vi to sigurno ne biste ni znali.
„Ljudi isprva dovode u pitanje naše brikete, ali oni niti podsećaju niti mirišu na fekalije, tako da nema šanse da biste znali o čemu se zapravo radi, niko ne bi nikada mogao ni da pretpostavi“, sa sigurnošću priča Vuds.
Pročitajte još:
Briketi pružaju ljudima u Keniji ekološki prihvatljiviju i održiviju alternativu drveta, umesto ogreva i drvenog uglja, sprečavaju zagađenje, poboljšavaju sanitarne uslove i otvaraju lokalna radna mesta, ističe Voods.
„U istočnoj Africi otprilike 90 odsto stanovnika svakodnevno koristi neku čvrstu formu biomase – ogrev, ugalj, pelet. I zbog toga krčenja šuma predstavlja ogroman problem kako u Keniji tako i širom istočne Afrike”, objašnjava ona.
Biogorivo budućnosti
Više od 2,4 milijarde ljudi oslanja se na drva za potrebe kuvanja, pokazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), iz 2017. godine.
Do 7 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje uzrokuju ljudi dolazi od proizvodnje i upotrebe ogrevnog drveta i uglja.
Veliki deo problema je neodrživo upravljanje šumama, što u velikoj meri doprinosi degradaciji i krčenju šuma.
U svetu se oko 17 odsto drveta koje se koristi kao gorivo, pretvara u ugalj.
Zbog neefikasne i neodržive upotrebe uglja, emisije gasova sa efektom staklene bašte mogu biti i do 9 kg ekvivalenta ugljen-dioksidu po 1 kg proizvedenog uglja.
Vuds kaže da su u “Saniranju” shvatili da je količina ugljenika i kalorijska vrednost u ljudskim fekalijama uporediva sa količinom osušenog ogrevnog drveta, što ga čini gotovo direktnom – i održivom – zamenom.
„Za svaku tonu uglja naših briketa koje prodamo, ovde u Keniji sačuvamo oko 88 stabala. Ljudi najviše kupuju naše gorivo zbog naše odgovornosti i uticaja na životnu sredinu.”
Dva puta nedeljno kompanija sakuplja kontejnere sa fekalnim muljem iz oko 650 specijalno dizajniranih toaleta širom Kenije i odvozi ih do postrojenja za obradu.
Mulj se kombinuje sa drugim otpadom od biomase poput piljevine i pretvara se u sigurno, higijensko gorivo.
„Zovemo ga “Mkaa kva jamii”, što u prevodu znači ćumur za porodicu. Oni sagorevaju otprilike dvostruko duže od lokalnog uglja i imaju oko trećinu emisije, posebno ugljen monoksida i čestica“, kaže Vuds.
“Saniranje” tvrdi da su toaleti poboljšali sanitarne uslove za 20.000 ljudi, smanjujući stanje dijareje. Do sada je prodato više od 1.500 tona briketa fabrikama, školama, restoranima i domaćinstvima.
„Ako bismo mogli prikupiti sav ljudski otpad u Keniji, sav višak poljoprivrednog otpada, onda bismo mogli da zadovoljimo skoro 50 odsto celokupne potražnje za ugljem i ogrevnim drvetom, pa bi samim tim i stopa seče šuma znatno bi pala. Rešenje koje sada pružamo je važan stepenik ka rešavanju ključnog problema krčenja šuma”, zaključuje Vuds.“
