Satelitsko praćenje medveda u NP „Tara“ počelo je 2006. godine, a danas se proširilo na područja širom Srbije. Bato, Zlatibor i Milunka su nova tri medveda koja su markirana na prostoru Zlatibora u okviru projekta monitoringa ove zveri.

Profesor sa Biološkog instituta u Beogradu Duško Ćirović, koji godinama radi na ovom projektu, kaže da su u poslednjih godinu dana markirali sedam medveda, od kojih tri na Zlatiboru, po dva na Tari i Goliji i jedan na Jadovniku.

“Ovaj projekat na Zlatiboru sprovodi Biološki fakultet, JP Srbijašume i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, uz podršku Lovačkog udruženja Zlatibor. Medvedi se markiraju satelitskim GPS ogrlicama, kojima se prati njihovo kretanja i potraga za najpogodnijim staništem“, kaže Ćirović i dodaje da tako dobijaju informacije o povezanonosti tih predela i o koridorima kojima se medvedi kreću.

Do sada je ukupno sa ovim novim markirano preko 20 medveda.

„Na području Zlatibora poslednjeg smo markirali medveda Bata, a pre njega, prošle godine, Zlatibora i Milunku. Neke jedinke češće prelaze u Bosnu i Hercegovinu. Ženka Milunka se brložila i okotila u Bosni, u području Varde, između Višegrada i Rudog. Trenutno njeno kretanje je uz sami granični pojas sa Srbijom“, kaže profesor i dodaje da je ona stara oko šest godina, a da je zimus okotila četiri mečeta koji su sada neprekidno sa njom, i kako kaže, ona je dobra mama.

Ovo praćenje medveda je veoma bitno kako bi se formirala stalna hranilišta, čime će se sprečiti njihov odlazak u naselja u potrazi za hranom. U planu su da se naprave hranilišta u Semegnjevu i Murtenici, kao i dve čeke, gde bi se mogli dovesti turisti da posmatraju medvede.

Na Tari markirani Aleksandar i Zoran

Kako Ćirović kaže, medved Aleksandar će dati veoma dosta podataka, jer na sebi nosi ugrađenu kameru. Za godinu dana trebalo bi da je preuzmu i dobiće dragocene podatke o životu jednog medveda. On je teritorijalni medved, jer 90 odsto vremena provodi na Tari. Brlog mu je u kanjonu Tare.

Na planini Jadovnik satelitski se prate tri medveda, Žarko, Miloš i Bora.

„Žarko je mlad medved, star četiri godine i težak oko 130 kilograma. Uz pomoć ogrlice, njegovo kretanje će se pratiti naredne tri godine, na osnovu informacija koje dobijemo imaćemo jako važne podatke koji će nam još više otkriti način života i navike medveda na Jadovniku”, rekao je sagovornik.

Markiranje mrkih medveda na ovoj teritoriji vrši Biološki fakultet iz Beograda u saradnji sa Srbijašumama, Balkan eko timom iz Prijepolja i Udruženjem „Jadovnik – oaza netaknute prirode“.

„Medved Bora je jedna od najkrupnijih jedinki do sada uhvaćenih, teži čak 230 kilograma. On je uhvaćen zajedno sa vučicom, koju smo takođe markirali i dali ime Vanda“, dodao je Ćirović.

Na Goliji su markirani medvedi Radul i Maksim.

Kako se ponašati kada sretnete medveda?

Mrki medved (Ursus arctos) je najveća zver u Evropi i važan deo dobro očuvanog ekosistema. Prema rečima Ranka Milanovića iz NP „Tara“, čak i u područjima poput Tare, gde medveda ima u velikom broju, nije ga uobičajeno susresti. U NP Tara daju detaljno uputstvo kako se ponašati u slučaju da se sretne medved.

„Medvedi su po pravilu vrlo sramežljivi i plašljivi i ne vide ljude kao potencijalni plen, već, ih se plaše i izbegavaju sukobe. Kada oseti prisustvo čoveka medved odmah napusti područje, uglavnom pre nego što ga primetimo. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. U našim krajevima napadi medveda su izuzetno retki“, naglašava Ćirović i dodaje da je čovek izložen 400 puta većem riziku smrti od udara groma nego od napada medveda.

Napada samo onda kada je ugrožen

U slučaju da napadne čoveka, to radi samo ako se oseti ugroženim odnosno kada su iznenađeni, isprovocirani ili kada štite mladunce.

„Zato je jako važno eliminisati element iznenađenja tako da najavimo svoje prisustvo. Ako se, ipak, desi da vidite medveda, najvažnije je da ostanete pribrani, procenite situaciju i reagujete staloženo. Nemojte bežati već se polako povucite u smeru vašeg dolaska“, piše u uputstvu.

Dalje se navodi da u slučaju da sretnete medveda, dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put. Ako vam medved dolazi u susret, a nije vas primetio, učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite. Kada primeti ljudsko prisustvo medved će se najverovatnije odmah povući, ali ipak nastavite pratiti njegovo ponašanje.

Ako naiđete na medveda u neposrednoj blizini (posebno ako je to ženka s mladuncima): zaustavite se, ostanite smireni i polako se povlačite nazad bez naglih pokreta i vike. Ne bacajte kamenje niti bilo kakve predmete prema medvedu. U retkim slučajevima medved može izvesti lažni napad bez fizičkog kontakta s ciljem da vas uplaši, odnosno udalji neželjene posetioce.

Ako vas medved napada, ne pokušavajte mu uzvratiti. Stanite mirno ili polako lezite na tlo licem prema dole. Medved će se najverovatnije zaustaviti i neće biti fizičkog kontakta. Pretvaranjem da ste mrtvi, a pre nego što dođe do kontakta, možete pokazati medvedu da niste pretnja. Kad ležite na zemlji, stavite ruke oko vrata kako biste zaštitili glavu i lice. Pokušajte ostati što mirniji sve dok se napad ne završi. Pre ustajanja proverite da li je medved još uvek u vašoj blizini.

I još jedan savet se naglašava, a to je da nikada nemojte bežati od medveda. Medvedi mogu trčati brzinom i do 50 kilometara na čas. Izuzetak je kada ste u mogućnosti doći do skloništa (recimo automobila) u nekoliko koraka. Penjanje na stablo može pomoći – iako su medvedi dobri penjači, retko će se penjati za vama.

Izvor: Agroklub