Za pogodniji i zeleniji život u gradu

22.12.2022

balconies-balkon-terasa-zgrada-zelenilo — Foto ilustracija: Pixabay

Kao centri zapošljavanja, privrednih i kulturnih aktivnosti, gradovi su pokretači privrednog rasta koji generišu više od 80 odsto svetskog BDP. Trošeći više od dve trećine resursa, oni su i ogromni potrošači energije i vode. Istovremeno, negativno utiču na klimatske promene, jer stvaraju 72 odsto ukupnih svetskih emisija gasova. Procene govore da će do sredine veka gotovo 70 odsto stanovništva živeti u urbanim sredinama. Ako se tome pridodaju i ekstremne vremenske nepogode koje smo imali ovog leta, vidimo hitnu potrebu za delotvornim klimatskim merama radi zaštite gradskog stanovništva.

Uvođenje pametnih tehnologija

Učiniti naše gradove zelenijim nije lak zadatak, jer se ne mogu izgraditi ispočetka. Potrebno je rekonstruisati postojeću infrastrukturu koristeći digitalne i nove tehnologije kako bismo neke procese učinili efikasnijim. Na primer, ulično osvetljenje, saobraćaj i merenje utroška energije mogu se zameniti inteligentnim sistemima. Pored toga, možemo sagraditi efikasne zgrade i pametna naselja, kao i uvesti inovativne pristupe za gradsku upravu i kontakte sa građanima.

Projekti sa višestrukim benefitima, kao što je obnova gradskog saobraćaja, mogu takođe znatno unaprediti funkcionisanje grada i kvalitet životne sredine. EIB Global finansira sa 40 miliona evra modernizaciju i proširenje tramvajske i trolejbuske mreže u Kantonu Sarajevo. Sličan projekat za održivu urbanu mobilnost u Nišu nalazi se u postupku pripreme, a on će pomoći gradu da istraži mogućnosti oko relokacije teretnog saobraćaja sa postojećeg međugradskog železničkog koridora.

Da bi se do 2030. godine ispunili klimatski ciljevi, procenjuje se da će biti potrebno da se globalno izgradi održiva infrastruktura u vrednosti od 93 hiljade milijardi dolara, dok će do 4,5 hiljade milijardi biti potrebno za pripremu investicionih projekata. EIB već doprinosi ovom zadatku kroz finansiranje i savetodavnu podršku za projekte urbanog razvoja širom sveta, sa 60 milijardi evra u ovom sektoru koliko je investirala do sada.

Pročitajte još:

Inovativni pristup urbanizaciji

Da bi pomogla gradovima i regionima da iskoriste svoje jedinstvene prednosti, EIB pruža tehničke savete, kao i sredstva za finansiranje projekata pametnih gradova. Taj koncept se zasniva na više sektorskoj strategiji održivog razvoja i na održivom, integrisanom, inkluzivnom i inovativnom pristupu. To znači da projekti koji su pogodni za finansiranje EIB-a treba da uključe principe održivosti, sve interesne strane i integralni pristup strategiji pametnih gradova. Cilj je da se upotrebe veštine i inovacije, usmeravanjem znatnog dela ukupnih kapitalnih programa na investicije koje primenjuju napredne tehnologije.

Naša kreditna delatnost upotpunjena je savetodavnim uslugama i tehničkom pomoći kroz niz specijalizovanih savetodavnih usluga kao što je Zajednička pomoć za podršku projektima u evropskim regionima (JASPERS), koja je rezultat partnerstva između EIB i Evropske komisije. Tehnička pomoć za pokretanje zelenih projekata može se dobiti i preko Fonda za finansiranje klimatskih projekata u gradovima. On pomaže gradovima i zemljama u razvoju da ostvare svoje klimatske ambicije, tako što energetski efikasne ideje pretvara u strategije.

Rešavanje klimatskih izazova

Do septembra 2022. godine fond je odobrio tehničku pomoć za 95 gradova u 36 zemalja širom sveta kako bi svoje klimatske ambicije pretvorili u projekte spremne za finansiranje. Određeni gradovi u Crnoj Gori, Albaniji i Kosovu* takođe će moći da iskoriste ovu savetodavnu podršku koju obezbeđuju EIB, Svetska banka, GIZ i drugi partneri. Na primer, u Prištini su stručnjaci već izvršili procenu postojeće održivosti grada i razvili tri scenarija rasta do 2040. godine kako bi se definisali mogući pravci razvoja i prateće klimatske aktivnosti.

U februaru ove godine pokrenuli smo novi ogranak EIB Global posvećen našim aktivnostima izvan EU. Nova organizaciona struktura pomaže nam da povećamo finansijsku i tehničku pomoć za Zapadni Balkan i ubrzamo pripremu održivih projekata i u oblasti urbanog razvoja. Već tokom 2022. godine u tu svrhu smo obezbedili preko osam miliona evra bespovratnih sredstava za tehničku pomoć kako bi se širom regiona pokrenuli takvi projekti. Takav je, na primer, slučaj sa projektom socijalnog stanovanja u Tirani koji teži da obezbedi kvalitetnije i energetski efikasnije stanovanje za najosetljivije grupe stanovnika. U Albaniji takođe pružamo podršku za pripremu integralne strategije za turizma i urbani razvoj pod nazivom Obalska kapija Prokletija. Novi projekti koji će se očekuju kao rezultat ove pomoći poboljšaće povezanost, kvalitet životne sredine i turističku ponudu tog područja.

Zajedno sa Evropskom komisijom, EIB Global radi na razvijanju kombinacije inovativnih finansijskih instrumenata, savetodavnih usluga i grantova Evropske unije dostupnih kroz Investicionih okvir za Zapadni Balkan kako bi se podržali zeleniji i klimatski otporniji gradovi u regionu. Priprema pametnih strategija je prvi, ali važan korak u tom pravcu. EIB je spremna da podrži kompletan postupak transformacije kroz angažovanje svih relevantnih učesnika koji mogu preoblikovati obrasce urbanog života tako da postanu podnošljiviji, pogodniji i sa povoljnim dejstvom na životnu sredinu.

Autor: Mateo Rivelini, šef odeljenja EIB Global za zemlje u procesu pridruženja EU

* Ovom oznakom ne dovode se u pitanje stavovi o statusu i ona je u skladu sa rezolucijom SB UN 1244/1999 i Mišljenjem MSP o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova

Srbija iz Azerbejdžana može da obezbedi do trećine godišnjih potreba za gasom

22.12.2022

IMG-20221221-WA0003 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa ministrom energetike Republike Azerbejdžan Parvizom Šahbazovim, ministrom ekonomije te zemlje Mihailom Džabarovim, predstavnicima kompanije Sokar i predsednikom kompanije Azerenerdži Babom Rzajevim, tokom radne posete Bakuu.

Prema rečima ministarke Đedović, razgovori koji su vođeni sa ministrima i vodećim energetskim kompanijama iz ove zemlje značajni su za sprovođenje planova Srbije za diversifikaciju izvora snabdevanja energentima i povećanje energetske nezavisnosti Srbije.

„Srbija i Azerbejdžan imaju stratešku saradnju zahvaljujući prijateljskim odnosima naša dva predsednika. Stub te saradnje je energetika. Sa ministrom Šahbazovim razgovarala sam o količinama gasa koje možemo dopremati iz Azerbejdžana završetkom izgradnje interkonektora Bugarska Srbija, naredne godine. U budućnosti možemo očekivati i do trećine naših potreba za gasom upravo iz Azerbejdžana’’, rekla je ministarka i dodala da je na sastancima bilo reči i o planovima za izgradnju novog gasnog postrojenja u Srbiji.

Pročitajte još:

„To su izuzetno važne teme jer nam omogućuju diversifikaciju izvora snabdevanja i veći stepen energetske nezavisnosti u ovim neizvesnim vremenima’’, naglasila je ministarka.

Važna tema bila je i saradnja u oblasti električne energije i planirana gradnja podvodnog kabla ispod Crnog mora, za čiju je izgradnju nedavno potpisan Sporazum između vlada Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske.

„Azerbejdžan će tim kablom godišnje Evropskoj uniji isporučivati značajne količine električne energije. Kada se projekat bude realizovao biće od koristi i za Srbiju. Zahvaljujući dobrom radu naših hidrokapaciteta i povoljnijim vremenskim prilikama, u decembru, do sada, nismo uvozili električnu energiju, ali je važno da nastavimo sa dobrim planiranjem i radom na obezbeđivanju dodatnih količina energenata’’, izjavila je ministarka.

Energetski portal

NAGRAĐENE NAJBOLJE INOVACIJE U OBLASTI CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI

21.12.2022

Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su priznanja i novčane nagrade autorima 21 najbolje inovativne ideje za dalji razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji. Nagrađena su javna i privatna preduzeća, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i naučne institucije, čije će inovacije doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i efikasnijoj upotrebi energije i resursa, a izabrane su putem ranije raspisanih Javnih poziva.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović tom prilikom je poručila: „Dosadašnji linearni ekonomski model zasnovan na principu „uzmi-proizvedi-upotrebi-baci“ je neodrživ, jer su prirodni resursi ograničenog trajanja, zbog čega je prelazak na cirkularnu ekonomiju neophodan“, i dodala:

„Vlada Republike Srbije usvojila je Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2022-2024. kojim je cirkularna ekonomija prepoznata kao alat za zelenu tranziciju Republike Srbije“.

Pročitajte još:

„Veliki odziv na javne pozive koje smo raspisali za inovacije u ovoj oblasti pokazuje da širok krug aktera u Srbiji prepoznaje značaj uštede prirodnih resursa i energije, ponovne upotrebe i reciklaže materijala i proizvoda i smanjenja količine otpada. Rešenja koja smo danas nagradili uticaće na bolji kvalitet životne sredine, a doneće i ekonomsku korist u vidu novih radnih mesta i veće konkurentnosti srpskih kompanija, što donosi dobrobit svim građanima Srbije“, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Devet inovacija je dobilo finansijsku podršku od ukupno 746.000 dolara kako bi mogle da budu realizovane tokom sledeće godine. Radi se o idejama za uštedu energije korišćenjem novih tehnologija, za proizvodnju energije od bio-otpada, upotrebu organskog otpada za dobijanje komposta, đubriva i novih materijala, korišćenje opasnog otpada za proizvodnju visoko kvalitetnog đubriva, kao i za reciklažu tekstila, papira, kartona i paklica od cigareta kako bi se od njih dobili novi proizvodi. Nagrađeni su: Nektar d.o.o, DETO d.o.o. Pančevo, Elixir Zorka-mineralna đubriva d.o.o. Šabac, Bitgear Wireless Design Services d.o.o, Mivaka d.o.o Beograd, Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“, Javno komunalno preduzeće (JKP) Osečina, JKP Novi Pazar i JKP Novi Sad.

Dvanaest najboljih inovacija koje uključuju saradnju nauke i privrede u oblasti cirkularne ekonomije dobilo je „cirkularne vaučere“ u vrednosti od po 10.000 dolara, kao podsticaj za dalji razvoj radi primene u praksi. Ove inovacije predviđaju upotrebu bio-otpada za proizvodnju energije, kompostiranje i izradu novih proizvoda (kozmetika, boje i lakovi, ekološki lepak), kao i korišćenje otpadnih voda iz drvne industrije za dobijanje inovativnih bioproizvoda. Neka od rešenja predlažu korišćenje novih tehnologija (veštačke inteligencije, softvera i aplikacija) za smanjenje emisija zagađujućih materija iz termoelektrana, optimizaciju potrošnje električne energije, kao i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Među nagrađenima su i ideje za proizvodnju biorazgradivih kesa od prirodnih materijala i gajenje insekata čije larve mogu da razgrade plastiku. Predlagači su renomirane naučno-istraživačke institucije iz Srbije.

Na događaju je 10 velikih kompanija koje posluju u Srbiji predstavilo planove za uštedu energije i resursa u cilju održivog poslovanja u 2023. godini. Ovi planovi su odgovor na inicijativu „Prihvati cirkularni izazov” Ministarstva životne sredine, UNDP-a i Privredne komore Srbije. U pitanju su kompanije: Elixir Zorka, Nektar Grupa, Aerodrom Beograd, Coca-Cola HBC, Ball Packaging, DunavNet, MG Mivela, Bex Espress, Yettel i Eko Bio Invest.

Takođe su se predstavili i mali proizvođači „cirkularnih proizvoda“, koji od otpada prave sapune, sveće, cegere, nesesere i olovke.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.

Izvor: UNDP

Siguran stan za bezbednu budućnost

21.12.2022

Screenshot 2022-12-21 at 15.54.32 — Foto: ABB

Komforno i sigurno stanovanje, u domu koji maksimalno olakšava mnogo toga, sigurna sam da je san svih nas. Da, dobro ste pročitali, olakšava, koncept pametnog doma ne omogućava samo daljinsko upravljanje uređajima, već je to sistem koji pruža bezbednost u svakom trenutku.

Pametni sistem ABB-free@home je novina na našem tržištu, a zahvaljujući njemu svaka kuća ili stan može postati pametni dom. On je razvijen u skladu sa potrebama kako novih objekata, tako i onih koji se renoviraju. Upravljanje je krajnje jednostavno, putem prekidača i tastera, daljinski, mobilnim telefonom ili tabletom, putem ugrađenih senzora, glasom ili tajmer funkcijom koja se veoma lako programira.

Ceo sistem je osmišljen tako da za kućnu automatizaciju nisu neophodni programeri, već korisnici sami programiraju ponašanje stana ili kuće. Uz to, aplikacija je na srpskom jeziku.

ABB-free@home sistem može kontrolisati i upravljati klimatizacijom, odnosno grejanjem i hlađenjem, rasvetom, kao i roletnama ili žaluzinama. A zahvaljujući mogućnosti povezivanja na meteorološke stanice korisnici dobijaju obaveštenja o vremenu i upozoravaju na opasne situacije.

Pročitajte još:

Zašto ABB-free@home sistem?

Dejan Dešić, menadžer prodaje segmenta zgradarstvo, transport i infrastruktura kompanije ABB, ističe da ovaj sistem pruža jednostavno upravljanje, uštedu energije i sigurnost.

Pavle Stefanović je stanar Naselja Novi Dorćol u svom stanu ima instaliran ABB-free@home sistem, za koji ukratko kaže “kvalitet, komfor i bezbrižnost”.

Sigurnost je glavna prednost ovog sistema, a kako bi korisnici u potpunosti bili bezbrižni na raspolaganju im je podrška, kako unutar same aplikacije, tako i putem mejla i telefona.

Vladimir Šijačić, direktor kompanije Pametan stan i distributer i sistem integrator kompanije ABB, kao glavne prednosti sistema ističe automatsko ažuriranje i podršku 24 sata. Dok Ivan Patenković, glavni elektroinženjer i partner CMD Cons Engineering-a u prvi plan stavlja višestruku zaštitu od spoljnih upada.

“Svetski standard i potpuni komfor”, prva je asocijacija na ABB-free@home sistem Dubravke Gaković, direktorke prodaje Deka Inženjeringa.

ABB-free@home sistem čini da pametan i moderan dom bude u skladu sa vašim stilom života.

Milica Radičević

Najbolje vreme i pravi partner za izgradnju solarne elektrane

21.12.2022

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pexels (Gustavo Fring)

Pre samo deset godina, primena obnovljivih izvora energije u Srbiji bila je zanemarljiva. Tu i tamo nailazili smo na projekte solarnih elektrana za sopstvene potrebe, bilo na vikendici u vidu off-grid sistema čime su vlasnici rešavali potrebe za električnom energijom tamo gde mreže nije bilo ili na krovu firme u kojoj su vizionarski odlučili da investiraju i smanje svoje račune za struju.

Zakonska regulativa nije postojala, a o podsticajima se nije razmišljalo. Tek 2017. godine, kada je EPS usvojio Pravilnik o radu distributivnog sistema došlo je do prvih pozitivnih koraka i formirano je tržište električne energije. U tom periodu sve više privatnih lica ulagalo je u elektrane za sopstvene potrebe, i dalje ne znajući kada će se investicija isplatiti.

U narednim godinama, stvar se bitno promenila. Na tržištu nisu bile prisutne samo elektrane za sopstvene potrebe koje su priključene bez procedura, već se pojavilo više „održivih projekata” – elektrana koje predaju višak električne energije u mrežu i prodaju je snabdevaču električnom energijom.

Donošenje Zakona o obnovljivim izvorima energije prošle godine najavilo je novi podsticajni program za obnovljive izvore energije i donelo još više posla kompanijama koje se bave projektovanjem elektrana na OIE, pre svega kad je reč o vetroparkovima i solarnim elektranama.

Nedugo potom, našli smo se usred energetske krize koja je poslužila kao dodatni podstrek tranziciji ka obnovljivim izvorima energije. Industrija vrlo teško prihvata skokove cena, te na drastične promene mahom reaguje tako što se okreće efikasnijim rešenjima. Upravo se to i dogodilo pa su kompanije sve više ugovarale poslove projektovanja i izgradnje elektrana sa firmama koje su njihovi saborci na ovom putu tranzicije.

Kompanija CEEFOR posluje od 2011. godine, što znači da se duže od decenije trudi da omogući svojim klijentima i partnerima da umanje potrošnju električne energije, kao i da uz značajne finansijske uštede doprinesu očuvanju životne sredine. CEEFOR svojim klijentima nudi konsultantske i projektantske usluge u oblasti obnovljivih izvora energije, a njihova referentna lista je izuzetna.

U fokusu:

Ovom spisku nedavno se pridružila i kompanija Toyo Tires za koju je CEEFOR projektovao solarnu elektranu Toyo Tire Taiyo, ukupne snage 8,4 MWp. Projekat je podrazumevao bifacijalne solarne panele koji omogućavaju proizvodnju električne energije i sa zadnje strane, čime se povećava ukupna izlazna snaga pojedinačnih modula. Odličan su izbor za elektrane na zemlji, jer pospešuju rast izlazne snage i do 20 odsto u zavisnosti od odabira konstrukcije, nagiba panela i okolnog tla.

Solarna elektrana kompanije Toyo Tires prostiraće se na 8,2 hektara. Godišnja proizvodnja električne energije iznosiće 10.148.927 kWh što će doprineti uštedi od 8.119.141 kg ugljen-dioksida na godišnjem nivou.

Uz projektovanje solarne elektrane, kompanija CEEFOR je bila zadužena za pripremu dokumentacije potrebne za ishodovanje građevinske dozvole, što je predstavljalo izazov jer se radi o elektrani snage preko 1 MW koja će se nalaziti na zemlji, te pojednostavljena procedura, u ovom slučaju, nije bila primenljiva.

Svi neophodni koraci, od informacija o lokaciji, geomehaničkih elaborata, ishodovanja mišljenja za priključenje i uslova za projektovanje i priključenje od strane elektrodistribucije, zatim ishodovanja lokacijskih uslova, izrade svih potrebnih projekata, izrade studije životne sredine, ishodovanja energetske dozvole, mogu se odužiti i po nekoliko meseci. Međutim, zahvaljujući dobroj saradnji sa investitorom, lokalnim vlastima i svim nadležnim institucijama svi navedeni koraci su u rekordnom roku završeni, kako bi i investitor (kao i država) mogao da počne da koristi blagodeti solarne energije.

U planu je da ova elektrana stekne status kupca-proizvođača, odnosno da koristi zelenu električnu energiju za sopstvene potrebe, dok će sav višak predavati u elektrodistributivnu mrežu.

Priredila: Milica Marković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Šta kažu brojevi, a šta je realnost – koliko je zaista zagađen vazduh u gradovima u Srbiji

21.12.2022

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Vazduh je u gotovo svim gradovima u Srbiji bio jako zagađen prošle godine – pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. sa Akcionim planom koji je Vlada Srbije usvojila prvi je strateški dokument u kojem su definisane mere koje će poboljšati kvalitet vazduha. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra.

Da bi se smanjile emisije iz energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, doprinos moraju da daju institucije, privreda, građani, koji su sada zabrinuti s razlogom.

„Ono što se vidi eksplicitno je da je Beograd najzagađeniji milionski grad u Evropi. AP Vojvodina nije imala podatke za monitoring 2021. osim u četiri grada, sedam stanica su nefunkcionalne zato što nije bilo održavanja. Veliki deo Srbije nema monitoring“, rekao je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika PM čestice se mere u 12 gradova. Samo sedam lokalnih samouprava je donelo „Planove kvaliteta vazduha“.

„Ne merite u Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Loznici, Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu, Vranju, 25 lokacija u Srbiji imaju koncentraciju PM 2,5 čestica goru nego najgore plasiran grad u EU“, rekao je Dejan Lekić, autor aplikacije XECO za monitoring vazduha.

Pročitajte još:

Poznato je da je aerozagađenje jedan od vodećih faktor rizika za ljudsko zdravlje a posledica je oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, navodi se u dokumentu Vlade. Ni u svetu podaci nisu ništa bolji.

„Pušači koji žive u predelima gde je izrazito aerozagađenje, utvrđeno je, nije to samo prosta suma različitih uticaja pušenja i aerozagađenja kada je u pitanju nastanak karcinoma pluća već je to nekoliko puta veće – postoji neka sinergizam i ti ljudi su pod još većim rizikom“, rekla je prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog.

U većini gradova zagađenje je sezonskog karaktera zbog grejanja, dok je industrijsko zagađenje problem cele godine.

„Od DZ Smederevo smo dobili podatak da je od 2011. godine u Smederevu bilo 1.780 slučajeva malignih bolesti u 2019. ih je bilo 6.860. Taj broj je porastao četiri puta“, kaže Nikola Krstić iz Pokreta „Tvrđava Smederevo“.

Ako se ostvare mere predviđene Programom zaštite vazduha do 2030. godine, kako stoji u tom dokumentu, broj slučajeva prevremene smrti usled izlaganja povećanim koncentracijama PM2,5 čestica, 2030. godine će se smanjiti na oko 7.400 slučajeva. Za to je neophodna edukacija, primena čistih tehnologija, podizanje svesti i poštovanje zakona.

Izvor: RTS

U januaru se otvara tender za projektovanje brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar

21.12.2022

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

Tender za projektovanje brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar u dužini od 103 kilometara, biće otvoren 10. januara, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Prema njegovim rečima saobraćajnica Kraljevo – Ušće – Raška – Novi Pazar je važna saobraćajnica, a jedan deo će ići i prema Kosovskoj Mitrovici, u dužini od oko 12 kilometara. Njenom izgradnjom, ceo taj kraj Srbije izlaziće na auto-put ,,Miloš Veliki’’, rekao je ministar i dodao da se trenutno u zemlji gradi 222 kilometara autoputevima i brzih saobraćajnica.

Ministar je istakao i da je u njegovom resoru i realizacija projekta “Čista Srbija”, čija je vrednost 3,5 milijardi evra, u okviru kojeg će cela Srbija biti pokrivena izgradnjom kanalizacije.

Pročitajte još:

Samo kroz taj projekat u Srbiji se već radi na 16 lokacija, a u 2023. startovaće radovi i na još 21 opštini. Projektom će ukupno biti obuhvaćeno 65 gradova, radiće se na 89 lokacija, a 2,3 miliona ljudi dobiće kanalizaciju.

On je dodao da će između juna i septembra naredne godine početi da se gradi fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, najveća investicija, koja u prvoj fazi košta nešto manje od 300 miliona evra, a u drugoj između 400-600 miliona evra.

Prema njegovim rečima, svake godine u Beogradu “sipamo” u Savu i Dunav fekalija u zapremini od 60.000 olimpijskih bazena, što je svojevrsni zločin prema našim rekama, zbog čega će u Beogradu biti izgrađeno pet fabrika za prečišćavanje voda.

Najveća će biti u Velikom Selu, zahvaljujući kojoj je od 100 direktnih izliva kanalizacije, biti ukinuto čak 80.

“Završen je projekat za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u Batajnici, razgovaramo sa EU da oni preuzmu taj projekat. Rade se i dve manje fabrike, jedna u Obrenovcu, druga u Ostružnici, i poslednja, za koju je nadležna lokalna samouprava, u Vinči. To su fabrike koje bi učinile da Beograd jednom zauvek dobije kanalizaciju”, rekao je Vesić.

Ministar je rekao i da je Republika, odnosno Ministarstvo nadležno za projekat beogradskog čvora, odnosno BG voza.

“Ja sam na tome insistirao dok sam bio u gradu, da se razvija beogradski čvor, jer gradska železnica znači da možete da koristite sve što imate od saobraćajne infrastrukture. To je projekat koji vredi 1,5 milijardi evra, a prvi deo ćemo početi da radimo prugom koju sada projektujemo, između Zemuna i aerodroma ‘Nikola Tesla’”, rekao je Vesić.

Biće prošireni kapaciteti prema Mladenovcu i Lazarevcu, a pruga će se u budućnosti nastaviti od Surčina do Obrenovca, što znači da će biti gradskom železnicom biti povezane sve prigradske opštine.

Prema njegovim rečima projekat metroa se sprovodi predviđenom dinamikom, privodi se kraju nasipanje na Makiškom polju, a naredne godine biće potpisani ugovori o izgradnji depoa, kao i o izgradnji prve linije, i kreće projektovanje stanica.

Energetski portal

Gruzija je prva ugovorna strana koja koristi elektronski registar za garancije porekla za OIE

20.12.2022

vetar-vetroelektrane — Foto: Pexels (Jem Sanchez)

Gruzijski državni elektrosistem postao je prvo telo koje je izdalo i potpisalo sporazum sa pružaocem usluga o pokretanju nacionalnog elektronskog registra za garancije porekla energije iz obnovljivih izvora. Garancije porekla omogućavaju potrošačima da izaberu poreklo svoje energije i na taj način ih osnažuju da doprinesu energetskoj tranziciji. Oni su takođe ključni za omogućavanje korporativnih ugovora o kupovini električne energije, navodi se na sajtu Energy Community.

Direktor Lorkovski je rekao: „Želeo bih da čestitam Gruziji što je bila prva ugovorna strana koja je potpisala sporazum sa pružaocem usluga Grexel i ohrabrio druge da slede njen primer. Posebno u vreme krize, moramo da iskoristimo sve raspoložive mehanizme za povećanje obnovljivih izvora energije.”

Pročitajte još:

„Želeli bismo da se zahvalimo Sekretarijatu Energetske zajednice na njihovoj izuzetnoj podršci da se elektronski registar za garancije porekla pokrene, kao i celom timu iz Grexel-a. Radujemo se što ćemo početi da izdajemo garancije porekla u skladu sa standardima EU i, nadamo se uskoro, trgovinu garancijama porekla sa drugim ugovornim stranama i državama članicama EU, rekao je gospodin Zviad Gachechiladze, član odbora direktora Gruzijskog državnog elektrosistema.

U okviru regionalnog projekta koji sprovodi Sekretarijat Energetske zajednice od januara do jula 2022. godine, kreirani su elektronski registri za garancije porekla za Albaniju, dva entiteta u Bosni i Hercegovini, Gruziju, Kosovo*, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru i Ukrajinu. Svih devet registara je spremno za rad nakon potpisivanja direktnih sporazuma između organa ugovornih strana koji ih izdaju i pružaoca usluga Grexel. Nakon što dve ili više ugovornih strana potpišu sporazum, moći će da trguju garancijama porekla kroz regionalni sistem koji je uspostavio pružalac usluga.

Rok za potpisivanje ugovora je jun 2023. godine. Pružalac usluga će držati nacionalne registre i sve konfiguracije u stanju pripravnosti do ovog datuma.

Energetski portal

ŽELEZNIČKI PARK U NOVOM SADU BIĆE BOGATIJI ZA 50 NOVIH SADNICA

20.12.2022

park_Sarajevo — Foto-ilustracija: Unsplash (Azgan Mjeshtri)

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

U okviru akcije „Za šumu u tvom kraju“ u Železničkom parku u Novom Sadu biće posađeno 50 sadnica drveća. Ovu akciju je pokrenulo „DDOR osiguranje“ sa cilјem ozelenjavanja urbanih sredina, a u planu je da širom Srbije bude posađeno 500 stabala.

“Novi Sad je prvi grad u kom počinje realizacija ove akcije. Mi svake godine izdvajamo značajna sredstva za očuvanje i unapređenje zelenila na javnim površinama, a ovakvi gestovi kompanija, poput „DDOR“, koje posluju u našem gradu su veoma korisni i poželјni. Još 2020. godine pokrenuli smo akciju pod nazivom „Oživimo parkove“. Ova akcija i dalјe je aktuelna i Grad konstantno radi na unapređenju postojećih parkovskih površina, kao i na stvaranju novih”, rekao je Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, navodi se na sajtu grada.

Pročitajte još:

Prema rečima člana Izvršnog odbora „DDOR osiguranja“ Gorana Ivanovića, građani su imali mogućnost da glasaju za gradove u kojima će akcija biti realizovana, nominovano je oko 150 opština, a Grad Novi Sad je među prvih deset sa najviše dobijenih glasova.

Akcija „Za šumu u tvom kraju“ započeće svoj novi ciklus u 2023. godini i podrazumeva, pored završetka akcije započete u 2022. godini i odvajanje sredstava od svake ugovorene „DDOR“ eko-polise za sadnju stabala u narednoj godini.

Energetski portal

SOLITAN otvara distribuciju na balkanskom tržištu

20.12.2022

solar-energy-solarna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

SOLITAN je jedan od najvećih fotonaponskih veletrgovaca u Poljskoj. Već godinama obezbeđuje kompletne komplete za ugradnju solarnih panela za instalatere. Sledeća faza razvoja brenda bila je prenošenje velikog iskustva stečenog u Poljskoj na nova tržišta. Već sada bogatu ponudu renomiranih komponenti mogu da koriste kupci u balkanskim državama.

SOLITAN – zašto Balkan?

Balkanske države su prirodan pravac razvoja za veleprodaju fotonaponskih uređaja. Kako kažu iz ove kompanije, lokalno tržište ima iste probleme kao i poljsko, velika zavisnost od uglja, zastarela elektroenergetska mreža, ali i dobri uslovi za razvoj obnovljivih izvora energije.

Kako bi ispunile ciljeve propisane i potpisane Pariskim sporazumom, sve balkanske zemlje su u obavezi da urade hitnu energetsku tranziciju. U ovom procesu mogu pomoći strani partneri koji imaju bogato inostrano iskustvo.

Ulasku SOLITAN-a na balkansko tržište prethodilo je pažljivo istraživanje potreba lokalnih instalatera fotonaponskih uređaja i prepoznavanje problema sa kojima se sreću. Zahvaljujući tome ponuda firme savršeno odgovara potrebama ove regije.

Pročitajte još:

Kako možete obaviti kupovinu?

Kupovina se može obaviti telefonom ili korišćenjem onlajn alata preko B2B aplikacije (https://solitan.rs/o-aplikaciji/).

SOLITAN – šta može da se kupi?

Misija SOLITAN-a je tehničko savetovanje i isporuka svih potrebnih elemenata fotonaponske instalacije za građane, kompanije i javne ustanove. Ponuda između ostalog, uključuje:

Fotonaponske module renomiranih proizvođača sa Bloomberg Tier liste
Mrežne i hibridne invertere i pretvarače
Skladište energije
Montažne konstrukcije, zaštite i druge uređaje neophodni za izgradnju fotonaponskih instalacija
Optimizatore snage

Spoj savremene tehnologije i znanja u oblasti izgradnje dugoročnih relacija, tehničkog i organizacionog savetovanja, kao i mogućnost dostavljanja proizvoda visokog kvaliteta po konkurentnim cenama čine SOLITAN optimalnim izborom za instalatere fotonaponskih uređaja na balkanskom tržištu.

Zašto vredi verovati brendu SOLITAN?

SOLITAN ima jasnu politiku cena i brojne popusti za stalne kupce.

Prednosti skladišta su:

Dugogodišnje iskustvo i hiljade narudžbi
Stručni kadar – firma zapošljava više desetina osoba: od individualnih voditelja, preko logističara, do inženjera
Dodatne usluge

SOLITAN nije samo veleprodaja fotonaponskih uređaja, već i savetuju sve klijente. Kompanija ulazi na tržište Balkana kao partner instalatera. Jedan od modula aktivnosti biće i pokretanje SOLITAN akademije – prostora za sticanje znanja, razmenu iskustava i izgradnju dugoročnih poslovnih kontakata.

“Tokom dugogodišnjeg poslovanja na poljskom tržištu, stekli smo znanje i iskustvo u izboru komponenti i kretanju proizvoda solarne energije. Znamo sve segmente fotonaponskog sektora i znamo sa kakvim problemima se suočavaju instalateri. Imamo dobre odnose sa najvećim proizvođačima modula, invertera i opreme za PV elektrane. Sve ovo nam omogućava da napravimo prave izbore u oblasti nabavke, prodaje i marketinga”, kaže Michał Politowicz, direktor SOLITAN-a.

Izvor: SOLITAN

VELIKE PROMENE PRATE AMBICIOZNI CILJEVI

20.12.2022

01 NDstudio_Ksenija Karic — Foto: Schneider Electric

Zahtev za prelazak na održivo poslovanje samo pre nekoliko godina nije imao istu vrednost i isti značaj kao što je to slučaj danas. U jeku energetske krize i jasnih pokazatelja da se mora tragati za stabilnijim rešenjima, ovaj zahtev postaje istinski imperativ.

Schneider Electric je na ovom putu već dugi niz godina i zato pričamo sa Ksenijom Karić, direktorkom kompanije Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru, o tome da li se prelazak na održivo poslovanje može ubrzati i u kojoj meri takva transformacija može uticati na blisku budućnost.

EP: S obzirom na to da vreme igra ključnu ulogu, u kojim segmentima/industrijama bi bilo najracionalnije preći na održive procese?

Ksenija Karić: Ako uzmete podatak da su zgrade i industrije najveći potrošači energije, najbrži napredak može se postići digitalnom efikasnošću, kako u zgradama, uvođenjem senzora i sistema za monitoring i kontrolu, tako i u industriji uz sisteme za upravljanje energijom. Kao najveći potrošači energije, zgrade i industrija bi mogli da uštede neverovatne količine energije, čak do 30 odsto sa brzim povratom investicije od oko pet godina. Ugradnja energetski efikasnih rešenja u poslovne zgrade takođe ne bi trebalo da bude predmet dugog premišljanja jer su sve tehnologije već dostupne i mogu se brzo implementirati. Prema podacima koje imamo za maloprodajne objekte koji ovakva rešenja u Evropi već koriste, ušteda je bila 23 odsto, a povrat investicija od dve do četiri godine.

U fokusu:

EP: Održivo poslovanje već je odavno postalo merljiva kategorija. Na koji način merite učinak na tom polju?

Ksenija Karić: Prema SSI programu 2021–2025 mi smo se obavezali na delovanje, podeljeno u šest segmenata, koje je praćeno adekvatnom metrikom. S obzirom na to da održivo poslovanje ne može da se posmatra u nekom izolovanom kontekstu već mora da se odnosi na sve spektre: društveni, ekološki, korporativni i finansijski, delovanje smo podelili u šest segmenata. Tu spadaju: delovanje za klimatski pozitivan svet – kontinuiranim ulaganjem i razvojem inovativnih rešenja koja pružaju trenutnu i trajnu dekarbonizaciju u skladu sa našim obećanjem o ugljeniku; razvijanje efikasnosti kada je reč o resursima, ponašajući se odgovorno i maksimalno iskoristivši digitalnu tehnologiju za očuvanje naše planete; afirmacija života u skladu sa našim principima poverenja podržavajući sve oko nas za visoke društvene, upravljačke i etičke standarde; stvaranje jednakih mogućnosti, obezbeđujući da se svi zaposleni jedinstveno vrednuju i rade u inkluzivnom okruženju kako bi se razvili i dali svoj maksimum; korišćenje moći svih generacija podstičući učenje, usavršavanje i razvoj svake generacije, utirući put za sledeću i osnaživanje lokalne zajednice promovisanjem lokalnih inicijativa i omogućavanjem pojedincima i partnerima da održivost postane stvarnost za sve.

EP: Da li je ovo dovoljno i da li vreme radi za nas?

Ksenija Karić: Iako smo mi izuzetno ponosni na to što smo priznati lider za održivi razvoj, ove poslednje godine bile su podsetnik da ništa od ovoga nije dovoljno. Cilj da se do 2030. godine dostigne nulta emisija štetnih gasova je zapravo trka sa vremenom. Prema istraživanju naše kompanije, kao osnovu da ostanemo na pravom putu i ograničimo globalni porast temperature ispod 1,5° C, emisija ugljen-dioksida mora da se smanji za 30 do 50 odsto u ovoj deceniji, u odnosu na trenutne nivoe. Bez takvog angažmana, postaje gotovo nemoguće da ograničimo globalni porast temperature ispod 1,5° C kao što je to predstavljeno na Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC).

Jedini realističan put do uspeha je primena proverenih digitalnih tehnologija uz pojačanu elektrifikaciju kao najbržeg načina dekarbonizacije zgrada, transporta i industrije. Prednost ovog pristupa u odnosu na druge je to što kupuje vreme za suočavanje sa sektorima kod kojih je ove promene teže uvesti. Sve druge strategije bi preterano opteretile potrošače i ne bi delovale pozitivno u adekvatnom roku.

Uprkos važnosti sadašnjeg trenutka u kome je prepoznat značaj održivosti i činjenice da sve veći broj kompanija usvaja ambiciozne ciljeve u pogledu borbe sa klimatskim promenama, potreba za ubrzanjem je više nego jasna. Mi u Schneider-u težimo da budemo deo rešenja i da pružimo podršku organizacijama u potrazi za postepenom dekarbonizacijom i ispunjenju strategija koje se tiču klimatskih promena. Mi ubrzavamo proširenje svojih konsultantskih usluga na svetskom nivou s ciljem da odgovorimo na sve 15 veću potrebu za značajnim napretkom u ostvarenju ciljeva kada je reč o tranziciji na polju energije i aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena. Napravili smo velike promene zajedno sa našom širokom mrežom partnera i upravo ovo iskustvo nam jasno kazuje da su brojna preduzeća spremna za nove industrije i pozitivne promene. Ipak, potreban im je partner od poverenja koji kombinuje strateško planiranje i određivanje ciljeva u skladu sa proverenim rezultatima u primeni rešenja kako bismo ostvarili brže i vidljivije rezultate.

Intervju vodila: Milica Marković

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Postignut dogovor o ograničenju previsokih cena gasa u EU

20.12.2022

flame-gas — Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Ministri energetike Evropske unije postigli su dogovor u vezi sa ograničenjem previsokih cena gasa u EU, uz obezbeđivanje sigurnog snabdevanja energijom.

Postignutim dogovorom uvedena je gornja granica ukoliko cene gasa u glavnom trgovinskom čvorištu EU (TTF) budu tri dana prelazile 180 evra po megavat satu i ukoliko cene budu više od 35 evra u odnosu na globalne cene u pomenuta tri dana.

Mehanizam će početi sa primenom od 15. februara, a tržište će pratiti Agencija EU za saradnju energetskih regulatora (ACER), koja će u slučaju potrebe na svojoj veb stranici objaviti obaveštenje o korekciji tržišta.

Pročitajte još:

Automatsko suspendovanje mehanizma uslediće u trenutku kada cena LNG plus premija padne ispod 180 evra, kao i u slučaju da Evropska komisija proglasi vanredno stanje. Takođe, do suspendovanja može da dođe u slučaju da se identifikuju rizici po sigurnost snabdevanja energijom, finansijsku stabilnost, tokove gasa unutar EU ili da se uoči rizik od povećane potražnje za gasom za 15 odsto za mesec dana ili 10 odsto za dva meseca.

Uredba je privremena i važiće godinu dana, a Komisija će do 1. novembra 2023. godine izvršiti reviziju uredbe, s obzirom na opštu situaciju u snabdevanju gasom, i na osnovu tog izveštaja moći će da predloži produženje njenog važenja.

Energetski portal

Kako će novi Mehanizam EU za smanjenje GHG emisija (CBAM) uticati na srpsku privredu

20.12.2022

landscape-zagađenje-vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)

Kako će novi Mehanizam EU za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) uticati na srpsku privredu i šta za domaća preduzeća znači nedavno usvojeni privremeni sporazum o uspostavljanju Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), bila je tema stručnog skupa u Privrednoj komori Srbije.

Poslanici Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije uspeli su da postignu privremeni sporazum o uspostavljanju Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS rekao je da borba protiv klimatskih promena predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice, tako da ne čudi što se brojne globalne inicijative fokusiraju upravo na ove probleme.

“Jedna od takvih je i novi Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, kojim EU očekuje da će podstaći zemlje, koje nisu članice EU, da povećaju svoje klimatske ambicije”, kaže Vesović.

Objašnjava, da ako je namera EU da bude karbon neutralna do 2050. i obaveza Srbije, kao potpisnice nekoliko važnih dokumenata, da smanji svoje emisije GHG, tada je jedan od mehanizama za postizanje ovih ciljeva EU mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika.

Vesović je istakao da u skladu sa postignutim dogovorom, ovaj mehanizam ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća za EU proizvode obuhvaćene sistemom EU za trgovinu emisijama (ETS), i one koja se plaća za uvezenu robu.

Pročitajte još:

“Što se tiče proizvoda i sektora koji spadaju u delokrug novih pravila, novinu predstavlja što će CBAM, pored već targetiranih industrija (gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum, električnu energiju), obuhvatati i vodonik, zatim, neke prekursore, kao i downstream proizvode gvožđa i čelika”, rekao je Aleksandar Simić, ekspert za oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Kaže da je novina i to što je odložen početak tranzicione faze na 1. oktobar 2023, a koja će da traje do 31. decembra 2025. godine. U okviru ove faze, obaveza uvoznika će biti ograničena samo na izveštavanja.

Nenad Milivojević, rukovodilac sektora za industrijske politike pri Ministarstvu privrede, istakao je da novi Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika, nije toliko detaljno razrađen u samoj Strategiji industrijske politike, ali da će svakako imati ogroman uticaj na konkurentnost onih grana industrije koje će biti najpogođenije primenom ovog koncepta.

Pored informacija o novom mehanizmu, kao i trenutnog statusa predloga tog dokumenta, učesnici su obavešteni o njegovoj povezanosti sa EU šemom za trgovinu emisijama (EU ETS) i sistemom za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV), kao i potencijalnim uticajima CBAMmehanizma na poslovanje privrednih društava.

Na skupu u PKS je bilo više od 60 učesnika iz industrija „pogođenih“ ovim dokumentom, poput, preduzeća iz sektora proizvodnje električne energije, aluminijuma, gvožđa/čelika, đubriva, cementa, ali i predstavnici ministarstava, banaka…

Izvor: Privredna komora Srbije

Ne očekuju se dodatna poskupljenja hrane uoči praznika

20.12.2022

prodavnica_roba — Foto-ilustracija_ Unsplash (Mehrad Vosoughi)

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Hrana u Srbiji poskupela je za godinu dana skoro za četvrtinu – 23,5 odsto, a u novembru su najviše porasle cene mleka, sira i jaja – za 43,1 procenat. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je ovo veći rast nego u oktobru ove godine, kada su u odnosu na isti mesec 2021. namirnice poskupele za 39,6 odsto.

Među najvećim poskupljenjima ističu se i rast cena ribe od 25,9 odsto, potom hleba, žitarica, ulja i masti (19,9 procenata) i mesa (19,4 odsto). Povrće je za godinu dana poskupelo za 17,8 procenata. Slede kafa, čaj i kakao sa rastom cene od 16,9 odsto, dok su ostali prehrambeni proizvodi, prema zvaničnoj statistici, poskupeli 25 procenata.

Zbog svega navedenog čini se osnovanim strah građana koji razmišljaju kako će njihova potrošačka korpa izgledati pred novogodišnje i božićne praznike, i koliko će novca morati da izdvoje za svečanu trpezu.

Pročitajte još:

Ekonomista Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs kaže da ne očekuje da će sada, uoči praznika, trgovci u odnosu na već postojeća poskupljenja dodatno podizati cene hrane, zbog bar dva razloga.

„Prvo, svake godine se slavi, znaju to ljudi. Ove godine će ta poskupljenja biti, uzevši u obzir trenutnu situaciju, u suženijem obliku nego ranije. Drugo, ljudi praznike danas obeležavaju uglavnom u krugu porodice. Nakon pandemije korona virusa retko ko slavi kao što je slavio ranije. Čini mi se i da neke cene polako gube u zamahu u odnosu na početak godine“, obrazložio je naš sagovornik.

Na pitanje da li je za očekivati smanjenje cena namirnica od januara, posle novogodišnjih praznika, on kaže da nije izvesno da bi tako nešto moglo da se desi, uzevši u obzir trenutnu situaciju.

„U doba krize ljudi kupuju između četiri i šest najvažnijih proizvoda. Država je na sreću – mada uvek postoji i druga perspektiva – fiksirala cene hrane, što pomaže ljudima koji imaju najniža primanja da ipak po relativno prihvatljivim cenama dođu do tih proizvoda. Bez nekih drugih, čije cene ‘divljaju’, zapravo se može“, ocenio je Savić.

Prema njegovim rečima, ono što trenutno nije dobro za standard građana je što će doći do povećanja cena električne energije i gasa. To je, kako kaže, razumljivo i očekivano, ali će značajno uticati i na kupovnu moć.

„Oni koji imaju fiksirane prihode ili ih uopšte nemaju nego troše ono što su ranije zaradili, praviće preraspodelu. Ostavljaće manje novca za neke životne potrebe i suziće asortiman proizvoda koje kupuju. Mnogi su se odrekli velikog dela stvari koji je ranije bio normalan, tako da im ostaje za ono osnovno, a to su troškovi hrane i stanarina“, upozorio je profesor Savić.

On je naglasio da, uprkos tome što su cene pojedinih namirnica zamrznute, trgovci opet nalaze način da zaobiđu to ograničenje.

„Statistički posmatrano, upravo su cene osnovnih životnih namirnica najviše porasle, značajno više od ukupne stope inflacije. Iako smo mi zemlja koja je samodovoljna kada je reč o proizvodnji hrane, posmatrano po kategorijama ove godine je upravo ona najviše poskupela“, naglasio je Savić.

Profesor ističe da je to posledica činjenice da se u pšenicu, kukuruz i druge proizvode ugrađuju i proizvodi koji dolaze iz sveta.

„Tri četvrtine do četiri petine nafte dolazi iz sveta, kao i većina prirodnog gasa, veštačkih đubriva, sredstava hemijske zaštite i mnogi proizvodi koji se upotrebljavaju za proizvodnju hrane. Tamo su cene rasle u nekim zemljama i to su ti uvozni inputi. Ali i domaći inputi su porasli. Država to sve može da drži na nekom nivou, ali je pitanje koliko mogu ljudi da se uklope. Sledeće godine se neki neće baviti određenim delatnostima, pošto ne mogu više da posluju sa gubicima“, upozorio je naš sagovornik.

Podsetimo, međugodišnja novembarska inflacija u Srbiji iznosi 15,1 odsto, a rast cena hrane i energenata učestvuje sa blizu 70 odsto, navode iz Narodne banke Srbije.

Izvor: Biznis.rs

1...216217218...1.529 Page 217 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM