„Gotovo 27 odsto teritorije Srbije je izuzetno pogodno i pogodno za postavljanje solarnih elektrana“, izjavio je Nikola Mladenović iz Centra za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), na predstavljanju publikacije o potencijalima solarne energije u Srbiji, koja je pripremljena u okviru mreže „Klimatski forum“.
Cilj studije je da pruži praktične informacije o primeni solarnih sistema i sastoji se iz četiri segmenta: osnovni podaci o solarnoj energiji i tehnologijama koje se najviše koriste, potencijal solarne energije u Srbiji, kratak prikaz neophodnih koraka u procesu instalacije solarnih sistema, i primere uspešnih projekata primene solarnih sistema u Srbiji, navela je Tijana Jakovljević iz CRNOG-a.
Urađeno je posebno istraživanje koje je podrazumevalo primenu otvorenih satelitskih i geoprostornih podataka i njihovu obradu u geografskim informativnim sistemima, uključen je veliki broj parametara, a najveći izazov je bila dostupnost podataka, kao i nedostatak određenih podataka koji bi omogućili još preciznije sagledavanje celokupne slike i parametara potrebnih za što efikasnije iskorišćenje ovih sistema“, dodao je Nikola Mladenović.
Nakon predstavljanja studije održana je i panel diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici dve studije slučaja koje su se našle u publikaciji – Đorđe Samardžija, vlasnik solarne elektrane u blizini Čačka i Aleksandar Jakovljević, vlasnik hladnjače „AB Prom“.
Pročitajte još:
„Mi smo, uz pomoć finansija iz IPARD fonda, instalirali kapacitete od 600kW na ukupno 10 krovova, što je tačno 1978 postavljenih panela. Elektrana je počela sa radom u avgustu, i ono što mogu da kažem je da smo već u septembru uspeli da prepolovimo račun za struju koji je bio tri miliona dinara. Ja sam to video kod kolega u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, i ako se njima isplatilo, nije bilo razloga da se ne isplati i nama“, rekao je Jakovljević.
„Naša ideja je bila da napravimo elektranu kapaciteta 30 KW, iako je mogla biti veća, kako bismo ponudili projekat, po principu ‘ključ u ruke’, koji može da se lako replicira u brojnim selima u Srbiji. Bilo nam je važno i da pokažemo da se ovakvi projekti, po principu energetske zadruge, mogu sprovesti i bez državnih subvencija“, naglasio je Samardžija.
„Svim kolegama koji se bave ovim poslom bih preporučio upotrebu solarnih panela, obzirom da u periodu kada najviše trošimo energije za zamrzavanje voća i povrća, u julu i avgustu, istovremeno imamo najviše sunca, što je zaista korisno u našem slučaju. Vidim da sve veći broj kolega razmišlja o ovome, neki već pripremaju projekta i ugovore za izgradnju, i to je proces koji će brzo zaživeti kod nas“, rekao je Jakovljević.
„Donosioci odluka već godinama izbegavaju da donesu stratešku odluku da se proizvodi čista energija i da se svaki sledeći korak planira imajući tu odluku u vidu. Mislim da ćemo ubrzano videti sve veći broj ovakvih ideja i projekata, i da je važno imati u vidu i ceo ekološki aspekt ove priče, ali i decentralizaciju proizvodnje energije. Dugo se to pitanje guralo pod tepih“, dodao je Samardžija.
Iako, još uvek, postoje nepoznanice oko načina saradnje sa EPS-om, kada su viškovi proizvedene struje u pitanju, zaključak diskusije je da solarni paneli daju značajnu korist, ali i fleksibilnost u proizvodnji „zelene“ energije, kako u domaćinstvima tako i u privredi, pogotovo imajući u vidu i postojeću energetsku krizu i rast cena električne energije, a sagovornici su se složili da smo još uvek na početku, i da će biti potrebno još znanja i iskustva u primeni kako bismo sve više počeli da uspešno gradimo sisteme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.
Izrada publikacije i panel diskusija su sprovedeni u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
Izvor: Centar za unapređenje životne sredine
