U Rimu pokrenuta kampanja za podsticanje pravilnog odlaganja otpada

19.12.2022

tiber-river-g00163a33c_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (nimrodins)

U glavnom gradu Italije pokrenuta je kampanja koja nosi naziv ,,Rim nije ravnodušan’’, čiji je cilj podizanje svesti i podsticanje građana Rima na pravilno odvajanje i odlaganje otpada, navodi se na sajtu Roma Capitale.

Kampanju prate interesantni vizuali na kojima se nalaze poznate statue i gradski spomenici, koji simbolizuju ljubav i poštovanje koje ovaj grad svojom istorijom zaslužuje i koji treba da bude očuvan i zaštićen.

Inicijativa je deo Integrisanog plana upravljanja otpadom i usmerena je na uključivanje građana u rad Uprave, kako bi se povećali kapaciteti reciklaže uz uštedu prirodnih resursa, energije i smanjenje zagađenja urbanog područja.

Pročitajte još:

S jedne strane treba da se optimizuje logistika i usluga prikupljanja otpada, a sa druge strane da se podigne svest o važnosti njegovog pravnilnog odvajanja i odlaganja.

Kampanja koja nosi slogan ,,Odvajajmo otpad, čuvajmo svoj grad’’, sprovodiće se do 7. januara 2023. godine, kroz postere, društvenu komunikaciju i medije.

Energetski portal

EU podrška Zelenoj agendi u Srbiji

19.12.2022

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija i Evropska unija ugovorile su skup od sedam novih projekata u oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture. Ovo je do sada najveća investicija EU u Srbiji namenjena zelenoj ekonomiji. Operativni odbor EU i država članica uz sufinansiranje Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrio je 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata u Srbiji.

Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije. Ova sredstva su nastavak donacije Evropske unije kojom se podržava Zelena agenda za Zapadni Balkan i čine deo Ekonomsko-investicionog plana EU. Cilj im je da se omoguće dodatni zajmovi kao garancija. Nakon odluke da se dodele ova sredstva nastaviće se sa procedurom pokretanja budućih projekata kako bi se oni sprovodili narednih godina.

Ovim talasom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata od strane EU, Srbija i Unija nastavljaju da rade zajedno na boljoj i uspešnijoj budućnosti. Nova infrastruktura će omogućiti bolju povezanost u Srbiji ali i sa zemljama EU. Deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš biće obnovljena tako da omogući brz železnički saobraćaj, stanovnici opštine Palilula u Beogradu će konačno imati moderan kanalizacioni sistem, a energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu.

Pročitajte još:

Ovi projekti će imati direktan uticaj na kvalitet života širom Srbije uz bolju povezanost, smanjenje nepotrebnih emisija štetnih materija i propadanja životne sredine. Ova bespovratna pomoć EU u iznosu od 263 miliona evra omogućiće značajan ekonomski rast uz stvaranje novih poslovnih prilika i novih radnih mesta u lokalnim zajednicama. Donacija za energetski sektor u Srbiji je deo fonda od 500 miliona evra za projekte u energetskom sektoru u državama ZB, kako je i najavljeno na samitu između EU i Zapadnog Balkana u Tirani. Ova sredstva treba da pomognu Srbiji i da dekarbonizuje svoj energetski sektor povećanjem proizvodnje iz izvora obnovljive energije kako bi se dostigli ciljevi u ovoj oblasti do 2030. godine.

Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji, Emanuele Žiofre, naglasio je trenutak u kojem je odobrena ova velika investicija i njen značaj.

„Vremena velike energetske i ekonomske krize zahtevaju blagovremenu reakciju i značajnu pomoć kritičnim sektorima. U isto vreme ostajemo posvećeni čistijoj životnoj sredini i obezbeđivanju podrške za bolji i brži razvoj lokalnih zajednica u Srbiji. Već sprovodimo zajedno velike projekte poput gasnog interkonektora Srbija – Bugarska i Transbalkanski elektroenergetski koridor, deonica pruge od Beograda do Niša na Koridoru X i oni su od velikog značaja, ne samo za privredu već i za lokalne zajednice i za povezanost. Oni stvaraju nova radna mesta, omogućavaju pristup boljim uslugama i boljoj životnoj sredini.“

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da će ova sredstva, čiju su namenu zajednički isplanirali Evropska unija i naša država, značajno doprineti da građani širom Srbije žive bolje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

„Odluka EU o dodeli bespovratnih sredstava u iznosu od 263 miliona evra još jedan je pokazatelj konkretnih koristi od procesa evropskih integracija. Rezultate će građani videti vrlo brzo – znatno će se ubrzati putovanje vozom od Niša do Beograda i biće unapređena bezbednost putnika, poboljšaće se proizvodni kapaciteti našeg energetskog sistema i to naročito iz obnovljivih izvora korišćenjem energije vetra ali i smanjiti gubici u transmisionom sistemu. Stanovnicima Koteža, Borče i Krnjače značajno će biti unapređeni uslovi života jer će prvi put biti izgrađen savremeni sistem za upravljanje otpadnim vodama u tom delu Beograda, na levoj obali Dunava,“ naglasila je ministarka Miščević i dodala da su ovi projekti upravo oni koji pokazuju koristi i pre samo članstva u Uniji.

Tanja Miščević podvukla je da nam Evropska unija donošenjem odluke da odobri ovih sedam projekata pomaže da taj cilj i dostignemo što je pre moguće i da smo joj na tome veoma zahvalni.

U narednih sedam godina, EU će mobilisati do 30 milijardi evra u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je pokrenut 2020. godine. Sledeći EIP projekti za Srbiju su već odobreni 2022. godine: Uklanjanje nemačkih potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata sa sektora Dunav–Prahovo; Železnička obilaznica oko Niša; Železnička deonica Stalać–Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila u Kraljevu, Čačku i Nišu, Uvođenje širokopojasnog pristupa u ruralne krajeve i izgradnja Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 u Beogradu.

EU je uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor u poslednje dve decenije. Samo u 2022. godini podrška EU energetskom sektoru u Srbiji procenjena je na 100 miliona evra. Pored toga, Evropska unija će Srbiji obezbediti 165 miliona evra direktne budžetske podrške kako bi građani i mala i srednja preduzeća mogli da plaćaju energiju i da se izbore sa trenutnom energetskom krizom.

Pojedinosti o projektima iz energetike:

U sektoru energetike odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra).

Pored toga, odobreno je 1,7 miliona evra bespovratnih sredstava za tehničku pomoć za izradu tehničke dokumentacije za dve solarne elektrane na napuštenim deponijama pepela u okviru kompleksa termoelektrana Kolubara A i Morava i 750.000 evra za integraciju solarne termalne i toplotne pumpe obnovljive energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada.

Projekat rekonstrukcije hidroelektrane Vlasina biće finansiran bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) EU od 16,1 miliona evra i kredita EBRD (procena) 61,6 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2028. godine. Hidroenergetski sistem Vlasina je izgrađen u dve faze, 1946-58 i 1972-77, instalisane snage 128 MW. Zbog dugog perioda eksploatacije i neispravnosti opreme, kaskada trenutno ima snagu od samo 60-80 MW. Ovim projektom biće zamenjeni svi proizvodni agregati, elektromehanički i hidromehanički sistemi i oprema za upravljanje. Ove investicije će obezbediti pouzdan i siguran rad kaskade u narednih 30 godina, sa snagom od 136 MW. Očekuje se da će elektrane proizvoditi 309 GWh godišnje, što je ekvivalent energetskim potrebama 93.000 domaćinstava.

Novi vetropark Kostolac biće finansiran sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 31,2 miliona evra i bespovratnim sredstvima i kreditom KfW-a od 81,8 miliona evra. Vlada Republike Srbije će doprineti sa 32,3 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2024. godine. Ovim projektom biće postavljen vetropark snage 66 MW u Kostolcu, u istočnoj Srbiji, na mestu osiromašenih površinskih kopova. Očekuje se da će elektrana proizvoditi 187 GWh električne energije, što je ekvivalentno energetskoj potražnji od 45.000 domaćinstava, i izbacivati 174.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Investicije su deo napora zemlje da diversifikuje mešavinu energetskih izvora, poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, smanji zavisnost od fosilnih goriva, podrži dekarbonizaciju i očisti i ponovo koristi lokaciju istrošenog rudnika uglja.

Transportna i ekološka infrastruktura

U sektoru transporta odobreno je 175,9 miliona evra za Koridor X: železnička deonica Paraćin-Trupale-Međurovo. Pored toga, odobreno je 37 miliona evra za izgradnju kanalizacionog sistema na Paliluli u Beogradu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

Koridor X: Železnička pruga Beograd–Niš, Deonica Paraćin–Međurovo biće finansirana bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 175,9 miliona evra. Iznos prethodnih bespovratnih sredstava EU je 6,3 miliona evra, kredit EIB (procena) 188,3 miliona evra i kredit EBRD (procena) 76,9 miliona evra. Ovim investicionim projektom biće izgrađena dvokolosečna deonica dužine 48,3 km, uključujući elektrifikaciju i signalizaciju i telekomunikacione sisteme, na pruzi od Beograda do Niša na Koridoru X u Srbiji za brzinu saobraćaja do 200 km/h. Ovo je druga potvrda koju je EU dala za isti Koridor u okviru EIP, nakon odobrenja bespovratnih sredstava za deonicu Stalać–Đunis Koridora X, sa ciljem uspostavljanja interoperabilne osnovne transportne mreže u skladu sa EU TEN-T standardima u regionu.

Izgradnja kanalizacionog sistema na Paliluli (Beograd) biće finansirana bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 37 miliona evra i bespovratnim sredstvima i kreditom EIB od 36,7 miliona evra. Vlada Republike Srbije će doprineti sa 10,5 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2027. Ovaj projekat ima za cilj da obezbedi vitalnu infrastrukturu i smanji zagađenje reke Dunav i podzemnih voda kroz rehabilitaciju i proširenje postojeće kanalizacione mreže i izgradnju novog postrojenja za tretman otpadnih voda za opštinu u skladu sa standardima EU. Ove investicije će pomoći u pružanju boljih sanitarnih usluga i poboljšanju uslova života za više od 81.240 ljudi, kao i podizanju ekološkog i socijalnog standarda u Srbiji.

Izvor: EU Info

Objavljen priručnik za postavljanje solarnih elektrana na krovove

19.12.2022

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Troškovi električne energije sve su veći i vrlo verovatno se nikada neće vratiti na nivo iz 2021. godine. Zato je postavljanje solarnih elektrana na krovove kuća (i zgrada) postalo sve atraktivnija.

Portal ZGRADOnačelnik objavio je besplatni priručnik u kojem je na jednom mestu objašnjeno kako postaviti solarne elektrane na krovove kuća i zgrada u Hrvatskoj.

Svi tekstovi objavljeni u priručniku nastali su na osnovu onih objavljenih na temu obnovljivih izvora energije objavljenih na ZGRADOnačelnik.hr, a zahvaljujući njihovoj saradnji sa brojnim partnerima projekta OSUNČAJMO HRVATSKU i energetski obnovimo – ZAJEDNO.

Pročitajte još:

U priručniku se navodi, između ostalog, zašto treba postaviti solarnu elektranu, o čemu razmišljati pre postavljanja, kako početi radove i dobro izračunati veličinu i snagu solarne elektrane i drugo.

Kako se dalje navodi na ZGRADOnačelnik.hr, korišćenje obnovljivih izvora energije je put ka energetskoj nezavisnosti, te da je priručnik tu da pomogne u procedurama i donošenju odluke za postavljanje solarnih panela.

Energetski portal

9. Seminar naprednih tehnologija za industriju

19.12.2022

technology-tehnologija-veštačka-inteligencija — Foto-ilustracija: Pixabay ( Tungnguyen0905)

Ceo svet, pa i Srbija, se već nekoliko godina nalazi pod pritiskom kriza koje su započele pandemijom, pa se nastavile ratom i tekućom energetskom krizom. Cene energije su nestabilne, mnogo veće nego ranijih godina, a njihova isporuka je u nekim slučajevima nesigurna. Nažalost, osnovana predviđanja govore da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama. Privreda Srbije, kao i privrede drugih zemalja su tako pred novim izazovom: kako ostati konkurentan i profitabilan u uslovima energetske krize?

Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, kao društveno odgovorna visokoškolska i naučna institucija je tim povodom odlučila da organizuje besplatan seminar na temu „Kako odgovoriti na izazove energetske krize“. Seminar se organizuje u sklopu proslave Dana Mašinskog fakulteta u Nišu, u sredu 21.12.2022. godine sa početkom u 10 sati. Ovaj seminar je deveti po redu Seminar naprednih tehnologija za industriju koji organizuje Mašinski fakultet u Nišu kao podršku razvoju srpske privrede.

Cilj seminara je da da odgovore na dva važna pitanja: kako uštedeti energiju za grejanje objekata i proizvodne procese i kako i pod kojim uslovima se može samostalno proizvesti energija iz obnovljivih izvora energije. Pored predavača sa Mašinskog fakulteta u Nišu, odgovore na ova pitanja će dati i proizvođači opreme, kao i korisnici koji su primenili neku od tehnologija za uštedu ili proizvodnju energije i koji će preneti svoja praktična iskustva.

Seminar je namenjen pre svega privrednim organizacijama, ali može podjednako biti koristan lokalnim samoupravama, profesionalnim upravnicima zgrada i energetskim menadžerima. Takođe, seminar je posebno interesantan za škole, bolnice, kasarne i druge velike potrošače energije.

Izvor: Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu

Uredba o energetski ugroženom kupcu stupila na snagu, kako do manjih računa

19.12.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (stevepb)

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva energetike, usvojila novu Uredbu o energetski ugroženom kupcu. Uredba je stupila na snagu 17. decembra, a njom su definisane kategorije građana, koji imaju pravo na umanjenje računa za električnu energiju.

S obzirom na to, da su ovom Uredbom, unapređeni kriterijumi za sticanje statusa energetski zaštićenog kupca, ubuduće će znatno više građana ostvarivati popust na struju, gas i toplotnu energiju.

„Kada će dobiti umanjeni račun zavisi od efikasnosti lokalne samouprave“, napomenuo je Milan Aleksić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike.

Kako je dodao pravo ko ima da se prijavi za energetski zaštićenog kupca je definisano Uredbom, a kriterijumi su materijalni položaj koji se odnosi na mesečne prihode članova domaćinstva, po imovinskom stanju, građani koji imaju neka socijalna primanja ili dečije dodatke i građani koji imaju teško zdravstveno stanje.

Rekao je da je uvedena jedna novina, seoska domaćinstva koja su bila ograničena kvadraturom, sada više to nije slučaj i sada će se kriterijumi primenjivati na njihove prihode, a ne na kvadraturu.

Tri puta više novca je opredeljeno za zaštitu energetski ugroženih domaćinstava, kako bi što više građana moglo da koristi pogodnosti.

Aleksić je istakao da je četiri milijarde dinara obezbeđeno za pomoć energetski ugroženim kupcima, podignuti su pragovi tako da sada mnogo više građana može da aplicira.

Pročitajte još:

Procedura za prijavu

Naveo je primer tročlane porodice koja je do sada prosečno plaćala račun za električnu energiju 4.700 dinara, ona ako ostvari status energetski zaštićenog kupca, ona može da dobije popust 1.565 dinara na taj račun. Dok, kako kaže, jednočlano domaćinstvo koje živi u 33 kvadrata ima pravo na 60 odsto popusta na toplotnu energiju, ako prosečno sada plaća 3.940 dinara, a sa popustom ima umanjenje od 2.300 dinara.

Istakao je da je procedura za prijavu veoma jednostavna, zahtevi se nalaze na internet stranama Ministarstva i opština, a uveren je da će opštine štampati prijave i da će one moći da se preuzmu na licu mesta.

Pravo na umanjene račune od 40 do 60 odsto imaće i domaćinstva koja koriste toplotnu energiju i kriterijumi su isti.

Prošle godine, 68.129 građana iskoristilo je umanjenje računa za električnu energiju, što je znatno manje nego prethodne godine. Sada su procene da 191 hiljada domaćinstava imati pravo na popust.

Aleksić kaže da je posle analize ustanovljeno da je mnogo većem broju građana potrebna pomoć.

Napomenuo je da je država obezbedila i za građane koji ne ispunjavaju kriterijume, a štede energiju, dobiju popuste od 15 do 30 posto.

„Milion i po domaćinstava je dobilo mogućnost da ima popust od 15 do 30 odsto, a polovina od toga je dobila pun popust od 30 posto“, kaže Aleksić.

Izvor: RTS

Kalcit – mineral značajan za ekologiju i energetsku tranziciju

19.12.2022

calcite-g4a61bc891_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (zimt2003)

Republika Srbije veoma je bogata mineralnim sirovinama koje su važne za privredni razvoj, kao što je kalcit, o kojem se od nedavno sve više govori.

Ministarstvo rudarstva i energetike na svom sajtu približilo je značaj i upotrebnu vrednost ovog minerala, naročito njegove ekološke karakteristike, imajući u vidu da se ovaj mineral koristi, između ostalog, i u filterima za prečišćavanje vode i odsumporavanje.

Kalcit je vrsta izuzetno čistog prirodnog kalcijum karbonata – u našem slučaju čistoće 99,63 procenta, što ga čini jednim od najčistijih u svetu. Njegova primena je izuzetno širokog spektra i koristi se gotovo u svim industrijama – od boje lakova, plastike, papira, pa sve do sirovine za farmaciju, kozmetiku, aditiva za prehranu, u hemijskoj industriji i drugim.

Vrednost kalcijum karbonata je srazmerno velika njegovoj čistoći, tačnije kada nema primese olova, žive, kadmijuma, magnezijuma u velikim količinama, baš kao onaj koji je nađen u Srbiji. Uspešno se vrše istraživanja mogućnosti primene kalcijuma za proizvodnju baterija budućnosti koje bi mogle da zamene litijumske baterije.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, vađenje kalcijum karbonata je jednostavno, bezbedno i nije štetno po životnu sredinu, zahvaljujući savremenim tehnologijama koje se koriste u postupku. Kiselost šuma se rešava kalcijum karbonatom, koristi se za odsumporavanje u filterima u elektranama na ugalj i fabrikama. Takođe se koristi i u filterima za vodu i za poboljšanje PH vrednosti zemljišta vode u bazenima i kao reagens u laboratorijama.

Treba napomenuti da se trenutno za industrije farmacije, kozmetike i prehrambene reagense, sirovina kalcijum karbonata uvozi u Srbiju i region u potpunosti, što otvara prostor za pozicioniranje Srbije kao vodećeg regionalnog izvoznika u budućnosti.

Stav kojim se Ministarstvo rudarstva i energetike u potpunosti rukovodi jeste da moderno rudarstvo i zaštita životne sredine mogu i moraju biti komplementarni procesi. Takva strategija najbolje se može primeniti upravo na kalcitu, čime bi se obezbedilo ne samo puko očuvanje životne sredine, već aktivno učešće u njenoj zaštiti.

Procenjuje se da će mineralna bogatstva Srbije imati veliki značaj u narednim godinama, imajući u vidu da su mineralni resursi ključni i za proces energetske tranzicije, za razvoj novih, ekološki prihvatljivih tehnologija bez kojih nema razvoja obnovljivih izvora energije, skladištenja električne energije i novih “pametnih” tehnologija.

Cilj Srbije treba da bude ne samo da sačuvamo rudarstvo, već da omogućimo dalji razvoj i modernizaciju, gde je jedna od najbitnijih stvari da stalno podižemo zahteve i kriterijume kad je reč o uticaju na životnu sredinu. Mineralno bogatstvo naše zemlje pripada ne samo sadašnjim, nego i budućim generacijama, i zbog toga je važno da znamo čime raspolažemo i kakav je potencijal kad je rudarstvo u pitanju, navodi se na sajtu Ministarstva.

Energetski portal

Atlantska šuma proglašena za vodeću inicijativu za obnovu

18.12.2022

Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)

Protežući se od severoistočnog Brazila prema jugu duž atlantske obale i unutrašnjosti do severoistočne Argentine i istočnog Paragvaja, Atlantska šuma je složen pejzaž koji se sastoji od više ekosistema i ogromnog biodiverziteta. To je takođe jedan od najugroženijih bioma na svetu – izgubio je 88 odsto svoje prvobitne vegetacije samo u Brazilu, navodi se na sajtu WWF-a.

Godinama su se zajednice, pojedinci i organizacije okupljali da bi obnovili Atlantsku šumu. Poznat kao pakt tri nacije atlantske šume – Trinacional Atlantic Forest Pact, njihov hitan i vitalan rad je sada proglašen od strane UN kao jedan od 10 svetskih vodećih inicijativa za obnovu.

Sa zajedničkim ciljem obnove 15 miliona hektara do 2050. godine, Trinacionalni pakt je prekogranična koalicija koja okuplja preko 300 organizacija za obnovu Atlantske šume. Koalicija je predvođena Atlantskim paktom za obnavljanje šuma i Trinacionalnom mrežom za obnovu Atlantskih šuma, koja ima organizacije iz Argentine, Brazila i Paragvaja.

Pročitajte još:

Priznanje Ujedinjenih nacija potvrđuje da obnova mora da ide dalje od sadnje drveća i da promoviše višestruke koristi za prirodu i ljude, uključujući stvaranje posla i prihoda.

Više od 20 kriterijuma za ocenjivanje razmatrano je za World Restoration Flagship nagradu, uključujući učešće lokalnih zajednica u donošenju odluka, stvaranje koalicija, doprinos međunarodnim sporazumima za smanjenje emisija, potencijal rasta i drugo.

Širom sveta bilo je 156 predloga za dobijanje titule World Restoration Flagship, od kojih je prvih 10 proglašeno na Konferenciji UN o biodiverzitetu u Montrealu, Kanada. Pored Atlantske šume, takođe su dobile pomenutu titulu i inicijative u Africi, Okeaniji, Centralnoj Americi, Bliskom istoku i Aziji.

Izvor: WWF

Ekološki i socijalno održivi model „krofna ekonomije” za četiri najveća grada u Srbiji

18.12.2022

fortress-gdc42baa44_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (mia_2306)

O tome kakve rezultate dobijemo kada na najveće gradove u Srbiji primenimo alternativni model ekonomskog razvoja, popularnu „krofna ekonomiju”, za Klimu101 pisao je Predrag Momčilović, istraživač sa Platforme Zajedničko.

Dugo vremena ljudsko društvo se oslanjalo na linearni model razvoja, zasnovan na rastu. Ovakav model doveo nas je do samih limita planetarnih granica, a da pri tome još uvek nisu zadovoljene osnovne socio-ekonomske potrebe svih ljudi.

U cilju promene paradigme i uvođenja novih načina merenja održivosti tim istraživača iz Platforme Zajedničko izradio je modele krofna ekonomije za Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Rezultati ukazuju da četiri najveća grada u Srbiji u mnogim indikatorima životne sredine izlaze van okvira prihvatljivih granica, dok istovremeno ne zadovoljavaju sve socijalne i ekonomske potrebe svojih stanovnika. Prateći rezultate modela možemo videti na koje aspekte razvoja grada je potrebno usmeriti pažnju donosioca odluka.

Pročitajte još:

Šta je model ekonomije krofne?

Najzaslužnija za razvoj ekonomskog modela šuplje krofne je engleska ekonomiskinja Kejt Revort koja je u svojoj knjizi „Ekonomija krofne – sedam načina da razmišljate kao ekonomista 21. veka“ prva dala obrise ovog modela. U srži ekonomije krofne je kako da se zadovolje društvene potrebe, a da se pritom ostane unutar ekoloških granica.

Model je nazvan šupljom krofnom jer najviše podseća na izgled američke krofne ili pojasa za spasavanje. Između ekoloških granica koje su predstavljene spoljnom ivicom krofne i društvenih potreba koje se nalaze sa unutrašnje strane, nalazi se bezbedni i društveno pravedni prostor za ljude. Da bi ostali u ovom prostoru potrebno je linarne ekonomske aktivnosti transformisati tako da postanu regenerativne i redistributivne.

Model koji je profesorka Revort predložila u knjizi sačinjen je od devet planetarnih granica koje predstavljaju ekološki plafon, i jedanaest indikatora koji predstavljaju društvenu osnovu. U praksi model krofne funkcioniše tako što se promatra na koji mestima je došlo do curenja (izlaska van poželjnih okvira), jer kao što u svakodnevnom životu ne želite da vam džem iscuri iz krofne, tako i u ovom modelu želite da ostanete unutar zadatih granica održivosti.

Pojedini veliki evropski gradovi već rade na usvajanju modela krofne i baziraju svoj budući razvoj upravo na ovom modelu. U tome prednjače Amsterdam i Brisel, ali model krofne moguće je primeniti i na gradove u Srbiji ukoliko za to postoji politička volja.

Model krofne za gradove u Srbiji

(Foto: Klima101) Koji su indikatori korišćeni za modele krofni u srpskim gradovima (vizual: Filip Drenaković)

Tokom 2021. i 2022. godine tim istraživača Platforme Zajedničko radio je na kreiranju modela krofne za Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Ovi gradovi su izbrani zbog svoje veličine i značaja, kao i mogućnosti poređenja posebno kada su u pitanju Niš, Novi Sad i Kragujevac.

Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).

Na osnovu analize različitih modela predloženih na web stranici doughnuteconomics.org i dostupnih podataka istraživački tim Platforme Zajedničko odabrao je 16 indikatora za modele krofne koji su izrađeni za Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Za sve modele izabrani su isti indikatori kako bi se omogućila uporedivost.

Kada se uporede modeli krofne za ova četiri grada lako su uočljivi glavni problemi.

(Foto: Klima101) Model krofna ekonomije primenjen na Kragujevac i Niš (vizual: Filip Drenaković)

(Foto: Klima101) Model krofna ekonomije primenjen na Novi Sad i Beograd (vizual: Filip Drenaković)

Gotovo za sve gradove je karateristično je da je vazduh prekomerno zagađen, s tim da je situacija u Novom Sadu nešto bolja nego u drugim gradovima. Dostupnost vodovoda i kanalizacije veća je u Novom Sadu u odnosu na Beograd, Kragujevac i Niš gde je potrebno raditi na proširenju vodovodne i kanalizacione mreže.

Sa druge strane Novi Sad ima manji procenat pošumljenosti i manje zelenih površina u odnosu na druge gradove gde je situacija nešto bolja a jedino Kragujevac se nalazi u granicama održivosti. Usled nedostatka podaka za emisije gasova sa efektom staklene bašte za indikator za klimatske promene je izabrana povećanje temperature, dok je za ograničavajuću vrednost uzeta granica iz Pariskog sporazuma od 1.5 C.

Stanovanje, rad i plata su indikatori koji su pod najvećim pritiskom u svim gradovima, a mala razlika je u tome da su u Beogradu i Novom Sadu plate veće ali je u Nišu i Kragujevcu stanovanje povoljnije. Demokratska participacija i rodna ravnopravnost na niskom su nivou u svim gradovima dok je dostupnost zdravstvene zaštite na zadovaljavajućem nivou. Za Niš i Kragujevac nisu biti dostupni podaci za mobilnost.

Indikatori za model krofne gradova u Srbiji

U modelu krofne nalaze se sledeći indikatori koji su ugrubo podeljeni na biofizičke i socioekonomske. Za granice sigurnog i pravednog prostora održivosti uzete su predložene vrednosti navedene u različitim dokumenatima objavljenim na nacionalnom ili internacionalnom nivou. Usled nedostatka zvaničnih podataka i istraživanja, na krofni nisu prikazani u dovoljnoj meri kulturni elementi koji bi pokazali stavove društva i spremnost na sistematsku promenu. Jer svrha modela šuplje krofne nije samo da konstantuje probleme već i da ih rešava.

U biofizičke indikatore uvršćeni su pošumljenost, kao i zelene površine, održiva poljoprivreda, dostupnost pitke vode, kao i kanalizacije, količina komunalnog otpada, zagađenje vazduha, kao i temperaturne promene.

Pošumljenost – Predstavlja odraz površine pod šumama i šumskim zemljištem u odnosu na ukupnu površinu teritorije grada.

Zelene površine – Merene su površinama pod zelenilom po glavi stanovnika.

Poljoprivredne površine – Usled nedostatka podataka za održivu poljoprivredu još uvek nije pronađen odgovarajući indikator, ali je ona svejedno uvrštena u model kako bi se naglasila njena važnost.

Otpad – Predstavlja količinu komunalnog otpada koji se na dnevnom nivou generiše po glavi stanovnika.

Pitka voda – Predstavljena je brojem domaćinstava priključenim na javni vodovod u odnosu na ukupan broj domaćinstava. Kako su u razmatranje uzeta urbana mesta mali je broj ljudi sa individualnim bunarima i drugim izvorima zdrave pijaće vode, koji nisu priključeni na vodovod.

Kanalizacija – Dostupnost kanalizacije merena je prema podacima koliko je domaćinstava priključeno na kanalizaciju u odnosu na ukupan broj domaćisntava na zadatoj teritoriji.

Kvalitet vazduha – Meren je brojem dana sa prekoračenjem gornje dnevne vrednosti za suspendovane PM10 čestice.

Temperatura vazduha – U nedostatku podaka za CO2 emisije kao odraz klimatskih promena poslužilo je poređenje različitih decenija i prosečne temperature tokom njih.

Rad na definisanju i pronalaženju socioekonomskih indikatora ispostavio se kao još izazovniji usled velikih poteškoća oko dostupnosti podataka jer dostupni podaci ne pružaju stvarni uvid u pojedine oblasti.

Za socioekonomske indikatore izabrani su: rad, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, internet, demokratija, rodna ravnopravnost i saobraćaj.

Rad – Meren procentom stanovnika koji za održivo radno vreme zarađuju platu za dostojanstven život.

Obrazovanje – Mereno procentom stanovnika koji nemaju završeno osnovno obrazovanje.

Zdravstvena nega – Merena brojem doktora na 1000 stanovnika.

Stanovanje – Mereno je putem izračunavanja procenta stanovništva koji se nalazi u stambenom stresu.

Dostupnost interneta – Merena procentom stanovnika koji ima pristup internetu.

Demokratija – Merena visinom izlaznosti na lokalne izbore.

Rodna ravnopravnost – Merena u razlici u platama između muškaraca i žena.

Mobilnost – Procenta učešća pešačenja, javnog prevoza, bicikliranja i drugih održivih oblika mobilnosti.

Model krofne mogao bi da predstavlja primer u kom pravcu gradove u Srbiji treba dalje razvijati i šta su najveći problemi na koje treba uticati kako bi naši gradovi ostali u sigurnom i bezbednom prostoru u kojem su potrebe njihovih stanovnika zadovoljene.

Izvor: Klima101

Beogradski teniski klubovi postaju zeleniji za 400 novih sadnica: Deca u akciji ozelenjavanja sportskih terena

18.12.2022

Foto 1_Nestlé nedelja sadnje — Foto: EXECUTIVE GROUP

Nestlé nedelja sadnje u teniskim klubovima započela je danas u prisustvu Milana Slavkovića, predsednika Teniskog saveza Beograda, Novice Todosijevića, samostalnog stručnog savetnika Sekretarijata za sport i omladinu Grada Beograda i tenisera Igora Banićevića, a u glavnoj ulozi u sadnji različitih biljnih kultura bilo je više od 50 malih tenisera i školske dece iz novobeogradskih osnovnih škola.

Krajem prošle godine zaposleni u kompaniji Nestlé Srbija posadili su 225 Pančićevih omorika duž celog Bulevara Milutina Milankovića, a ove godine otišlo se korak dalje: spojeni su priroda, sport i deca.

„Da li ste znali da samo jedno stablo godišnje proizvodi dovoljno kiseonika za dva odrasla čoveka, apsorbujući u isto vreme ugljen-dioksid, a da njegova krošnja fizički zadržava štetne PM čestice (finu prašinu koja nastaje nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva)? Urbane sredine naročito su ugrožene, te ozelenjavanje istih znači obezbeđivanje čistijeg vazduha, naročito važnog za decu koja sportske aktivnosti često upražnjavaju na otvorenom prostoru. Ovakvim akcijama čuvamo planetu i ulažemo u naše mlade teniske nade“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Pročitajte još:

NESTLÉ PODRŽAVA LOKALNE PROIZVOĐAČE POVRĆA

Kao i prošle godine, i ovoga puta akciju ozelenjavanja pozdravili su čelnici Grada Beograda.

„Ovo je za Beogarad i Beograđane velika stvar koju mi iz Sekretarijata za sport i omladinu podržavamo. Već godinama uspešno sarađujemo sa Teniskim savezom Beograda i raduje nas što će zahvaljujući ovoj inicijativi mladi teniseri dobiti mogućnost da omiljeni sport treniraju u zdravijem okruženju. Velike kompanije kao što je Nestlé sve više pokazuju i veliku odgovornost kada je u pitanju zajednica u kojoj posluju i želimo da apelujemo i na druge da uzmu učešće u ovakvim i sličnim akcijama“, rekao je Novica Todosijević, samostalni stručni savetnik Sekretarijata za sport i omladinu Grada Beograda.

Akcija sadnje širom Beograda biće sprovedena u saradnji sa JP „Srbijašume“ u okviru koje će mladi sportisti u kompleksima teniskih klubova posaditi blizu 400 stabala Pančićeve omorike, crnog bora, tuja Smaragd, tise, breze, japanske crne šljive, lovor višnje, lavande, hibiskusa i drugih vrsta drveća.

„Kada bi svaki stanovnik naše prestonice zasadio samo po jedno drvo, to bi potencijalno značilo prosečnu godišnju filtraciju više od 100.000 tona prašine, apsorpciju više od 50.000 tona ugljen-dioksida i emisiju više od 38.000 tona kiseonika. Upravo zato je Nedelja sadnje od velikog značaja za pročišćenje vazduha i stvaranje novih mikro-zelenih oaza u Beogradu“, naglasila je Adiba Džudović iz JP „Srbijašume“.

Nestlé je samo od 2021. godine obezbedio 25 miliona sadnica u okviru svog globalnog programa koji sprovodi za bolji život lokalnih zajednica i očuvanje planete. Cilj je da u područjima odakle nabavlja sastojke do 2030. godine posadi 200 miliona stabala i na taj način doprinese eliminaciji 9,3 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere. Pošumljavanje je takođe deo globalnog programa regenerativne poljoprivrede, koji Nestlé sprovodi i u Srbiji sa lokalnim dobavljačima povrća, za zdraviju životnu sredinu i bolji kvalitet sastojaka.

Po uspešnom završetku beogradske nedelje sadnje, mladi teniseri dobijaju nekoliko stotina „saveznika“ koji će iz njihovog neposrednog okruženja uklanjati ugljen-dioksid i štetne čestice, a prebacivanje loptica preko mreže učiniti ne samo zabavnim, nego i zdravijim.

Izvor: EXECUTIVE GROUP

Plastična kiša je naša stvarnost, a mi potcenjujemo njene posledice

17.12.2022

man-kiša-nevreme-padavine — Photo-illustration: Pixabay

Sa neba nam svakodnevno pada znatna količina mikroplastike. Ne vidimo je. Ne osećamo je. Nema miris i ukus. Ali istraživači ističu da ozbiljno potcenjujemo ovu nevidljivu „kišu“.

Nove procene tima naučnika sa Univerziteta Okland na Novom Zelandu ukazuju da se u proseku skoro pet hiljada čestica mikroplastike svakodnevno taloži na svakom kvadratnom metru krovova Oklanda.

Ove slojevi „prašine“ dodaju oko 74 tone plastike svake godine, što je otprilike tri miliona plastičnih boca.

Ova zastrašujuća količina plastične „prašine“ mnogo je veća nego što je nedavno izračunato da pada na London, Hamburg ili Pariz. Studija iz 2020. procenila je da u proseku samo 771 čestica mikroplastike padne na jednaku površinu u Londonu.

Međutim, to ne znači nužno da je vazduh u Londonu šest puta manje zagađen česticama plastike nego u Oklandu. Na kraju krajeva, London je mnogo veći grad i ne nalazi se u tako udaljenom kraju sveta.

Pre će biti da u prethodnim procenama kvaliteta vazduha, poput onih obavljenih u Londonu, jednostavno nisu merene najmanje čestice mikroplastike u cirkulaciji.

Nestandardizovano merenje čestica mikroplastike

Danas ne postoji standardna metodologija ili protokol za identifikaciju mikroplastike, što znači da se svaka studija sprovodi na malo drugačiji način.

Kako su instrumenti za merenje količine mikroplastike sve savršeniji, stručnjaci primećuju mnogo više štetnih materija koje se kriju u vazduhu oko nas nego do sada.

Prethodna istraživanja obavljena na plućima ukazuju da čestice mikroplastike cirukulišu našim respiratornim sistemom, ali sa nepoznatim posledicama po naše zdravlje.

„Buduća istraživanja treba da kvantifikuju koliko tačno plastike udišemo“, kaže hemičar Džoel Rindelaub sa Univerziteta u Oklandu.

Nalazi sa Novog Zelanda zasnovani su na devetonedeljnoj studiji dve lokacije u Oklandu – jedne na krovu zgrade Univerziteta u centu grada i druge na ogradi u predgrađu. Mikroplastika iz vazduha hvatana je pomoću levka i tegle.

Na svakoj lokaciji, istraživači su otkrili ostatke osam različitih vrsta plastike. Najzastupljeniji su bili polietilen (PE), koji se koristi za kese i boce, polikarbonat (PC), koji se koristi u zaštitnoj opremi i medicinskim uređajima, i polietilen tereftalat (PET), koji se koristi za pakovanje hrane i pića.

Pročitajte još:

Ko je glavni prenosilac plastike po svetu

Kada su duvali jaki vetrovi sa obale, uhvaćena je veća količina mikroplastike, što upućuje na zaključak da u određenoj meri plastiku koja lebdi u vazduhu oko Oklanda podižu vetar i talasi sa obale.

Foto-ilustracija: Unsplash (Karina Vorozheeva)

„Mikroplastika stiže u vazduh iz talasa koji udaraju na obale, što znači da je voda generalno globalni transporter mikroplastike“, navodi Rinelaub. To bi moglo da nam pomogne da objasnimo kako mikroplastika ulazi u atmosferu i prenosi se i do najudaljenijih mesta, kao što je Novi Zeland“.

Ovo bi mogao biti još jedan potencijalni razlog zašto se čini da je procenat plastike u vazduhu mnogo niži u Nemačkoj i Engleskoj. Ali čak i u unutrašnjosti, lebdeći mikrozagađivači i dalje predstavljaju veliki problem.

U 2019. godini, mala pilot-studija u Evropi pronašla je mikroplastiku na udaljenim vrhovima Pirineja, koja je verovatno tamo dospela iz nekoliko manjih obližnjih gradova.

Naučnici su 2021. godine upozorili da je mikroplastika sada toliko sveprisutna u atmosferi da možda već utiče na klimu na Zemlji. U budućnosti, ako koncentracije nastave da rastu, čestice bi mogle da pogoršaju efekat staklene bašte apsorbujući i rasipajući svetlost i toplotu.

U studiji u Oklandu, istraživači su otkrili da je na lokaciji u centru grada svake nedelje sakupljeno mnogo više mikroplastike nego u predgrađu.

Važna je veličina čestica

Foto-ilustracija: Unsplash (Mikael Kristenson)

Velika većina čestica uhvaćenih tokom eksperimenta bila je veličine između 10 i 50 mikrometara. Većina njih su bili plastični fragmenti, a samo tri odsto je bilo veće od 100 mikrometara.

Nalazi se malo razlikuju od onoga što je ranije pronađeno u Londonu, gde se činilo da su plastična vlakna, a ne fragmenti, najveći izvor zagađenja. Neslaganje može biti posledica ažuriranih tehnika uzorkovanja ili različitih vrsta zagađenja u različitim delovima sveta.

Istraživanje iz 2019. sprovedeno u Hamburgu, na primer, izmereno je samo za mikroplastiku veću od 63 mikrometra. Broj čestica u vazduhu iz ovog grada takođe je bio 18 puta manji nego što je nedavno pronađeno u Oklandu.

Niko još ne zna da li mikroplastika koja se prenosi vazduhom utiče na zdravlje ljudi, ali što je manji fragment ili vlakno, veća je verovatnoća da će preći u naše ćelije kada ga udišemo.

Ako plastično zagađenje koje pada sa neba zaista ima toksične efekte to je previše podmuklo da bi naučnici, za sada, mogli da dokažu.

Izvor: RTS

Šta su zelene tarife i zašto su važne?

17.12.2022

co2-ugljen-dioksid-zagadjenje — Foto ilustracija: Pexels

Zelene tarife su, za sada, jedino rešenje da se izjednače uslovi između zemalja sa različitim opredeljenjima za smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Smanjenje emisija CO2 dovodi do velikih troškova za neke industrije, naročito za one koje su zavisne od fosilnih goriva. To dovodi do toga da cu Vlade mnogih zemalja pred velikim izazovima jer su se obavezale na smanjenje ovih emisija štetnih gasova.

Problem sa kojim se susreću jeste kako smanjiti emisije ugljen-dioksida, a ostati konkurenat i održati industriju na dobroj poziciji u globalnoj ekonomiji.

Ukoliko Vladna jedne zemlje prisili svoju tešku industriju da smanji emisije CO2, a druga ne, kompanije u zemljama sa ne tako rigoroznim propisima vrlo lako će “pregaziti” one koje poštuju stroga pravila. Ovo može značiti prelazak korporacija u zemlje koje zaostaju sa zelenim politikama kako bi imale koristi od nižih cena, što je proces poznat kao “curenje” ugljen-dioksida, prenosi RTCG.

To, takođe, može značiti da se jeftinija roba prodaje u većem broju, emitujući više CO2 u procesu, tako da nema ukupnog smanjenja emisija ugljen-dioksida koji ide u atmosferu, što automatsi znači da nema koristi za životnu sredinu.

Pročitajte još:

Vlade ovaj problem mogu sprečiti nametanjem troškova ili drugih prepreka uvozu proizvoda nastalih korišćenjem fosilnih goriva. Ovi trgovinski propisi su poznati kao granični porezi na CO2, mehanizmi za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) ili zelene tarife.

Svrha Mehanizma za prekogranično prilagođavanje CO2 (CBAM) je da spreči “curenje” CO2 i podstakne dekarbonizaciju, prenose svetski mediji.

To nas dovodi do usvajanja brojnih mera, naročito za zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Zapadnog Balkana, kako bi se prilagodile sistemu.

Veoma brzo se očekuju briselski propisi na osnovu kojih bi uvoz određenih proizvoda, kao što su čelik, aluminijum ili hemikalije, bili podložni porezima koji bi podigli cenu uvoza, stvarajući jednake uslove između zemalja u kojima industrije podležu propisima o CO2 i onih u kojima to nije slučaj.

Prvi korak je napravlje, Evropska unija postavila je zahtev za izveštavanje o emisijama ugljen-dioksida u sektorima gvožđa i čelika, cementa, đubriva, aluminijuma, eletrične energije i vodopnika. Ukoliko, za sada, privremeni dogovor bude usvojen, probna faza počinje oktobra 2023. godine.

Energetski portal

Elektroprivreda HZ HB nudi isporuku zelene energije sa garancijom kvaliteta

17.12.2022

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektroprivreda HZ HB od 1. januara 2023. godine uvodi zelene modele u svoje poslovanje i garancije za 100 odsto obnovljivu energiju. Zelene modele će moći da ugovore sve kategorije korisnika, osim kupaca iz kategorije domaćinstava, kažu iz ovog preduzeća.

Svi koji se odluče da ugovore zelene modele, za svaki potrošeni kilovat-sat dobiće garanciju da je električna energija koja im je isporučena u potpunosti proizvedena iz obnovljivih izvora energije.

Elektroprivreda HZ HB jedino je elektroprivredno preduzeće u Bosni i Hercegovini koje električnu energiju proizvodi isključivo iz obnovljivih izvora. Međutim, u određenim trenutcima (uglavnom u letnjim mesecima) električna energija mora se kupovati na tržištu, te zbog toga nije postojala zakonska mogućnost da snabdevač garantuje da je sva isporučena energija iz obnivljivih izvora.

Pročitajte još:

IZGRADNJA VETROPARKOVA U BIH SKUP PROJEKAT, PROCES TEŽAK I SLOŽEN

Šta podrazumeva zeleni modeli?

Elektroprivredna poduzeća u regionu već neko vreme nude slične proizvode svojim kupcima, pri čemu iz godine u godinu raste broj korisnika zelene energije sa garancijom kvaliteta.

Elektroprivreda HZ HB upravo je zbog svoje usmerenosti na obnovljive izvore energije i održivi razvoj u svim segmentima svoga poslovanja, odlučila da prva u Bosni i Hercegovini ponuditi ugovaranje zelenih modela svojim kupcima.

Kupci koji se odluče na ugovaranje zelenih modela za naknadu od 0,05 feninga (oko 0,026 evra) po utrošenom kilovat-satu dobiće garanciju da je električna energija koja im je isporučena u potpunosti iz obnovljivih izvora.

Energetski portal

Sistemom energetskog menadžmenta industrija može da uštedi 200 GWh godišnje

17.12.2022

Struja, energetska efikasnost, strujomer, — Photo-illustration: Pixabay

U periodu od 2016. godine do danas licencirano je ukupno 385 energetskih menadžera, od čega 199 za oblast industrije, 59 za oblast energetike zgrada i 127 za oblast javnog sektora.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike za Biznis.rs napominju da to znači da su ovi menadžeri prošli specijalizovanu obuku koju sprovodi Mašinski fakultet u Beogradu, koji je ovlašćen kao organizacija za obuku energetskih menadžera i savetnika, da su položili odgovarajući ispit, kao i da poseduju odgovarajuće radno iskustvo.

Od 2016. godine u skladu sa zakonskom regulativom u oblasti energetske efikasnosti sprovodi se Sistem energetskog menadžmenta (SEM). Obveznici SEM su veliki potrošači energije iz sektora industrije i komercijalnog sektora, kao i javni sektor. Sprovođenje ovog sistema podrazumeva obavezu smanjenja potrošnje primarne energije kod obveznika SEM od jedan odsto na godišnjem nivou“, naglasili su naši sagovornici.

Napominju da je procena da se po osnovu sprovođenja SEM u sektoru industrije mogu ostvariti uštede u visini od oko 200 GWh finalne potrošnje energije godišnje, što predstavlja smanjenje potrošnje energije u visini godišnje proizvodnje Toplane u Nišu.

„Da bi obveznici SEM ostvarili obavezno smanjenje svoje potrošnje primarne energije od jedan odsto godišnje, potrebno je da prvo počnu da prate tu potrošnju, da identifikuju ekonomski isplative mere za ostvarenje ušteda energije, da isplaniraju i sprovedu potrebne mere i prate efekte njihovog sprovođenja“, istakli su iz resornog ministarstva.

Energetski menadžeri su, kako kažu, okosnica sprovođenja svih ovih aktivnosti, i zbog toga je za njih osmišljena specijalizovana obuka koja im, pored prethodnog obrazovanja i radnog iskustva, omogućava da taj posao obavljaju na adekvatan način.

Pročitajte još:

„Energetski menadžeri imaju zadatak da identifikuju i iniciraju sprovođenje mera energetske efikasnosti koje zahtevaju investicije, ali je posebno važna uloga energetskih menadžera u sprovođenju niza organizacionih mera koje i bez troškova mogu dovesti do smanjenja potrošnje energije. Sprovođenjem organizacionih i drugih mera, koje ne zahtevaju investicione troškove ili imaju male troškove, moguće je ostvariti uštede energije na nivou od pet do 10 procenata“, obrazložili su naši sagovornici.

Ove mere se, kako dodaju, uglavnom svode na identifikaciju mesta gde se energija rasipa i neracionalno koristi, i potom preduzimanja potrebnih aktivnosti (na primer, curenje komprimovanog vazduha, korišćenje osvetljenja kada nije potrebno, gubici kroz neizolovane delove sistema grejanja, otvaranje prozora umesto da se temperatura u prostorijama reguliše, preterano zagrevanje i rashlađivanje prostorija).

„Obaveza energetskih menadžera je i da pripremaju programe i planove uštede energije, i da o njihovom sprovođenju izveštavaju Ministarstvo rudarstva i energetike na godišnjem nivou. Sprovođenje SEM, osim što na nivou države treba da doprinese smanjenju potrošnje energije i emisije sumpod-dioksida (SO2), treba pre svega da pomogne korisnicima energije da svoju potrošnju smanje i tako postanu konkurentniji na tržištu (privatni sektor) odnosno da smanje izdatke za energiju u budžetu (javni sektor)“, naglasili su iz resornog ministarstva.

Podsetimo, na osnovu Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, ministarka rudarstva i energetike donela je 2. decembra Pravilnik o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera.

Reč je o dokumentu kojim se propisuju uslovi za imenovanje energetskih menadžera prema vrsti obveznika sistema energetskog menadžmenta i vrsti licence energetskog menadžera.

Izvor: Biznis.rs

Vlada Crne Gore izdala Urbanističko-tehničke uslove za izradu tehničke dokumentacije potrebne za izgradnju vetroparka i solarne elektrane

16.12.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Vlada Crne Gore izdala Urbanističko-tehničke uslove za izradu tehničke dokumentacije potrebne za izgradnju objekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivog izvora – vetropark, napisano je na sajtu Vlade Crne Gore.

Urbanističko-tehnički uslovi izdati su za lokaciju u zahvatu katastarskih opština Bobovo i Kruševo, opština Pljevlja ukupne površina 1.671.700 m².

Prema analizama podnosioca zahteva utvrđeno je da potencijalna količina proizvedene električne energije, sa 20 turbina ukupne snage vetroparka 120 MW, iznosi 393,80 GWh.

Izdati su i Urbanističko – tehnički uslovi za izradu tehničke dokumentacije koja je potrebna za izgradnju objekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora – solarne elektrane.

Pročitajte još:

Urbanističko-tehnički uslovi izdati su za lokaciju u zahvatu katastarske opštine Ubli, Prijestonica Cetinje i katastarskih opština Bogetići i Broćanac u opštini Nikšić.

Ukupna površina lokacije iznosi oko 13.000.000 m². Prema prethodno sporovedenim analizama od strane podnosioca zahteva utvrđeno je da je maksimalni mogući kapacitet buduće solarne elektrane oko 385 MW.

Energetski portal

Užicu dodeljen sertifikat Evropske energetske nagrade

16.12.2022

užice — Foto: Wikipedia/ CrniBombarder!!!

Sertifikat međunarodnog udruženja Evropska energetska nagrada, koji predstavlja potvrdu ispunjenosti uslova koji se definisani kriterijumima te asocijacije i Evropske unije uručen je gradonačelnici Užica.

“Užice se zalaže za održivi razvoj svojih urbanih prostora, a posebno na upravljanje energijom i efikasno korišćenje prirodnih resursa kroz unapređenje energetske efikasnosti, kako javnih tako i individualnih objekata”, istakla je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević.

Prema rečima gradonačelnice, grad Užice sledi svoju viziju da postane uzor za napredne, održive srpske gradove koji pružaju visok kvalitet života.

“Grad je pokazao jasnu političku volju za akcijom, pridruživši se Evropskoj energetskoj nagradi, obavezujući se tako na kontinuirani ciklus poboljšanja u upravljanju energijom. Energetska i klimatska politika Užica i sve srodne aktivnosti doprinose poboljšanju kvaliteta života za građane. Osim energetske sanacije javnih objekata značajna su ulaganja i u sufinansiranje energetske sanacije individualnih objekata na teritoriji grada. Projektom energetske sanacije školskih objekata grad osim što dobija energetski unapređene objekte, dobija edukovane roditelje i učenike o značaju energetske efikasnosti, a samim tim i poverenje građana za ostvarivanje zajedničkog cilja: unapređenje životne sredine kroz održivo upravljanje energijom”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Gradonačelnica Užica je i ovom prilikom istakla značaj pridruživanja Užica Evropskoj energetskoj nagradi i izrazila nadu da će grad imati podršku i u narednim velikim projektima koji će doprineti daljem unapređenju kvaliteta vazduha i energetske efikasnosti. To su pre svega izgradnja najveće kotlarnice koja bi zamenila jedinu preostalu kotlarnicu na mazut u sistemu “Gradske toplane” u centru grada, kompletna energetska sanacija dve srednje škole u centru grada i škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i nekoliko školskih objekata u seoskim naseljima, kao i rekonstrukcija grejnog sistema Narodnog pozorišta u samom centru grada.

Evropska energetska nagrada (eea) je sistem upravljanja i nagrađivanja kvaliteta za opštine i regione. Sistem pruža podršku lokalnim nadležnim organima u planiranju i sprovođenju delotvornih mera praktične energetske politike vezane za klimatske promene. Nagrađivanje u okvirima Evropske energetske nagrade obezbeđuje podsticaj opštinama da ojačaju svoje aktivnosti zaštite od klimatskih promena.

Energetski portal

1...217218219...1.529 Page 218 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ko je glavni prenosilac plastike po svetu

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM