Vlada Crne Gore izdala Urbanističko-tehničke uslove za izradu tehničke dokumentacije potrebne za izgradnju vetroparka i solarne elektrane

16.12.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Vlada Crne Gore izdala Urbanističko-tehničke uslove za izradu tehničke dokumentacije potrebne za izgradnju objekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivog izvora – vetropark, napisano je na sajtu Vlade Crne Gore.

Urbanističko-tehnički uslovi izdati su za lokaciju u zahvatu katastarskih opština Bobovo i Kruševo, opština Pljevlja ukupne površina 1.671.700 m².

Prema analizama podnosioca zahteva utvrđeno je da potencijalna količina proizvedene električne energije, sa 20 turbina ukupne snage vetroparka 120 MW, iznosi 393,80 GWh.

Izdati su i Urbanističko – tehnički uslovi za izradu tehničke dokumentacije koja je potrebna za izgradnju objekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora – solarne elektrane.

Pročitajte još:

Urbanističko-tehnički uslovi izdati su za lokaciju u zahvatu katastarske opštine Ubli, Prijestonica Cetinje i katastarskih opština Bogetići i Broćanac u opštini Nikšić.

Ukupna površina lokacije iznosi oko 13.000.000 m². Prema prethodno sporovedenim analizama od strane podnosioca zahteva utvrđeno je da je maksimalni mogući kapacitet buduće solarne elektrane oko 385 MW.

Energetski portal

Užicu dodeljen sertifikat Evropske energetske nagrade

16.12.2022

užice — Foto: Wikipedia/ CrniBombarder!!!

Sertifikat međunarodnog udruženja Evropska energetska nagrada, koji predstavlja potvrdu ispunjenosti uslova koji se definisani kriterijumima te asocijacije i Evropske unije uručen je gradonačelnici Užica.

“Užice se zalaže za održivi razvoj svojih urbanih prostora, a posebno na upravljanje energijom i efikasno korišćenje prirodnih resursa kroz unapređenje energetske efikasnosti, kako javnih tako i individualnih objekata”, istakla je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević.

Prema rečima gradonačelnice, grad Užice sledi svoju viziju da postane uzor za napredne, održive srpske gradove koji pružaju visok kvalitet života.

“Grad je pokazao jasnu političku volju za akcijom, pridruživši se Evropskoj energetskoj nagradi, obavezujući se tako na kontinuirani ciklus poboljšanja u upravljanju energijom. Energetska i klimatska politika Užica i sve srodne aktivnosti doprinose poboljšanju kvaliteta života za građane. Osim energetske sanacije javnih objekata značajna su ulaganja i u sufinansiranje energetske sanacije individualnih objekata na teritoriji grada. Projektom energetske sanacije školskih objekata grad osim što dobija energetski unapređene objekte, dobija edukovane roditelje i učenike o značaju energetske efikasnosti, a samim tim i poverenje građana za ostvarivanje zajedničkog cilja: unapređenje životne sredine kroz održivo upravljanje energijom”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Gradonačelnica Užica je i ovom prilikom istakla značaj pridruživanja Užica Evropskoj energetskoj nagradi i izrazila nadu da će grad imati podršku i u narednim velikim projektima koji će doprineti daljem unapređenju kvaliteta vazduha i energetske efikasnosti. To su pre svega izgradnja najveće kotlarnice koja bi zamenila jedinu preostalu kotlarnicu na mazut u sistemu “Gradske toplane” u centru grada, kompletna energetska sanacija dve srednje škole u centru grada i škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i nekoliko školskih objekata u seoskim naseljima, kao i rekonstrukcija grejnog sistema Narodnog pozorišta u samom centru grada.

Evropska energetska nagrada (eea) je sistem upravljanja i nagrađivanja kvaliteta za opštine i regione. Sistem pruža podršku lokalnim nadležnim organima u planiranju i sprovođenju delotvornih mera praktične energetske politike vezane za klimatske promene. Nagrađivanje u okvirima Evropske energetske nagrade obezbeđuje podsticaj opštinama da ojačaju svoje aktivnosti zaštite od klimatskih promena.

Energetski portal

Ciljevi Programa razvoja cirkularne ekonomije za period 2022-2024.

16.12.2022

novac — Foto-ilustracija: Pixabay (nattanan23)

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Cirkularna ekonomija je u Srbiji prepoznata kao važan alat za zelenu tranziciju, a poslednjih godina predstavlja jedan od prioriteta za razvoj društva.

Vlada Republike Srbije 1. decembra usvojila je Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2022-2024. godine, dokument koji pokriva najvažnije oblasti koje su od značaja za cirkularnu ekonomiju.

Oblasti su razmatrane u konteksu trenutnog stanja i potencijala za primenu cirkularne ekonomije, a u odnosu na to Program sadrži Akcioni plan za tri godine u kojem su definisani opšti i posebni ciljevi u vezi sa najvažnijim oblastima.

Opšti cilj ovog dokumenta je stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji. Ovaj cilj podrazumeva da se organizovano i sistemski pokrene razvoj cirkularne ekonomije i da se u njega uključe svi ključni akteri.

Za ispunjenje opšteg cilja predviđeno je pet posebnih ciljeva, sa merama i aktivnostima koji će se sprovoditi u periodu 2022-2024. godine.

Pročitajte još:

Prvi poseban cilj predstavlja podršku privrednom sektoru u transformaciji na cirkularni model poslovanja, kao jednom od ključnih učesnika u tranziciji prema cirkularnoj ekonomiji. Planirane mere za realizaciju cilja su edukacija privrednih subjekata, razvoj dodatnih mehanizama finansijskih podsticaja za privredu i pružanje direktne tehničke pomoći određenim preduzećima u izradi poslovnih akcionih planova za usvajanje principa cirkularne ekonomije, kao i podsticanje saradnje između naučno-istraživačkih organizacija i privrednih subjekata u oblasti inovacija i optimizacije proizvodnje.

Drugi poseban cilj odnosi se na podršku lokalnim samoupravama u stvaranju cirkularnih zajednica. Kako bi se cilj ostvario sprovešće se mera podrške u pripremi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju, odabranim jedinicama lokalne samouprave, uzimajući u obzir specifičnosti lokalne zajednice. Neophodno je i sprovođenje mere podizanja svesti nadležnih organa lokalnih samouprava, javnih i komunalnih preduzeća i lokalne privrede o konceptu cirkularne ekonomije, zbog čega će se pripremiti vodič za primenu cirkularne ekonomije, a zatim organizovati promotivna kampanja, koja uključuje radionice za zainteresovane strane.

Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz efikasnije korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji, predstavlja još jedan poseban cilj. Realizacijom planiranih mera doprineće se smanjenju nastajanja otpada od plastike, efikasnijoj reciklaži neopasnog građevinskog otpada, kao i unapređenju reciklažnih procesa i obezbeđenju cirkularnosti reciklata, što će se postići proverom prisustva i uklanjanjem najopasnijih hemikalija koje mogu da kontaminiraju cirkularne tokove. Osim toga, razvoj industrijske simbioze omogućiće uspostavljanje tržišnih mehanizama u pogledu ponude ostataka iz proizvodnih procesa i potražnje ovih ostataka koji se mogu koristiti kao resurs u proizvodnim ciklusima. Takođe, unapređenje sistema upravljanja hranom i racionalnija nabavka hrane doprineće da se viškovi hrane na odgovarajući način iskoriste i smanji količina otpada koji se odlaže na deponije, a poveća iskorišćenje otpada od hrane u pogledu proizvodnje komposta ili energije, navodi se u Pravilniku.

Primena zelenih javnih nabavki predstavlja mehanizam za promovisanje i pospešenje prelaska privrede na model cirkularne ekonomije, zbog čega je četvrti poseban cilj upravo podrška njenoj primeni, ali i podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti zaštite životne sredine. Ovim ciljem obuhvaćen je niz mera i aktivnosti za podsticanje njihove primene, u koje spada definisanje prioritetnih grupa dobara, usluga i radova za Republiku Srbiju za primenu zelenih javnih nabavki i njihova dodatna afirmacija, kao i izrada vodiča. Osim toga, mera je i izrada dobrovoljnih kriterijuma za zelene javne nabavke na srpskom jeziku na osnovu dostupnih kriterijuma za zelene javne nabavke u EU, za odgovarajuće grupe dobara, usluga i radova, ali i mera unapređenja propisa iz oblasti EMAS i Eko znaka i njihova promocija.

Kako bi proces tranzicije bio uspešan, potrebno je podizanje svesti zainteresovane javnosti i obrazovnih institucija o konceptu cirkularne ekonomije, kroz promotivne materijale, medije i obrazovne institucije, što je postavljeno kao peti cilj.

Za sprovođenje Programa i Akcionog plana sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije i donacija.

Energetski portal

Vlada: usvojena Uredba o privremenom ograničenju cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa

16.12.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Vlada je na održanoj sednici usvojila Uredbu o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa, što će za posledicu imati povećanje cene prirodnog gasa u iznosu od 11 odsto.

To će uticati na krajnje potrošače čija će nabavna cena ovog energenta biti uvećana najviše do tog iznosa.

Cilj Uredbe jeste otklanjanje posledica skoka cene gasa kao način ublažavanja posledica energetske krize u cilju zaštite privrede i građana koji su upućeni na njegovo korišćenje.

Pročitajte još:

Takođe, usvojena je izmenjena Uredba o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima brašna, kojom su obezbeđena dodatna sredstva u iznosu od 193.558.000 dinara za one proizvođače koji su to pravo ostvarili.

Vlada je usvojila i izmenjenu Uredbu o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine, kako bi se očuvala stabilnost dohotka proizvođača.

Energetski portal

Ministarski savet Energetske zajednice: usvojeni ciljevi za postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

16.12.2022

IMG-20221215-WA0004 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Na sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice u Beču usvojeni su ciljevi za period do 2030. godine u pogledu smanjenja potrošnje primerne i finalne energije, korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte, kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine.

Takođe, usvojen je i novi paket u vezi sa električnom energijom koji će omogućiti tržišnu integraciju regiona u evropsko tržište, po principu reciprociteta, a koji će podržati veću integraciju obnovljivih izvora energije i zelenu tranziciju.

Razgovarano je i o merama u vezi sa koordinacijom obezbeđivanja snabdevanja energijom i za rešavanje uticaja naglog porasta cena.

Pročitajte još:

Evropska komesarka Kadri Simson rekla je da je na današnjem sastanku učinjen veliki napredak u unapređenju programa dekarbonizacije.

„Usvojeni ciljevi usmeravaju strane ugovornice na dobar put za postizanje klimatske neutralnosti. Domaći obnovljivi izvori energije takođe će doprineti energetskoj bezbednosti u regionu. Važno je da će paket električne energije koji je danas usvojen doprineti da se obnovljivi izvori energije integrišu u energetske sisteme. Nakon što se pravila implementiraju, Ugovorne strane Energetske zajednice će imati potpun pristup tržištu električne energije EU’’, navodi komesarka Simson.

Na sastanku je učestvovala i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, a tom prilikom rekla je da će Srbija u narednom periodu završiti rad na strateškim dokumentima, Strategiji razvoja energetike do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, kao i Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.

„U strateškim dokumentima ostavićemo prostora da usvojene ciljeve primenimo ili promenimo, u skladu sa posebnim prilikama koje mogu uticati na razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji i prilikama koje utiču na primarnu i finalu energetsku potrošnju’’, rekla je ministarka.

Ministarka je podsetila Ministarski savet da princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta mora biti poštovan prilikom implementacije usvojenih direktiva, kao i zakonodavni okvir Republike Srbije.

Ministarski savet ukazuje da je važno da energetska i klimatska tranzicija bude društveno prihvatljiva. Takođe, poziva Energetski i klimatski Komitet da uspostavi posebnu radnu grupu za nastavak zajedničkog istraživanja i pristupa pravednoj tranziciji, kao i da identifikuje pilot projekte Ugovornih strana i podrži njihovu implementaciju.

Energetski portal

Istraživači osmislili natrijum-sumpornu bateriju

15.12.2022

lithium-ion-battery-baterija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Sister Wife18)

Naučnici Univerziteta u Sidneju napravili su natrijum-sumpornu bateriju koja je znatno većeg kapaciteta od litijum-jonske.

Istraživači kažu da je ova baterija energetski gušća, znatno jeftinija za proizvodnju, ima četiri puta veći energetski kapacitet od litijum-jonskih baterija i da je manje toksična alternativa za njih.

Doktor Šenlon Žao nalazi se na čelu tima koji je koristio mešavinu rastopljene soli sastavnih materijala prerađenih iz morske vode, što značajno smanjuje troškove izrade.

Koncept natrijum-sumpornih baterija postoji više od 50 godina, ali one se nisu toliko koristile i proizvodile zbog niskih energetskih kapaciteta i kratkih životnih ciklusa.

Tim istraživača sada je koristio „jednostavan proces pirolize i elektrode na bazi ugljenika da poboljšaju reaktivnost sumpora i reverzibilnost reakcija između sumpora i natrijuma“. To je dovelo do povećanja kapaciteta i dugovečnosti na sobnoj temperaturi.

Pročitajte još:

„Naša baterija ima potencijal da dramatično smanji troškove, istovremeno pružajući četiri puta veći kapacitet za skladištenje. Ovo je značajan napredak za razvoj obnovljive energije”, rekao je Žao.

Ova natrijum-sumporna baterija uspešno je testirana u laboratoriji Univerziteta u Sidneju, istraživači trenutno rade na njenom poboljšanju, a u ukoliko se sve bude razvijalo prema planu ideja je dalja komercijalizacija.

Milica Radičević

“Trka za šume” velika akcija pošumljavanja sledećeg petka na Savskom keju

15.12.2022

Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)

Najveći tim bilding događaj i serija poslovnih trka Schneider Electric Serbia Business Run, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i JKP “Zelenilo Beograd” pokrenuli su akciju pošumljavanja “Trka za šume”. Akcija za cilj ima da tokom pet godina, uz pomoć društveno odgovornih kompanija, posadi što veći broj novih stabala širom Srbije.

Prva donirana stabla biće zasađena, u saradnji sa JKP “Zelenilo Beograd”, u petak, 23. decembra u 12 časova na Savskom keju u Beogradu (drvored uz Brodarsku ulicu).

Tokom 2022. godine 19 kompanija je doniralo ukupno 250 stabala (150 zimzelenih i 100 sadnica platana), čime je cilj za ovu godinu od 146 stabala premašen. Zimzelena stabla će se saditi u području parka, a platani uz stazu prema ulici čime će se formirati drvored. Savski kej će tako dobiti odrasla zimzelena stabla koja će pružati čist vazduh i hlad.

Kompanija Schneider Electric, ponosni sponzor serije Serbia Business Run je i kroz ovu akciju potvrdila ulogu svetskog lidera u održivosti i održivom poslovanju i sa donacijom od 100 stabala postala pobednik “Trke za šume”.

Ove godine akcija sadnje biće usmerena na Beograd, a plan za naredne godine je da se pošumi što više lokacija širom Srbije kroz želju organizatora da se donacije usmere na moto jedan trkač – jedno drvo. Krajnji cilj ove kampanje je da društveno najodgovornije kompanije kroz svoje donacije doprinesu da se do kraja 2025. godine zasadi 100.000 stabala i time značajno promeni ekološka slika naše zemlje.

Na osnovu velike potrebe da doprinesu očuvanju životne sredine organizatori Schneider Electric Serbia Business Run su svoju misiju usmerili ka tome da Serbia Business Run za pet godina postane najveći sportski događaj u regionu koji je potpuno održiv. Ovaj ambiciozni cilj će i u narednim godinama, biti postignut saradnjom sa kompanijom Schneider Electric svetskim liderom u oblasti upravljanja energijom i jednom od najodrživijih kompanija na svetu. Uz podršku ove kompanije na trkama koje su ove godine održane u Novom Sadu, Subotici, Nišu i Beogradu koristila su se inovativna tehnološka rešenja poput solarnih panela, pametnih klupa i reciklažnog sistema.

Izvor: Schneider Electric

Napravite sami ukrase za jelku koji čuvaju životnu sredinu

15.12.2022

cookies-gc0a0c99a2_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Trenutak otkucaja kazaljke na satu kojim ćemo pozdraviti godinu za nama i poželeti dobrodošlicu Novoj, u većini domova ne može da prođe bez novogodišnjih ukrasa koji makar na kratko probude čaroliju i dete u nama.

Ukoliko ste odlučili da ove godine svojoj jelci podarite novi izgled, umesto odlaska u kupovinu, zaigrajte se i novogodišnje ukrase napravite sami.

Predstavljam vam nekoliko jednostavnih ideja kako da napravite novogodišnji rustičan set ukrasa.

Kartonski cvet

Kartonsku rolnu koja ostane nakon istrošenog toalet papira, pritisnite blago da se spljošti i napravi oblik latice cveta, a zatim ih isecite na jednake širine. Dobijene ’latice’ zalepite lepkom jedne uz drugu, tako da na kraju dobijete oblik cveta. Kroz jednu od ’latica’ provucite konac i napravite vezicu kako biste ukras okačili na jelku.

Kugle od šišarki

Kada se budete uputili u šetnju prirodom, osvrnite se oko sebe i pronađite male i velike šišarke. Od manjih šišarki možete da napravite novogodišnje kugle, tako što ćete ih lepiti jedne uz drugu praveći oblik loptice. Ja sam šišarke lepila pištoljem za vruć lepak, odnosno silikon, ali kao alternativa mogao bi verovatno da se koristi neki i kvalitetan lepak za drvo. Kada napravite kuglu, vezicu od kanapa zalepite za kuglu kako biste je okačini na jelku. Pored kanapa, možete da koristite i konac koji ćete obmotati oko jedne od šišarki.

Veće šišarke ne morate da spadaje jedne uz drugu, već od jedne veće napravite ukras. Šišarku okrenite tako da deo koji se sužava u vrh šišarke bude prema dole, a za širi deo zalepite uvezani kapan kojim ćete okačiti ukras na jelku.

Pahulja od grančica

Prikupite tanje grančice koje nađete u prirodi, a zatim po željenom šablonu pahulje, koji možete da pronađete na internetu, lomite gračnice na kraće delove i lepite ih jedne uz druge ili jedne preko drugih kako biste napravili svoju pahulju. Grančice možete da lepite i bez određenog šablona, tako da raspored i dužina budu neravnomerni, a dobijeni oblik možete da ukrasite grančicama bora koje nađete u prirodi.

Kako može da izgleda ova pahulja, pogledajte na ilustraciji koja se nalazi na kraju teksta.

Ukrasi od voća

Pomorandža, grejpfrut i limun takođe mogu da se iskoriste kako biste napraviti interesantan, a jednostavan ukras.

Isecite krišku voćke bez da uklonite koru, zatim napravite rupicu za kanap ili iglom provucite konac kroz unutrašnji deo voćke i zavežite ga oko spoljašnjeg dela, tako da kriška voćke visi.

Nakon što napravite ukras, ostavite ga da se osuši i biće spreman za jelku. Različite nijanse voćkica daće vašoj jelci zanimljiv izgled.

Ukrasi od vunice

Ukoliko u ormanu imate stari šal, kapu, rukavice ili džemper od vunice, koji ne želite više da nosite, rasparajte ga, a vunicu iskoristite za novogodišnji ukras. Staru karonsku kutiju isetice na primer u oblik zvezde ili božićnog kolačića, a zatim vunicu obmotavajte oko kartona, tako da pratite oblik i povremeno lepite vunicu kako bi ukras bio čvršći.

Jednostavniji način za obmotavanje vunice, jeste da isečeni željeni oblik i iznutra isečete skalpelom u istom ubliku, tako da ostane šupljina, a zatim vunicu obmotavate oko okvira u željenom obliku.

Vunicu možete da lepite i oko starih kugli koje već imate, ali želite da im promenite dezen.

Ilustrativni primer ukrasa iz predloga broj šest (Foto-ilustracija: Energetski portal)

Venčić od kartona i sitnih ukrasa

Od veće kartonske kutije možete da napravite oblik koji je prikazan na ilustraciji, ili neki prema vašoj želji, a zatim preko isečenog kartona lepite ili vezujte koncem šišarke, grančice bora i drveća, osušene kriške voća, koru oraha, grančice cimeta ili druge sitnice koje pronađete u kući.

Kada završite ukrašavanje, zavežite kanap oko ukrasa i okačite ga na željeno mesto u kuću ili ga bez kanapa postavite na policu kao ukras.

Ovaj kreativan ukras može da bude i interesantan i jedinstven novogodišnji poklon za vama drage ljude.

Neka ove ideje budu inspiracija da probudite kreativnost i čaroliju u sebi, i neka učine da i vi budete inspiracija drugima. Hajde da ovogodišnji doček Nove godine napravimo dobrim za nas, naše najmilije i našu planetu.

Katarina Vuinac

Sud poništio Studiju uticaja na životnu sredinu za termoelektranu “Ugljevik 3”

15.12.2022

termoelektrana_ugalj_Ugljevik — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Presudom Okružnog suda u Banjaluci poništeno je rešenje Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske kojim se odobrava konačna Studija uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje i korišćenja termoelektrane “Ugljevik 3”.

Ova sudska odluka donesena je u postupku koji je Centar za životnu sredinu pokrenuo početkom marta 2022. godine podnošenjem tužbe protiv pomenutog ministarstva zbog odobravanja pomenute studije.

Brojni proceduralni nedostaci, nedostatak adekvatne procene emisija zagađujućih materija u vazduh – posebno emisija ugljen-dioksida, razlog su podnošenja tužbe.

Glavni argument suda uz uvažavanje navoda iz tužbe jeste preuranjeno odlučivanje čime je onemogućeno učešće zainteresovane javnosti u susednim zemljama. Ovo se primarno odnosi na javnost Republike Hrvatske kojoj nije omogućen propisani rok za izjašnjavanje po pitanju konačne verzije Studije uticaja.

“Uprkos jasnoj nameri šire javnosti za učešćem u tekućem upravnom postupku, u smislu primedbovanja na sadržaj konačne verzije Studije uticaja, Ministarstvo je ubrzanim odlučivanjem osujetilo zakonitost donešenog akta, tj. suprotno kako Espoo konvenciji o prekograničnom negativnom uticaju, tako i Arhuškoj konvenciji zbog propuštanja razmatranja ishoda učešća celokupne javnosti, ali i principa reciprociteta, zbog čega je ovakva odluka suda bila očekivana”, izjavio je Redžib Skomorac, pravni savetnik u Centru za životnu sredinu.

Aktivisti za zaštitu životne sredine ističu da je i pored svih napora preduzetih u proteklih desetak godina, a koliko traje monitoring planiranja i realizacije ove TE, jasno da Ministarstvo grubo krši kako domaće propise, tako i međunarodne obaveze, te da potpuno relativizuje rad postojeće TE “Ugljevik” čije štetne emisije već značajno opterećuju životnu sredinu u i oko Ugljevika.

Pročitajte još:

„Ovaj projekat u koliziji sa svim mogućim sporazumima, zakonima i procedurama i krajnje je vreme da vlasti u Republici Srpskoj prestanu da odugovlače sa odobravanjem i izdavanjem dozvola. Jedini logičan korak Ministarstva je ukidanje ekološke dozvole zasnovane na neadekvatnoj studiji, a samim tim i “brisanje” ove termoelektrane iz svih strategija i planova u RS”, naveo je Dragan Ostić, koordinator kampanje “Stop prljavoj energiji, budućnost je obnovljiva” u Centru za životnu sredinu.

Podsećamo da je u toku 2018. godine, povodom podnošenja žalbe protiv ekološke dozvole od strane Centra, došlo do zaključenja Sporazuma o poravnanju između Sekretarijata Energetske zajednice i Ministarstva u Beču. Međutim Ministarstvo je jednostrano prekršilo ovaj Sporazum i pokrenulo i okončalo proceduru nove procene uticaja bez konsultacija sa Sekretarijatom. Nakon toga, Ministarstvo je investitoru izdalo i ekološku dozvolu, iako upravni spor protiv Studije uticaja za isti projekat nije bio okončan.

Usled toga, Centar je u julu 2022. godine osporio i ekološku dozvolu, inače treću takvu dozvolu koja je nezakonito izdata za ovo postrojenje.

“Presudu u kojoj su sada od strane suda utvrđene relevante činjenice o zakonitosti akta na kojem se temlji i ekološka dozvola za ovo postrojenje, dostavili smo postupajućem sudu na uvid budući da ista predstavlja značajan dokaz u sporu koji smo naknadno pokrenuli i protiv ekološke dozvole, jer se radi o prethodnom pitanju na osnovu čega bi i ekološka dozvola trebala biti poništena”, dodao je Skomorac.

Izvor: Capital

Podnošenje zahteva za energetski ugroženog kupca do 19. decembra

15.12.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (piviso)

Socijalno ugrožena domaćinstva sa minimalnim primanjima koja imaju pravo na besplatne kilovate električne energije, gasa, kao i umanjene račune za grejanje preko toplana, trebalo bi najkasnije do 19. decembra da podnesu zahtev za ostvarivanje ovih beneficija.

Zahtev se podnosi svake godine za narednu kalendarsku, čime se stiče status energetski ugroženog kupca.

Kako su iz Ministarstva energetike potvrdili pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Oni taj podatak treba da navedu, odnosno zaokruže u obrascu, piše Kamatica.

Takođe, taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže, i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje. U ovom slučaju, potrebno je da se uz zahtev podnese i izveštaj lekara o korišćenju medicinskih aparata, ugovor o snabdevanju i poslednji račun za isporučenu struju.

Pročitajte još:

Oni koji budu podnosili zahtev treba da znaju da mogu da se opredeli za mesečno umanjenje računa za samo jedan energent. Dakle, ili struju, ili gas, ili grejanje preko toplana. Za one koji troše struju olakšica važiće tokom cele godine, dok za gas i toplotnu energiju umanjenje važe šest meseci, odnosno onoliko koliko traje grejna sezona. Tako da građani u obrascu treba da napišu na koji energent se odnosi zahtev.

Da bi jednočlano domaćinstvo ostvarilo pravo na ove beneficije ukupna primanja ne mogu da budu veća od 21.074 dinara. Porodice sa dva člana ne sme da pređe limit od 33.402, a tročlana 45.729 dinara. Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara.

Prema kriterijumu imovno stanje, odnosno ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Izvor: Biznis.rs

Reciklažna zvona povećala sakupljanje staklene ambalaže za 90 odsto

15.12.2022

glass-staklo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (meineresterampe)

Kada postoje posebni kontejneri u njihovom naselju, građani su više nego spremni da razdvajaju otpad u domaćinstvima. Tako je postavljanje 1.400 reciklažnih zvona povećalo sakupljanje otpada od stakla za čak 90 odsto u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu.

Da je obezbeđivanje infrastrukture ključan korak, pokazalo je i istraživanje u kojem je gotovo 60 odsto građana u tri zemlje potvrdilo da ne odvajaju otpad jer nemaju uslova za to, dok samo petina ističe da nema naviku da reciklira. Ono što bi ih dodatno motivisalo, pre svega jeste veća blizina kontejnera za prikupljanje različitih vrsta otpada, kao i uvođenje podsticaja za povraćaj ambalaže, nalazi su istraživanja predstavljenog na konferenciji „Zvono te zove – recikliraj staklo’’.

Na završnoj konferenciji projekta, istaknuto je da je finansijska neodrživost uspostavljanja sistema reciklaže stakla trenutno najveća prepreka. Potrebne su fabrike za reciklažu stakla jer ne postoje ni u jednoj od tri zemlje te ovaj vredan resurs izvoze. Primarna selekcija na nivou opština je tek u povoju, a takse za odlaganje su niske ili ih nema pa je isplativije ambalažu poslati na deponiju, te je neophodno njihovo povećanje.

Pročitajte još:

„Pred nama veliki izazov jer je EU kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto staklene ambalaže. Još smo daleko od ispunjenja tog ambicioznog zadatka jer se u Srbiji reciklira oko 44 odsto količina stavljenih na tržište, u Makedoniji oko 30 odsto i BiH 12 odsto. Neophodno je da na državnom i lokalnom propišemo ciljane količine za reciklažu i penale za neispunjenje, jačamo inspekcijski nadzor nad upravljanjem otpadom i učinimo odlaganje na deponije najmanje povoljnom opcijom’’, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu’’ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Direktorka GIZ-a u Srbiji Daniela Funke istakla je da Nemačka razvojna saradnja putem brojnih inicijativa, koje sprovodi sa privatnim i civilnim sektorom, podržava zemlje u regionu da unaprede upravljanje otpadom, podstiču razvoj cirkularne ekonomije i ekonomiju koja je klimatski neutralna kako bi dostigli ambiciozne ciljeve EU do 2030.

„Ovim projektom postavljeni su temelji za smanjenje troškova reciklaže, obrade i ponovne upotrebe staklenog otpada u regionu’’, zaključila je Funke.

Apatinska pivara podržala je projekat i nabavku kontejnera sa 150.000 evra, a generalni direktor Igor Vukašinovć zahvalio se svim partnerima i rekao da je saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora ključna za rešavanje ključnih izazova današnjice kada je reč o zaštiti životne sredine.

Reciklažna zvona dobili su Skoplje (gradske opštine Aerodrom i Gazi Baba), Ilinden, Bitolj, Tetovo, Đevđelija i Štip, Novi Travnik, Konjic, Ilidža i Bihać, kao i Sombor, Niš, Kragujevac i Varvarin. Tokom godinu dana od postavljanja zvona, u ovim gradovima i opštinama prikupljeno je gotovo 1.300 tona stakla. Zahvaljujući projektu, ove godine reciklažna zvona stigla su i u Novi Sad i Beograd.

„Sombor i Niš su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili 450 reciklažnih zvona i ubrzo su se projektu pridružili i Kragujevac i Varvarin gde je postavljeno 120 odnosno 30 kontejnera. U tim mestima je prikupljeno 590 tona staklene ambalaže, što je doprinelo da 60 odsto manje stakla završi na deponijama, nego pre početka projekta. Novi Sad dobio je još 50 zvona, a Beograd 120’’, saopštila je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

Izvor: NALED

Pametni stanovi po meri građana

14.12.2022

ABB Free@home projekat Novi Dorćol — Foto: ABB

Stanovnici naselja Novi Dorćol u Beogradu koriste sve benefite koje im omogućava ABB-free@home sistem. U njihovim pametnim domovima gotovo svi sistemi su automatizovani, a upravljanje je krajnje jednostavno. Dovoljan je jedan klik na daljinskom upravljaču, tastaturi, mobilnom telefonu ili putem ugrađenih senzora, glasom ili tajmer fukncijom kako bi se pokrenuo ABB-free@home sistem.

Ceo sistem je osmišljen tako da za kućnu automatizaciju nisu neophodni programeri, već korisnici sami programiraju ponašanje stana ili kuće. Uz to, aplikacija je na srpskom jeziku.

“Sve više naših klijenata želi da živi u skladu sa svetskim standardima i da prati tehnološka dostignuća. Stoga i mi kao investitor pratimo svetske trendove. Svi stanovi u kompleksu Novi Dorćol faza 1 opremljeni su ABB-free@home sistemom koji korisnicima pruža potpuni komfor i omogućava im da kontrolišu sve fukncije samostalno, i to naravno uz konstantnu podršku”, objašnjava Dubravka Gaković, direktor prodaje Deka Inženjeringa.

Brojne su prednosti ABB-free@home sistema, osim uštede energije, korisnici mogu da povežu i druge nezavisne sisteme, koji imaju mogućnost pobezivanja, poput malih kućnih aparata.

Pročitajte još:

Ivan Patenković, glavni elektroinženjer i partner CMD Cons Engineering-a ističe koliko je projektantima ovakvih savremenih sistema elektroinstalacija veoma bitna pouzdanost i bezbednost.

“Pouzdanost se ogleda u tome da je ABB brend koji postoji već 100 godina i sigurno je da će biti tu još dugi niz godina da pruži podršku i sve ono što je potrebno krajnjem korisniku. Sa druge strane bezbednost se ogleda u tome što u je domenu savremenih internet komunikacija, sve višestruko obezbeđeno od spoljnih upada”, dodaje Ivan Patenković.

Sistem ABB-free@home razvijen je u skladu sa potrebama kako novih objekata, tako i onih koji se renoviraju.

Dejan Dešić, menadžer prodaje segmenta zgradarstvo, transport i infrastruktura kompanije ABB, objašnjava da sistem može kontrolisati i upravljati klimatizacijom, odnosno grejanjem i hlađenjem, rasvetom, kao i roletnama ili žaluzinama.

“ABB free@home može da snima vaše ponašanje tokom sedam dana, a nakon toga, ukoliko odete na odmor, ili niste prisutni u objektu, može simulirati vaše prisustvo paljenjem i gašenjem svetla, spuštanjem i podizanjem roletni”, objašnjava Dejan Dešić.

Sigurnost je glavna prednost ovog sistema, a kako bi korisnici u potpunosti bili bezbrižni na raspolaganju im je podrška, kako unutar same aplikacije, tako i putem mejla i telefona.

Milica Radičević

1...218219220...1.529 Page 219 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM