Pripreme za CBAM: Zemlje članice daleko od ispunjenja kriterijuma za izuzeće

Evropski Mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM) trebalo bi da počne s primenom od 2026. godine, ali nijedna od ugovornih strana Energetske zajednice još nije spremna za njegovo izuzeće, odnosno oslobađanje od obaveze plaćanja CBAM naknada prilikom izvoza u EU. Takvo izuzeće mogle bi da ostvare samo zemlje koje uvedu sopstveni sistem određivanja cene ugljenika i usklade se s evropskim tržišnim pravilima, navodi se u Izveštaju o spremnosti za CBAM 2025, koji je objavio Sekretarijat Energetske zajednice.

Izveštaj ističe da zemlje članice još rade na usklađivanju svojih tržišta električne energije s EU, uvođenju emisijskog trgovinskog sistema (ETS) ili drugih instrumenata za određivanje cene ugljenika, kao i na implementaciji zakona i strategija za klimatsku neutralnost do 2050.

Istaknut je i stalni napredak ugovornih strana — Albanije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Kosova*, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Ukrajine, kao i zajednički prioritet u ostvarivanju čiste i integrisane energetske tranzicije.

Ovaj napredak odražava osnovni cilj Ugovora o Energetskoj zajednici – stvaranje jedinstvenog regulatornog prostora za trgovinu energijom i saradnju, koji proširuje unutrašnje tržište EU na njene susede, uz istovremeno osiguranje stabilnosti, sigurnosti snabdevanja i ekološke održivosti.

Pročitajte još:

• Kako će primena CBAM-a uticati na privredu Bosne i Hercegovine
• Srbija priprema uvođenje cene emisije CO₂ u skladu sa CBAM mehanizmom
• BiH: Treba li prelazni period za CBAM produžiti do 1. januara 2027.godine?

— CBAM bi trebalo da bude most ka Evropskoj uniji, a ne prepreka. Napredak prikazan u ovogodišnjem izveštaju potvrđuje da CBAM može biti pokretač – a ne kočnica – regionalne saradnje u energetskoj tranziciji — izjavio je Artur Lorkowski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Pokazatelj ubraznih reformi je i to što je samo tokom 2024. godine, ugljenični intenzitet elektroenergetskog sektora ugovornih strana smanjen  u proseku za 11 odsto, dok je kapacitet obnovljivih izvora energije (bez velikih hidroelektrana) porastao za više od 50 odsto u periodu 2020–2024, dosegnuvši 5,1 GW, uglavnom zahvaljujući konkurentnim aukcijama.

Prema izveštaju, povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije ključno je za ostvarenje ciljeva za 2030. godinu, kako ih postavlja Direktiva o obnovljivim izvorima energije Energetske zajednice i odluke Ministarskog saveta.

Kada je reč o integraciji tržišta električne energije – koja je sama po sebi preduslov za izuzeće od CBAM-a – Srbija, Moldavija, Severna Makedonija i Crna Gora približavaju se „tački bez povratka“ na putu ka povezivanju sa unutrašnjim tržištem električne energije EU, i to čak i prie pristupanja Uniji.

Energetski portal

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova