Kako su ovce pomirile poljoprivredu i solarne elektrane?

23.03.2023

ovce , životinje — Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Plodno zemljište, nažalost, sve više se prenamenjuje za potrebu izgradnje velikih objekata. Urbanizam zasigurno pred veliki izazov stavlja poljoprivrednu industriju, koja je već pod pritiskom usled povećanja populacije sanovništva i potrebe njegove prehrane, zagađenja zemljišta, klimatskih promena koje otežavaju opstanak useva i drugo.

Obnovljivi izvori energije jedan su od ključnih pokretača zelene tranzicije i borbe za zdravu planetu, čime se ostavlja utisak da oni ni na koji način ne doprinose degradaciji prirode. Međutim, negativni stavovi postoje. Mini hidroelektrane kritikuju se zbog njihove instalacije, uglavnom, na manjim planinskim rekama koje su već ugrožene, a čiji je značaj za lokalno stanovništvo i biodiverzitet velik. Vetroelektrane nepažnjom prilikom odabira lokacije za njihovo postavljanje, mogu da postanu pretnja za ptice.

Govoreći o solarnim elektranama, za njene najveće kritičare mogli bi da se odrede poljoprivrednici. Iako bi prenamenu poljoprivrednog zemljišta u tlo za izgradnju solarnih elektrana mogli da nazovemo najmanje zlo, ostaje činjenica da one često zahtevaju veće površine onih predela koja su veoma osunčana i pogodna za useve i ispašu životinja.

Ovce i solarne elektrane – win win

Pitanju, kako da već veliku pozitivnu ulogu solarnih elektrana učinimo potpunom, nazire se interesantan odgovor – ovce. Zahvaljujući ovim životinjama, iz prenamene poljoprivrednog zemljišta crpi se maksimalan učinak. Zelenilo koje se nalazi između solarnih panela, pruža ovcama ugodnu ispašu, stvarajući im hladovinu. Ono što ovce čine zauzvrat, jeste da održavaju zelenilo, onemogućavajući da poraste iznad visine solarnih panela i tako prekrije dotok sunčeve svetlosti. Kako bi priča bila još održivija, s obzirom na to da ove životinje na sasvim pirodan način održavaju visinu zelenila, korišćenje kosilica na gorivo ili struju, više nije potrebno.

Ako se pitate zašto baš ovce, odgovor je kažu – jednostavan. Solarni paneli uzdižu se na određenu visinu iznad površine zemlje, međutim nedovoljno visoku da ispod nje slobodno šetaju neke veće životinje poput krava ili konja, bez rizika da oštete panele ili se povrede. Onda postavimo pitanje sebi – a šta je sa kozama? Kažu da i tu postoji razlog. Ovce će jesti većinu zelenila, uključujući i korove, ali tu se njihova ishrana završava. Međutim, koze mogu da pokušaju da jedu i ono što nije njihova hrana, kao što su žice, zbog čega ovce predstavljaju najbolji izbor.

Ovako osmišljen koncept solarne elektrane i ispaše ovaca, zadovoljava interese kako poljoprivrede, tako i proizvodnje energije.

Iako postoje neki podaci koji upućuju na to da zemljište na kojem se nalaze solarne elektrane nije uspelo da proizvede istu količinu stočne hrane, kao slobodna plodna zemljišta, ne treba zaboraviti da koristi za poljoprivredu ipak nisu isključene, a da se zauzvrat dobija drugo veoma važno dobro – energija iz obnovljivih izvora.

Da nije sve negde u belom svetu, pokazuje činjenica da u Srbiji već postoji solarna elektrana koja je u svoj rad uključila i male pomoćnike – ovce. Reč je o ,,Solaris Energy’’ elektrani u opštini Kladovo, koja u ovom trenutku jeste i najveća solarna elektrana u domaćem vlasništvu u Srbiji.

Katarina Vuinac

Energetska efikasnost je najbolji način za uštedu energije

23.03.2023

HI2_Hero_image_landing_2500x1406_px_EE_Top_10_2022-11-22_v1 — Foto: ABB

Sigurno se sećate kako smo pre nekoliko godina masovno LED sijalicama menjali one klasične sa užarenim vlaknom, koje su do tada decenijama osvetljavale, karakterističnim žućkastim svetlom, gotovo sva domaćinstva i poslovne prostore u našoj zemlji. U to vreme, možda nam se činilo da će ta ušteda biti značajna ili barem dovoljna i da smo uradili pravu stvar. Da nas je neko tada pitao o značenju pojma energetske efikasnosti, ponosno bismo naveli uštedu koju prave naše nove LED sijalice.

Međutim, usledile su promene na svetskom planu, potrebe za resursima postaju sve veće, a resursa sve manje, pa je i energija u međuvremenu postala skupa stekavši status nove strateške „robe”. Kad su tehnološke kompanije krenule u potragu za svim mogućim načinima za uštedu energije, shvatili smo da energetska efikasnost obuhvata daleko više od onoga što smo mogli da zamislimo. Iz jedne takve kompanije, već dugi niz godina nam stižu neverovatno inovativna rešenja. Reč je o dobro poznatoj kompaniji ABB, a čini se da su ovog puta otišli i korak dalje. O čemu je reč, razgovarali smo sa Milanom Jevremovićem, direktorom poslovanja Elektromotorni pogoni i upravljanje.

EP: ABB je pokrenuo kampanju za podizanje svesti o potrebi racionalne potrošnje energije. Koji razlozi su bili presudni za odluku o ovakvoj aktivnosti?

Milan Jevremović: Kampanju smo pokrenuli pre dve godine sa ciljem da okupimo kompanije, naučne i državne institucije ali i pojedince, koji su prepoznali potrebu za uvođenjem energetske efikasnosti. Hteli smo da promovišemo ovu ideju i da naglasimo potrebu koju svet ima za energijom i njenim efikasnim korišćenjem. Sa povećanjem populacije raste i potreba za energijom, ali nesrazmerno u odnosu na postojeće kapacitete proizvodnje. Čovečanstvo je suočeno sa ozbiljnim nedostatkom energije i moraće da preduzme sve neophodne aktivnosti kako bi se postojeći resursi što efikasnije koristili. Osim toga, sa napretkom automatizacije, digitalizacije i novom industrijom 4.0 dodatno se povećava potreba za energijom, a samim tim i potrošnja postojećih resursa. Sve to ima ogroman uticaj na životnu sredinu i povećanje emisije CO2. Kad je naša kompanija ABB inicirala ovu kampanju, namera je bila da ljude informišemo i edukujemo o neophodnosti zaštite životne sredine i smanjenja emisije CO2, što je u skladu sa svim vrednostima koje kompanija ABB inače promoviše.

U FOKUSU:

EP: Slične kampanje obično su u organizaciji državnih institucija, medija ili nevladinog sektora. Kako se ABB snašao u ovoj ulozi?

Milan Jevremović: Sasvim je logično da tehnološke kompanije poput ABB-a, kao i kompanije koje su naši partneri, uzmu učešće u kampanji, jer su najupućeniji kako na najbolji način iskoristiti nove tehnologije. Zatim, bitno je bilo da se uključe naučne institucije kako bi pomoću činjenica koje su zasnovane na naučnoj osnovi mogle da doprinesu boljem i efikasnijem iskorišćenju energije. Takođe, neophodno je bilo prisustvo i državnih institucija jer tu se nalaze donosioci odluka i oni moraju brže da reaguju, u smislu bržeg donošenja odluka i regulative koje bi doprinele boljem iskorišćenju i unapređenju energetske efikasnosti. Veliki gradovi i određene države već imaju definisane strategije kada je reč o uštedi energije i uticaju na životnu sredinu.

ABB je ovu kampanju pokrenuo pre izbijanja svetske energetske krize, koja je samo pokazala koliko je takva inicijativa bila neophodna. Ova kriza je i dodatno podigla svest ljudi o potrebi za bržim ulaganjem u energetsku efikasnost, boljem iskorišćenju energije iz postojećih resursa, a doprinela je i našoj kampanji u potrazi za odgovorima na izazove povećane potrebe za energijom. Kampanja bi trebalo da traje četiri godine.

Inače, energetska efikasnost predstavlja najjeftiniji i najdostupniji energetski resurs. Sve je više segmenata u kojima je moguće primeniti mere za uštedu energije, a mi potencijal vidimo u skoro svim oblastima – naravno u domaćinstvima i industriji, ali i u održivom transportu.

EP: Koje kompanije su podržale vašu kampanju i na koji način?

Milan Jevremović: ABB praktično oduvek vodi računa o energetskoj efikasnosti i to nije nova tema za nas. Mi već dugi niz godina imamo strategiju održivosti i zelenu agendu na kojoj se baziraju svi sistemi i usluge u kompaniji, ali kampanja je osmišljena kao pokret koji nema direktne veze sa ABB proizvodima.

Više od 300 kompanija širom sveta je podržalo ovaj pokret. Među njima su Microsoft, Sulzer, Alfa Laval, Wartsila, Iveco, Tata Steel, GEA i mnoga druga poznata imena. Broj partnera svakodnevno raste, a nedavno se pokretu priključila i kompanija Danfoss što mi je veoma drago jer pokazuje da, iako konkurenti u nekim oblastima poslovanja, zajedno osećamo da možemo napraviti veću razliku pomažući svetu da se kreće ka zelenoj i ekološki čistijoj budućnosti. Energy Efficiency Movement je potpuno posvećen podizanju svesti i ubrzavanju akcija potrebnih za povećanje globalne energetske efikasnosti i podstičemo sve kompanije i organizacije da se pridruže i naprave razliku.

U planu je i lokalna organizacija jednog šireg simpozijuma o energetskoj efikasnosti, koji je namenjen velikim proizvodnim kompanijama, a gde ćemo pozvati i relevantne naučne institucije, kako bismo i zajedno doprineli strategiji i razmatrali dalje planove. Jedan takav simpozijum na evropskom nivou nedavno je održan u Švajcarskoj za najviši nivo menadžmenta zainteresovanih kompanija i na njemu su doneti jako korisni zaključci i rodile se nove zanimljive ideje.

EP: Koje sve ABB tehnološke novitete biste pomenuli kao potencijalna rešenja za uštedu energije ili podizanje energetske efikasnosti?

Milan Jevremović: ABB ima u ponudi široku lepezu proizvoda i usluga koji na direktan ili indirektan način doprinose boljoj energetskoj efikasnosti naših klijenata. Ne moraju to uvek biti neka potpuno nova rešenja. Često su to proizvodi koji dugo postoje na tržištu, ali u koje je ABB uložio višedecenijsko iskustvo i unapredio ih na način da mogu bolje doprineti povećanju energetske efikasnosti kod naših klijenata. Kao dobar primer možemo navesti izvesne tehnološke iskorake u samim konstrukcijama elektromotora.

U Evropskoj uniji je 2021. stupila na snagu nova regulativa koja onemogućava prodaju i korišćenje energetski neefikasnih električnih motora. Ove godine će ta regulativa u EU doneti još strožija pravila po pitanju energetske efikasnosti uređaja. Srbiji niko neće nametati tu regulativu, jer nije članica EU, ali sa trenutnim cenama električne energije, veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji prepoznaje potencijal za uštedu i odlučuje se za investiranje u energetski efikasnije pogone.

ABB radi na razvoju električnih motora koji nude najviši nivo energetske efikasnosti, daleko više klase i nego što trenutno zahteva zakonska regulativa u EU. Koriste se i tehnologije koje do skoro nisu bile u širokoj komercijalnoj upotrebi, poput sinhronih reluktantnih motora ili motora sa permanentnim magnetima.

Pomenuo bih i uslugu energetske procene koju možemo da ponudimo našim klijentima. To predstavlja analizu energetske efikasnosti njihovih pogona i može se uraditi na više nivoa. Najnovija opcija je tzv. Digitalna energetska procena koja pored same usluge uključuje i određene senzore koji pružaju veoma precizne informacije o svakom pogonu, a zaključci ukazuju gde su mogućnosti da se poboljša energetska efikasnost. Zahvaljujući tome, možemo još bolje i kvalitetnije da analiziramo elektromotorni pogon i predložimo najbolja rešenja našim klijentima, kako za delove njihovih pogona tako i za kompletne fabrike.

Pojam energetske efikasnosti je evoluirao, postao je sveobuhvatniji, pa tako danas govorimo o energetski efikasnim industrijskim pogonima, grejanju, hlađenju, osvetljenju i dr. i za svaki proces ABB može ponuditi najsavremenija rešenja.

Već duže vreme se puno govori o prelasku na električna vozila u drumskom saobraćaju i tu imamo da ponudimo dosta tehnoloških rešenja. A u poslednje dve godine najviše se radi na savremenim tehnologijama u održivom transportu i energetski efikasnim vozilima za potrebe industrije, pre svega u unapređenju građevinskih mašina i šlepera, ali i u železničkom saobraćaju. To je najnoviji iskorak koji smo napravili.

EP: Dugi niz godina poslujete u Srbiji. Koje velike projekte vezane za temu energetske efikasnosti biste posebno izdvojili?

Milan Jevremović: ABB godinama radi na razvoju savreme tehnologije a neka od tih dostignuća su primenjena i u Srbiji. Istakao bih projekat revitalizacije reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, na kojem je ABB imao značajno učešće i koji je doprineo da cela elektrana radi još efikasnije, da ima veću pogonsku spremnost i da se bolje iskoristi postojeći hidro potencijal.

Ugradnjom ABB-ovog statičkog frekvetnog pretvarača, koji je pušten u rad prošle godine, RHE „Bajina Bašta” ostvariće značajne uštede električne energije, pre svega na osnovu povećane pogonske spremnosti agregata hidroelektrane. U situacijama kada je hidrološka situacija povoljna, EPS će moći mnogo efikasnije da iskoristi vodu raspoloživu u akumulaciji i prozvede dodate megavate zelene energije. Takođe pomenuo bih i projekat Praćenje i upravljenje kvalitetom uglja, za potrebe termoelektrana Nikola Tesla. Poznato je da se korišćenjem uglja sa konstantno zadatim kvalitetom postiže bolje sagorevanje u kotlu, veća efikasnost i manja emisija štetnih gasova. Ponosni smo što je ABB zajedno sa inženjerskim timom EPS-a uradio jedan ovakav, slobodno ću reći referentni projekat, jer ne postoji još puno sličnih u svetu. Posebno želim da istaknem izuzetno dobru saradnju koju imamo sa našim EPS-om na ovakvim i sličnim projektima.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

“SET Trebinje 2023” Razvoj elektrodistributivne mreže i položaj prozjumera

23.03.2023

O razvoju infrastrukture elektroenergetskih mreža i optimizaciji procesa međusobnog povezivanja u regionu, te o polažaju prozjumera razgovaralo se tokom prvog dana samita u Trebinju. Ovo je bila idealna prilika i za kompanije koje posluju u sektoru OIE da prikažu šta sve mogu da ponude tržištu obnovljivih izvora u regionu.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja je lider kada je reč o izgradnji solarnih elektrana, okupljenim učesnicima “SET Trebinje 2023” detaljno je ispričao sve o solarnim elektranama.

Kako je objasnio, kompanija je pre više od deset godina napravila zaokret ka obnovljivim izvorima energije. Do sada je stručni tim kompanije uradio više od 180 projekata iz ove oblasti. Ceo tim usmeren je u razvoj solarnih elektrana. Naredni korak, Kostić je napravio ka elektromobilnosti, osnivanjem kompanije Charge&GO, kreće u smeru razvoja sopstvene digitalne platforme pomoću koje vozači električnih automobila na brz i jednostavan način mogu da pronađu punjač za svoj automobil.

,,Prvu solarnu elektranu “Solaris Energy”, i za sada najveću u Srbiji, u privatnom vlasništvu izgradili smo u Kladovu. U toku je izgradnja još jedne, takođe u privatnom vlasništvu, koja se nalazi na području opštine Lapovo i koja će uskoro biti puštena u rad i ona će biti najveća u Srbiji. Anagažovani smo i na izgradnji solarne elektrane kompanije Tojo Tires, koja je najveći kupac-proizvođač u Srbiji”, objašnjava Kostić.

Pročitajte još:

On se osvrnuo i na cenu električne energije koja se iz godine u godinu menja, i dodaje to da su OIE sada tu da obezbede energetsku nezavisnost. Naveo je primer da je 2022. godine u Evropskoj uniji instaliran 41 gigavat solarnih elektrana, a u Srbiji je kompanija MT-KOMEX izgradila 46 megavata.

Kostić je naveo da želi da se proširi i na tržište Republike Srpske i Federacije i najavio je otvaranje kompanije kako bi imali mogućnost investiranja i izrada ponuda za sve zainteresovane na ovoj teritoriji. Kompanija MT-KOMEX je zlatni sponzor Samita “SET Trebinje 2023”.

Učesnici prvog panela razgovarali su o razvijenosti infrastrukture kada je reč o elektromrežama i složili su se u tome da je to najveći problem govoreći o priključenju novih kapaciteta na mrežu. Sa ovim problemom susreću se svi distributeri u regionu i složni su da treba dosta ulaganja u mrežu, ali i njen dobar planski razvoj, kako bi svi OIE proizvođači neometano mogli da budu priključeni na istu.

Tema drugog panela bila je položaj prozjumera u regionu. Usvajanjem Zakon o OIE i u Srbiji i u Republici Srpskoj uveden je pojam kupac-proizvođač (prozjumer). To je doprinelo da sada mnogi žele da postave solarnu elektranu i postanu prozjumeri. Učesnici panela govorili su o procedurama koje treba proći tokom ovog postupka, o svim manama i nedostacima i kako sve pojednostaviti.

,,Srbija je pre dve godine kroz Zakon o OIE, uvela koncept prozjumera, koji je bio veoma ambiciozan, reformisao je sistem i približio ga novim standardima. Bilo je problema, logističke i tehničke prirode, ali na njima se radi i očekuju se izmene”, kaže Petar Mitrović, advokat kancelarije Karanović&Partners.

Ogranizator “SET Trebinje 2023” je MH Elektroprivreda Republike Srpske, Grad Trebinje i SET d.o.o. Trebinje, a pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srpske.

Milica Radičević

U potrazi za zelenom energijom – struja iz sunčeve svetlosti na snegu

23.03.2023

solar-g7bc8b80be_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (planet_fox)

Evropska unija najavljuje produženje mera štednje energije za još godinu dana. Ceo svet je na energetskoj prekretnici. Ne samo da se ubrzano grade nove solarne i vetro elektrane, već je sve više i novih tehnoloških izuma kako bi se nadomestio manjak električne energije.

U Švajcarskoj su se poigrali sunčevom senkom – odnedavno struju proizvode i iz „refleksije sunčeve svetlosti na snegu“, a za to su idealni planinski venci osunčani i zimi.

To je potvrdio i projekat – 5.000 solarnih panela postavljenih na zid najduže švajcarske brane na 2.400 metara nadmorske visine, koji cele godine zadovoljavaju kompletnu potrošnju struje naselja u podnožju. Do kraja decenije planiraju da instaliraju više od četiri hiljade takvih solarnih elektrana.

,,Ova instalacija je važna jer zimi proizvodi mnogo struje. Naša lokacija je često iznad nivoa oblaka, što je posebno pogodno za solarnu energiju. Imamo odsjaj sunčeve svetlosti na snegu, a paneli nam odlično funkcionišu i na niskim temperaturama, tako da su ovo idealni uslovi“, kaže Žanet Štranc iz Akspo grupe.

Pročitajte još:

Španska vlada je prošle godine dala zeleno svetlo za 182 velike solarne i vetroelektrane. Za to treba obezbediti i velike površine zemljišta pa je pokrenut pilot-projekat da se paneli postave u vinograde. Očekuje se dvostruka korist: novi kilovati struje i neophodna hladovina za vinovu lozu.

,,Ako se ovaj spoj panela i vinove loze pokaže uspešnim, mogao bi se ponoviti na stotinama hiljada hektara širom Španije“, kaže Migel Teherina, vinogradar (Rio Taho).

Šta sa istrošenim panelima

Traži se odgovarajući način za reciklažu istrošenih panela, koja je za sada i komplikovana i preskupa. Tim naučnika iz Australije nudi ekološki prihvatljiv metod izdvajanja vrednog silicijuma iz starih solarnih ploča bez opasnih hemikalija, ali praksa pokazuje da je to i dalje neisplativo.

,,Sada je jeftinije odložiti ih na deponiju nego oporaviti. Da pokušamo ne samo da odvojimo panel i ćeliju, već da to učinimo na način koji je finansijski, ne samo laboratorijski, održiv kao poslovni model“, kaže Džon Polhil, direktor za infrastrukturna partnerstva, „Održivost Viktorija”.

,,Bili bismo oduševljeni kada bismo to mogli da postignemo u ovom trenutku jer se radi o neverovatnoj ceni od 31.000 američkih dolara po kilogramu za nano silicijum“, kaže Entoni Vipond, direktor kompanije „Lotus enerdži“.

Zabrinjava činjenica da većina solarnih ploča na kraju radnog veka, a to je oko 25 godina, završi na deponijama. Zato istraživači traže i tehnologije za pravljenje jeftinih baterija od materijala istrošenih panela.

Izvor: RTS

Cilj da do 2030. godine u Beogradu bude 22 odsto površina pod šumama – Radi se i Strategija upravljanja vodotokovima II reda

23.03.2023

šuma , drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (Kapa65)

Grad Beograd ima više od 30 odsto zelenih površina, u koje se ubraja 16 odsto urbanih i periurbanih šuma, kao i 14,6 odsto zelenih površina. Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine 22 odsto površina bude pod šumama.

Sekretarijat je izradio Strategiju pošumljavanja na osnovu koje je pošumio više od hiljadu hektara novog šumskog zemljišta sa preko 250.000 zasađenih šumskih sadnica i deset tona semena (žira), a takođe je zasađeno oko 5.000 drvorednih sadnica u drvoredima Beograda. Takođe, Strategiju pošumljavanja koriste druga javna preduzeća, koja u okviru svojih programa i nadležnosti vrše sadnju, navedeno je na sajtu Grada.

Pored težnje za povećanjem površina pod šumama, jedna od aktivnosti Sekretarijata jeste edukacija svih starosnih grupa i struktura stanovništva o važnosti poštovanja prirode, njene raznolikosti, očuvanja biodiverziteta, imovine grada i svih građana.

Pročitajte još:

,,Kako bi se postojeća šuma održala i razvijala na pravi način, potrebna joj je redovna stručna nega, ali i poštovanje pravila ponašanja u urbanoj šumi: ne ostavljam trag, ne palim vatru u šumi, koristim staze, ne uznemiravam životinje i učim o šumi“, ističu.

U skladu sa svojim nadležnostima, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je pristupio izradi Strategije upravljanja vodotocima II reda na teritoriji Beograda, kao strateškog dokumenta kojim se uređuje oblast održivog upravljanja.

Na teritoriji Beograda nalazi se blizu dve stotine vodotoka II reda. Strategija će biti osnov za određivanje i pripremu lokacija, kao i za izgradnju malih postrojenja za prečišćavanje, skladištenje i tretman voda.

Dodaje se i da je neophodno da se unapredi sistem za kontrolu zagađenja površinskih voda, ali i podizanje svesti o individualnoj odgovornosti svih građana o važnosti očuvanja kvaliteta voda, saopštili su iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Izvor: eKapija

U februaru 36 odsto domaćinstava ostvarilo popust za racionalnu potrošnju električne energije

23.03.2023

calculator-račun-digitron — Foto-ilustracija: Pixabay

U februaru je ‪1.139.558 domaćinstava ili 36,18 odsto smanjilo potrošnju električne energije više od pet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine i ostvarilo popust za racionalnu potrošnju električne energije.

Popust na februarski račun od 15 odsto ostvarilo je 18 odsto domaćinstava, popust od 20 odsto šest odsto domaćinstava, a najveći popust od 30 procenata iskoristilo je 12 odsto domaćinstava. Odobreni popust za racionalnu potrošnju električne energije iznosi 637,48 miliona dinara.

Najveće smanjenje potrošnje električne energije ostvareno je u Beogradu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Smederevu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Pročitajte još:

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović još jednom je zahvalila građanima što su uvažili apele.

„Drago mi je što se mesecima unazad jasno vidi da dolazi do promene svesti, da su građani sami shvatili da mogu da menjaju energetski sistem bez velikih ulaganja, samo racionalnom potrošnjom“, kaže ona, navodi se u saopštenju.

Podsećamo, Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je predloge preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, preduzeća u državnom vlasništvu, privredu i domaćinstva.

Energetski portal

Počeo “SET Trebinje 2023”

22.03.2023

U Trebinju je počeo četvrti „SET Trebinje 2023’’ koji se ove godine održava pod sloganom „Energetska stabilnost Zapadnog Balkana’’.

Tokom tri dana, koliko traje ovaj samit, stručnjaci iz oblasti energetike gotovo svih zemalja regiona razgovaraće o obnovljivim izvorima energije, dekarbonizaciji, energetskoj nezavisnosti, elektroenergetskom sistemu, skladištenju energije i drugo.

Luka Petrović, generalni direktor “Elektroprivrede RS”, tokom uvodnog obraćanja rekao je da “SET Trebinje 2023” jeste jedan veoma važan regionalni događaj na kom će se govoriti o trenutno vrlo važnim temama. Kako je dodao ovo je pravi trenutak da se kreiraju zajednički planovi.

Pročitajte još:

SAMIT ENERGETIKE TREBINJE OD 22. DO 24. MARTA

Predsednik Srpske Milorad Dodik rekao je na otvaranju Samita da je sukob u Ukrajini izazvao velike probleme kada je reč o energetici. On je istakao da je Srpska regionalni izvoznik energije i da trenutno nema nikakvih restrikcija, kao i da „bez energije nema budućnosti“.

Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske ističe da se dobro prepoznaju potencijali koje zemlja ima. Posebno se osvrnuo na solarne, vetro i hidropetencijale. Kako je dodao “svaka uložena marka u energetici, proizvodnji, prenosu i distribuciji znači novu dobit, novi razvoj i novu šansu”.

,,Događaji kao Samit energetike „SET Trebinje 2023“ mogu doprineti pronalasku ključnih pravaca razvoja, kako za pojedinačne zemlje, tako i za region, jer samo kao region možemo biti jači i napredniji’’, kaže Jelena Matejić, direktorka “Elektromreža Srbije”.

Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomksih odnosa u Savetu ističe da je dugoročni cilj obezbediti energetsku stabilnost, pouzdano snabdevanje energijom i stvaranje održivog i konkuretnog energetskog sektora uz brigu i odgovornost prema životnoj sredini.

Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS, objašnjava da je energetika vodeća privredna oblast na kojoj se može dugoročno zasnivati ubrzani razvoj i rast, kao i da se ovome pridaje veliki značaj i da se nastavlja intenzivni razvoj ove oblasti.

Milica Radičević

IPCC o klimi: možemo i moramo prepoloviti globalne emisije do 2030!

22.03.2023

Anais Hector, Greenpeace — Foto: Greenpeace

Međuvladin panel o klimatskim promenama IPCC, završio je Šesti izveštaj o proceni za vlade celog sveta. U prvom sveobuhvatnom izveštaju IPCC-a u poslednjih devet godina i prvom od Pariskog sporazuma iz 2015, Zajednički izveštaj objedinjuje izveštaje tri radne grupe i tri posebna izveštaja u kojem oslikava zabrinjavajuću stvarnost, ali donosi i nadu, pod uslovom da vlade počnu da deluju odmah.

„Pretnja je ogromna, ali su isto tako ogromne i mogućnosti za promenu. Došao je trenutak da progovorimo, zbijemo redove i nađemo hrabrosti. Vlade moraju prestati da rade sitne popravke i da počnu da rade ono što treba. Zahvaljujući odvažnim naučnicima, zajednicama i naprednim liderima širom sveta, koji uporno, već godinama i decenijama zagovaraju rešenja za klimatsku krizu poput energije sunca i vetra, sad imamo sve što nam treba da popravimo što smo zabrljali. Vreme je da podignemo uloge, sprovedemo klimatsku pravdu i rešimo se interesa industrije fosilnih goriva. Svako od nas može u tome odigrati svoju ulogu”, rekla je Kaisa Kosonen, viši stručnjak za politike u Grinpisu za nordijske zemlje.

Pročitajte još:

Slično razmišlja i Reijs Tirado viši naučnik u Grinpisovim istraživačkim laboratorijima na Univerzitetu u Ekseteru.

„Ne možemo zaobići nauku o klimi: ona je naš vodič za preživljavanje. Odluke koje donesemo danas i koje ćemo svakodnevno donositi sledećih osam godina stvoriće sigurnije uslove na Zemlji za sledećih hiljadu godina”, objašnjava Tirado.

Kako navodi, koji vode politiku i poslovni lideri širom sveta moraju napokon odlučiti hoće li se boriti za spas klime za sadašnje i buduće generacije ili biti negativci koji našoj deci i unucima ostavljaju zatrovan svet u nasleđe.

Da ne smemo čekati da se dogodi čudo i da imamo rešenja kojima možemo prepoloviti štetne emisije još u ovoj deceniji ukazala je i Trejsi Karti stručnjak za globalne klimatske politike u Grinpisovoj međunarodnoj centrali. Ali da se bi se to dogodilo, dodaje, vlade moraju proglasiti kraj fosilnim gorivima koja uništavaju klimu.

,,Prvo treba da se dogovore o poštenom i što skorijem izbacivanju uglja, nafte i gasa. Oni treba da nateraju zagađivače da plate za štetu koju nanose zemljama i zajednicama najmanje odgovornim za ovu klimatsku krizu. Dobar početak bilo bi nametanje visokih poreza na monstruozne profite iz nafte i gasa, čime bi se olakšao oporavak od pretrpljenih gubitaka i šteta onima koji su najviše pogođeni. Poruka je jasna: vreme je da prestanete da bušite i počnete da plaćate”, rekla je Karti.

Li Šuo viši politički savetnik u Grinpisu za istočnu Aziju, posebno je apostrofirao Kinu i njen preko potreban odmak od korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja, te prelazak na obnovljive izvore energije koje ne smemo samo usputno da razvijamo.

,,Nauka je rekla svoje. Došao je trenutak da se svi angažujemo i okrenemo prema budućnosti sa obnovljivom energijom, a što duže budemo davali novac za ugalj, to je veći rizik od klimatske katastrofe, koja nam već ionako ozbiljno preti. Uz to, svakog bi trebalo da zabrine finansijski rizik koji donose nove elektrane na ugalj”, rekao je Li Šuo.

U izveštaju se još jednom naglašava da rešenja već postoje i da je ovo ključna decenija za delovanje, budući da klimatska kriza nastavlja da se pogoršava, a očekuje se da će se razbuktati sa svakim, pa i najmanjim daljim zagrevanjem. IPCC je izneo činjenice u obliku detaljnih naučnih smernica, dajući time vladama još jednu priliku da isprave greške, za dobrobit ljudi i planete.

Ali vremena i prilika sve je manje: izveštaj će definisati klimatsku politiku do kraja godine, a na svetskim liderima je postizanje napretka ili dalje održavanje klimatske nepravde. COP28, samit o klimi koji će se održati u Ujedinjenim Arapskim Emiratima moraće posebno da posveti pažnju ovom izveštaju, jer se nalazimo u ključnoj trci prema nezavisnosti od fosilnih goriva, jačanju obnovljive energije i ostvarenju pravedne budućnosti bez ugljičnih emisija.

Ključne poruke Grinpisovih stručnjaka o izveštajima IPCC-ovih radnih grupa AR6 I, II & III dostupne su ovde

Izvor: Greenpeace

Rešenje za održavanje i produžavanje veka industrijskih baterija

22.03.2023

Firma Lidac battery management postoji od 2014. godine, a budući da je stručni tim okupljen još 2010. godine, slobodno se može reći da imaju više od decenije iskustva u radu sa industrijskim baterijama. Pozicionirali su se kroz koncept baterijskog menadžmenta, adekvatnog servisiranja i održivog razvoja. To je upravo ono što nude svojim korisnicima usluga i kupcima. Nikola Seratlić, osnivač i generalni direktor kompanije Lidac battery management, tvrdi da je moguće održati pa čak i produžiti baterijski kapacitet. U razgovoru za Energetski Portal, Nikola objašnjava zašto je to ne samo moguće već i važno.

EP: U čemu se sastoji koncept baterijskog menadžmenta?

Nikola Seratlić: Reč je o konceptu tri stuba održivog razvoja – 3 E, gde naši korisnici mogu da očekuju vidljive koristi u oblastima energije, ekologije i ekonomije. Ceo koncept našeg rada i pružanje značajnih koristi klijentima ne bi bio moguć bez najmodernijih tehnologija, znanja i najnaprednijih veština iz oblasti održavanja industrijskih baterijskih sistema. Ceo know-how kao i kompletna tehnologija, mašine i oprema potiču iz Sjedinjenih Američkih Država, gde smo ih i nabavili, a danas su rasprostranjene i širom Evrope.

U FOKUSU:

EP: S obzirom na to da baterije degradiraju tokom životnog veka, da li je moguće održati njihovu energetsku efikasnost, odnosno kapacitet?

Nikola Seratlić: Naravno, uz pomoć novih tehnologija i znanja moguće je povratiti pasivizirani kapacitet baterije, odnosno vratiti njenu energetsku efikasnost. Budući da baterija predstavlja hemijski izvor električne energije, ona je podložna konstantnim hemijskim procesima i reakcijama koje se unutar nje odvijaju. Procese i reakcije koji utiču na degradaciju baterije nije moguće zaustaviti ali je moguće povratiti pasivizirani kapacitet baterije do kog je došlo usled pomenutih procesa ali većinom usled neadekvatnog održavanja i korišćenja. U konkretnom slučaju govorimo o olovno kiselastim industrijskim baterijama kojih još uvek ima najviše u eksploataciji. Na osnovu našeg dosadašnjeg iskustva, možemo da tvrdimo da je moguće održati baterijski kapacitet do kraja životnog veka baterije ili u određenim slučajevima značajno produžiti životni vek.

EP: Pomenuli ste princip 3 E – osnovne stubove održivog razvoja. Šta oni znače za vašeg korisnika?

Nikola Seratlić: Ovde govorimo o mogućim i vidljivim koristima našeg delovanja. Korisnik naših usluga dugoročnog održavanja, servisiranja ili revitalizacije baterija može da očekuje benefite koji se mogu valorizovati kroz direktnu ekonomsku uštedu, održanu i vraćenu energetsku efikasnost baterije i smanjenu količinu odloženog opasnog otpada. Sve navedene prednosti smo utvrdili i potvrdili kod svakog korisnika naših usluga.

EP: Imajući u vidu energetsku krizu koja je u jeku, da li je uz vašu pomoć, ili pomoć modernih tehnologija, moguće smanjiti utrošak električne energije za punjenje baterija?

Nikola Seratlić: To zavisi od toga o kojim baterijama pričamo. Kod nekih baterija je to moguće. Najbolji primer jesu olovno kiselaste baterije za vučna vozila, tačnije električne viljuškare kojih u našoj državi ima u značajnom broju, s obzirom na to da sva logistička, transportna i proizvodna preduzeća koriste ove viljuškare. Za te tipove baterija naši partneri iz Belgije razvili su najmodernije procesne punjače koji mogu smanjiti potrošnju električne energije i do 30 odsto za punjenje baterija u električnim viljuškarima, što složićete se nije zanemarljiva ušteda. Ako na to dodamo i naše redovno održavanje i držanje energetske efikasnosti baterije na maksimalnom nivou, onda te uštede u potrošnji električne energije mogu da dosegnu i do 50 odsto.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Kako će pad cene barela nafte uticati na srpsko tržište

22.03.2023

novac_pare — Foto: Money exchange photo created by freepik - www.freepik.com

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Bankarske turbulencije u Americi prošle nedelje uticale su na veći pad cene nafte na svetskim berzama. Barel na evropskom tržištu je oko 70 dolara, čak 30 dolara manje nego pre nekoliko meseci. O tome kakav je to signal za Srbiju, kakve cene treba očekivati na našem tržištu i da li će cene na pumpama biti još niže, za RTS je govorila Jelica Putniković, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala Energija Balkana.

Na pad cene barela uticale su, između ostalog, bankarske turbulencije koje su se iz SAD prelile u Evropu, što je dovelo i do krize u Švajcarskoj, a svaki švajcarski građanin platiće deo tog ceha, kaže Jelica Putniković.

,,To je najtužnije, na kraju se sve odrazi na standard samih grđana. Između ostalog, nafta je pojeftinila jer su kupci oprezniji, a ako je ponuda veća, cena pada. JP Morgan najavljuje da bi moglo doći i do kraha tržišta, nadamo se da nećemo osetiti na svojoj koži šta to znači. Svejedno je ako je nešto jeftino ako to ne možemo da kupimo“, kaže Putnikovićeva.

Od prošlog petka, na našim pumpama, cene goriva su niže i to za četiri dinara kada je reč o evrodizelu i sada košta 190, i benzina za tri dinara i cena mu je 174 dinara za litar. I to je posledica pada cene sirove nafte.

,,Nafta pojeftinjuje i to utiče na smanjenje cena goriva, videćemo da li će nastaviti sa primenom uredbe o kontroli cena za jednu vrstu benzina i dizela. Država je i smanjila akcize“, rekla je Putnikovićeva.

Dodaje da se cena derivata određuje i prema kotaciji cena na berzama za derivate. „Evropa ima problem sa manjkom dizel goriva jer je prestala da ga uvozi zbog sankcija Rusiji, a dizel je neophodan u teretnom transportu i kod putničkih automobila“, navodi Putnikovićeva.

Pročitajte još:

Moglo bi da dođe do kraha malih biznisa

Na cenu nafte pored cene barela utiču i odnosi na deviznom tržištu i drugi faktori, a država od maloprodajne cene goriva uzima više od 50 odsto, kod dizela 60 odsto – za punjenje budzeta.

,,Imamo razne takse i dodatke u ceni goriva, kao i u ceni električne energije gde takođe imamo akcizu, koju nemaju sve evropske zemlje. Mnogi veruju da bi derivati bili jefitniji ako bi se pustilo slobodno tržište, ali podsetiću da su se mali vlasnici benzinskih pumpi bunili zbog toga što im je država odredila maloprodajnu cenu, jer nemaju prostora da uspešno posluju i zarađuju i ako nastavi nafta da pojeftinjuje i država da kontroliše cenu, verujem da će doći, nažalost, do kraha nekih biznisa. Prvo stradaju mali igrači“, rekla je Putnikovićeva.

A na pitanje da li bi građani mogli da dobiju bolju cenu, Putnikovićeva odgovara da to zavisi od rezultata trke među velikimam koji će gledati konkurenciju kako bi odredili cenu.

Šta zavisi od menadzmenta EPS-a i Srbijagasa, a šta od države

Komentarišući novi stendbaj aranžman sa MMF-om, koji je mnogo više obavezujući, a sklopljen je prošle jeseni kao zaštita od nove ekonomske krize i tiče se reforme javnih preduzeća u energetskom sektoru, Putnikovićeva je podsetila da država određuje cenu prirodnog gasa za privredu i građane, kao i struje.

,,Stalno se ističe loše poslovanje EPS-a i Srbijagasa, ali da podsetimo – država određuje cenu prirodnog gasa za privredu i građane, kao i električne energije. Kao i mnoge evropske i svetske zemlje i Srbija je napravila prodor na slobodno tržište, ograničila cene. Očekuje se poskupljenje i gasa i struje, ali ako uvozite gas i nešto platite dva dinara i prodate je za dinar i po, morate biti u minusu, kakav god bio menadzment“, rekla je Putnikovićeva.

Smatra da država treba da donese odluku da pomaže građanima i privredi, ali da paralelno radi na tome da se i EPS i Srbijagas pripreme za buduće godine, tako što će otvoriti nova gasna skladišta, onda ulagati u nove kapacitete kada je reč o električnoj energiji.

Izvor: RTS

Svetski dan vode – počinje Konferencija o vodama UN 2023.

22.03.2023

Čista voda i sanitarni uslovi šesti su Cilj održivog razvoja UN kao deo Agende 2030, osnova života svih živih bića, ali i resurs koji preko dve milijarde ljudi koristi kao nebezbedan.

Svetski dan voda obeležava se svakog 22. marta od 1993. godine, ali danas ima poseban značaj. Naime, događaj na koji se čeka više decenija počinje danas i trajaće do 24. marta u Nju Jorku – Konferencija o vodama UN 2023. Poslednja ovakva konferencija održala se 1977. godine.

Još 2015. godine, svet se obavezao na ovaj Cilj održivog razvoja, međutim problem u vezi sa vodom nije se rešio. Zbog toga će se nacionalne vlade i zainteresovane strane danas ujediniti kako bi se na Konfenerciji pokrenula i formirala Agendu za vodu, koja će uključiti dobrovoljne obaveze za ljude širom sveta.

Pročitajte još:

Prema podacima novog istraživanja, 58 odsto ljudi širom sveta veoma je zabrinuto kada je reč o dostupnosti vode, dok 30 odsto navodi da su lično u ,,velikoj meri“ pogođeni nedostatkom vode, navodi se na sajtu WWF Adria.

Čini se da kada kažemo voda, pomišljamo na reke, jezera, močvare, pa čak i slanu vodu, ali da iz misli ispuštamo najvažniju. Čak 99 odsto sve tečne slatke vode na planeti čine upravo podzemne vode, o kojima se nedovoljno govori. Ove vode čine oko polovine ukupne količine koju ljudi koriste u svojim domovima, kao i veliki deo vode za piće u ruralnim sredinama, a preko 20 odsto ove vode povlači se za navodnjavanje.

Zagađenje i sve veće potrebe za vodom predstavljaju opasnost za podzemne vode, zbog čega sve napore treba usmeriti na upravljanje i održivo korišćenje ovog resursa.

Iako treba skrenuti pažnju na vodu koja se ne vidi i o kojoj se ne priča, to nikako ne treba da umanji značaj i važnost očuvanja sve druge vode. Značaj ovog resursa ne ogleda se samo u pijaćoj vodi, već omogućava proizvodnju energije, hrane, ekonomski razvoj, a sve je to usko povezano i sa siromaštvom, koje će se pogoršati ukoliko dodatno ugrozimo vodu.

Problemu nesigurnosti vode doprinose i klimatske promene, zbog kojih je tokom prošle u Italiji proglašeno vandredno stanje, a suše su pogodile i Francusku, Englesku i druge države. U Hrvatskoj i Holandiji uvedene su i mere kako bi se regulisala potrošnja vode, a za nepoštovanje istih i kazne. Kina je čak raketama pokušavala da izazove kišu i na taj način ublaži sušu.

Energetski portal

Forum za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije: Energetska tranzicija najdinamičnija oblast za razvoj saradnje

22.03.2023

vetar , oie , energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Zelena i energetska tranzicija oblast je u kojoj se saradnja Srbije i Italije može najdinamičnije i najinovativnije razvijati rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Ministarka je na panelu „Tehnološke inovacije: Zelena i energetska tranzicija’’ na Forumu za poslovni i naučnu saradnju Srbije i Italije navela značajne zajedničke projekte u energetskoj infrastrukturi.

Italija je, kako je rekla ministarka, ne samo među najvećim trgovinskim partnerima Srbije i vodećim investitorima, nego i važan partner Srbije u oblasti energetike u prethodnim godinama, a veruje da će tako biti i u budućnosti.

,,Jedan od naših najvažnijih projekata u oblasti energetske infrastrukture je izgradnja Transbalkanskog koridora, koji će obezbediti veću sigurnost snabdevanja i povezati Srbiju upravo sa Italijom, kao i sa Rumunijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, budući da je razvoj transmisionih sistema uslov za veći prenos energije i povezivanje tržišta u regionu i sa Evropskom unijom’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, italijanske kompanije među prvima su prepoznale prilike koje postoje u Srbiji u sektoru zelene energije.

„U Vojvodini su od 2010. do danas izgrađene tri vetroelektrane čiji su investitor italijanske kompanije. Vetroparkovi Košava, La Pikolina i Kula danas isporučuju električnu energiju za više od 50.000 domaćinstava. U pripremi su i novi projekti pre svega u oblasti energije vetra i sunca’’, rekla je ministarka Đedović.

Ministarka je podsetila i da je Srbija ozbiljno započela proces energetske tranzicije kako bi obezbedila sa jedne strane energetsku sigurnost i nezavisnost, a sa druge strane zdravu životnu sredinu.

„Očekujem da će se uskoro Narodna skupština razmatrati izmene Zakona o korišćenju OIE. Izmenama zakona omogućiće se sprovođenje aukcija na način koji će investitore brže integrisati na tržište i omogućiti im preko potrebnu predvidljivost u pogledu troškova i podsticaja, a sa što nižim troškovima po građane i državu. Pozivam italijanske kompanije da i one sagledaju svoje prilike i učestvuju u aukcijama za dodelu tržišnih premija za proizvodnju električne energije’’, poručila je ministarka.

Energetski portal

ODRŽAN DIJALOG O ULOZI PRIVREDE U PRAVEDNOJ ZELENOJ TRANZICIJI

21.03.2023

Dijalog o pravednoj zelenoj tranzicija sa privredom — Foto: UNDP

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Uz podršku Vlade Japana, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) održao je dijalog sa predstavnicima privrede u Srbiji o tome kako da zelena tranzicija bude sprovedena na pravedan način, uvažavajući specifičnosti sektora i regiona koji se baziraju na intenzivnom korišćenju fosilnih goriva. Dijalog je organizovan u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

„U današnjem svetu, mnoge zemlje nastoje da ubrzaju zelenu tranziciju kako bi osigurale snabdevanje čistim i stabilnim izvorima energije. Od suštinske je važnosti da se zajedno sa podsticanjem zelene tranzicije obezbedi nesmetano kretanje radne snage i izgradi društvo u kome niko neće biti izostavljen“, poručio je ambasador Japana u Srbiji, NJ.E. Takahiko Kacumata i dodao da će Japan nastaviti da sarađuje sa Srbijom, koja je prijatelj Japana već 140 godina, kao i sa međunarodnim organizacijama, na izgradnji održivog i pametnog društva sa zdravom životnom sredinom.

„Zelena tranzicija će doprineti poboljšanju kvaliteta životne sredine i zdravlja ljudi, ali zahteva promene u privredi, industriji, energetici i transportu. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u tim sektorima može značajno da doprinese ostvarenju ambicije Srbije da smanji ove emisije za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Zato je važno da omogućimo što više investicija u ekonomski rast koji se zasniva na zelenim tehnologijama, istovremeno vodeći računa o izazovima kao što su zatvaranje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i prekvalifikacija radne snage“, rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Jovana Joksimović, v.d. pomoćnika ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu rudarstva i energetike izjavila je da je zelena energetska tranzicija pitanje odnosa prema našoj budućnosti i tome da li želimo da imamo dovoljno energije i zdraviju životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

„Republika Srbija je započela proces energetske tranzicije sa ciljem smanjenja zavisnosti energetskog sektora od fosilnih goriva. Radimo na pripremi strateških dokumenata koji će definisati naše dugoročne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije. Plan dekarbonizacije mora da bude realan i održiv, kako bismo u svakom trenutku imali energetsku stabilnost,“ pojasnila je Joksimović.

Zamenik stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, Anas Karman, istakao je da princip pravednosti treba da bude sastavni deo procesa napuštanja fosilnih goriva:

„Uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Vladom Srbije, UNDP želi da pronađe način da se obezbedi adekvatna podrška za radnike i radnice, sektore privrede i lokalne zajednice u Srbiji koji trenutno zavise od intenzivnog korišćenja uglja, kako bi svi imali jednake koristi od zelene tranzicije,“ rekao je Karman.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, rekao je da je zelena tranzicija naša nova realnost, kao i da je to prva tranzicija koja nema cilj da učini život profitabilnijim i bržim, već ima univerzalni cilj – izbegavanje krize izazvane efektima staklene bašte.

„Da bi ovaj proces bio uspešan i bez negativnih posledica na pojedine grane industrije, mora da bude postepen. Potreban je koordinisan pristup svih državnih organa i učesnika u ovom procesu i važno je da imamo podršku zemalja kao što je Japan, koja može da prenese svoja iskustva u ovoj oblasti”, izjavio je Vesović.

U dijalozima je učestvovalo više od 100 predstavnika/ca delova privrede koji imaju ključnu ulogu u zelenoj tranziciji: od velikih proizvođača i velikih potrošača električne energije iz javnog sektora, preko industrijskih postrojenja, do malih i srednjih preduzeća, kao i predstavnici sindikata, akademske zajednice i civilnog društva.

Oni su kroz panel diskusije razmatrali kako da privrednici blagovremeno pripreme sve faze svog poslovanja za proces zelene tranzicije, kako bi se smanjio rizik od gubitka radnih mesta, sprovela prekvalifikacija radnika i radnica i unapredili kapaciteti preduzeća za istraživanje i inovacije. Takođe je bilo reči i o dostupnim izvorima i potencijalnim modelima finansiranja ovakvog pristupa zelenoj tranziciji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Ovim događajem je zaokružen niz dijaloga u kojima su od oktobra 2022. godine učestvovali predstavnici nadležnih ministarstava, poslodavaca, sindikata, civilnog društva, međunarodnih organizacija, kao i dve lokalne zajednice iz regiona čija se privreda oslanja na proizvodnju uglja.

Cilj ovih dijaloga je bio da se pronađe zajednički odgovor čitavog društva na pitanje kako da zelena tranzicija bude sprovedena uz uvažavanje interesa svih građana i građanki, kako bi se izbeglo produbljivanje društvenih nejednakosti. Na osnovu zaključaka ovog širokog konsultativnog procesa Vlada Srbije će razviti Plan pravedne tranzicije ka niskokarbonskoj privredi u Srbiji.

Dijalog sa privredom o pravednoj tranziciji organizovan je u okviru projekta „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, koji UNDP realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.

U okviru ove inicijative, osam kompanija koje su odabrane putem javnog poziva, dobilo je sufinansiranje u iznosu od ukupno 600.000 dolara za sprovođenje inovativnih rešenja koja doprinose većoj upotrebi obnovljivih izvora energije i otvaranju novih, zelenih radnih mesta, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ekvivalentom 240.000 tona ugljen dioksida u narednih 20 godina.

Izvor: UNDP

I mede i med – glasajte za suživot ljudi i medveda

21.03.2023

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) poziva javnost da glasanjem podrži realizaciju novog projekta podrške oporavka populacije mrkog medveda u Zlatibroskom okrugu. Cilj projekta je da spreči moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu kao i da podrži razvoj eko-turizma promovisanjem potencijala ovog regiona zbog čega se predstavljanje projekta i odvija pod sloganom „I mede i med – da uvedemo red!’’

Zbog ilegalnog ubijanja, gubitka pogodnog staništa i sve češće interakcije sa ljudima, mrki medved, najveći mesojed u Srbiji, dobio je status strogo zaštićene divlje vrste. Ovakav vid zakonske zaštite, kao i mala gustina ljudske naseljenosti u Zlatiborskom okrugu, dovela je do laganog povećanja broja mrkih medveda što posredno dovodi i do učestalih napada na stoku, štete na voćnjacima i posebno na košnicama. Spore reakcije vlasti u pogledu kompenzacije znači da farmeri sami sprovode pravdu trovanjem ili odstrelom medveda. Zato DZPPS želi da realizuje projekat kojim bi se u praksi pokazalo da je suživot mrkih medveda i ljudi moguć.

Pročitajte još:

„Želimo da stvorimo mrežu zainteresovanih strana i pokažemo da postoje i druga, korisna rešenja zaštite kako za stanovništvo tako i za mrke medvede i da ih učinimo održivim i u godinama koje dolaze’’, kaže Damir Trnovac, biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

DZPPS želi da obezbedi 10 najugroženijih farmera kupovinom ograde za košnice otporne na medvede i još 10 farmera poklanjanjem 10 štenaca ovčarskih pasa. U cilju da se medvedi zadrže dalje od farmi biće posađeno 500 autohtonih biljaka i voćnih sadnica. Istovremeno, kao vid podrške lokalnoj zajednici da razvije eko-turizam koji će im donositi kontinuirane prihode planirano je pravljenje staze za pešačenje i trčanje koja će označiti lokalne farmere i pčelare i ponuditi njihove proizvode brojnim posetiocima.

„Ukoliko joj se pristupi tako da ne ugrožava životinje, prisutnost medveda može biti turistički potencijal. Podsećam da se u ovom području nalazi i hranilište lešinara koje već privlači 35.000 ljudi godišnje. Zato želimo na stazi koju ćemo napraviti da organizujemo godišnje manifestacije koje bi umrežile posetioce i lokalce. U tom cilju ćemo i snimiti kratke filmove za medije i drušvene mreže u kojima ćemo predstaviti bogate potencijale ovog područja i takođe ih ponuditi turističkim agencijama na korišćenje“, dodaje Trnovac.

Ovim projektom konkurisano je kod Evropskog udruženja za zaštitu prirode (European Outdoor Conservation Association) i nakon nekoliko etapa rigoroznih provera on je ušao u finale gde je stavljen na glasanje najširoj javnosti. Ukoliko želite da date svoj glas za projekat „Supporting Brown Bear Comeback in Serbia’’, to možete da učinite ovde.

„Pozivamo sve da izdvoje minut svog vremena, odu na sajt i glasaju za naš projekat. To je najmanje što svi možemo da učinimo u ovom trenutku. 21. vek je vreme suživota i saradnje sa prirodom, drugačije ne ide, što se već sada jasno pokazuje. Zato i kažemo da je moguće – i mede i med, da uvedemo red’’, zaključuje Trnovac.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Urbano pčelarstvo zahteva lokalnu inicijativu

21.03.2023

kosnice USCE SC krovu — Foto: MPC Properties

Urbano pčelarstvo podrazumeva postavljanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada u urbanim gradskim sredinama, ali možemo reći da je pravi odgovor ekološki svesnih građana, kompanija i institucija, onih koji su prepoznali značaj pčela u ekosistemu, njenu ugroženost, i koji su odlučili da brinu o pčelama i tako pruže svoj doprinos očuvanju biodiverziteta biljaka, pčela i prirode.

Pčela je najznačajniji insekt, „odgovoran“ za oprašivanje neverovatnih 85 odsto biljaka cvetnica. Slikovito, o neprecenjivoj ulozi pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje ljudi koriste u svojoj ishrani, govori podatak da su svaki treći zalogaj hrane, zapravo proizvele pčele. Međutim, upravo je nestajanje pčela u poslednjih desetak godina, doprinelo tome da se sve više ljudi u gradovima bavi pčelarstvom.

Zašto pčele nestaju? Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) uvrstila neke vreste pčela na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje (European Red List).

Fenomen masovnog i misterioznog nestajanje pčela – Collony Collapse Disorder (CCD), koje se pojavilo u SAD-u 2006. godine i proširilo po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida.

Šta činimo da sačuvamo pčelu? Postoje različiti mehanizmi i načini kako ekološki svesni pojedinici, organizacije i predstavnici vlasti nastoje da ukažu na ugroženost pčela i preduzmu konkretne akcije da je sačuvaju. Navedimo primer grupe građana Evropske unije koji su kroz instrument Inicijativa evropskih građana podneli Evropskoj komisiji predlog za zabranu upotrebe glifosata sa prikupljnih preko milion potpisa 25. januara 2017. Ili pak, da 20. maj obležavamo kao Svetski dan pčela, datum koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala na predlog Pčelarskog saveza Slovenije.

Ništa bez gradova. Koliko god da je pitanje nestajanje pčela globalan problem, urbano pčelarstvo zahteva lokalnu akciju. Urbanom pčelarstvu je potreban grad. Drugim rečima, globalni problem nestajanja pčela kroz oživljavanje urbanog pčelarstva postaje lokalni izazov, a njegov ekoloski aspekt dolazi u prvi plan.

Pročitajte još:

KOMPOSTIRANJE KAO DEO SKALIRANE CIRKULARNE EKONOMIJE

Pariz je primer metropole koja se može da pohavaliti dugom tradicijom urbanog pčelarstva koja seže u 1856. kada su prve košnice postavljene u Luksemburšku baštu i osnovana prva pčelarska škola. Notr Dam katedrala, Muzej Orse, Kovnica novca, Velika palata, Pariska opera i brojne druge poznate zgrade Pariza mogu se pohvaliti svojim „rûches“ i pčelama koje su čak do tri puta produktivnije nego one u ruralnim sredinama i medom koji se prodaje po ceni od 15 evra.

Ljubljanski urbani pčelari odavno imaju izuzetno mesto u zaštiti životne sredine svoga grada, podršku raznih institucija u realizaciji obrazovnih programa, a svojim projektom BeePathNet značajno su doprineli tome da Ljubljana ponese titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine. Oslo je, još jedan grad, koji je uspeo da pažljivim planiranjem održivog razvoja, što je podrazumevalo i izuzetnu brigu o pčelama, postane Evropska zelena prestonica 2019.

Naravno, lista gradova koji su upisali i upisuju u svoju kartu razvoja urbano pčelarstvo je dugačka, a među njima je i srpska prestonica.

Beograd je grad na dve reke, Savi i Dunavu, sa preko 40 uređenih parkova i velikim brojem medonosnih biljaka, autohtonih i introduciranih biljnih vrsta. Pčelarski znalci rado ističu važnost lipe u razvoju i ishrani pčele, a lipov med je mnogima omiljen. U Beogradu cvetaju tri vrste lipe: sitnolisna, krupnolisna i srebrnolisna i to čak preko dva meseca.

Jedan od pionira razvoja urbanog pčelarstva u Beogradu, je i kompanija MPC Properties koja je u saradnji sa Beogradskim udruženjem pčelara i Udruženjem Mad Med postavila čak 12 košnica na krovove svojih šoping i poslovnih centara, među kojima su UŠĆE komercijalni kompleks i Navigator Busines centar 2. Za samo par meseci pčele na ovim košnicama su proizvele 130 kg meda. Pored toga, u sklopu promocije i implmentacije svoje ESG strategije, MPC je pokrenuo i niz zelenih događaja i radionica, među kojima je i serijal vrcanja meda i prezentacija o značaju pčela za decu, kako bi im na jedan inkluzivan način predstavio temu urbanog pčelarstva. Na radionicama vrcanja meda mnogi MPC poslovni partneri su imali priliku, da po prvi put, uživo prisustvuju procesu nastanka meda, da se bolje upoznaju sa time kako su pčele organizovane, ali i da degustiraju svež med direktno iz MPC košnica.

Veliku pažnju zajednice izazvale su i pčelarske radionice za decu „ZUJIMO ZAJEDNO“ koje su organizovane u UŠĆE Hubu u saradnji sa edukativnim centrom Košnica Dorćol, gde su mališani imali priliku da uživo obiđu MPC košnice, ali i da sade medonosno bilje u bašti ispred UŠĆE poslovnog kompleksa.

MPC Properties kompanija je dala dobar primer konkretnih akcija kako da se pčele sačuvaju od izumiranja, a da se istovremeno poboljša životna sredina u gradovima.

Ukoliko mislite da imate zgodno mesto za mini pčelinjak kontaktirajte Beogradsko udruženje pčelara i Udruženje Mad Med čiji će iskusni pčelari proceniti svaku konkretnu lokaciju i u saradnji sa MPC Properties predložiti projekat urbanog pčelarstva.

Izvor: MPC Properties

Međunarodni dan šuma 2023 – ,,Šuma i zdravlje“

21.03.2023

Međunarodni dan šuma ili Svetski dan šumarstva obeležavamo svakog 21. marta, od kako je 2012. godine proglašen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Pre nego što je zvanično određen datum, godinama unazad u različitim državama se obeležavao dan šuma.

Prvi dan šuma održan je na Baliju u Indoneziji 2007. godine tokom Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Drugi dan šuma održan je u Poljskoj 2008. godine, a treći u Kopenhagenu u Danskoj. Četvrti Dan šuma obeležen je u Kankunu u Meksiku, peti u Durbanu u Južnoj Africi i šesti je održan u Dohi u Kataru 2012.

Ovogodišnja tema Dana jeste ,,Šuma i zdravlje’’, podsećajući nas na to koliko je zdrav život uslovljen zdravom prirodom. Preko 20 odsto lekova danas imamo zahvaljujući šumama, a procenjuje se da se oko 50.000 biljnih vrsta koristi u medicinske svrhe.

Pročitajte još:

Šume su prečišćivači vode i vazduha, dom za oko 80 odsto kopnenih životinja, izvor hrane, borci protiv globalnog zagrevanja, a svake godine gubimo oko 30 miliona hektara šumskog zemljišta, od čega je za 10 miliona uzrok krčenje šuma.

Druga velika opasnost jesu klimatske promene koje dovode do visokih temperatura i suša. Prošlu godinu obeležili su mnogobrojni šumski požari, na šta je još početkom 2022. upozoreno u izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). U maju je zabeležen najveći broj požara u Brazilu u amazonskoj prašumi od 2004. godine. Satelitima je registrovano preko 2.280 požara u Amazonu.

Dodatno zabrinjava prognoza UNEP-a da bi broj šumskih požara do 2100. godine mogao da se udvostruči.

Katarina Vuinac

1...193194195...1.537 Page 194 of 1.537

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM