Obnovljivi izvori ključni za energetsku sigurnost

12.11.2023

Thessaly_PlastiraLake_002_photo-Y-Skoulas — Foto: Thessaly, Plastira lake ©GNTO/Y. Skoulas

Toplo more, prijatna klima i autentična arhitektura. Ovo je možda najkraći opis jedne od najpopularnijih turističkih destinacija na evropskom kontinentu i najveće države na Balkanskom poluostrvu. Ipak, osim što nosi titulu omiljenog letnjeg odredišta, Grčka pobuđuje sve veću pažnju zbog razvoja zelene ekonomije u zahtevnim uslovima koje joj je priroda nametnula. Vlada ove države planira da znatno uveća svoje kapacitete zelene energije kako bi obnovljivi izvori energije (OIE) činili najmanje 60 odsto u energetskom miksu do 2030. godine.

Marija Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji, kaže da je Grčka 2021. godine pripremila i objavila Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period do 2030, koji postavlja ciljeve i mere za nacionalnu politiku zaštite životne sredine. U tom kontekstu već je preduzet niz mera u pogledu energetske modernizacije zgrada, zamene goriva za grejne jedinice i zamene grejnih i rashladnih uređaja. Istovremeno, već 2020. godine su izrađene i počele su sa primenom politike i mere za delignitizaciju i obnavljanje životne sredine, u oblastima gde postoji proizvodnja lignita, koje su, međutim, privremeno odložene zbog nedavne energetske krize.

U Grčkoj rade na širenju postrojenja za obnovljivu energiju, kao i merama koje doprinose da zaštita životne sredine ojača privredu u zemlji i regionu.

U FOKUSU:

Obnovljivi izvori energije (OIE) u potpunosti su zadovoljili porast globalne potražnje za električnom energijom u prvoj polovini 2022. godine. Kako ste uspeli da odvikavanjem od fosilnih goriva i prelaskom na čistu energiju osigurate da zemlja ima dovoljno energije?

Zakon o investicijama predviđa podsticaje za uvođenje obnovljivih izvora energije. Nacionalni energetski program je postavio specifične energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine. Kumulativno, jedinice OIE, uglavnom fotonaponske, u nacionalnoj distributivnoj mreži dostigle su u 2022. godini 6,5 GW u poređenju sa 4 GW u 2019. godini, dok se na osnovu planiranih projekata za 2023. godinu očekuje da će snaga premašiti 8,7 GW.

Foto: Peloponnese, Dimitsana ©GNTO/K. Kouzouni

Grčka ima za cilj da značajno uveća kapacitete zelene energije. Kako ćete to ostvariti?

Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period od 2021. do 2030. postavio je kao krajnji cilj da OIE pokrivaju 60 odsto potrošnje. Da bi se to postiglo, već se sprovode inicijative za pojednostavljenje i ubrzanje izdavanja dozvola, optimalnu integraciju OIE u električne mreže, rad sistema za skladištenje, kao i promociju električne mobilnosti. OIE već doprinose sa više od 50 odsto u energetskoj strukturi države.

Na koji način ćete u bliskoj budućnosti dostići cilj nulte emisije gasova staklene bašte?

Opšti cilj Nacionalnog energetskog i klimatskog plana je prelazak na klimatsku neutralnost do 2050. godine na održiv, pravedan i isplativ način. Kao deo Plana oporavka i otpornosti, koji pokriva različite sektore, kao što su čista energija, zelena gradnja, održiva mobilnost, održiva poljoprivre da i drugo, Grčka izdvaja 37,5 odsto budžeta pomenutog Plana za klimatske ciljeve.

Štetne emisije mnogih elemenata koji predstavljaju zagađivače vazduha su u Grčkoj značajno smanjene poslednjih godina. Prema poslednjim podacima popisa koje je Grčka dostavila Evropskoj komisiji, od 1990. do 2020. godine emisije gasova staklene bašte u zemlji su smanjene za 28 odsto.

Grčka je 2019. godine kao prioritetne oblasti definisala preduzimanje posebnih akcija u okviru nacionalnog programa kontrole zagađenja vazduha (EPEAR), unapređenje i modernizaciju praćenja kvaliteta vazduha i obezbeđivanje blagovremenog podnošenja relevantnih izveštaja, smanjenje azotnih oksida i čestica, između ostalog kroz planiranje fiskalnih i energetskih opcija i uz pomoć evropske inicijative Regioni iskopavanja uglja u tranziciji! kako bi se smanjila upotreba uglja za grejanje domaćinstava, a u cilju ograničenja štetnih emisija zagađivača vazduha.

Foto: Peloponnese, Mani, Vathia ©GNTO/EFili

Republika Grčka zauzima 28 mesto na EPI listi (Indeks ekoloških performansi) među 170 zemalja. Kako ostvarujete napredak u očuvanju okruženja i koji su prioriteti na tom putu?

Zakonodavstvo o životnoj sredini u Grčkoj prati međunarodne i evropske koordinate. Vredi napomenuti da neki zakonski propisi koji se tiču zaštite životne sredine počinju veoma rano, na primer definicija nacionalnih parkova je institucionalizovana još od 30-ih godina prošlog veka.

U pogledu zaštite prirode grčka mreža zaštićenih područja unutar granica Evropske unije, Natura 2000, sada se smatra kompletiranom.

Što se tiče pojednostavljenja administrativnih struktura i procedura za primenu ekološkog zakonodavstva, neki noviji koraci u tom smeru jesu pojednostavljenje procedura procene rizika i uticaja na životnu sredinu, kao i implementacija evropskih direktiva o prirodnim staništima i industrijskim emisijama gasova.

Ulaganja Grčke u životnu sredinu iznosila su 0,72 odsto BDP-a u periodu od 2014. do 2020, dok se od 2021. do 2027. procenjuje da će premašiti 1,12 odsto BDP-a.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Nova studija upozorava: Ljudske aktivnosti povećale su koncentracije žive u atmosferi čak 7 puta

12.11.2023

Popocatépetl_Mexico_Popokateptl_Meksiko_vulkan_erupcija1 — Foto-ilustracija: Unsplash (Richard van Wijngaarden)

Opšte je poznato da zagađenje živom može da naruši naše zdravlje. Kada je reč o ovom toksičnom hemijskom elementu koji se obeležava simbolom Hg, oči javnosti su pretežno uprte u vulkane kao najveće prirodne emitere.

Međutim, pripisujući živu u vazduhu isključivo njima, propuštamo da vidimo mnogo veći deo slike za koji su odgovorni sami ljudi, pre svega kroz sagorevanje uglja.

Naime, od početka modernog doba (oko 1500. godine nove ere) ljudske aktivnosti uvećale su koncentracije žive sedam puta, proračunali su američki istraživači sa Škole inženjerstva i primenjenih nauka pri prestižnom Univerzitetu Harvard. Njihova studija objavljena je u naučnom časopisu Geophysical Research Letters.

Kako se procenjuje, pre nego što je čovečanstvo počelo da ispušta živu, atmosfera je, u proseku, sadržala 580 megagrama ovog toksičnog metala. Istraživanje je pokazalo da su do 2015. prosečne koncentracije atmosferske žive skočile na četiri hiljade megagrama. To je skoro sedam puta više u odnosu na uslove koji se u analizi sa Harvarda uzimaju kao prirodni, prenosi Klima101.

Promeni prethodnog stanja doprinele su emisije žive iz termoelektrana na ugalj, sagorevanja otpada, industrije i rudarstva.

PROČITAJTE JOŠ:

Uprkos njenom ogromnom uticaju na zdravlje ljudi, koncentacije žive u atmosferi su zapravo veoma niske – i to je bio glavni izazov za naučnike u njenom merenju. U kubnom metru vazduha može da se nađe i samo jedan nanogram žive što čini satelitsku detekciju praktično nemogućom.

Zbog toga, tim je morao da pronađe zamensko rešenje: živu su mereli pomoću jedne druge hemikalije koja se oslobađa u tandemu sa njom. U ovom slučaju naučnici su koristili sumpor-dioksid, glavnu komponentu emisija vulkana, koju je mnogo lako uočiti pomoću satelita.

Autori studije su svoje rezultate utemeljili na odnosu sumpor-dioksida i žive u vulkanskim gasovima – na osnovu koncentracija sumpor-dioksida, oni su izračunali koliko se žive može pripisati erupcijama vulkana, a zatim modelirali kako se ona kretala širom sveta.

Živa postoji u različitim oblicima i ljudi su svakom od njih izloženi na različite načine, na primer kroz konzumaciju ribe koja sadrži metil živu ili upotrebu proizvoda u čijem se sastavu nalazi ovaj metal, kao i kroz udisanje vazduha sa živinom parom.

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je ovaj hemijski element na listu deset hemikalija (ili grupa hemikalija) koje rađaju najveću zabrinutost po javno zdravlje. Dodir sa živom, čak i u malim količinama, može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice, posebno kada su u pitanju imunološki, probavni i nervni sistem. Takođe može narušiti oči, kožu, bubrege i pluća.

Studija o tome koliko su ljudi doprineli emisijama žive još jedna je u nizu koja razotkriva koliko zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva zapravo narušava bezbednost planete na kojoj živimo – i to po nas same, ali i zbog čega nam je neophodna ubrzana energetska tranzicija na obnovljive izvore.

Izvor: Klima101

Borba sa plastikom – sve smo bliže zabrani upotrebe jednokratnih plastičnih predmeta

12.11.2023

reciklaža , otpad , kanta — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Godišnje se upotrebi više od pet milijardi komada plastičnih boca, čaša, tanjira za jednokratnu upotrebu, pribora za jelo. Plastike ima u hrani, vodi i u zemljištu, pa se s pravom pitamo koliko plastike svako od nas pojede. Svetska organizacija za zaštitu prirode ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom, ali i za globalnom akcijom za ukidanje plastike.

Reciklira se samo devet odsto plastičnog otpada, a čak 60 odsto proizvodnje je namenjeno za jednokratnu upotrebu, pokazuju podaci istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

To je organizacija koja uz Svetsku organizaciju za zaštitu prirode, radi istraživanja, koja podržavaju Ujedinjene nacije, u borbi da se plastici stane na put, kaže Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

„Više od 60 odsto plastike koja se proizvede u svetu jeste plastika za jednokratnu upotrebu, što je složićete se puno ako imamo u vidu to da nisu sve zemlje jednako opremljene i razvijene da bi mogle jednokratnom plastikom da pravilno upravljaju, da je recikliraju ili da taj otpad na neki način srede. Takođe je interesantan podatak da stvarna cena upotrebe plastike po zdravlje, okolinu, po ekologiju i tako dalje, je mnogo viša nego što mislimo i mnogo je veća u manje razvijenim sredinama“, objašnjava Aleksandra Ugarković.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, stvarna cena kilograma plastike, nakon što je njen ciklus upotrebe završen, kreće se od 150 do 200 dolara po kilogramu u slabo razvijenim zemljama, a u zemljama koje su visoko razvijene, industrijski opremljene je 19 dolara, što je u proseku osam pa i do 10 puta manje.

Zbog toga zemlje koje imaju slabe i srednje prihode, nemaju načina da se nose s plastikom.

Takođe, nerazvijene zemlje uglavnom nemaju uticaja na to kako se proizvodi plastika, kako se ona dizajnira niti koliko i kakve plastike će biti proizvedeno.

Za odlaganje takvog otpada ili ponovnu upotrebu potrebni su ozbiljni sistemi, zahtevni i sveobuhvatni i podrazumevaju da je društvo uređeno u celini da bi se upravljanje plastikom moglo raditi na najbolji mogući način.

Samo zabrana upotrebe nije rešenje jer se može desiti da se jednokratna plastika onda dobavlja nelegalnim tokovima.

„Oko 120 zemalja je uvelo zabranu jednokratne plastike. Međutim ako ta plastika kojom mi očigledno ne upravljamo u dovoljnoj meri onako kako treba, ne bude zabranjena svuda u svetu, onda ćete doći do toga da zemlje poput Kenije uvedu zabranu korišćenja jednokratne plastike, ali se suočava sa nelegalnim načinima na koje ta plastika dospeva u njihovu zemlju. Takve zemlje ne mogu da se nose sa plastikom na način na koji treba. Upravo će se konferencija Ujedinjenih nacija, treća po redu na ovu temu, održati u Keniji“, istakla je Ugarkovićeva dodajući da će, od 13. do 19. novembra, biti treća sesija na kojoj se raspravlja o načinima kako da se plastici stane na put, odnosno kako da se njome dobro upravlja.

Upravljanje jednokratnom plastikom i potpuna zabrana

„Sada već apelujemo na potpunu zabranu upotrebe jednokratne plastike ili na njeno drastično smanjivanje ukoliko nije moguća potpuna zabrana, ali u tom slučaju, ukoliko samo drastično smanjimo, moramo da nađemo odlične načine da se njome upravlja, da ona ne bi dospevala u prirodu“, navela je Aleksandra Ugarković.

Zahtev da se momentalno i bez odlaganja promeni postojeći sistem upravljanja plastikom, proces je koji traje od marta prošle godine. Do sada je dogovoreno da su smernice dobre i da bi zaista trebalo ukinuti plastiku, ali da treba da se vidi kakav je stav građana o tome.

Peticiju Svetske organizacije za zaštitu prirode o upotrebi jednokratne plastike potpisalo je oko 66.000 ljudi.

„Apelujemo na sve građane i u Srbiji i u regionu da potpišu ovu peticiju ukoliko su saglasni sa tim da ta mikroplastika koja nastaje od raspada jednokratne plastike, ali i druge plastike, ne dospeva kroz zemlju, kroz vodu i kroz vazduh u naš organizam, između ostalog kao i organizam svih drugih živih bića, i da na taj način osetimo posredno štetno delovanje mikroplastike, odnosno plastike“, poručila je Aleksandra Ugarković.

Izvor: RTS

WWF izveštaj: Zagađenje plastikom višestruko veći trošak za zemlje sa nižim i srednjim dohotkom

11.11.2023

Brazil_plaža_more_obala — Foto-ilustracija: Unsplash (Jorge Flores)

Eskalacija krize prekograničnog zagađenja plastikom postaje sve očiglednija, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom – neke od država na prvoj liniji fronta su Brazil, Etiopija, Kenija, Indija, Indonezija i mnoge druge. Ove zemlje oslikavaju urgentnu potrebu za globalnom saradnjom i koherentnim regulativama koje bi stale na put problemu.

Brazil se suočava sa rastućom konzumacijom plastike koja nadmašuje njegovu sposobnost za upravljanje otpadom. Iako je doprinos Brazila globalnoj proizvodnji plastike minimalan, potrošnja plastike na domaćem tržištu raste, a zemlja uvozi sve više plastičnog otpada. Prema nedavnoj studiji, Brazil bi mogao postati četvrti najveći proizvođač plastičnog zagađenja na svetu, sa više od trećine plastičnog otpada kojim se ne upravlja adekvatno. To je ekvivalentno više od 1.500 plastičnih boca koje svaki stanovnik godišnje baci u okolinu. Ograničena infrastruktura i kapaciteti za prikupljanje i sortiranje u gusto naseljenim priobalnim zajednicama i glavnim gradovima kao što su Sao Paulo i Rio de Žaneiro postaju sve vidljiviji problemi.

U Etiopiji, tragedija klizišta smeća u Košeu 2017. godine, koja je odnela preko 70 života, istakla je opasne uslove života zajednica koje su blizu nesigurnih deponija. Koše je deponija na koju pristiže otpad iz Adis Abebe, i u ovoj je funkciji od 1964. godine. I pored projekata rehabilitacije, deponija Koše nastavlja da se širi i dalje predstavlja rizik od klizišta i ozbiljne zdravstvene opasnosti, uključujući izloženost otrovnim hemikalijama i respiratornim bolestima. U jednom momentu njena površina iznosila je 36 hektara. Kenija je preduzela odlučne korake protiv plastičnog zagađenja zabranom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Iako je zabrana u početku bila efikasna, izazov prekograničnog zagađenja, brzo se problem vratio zbog ilegalnog prelaska otpada preko granica sa susednim zemljama kao što su Uganda i Tanzanija. Uprkos zabrani, trgovci su našli načine da krijumčare plastične kese u zemlju, često skrivene unutar drugih pošiljki koje nisu obuhvaćene zabranom, navodi detaljan WWF izveštaj.

Pročitajte još:

Mala ostrvska zemlja – Fidži, snosi teret globalne krize upravljanja plastičnim otpadom što ugrožava njegov glavni sektor – turizam. Morski plastični ostaci, koji se okeanskim strujama prenose na obale Fidžija, ugrožavaju njegov bogat biodiverzitet kao i vitalni sektor koji doprinosi do 40 odsto BDP-a Fidžija. Turisti proizvode znatno više plastičnog otpada u poređenju sa stanovnicima, a kako se broj posetilaca povećava, raste i izazov upravljanja ovim otpadom.

Ovi primeri iz Brazila, Etiopije i Kenije samo su deo problema sa kojim se suočava ceo svet, ali finansijski slabije države u još većoj meri, uprkos tome što su daleko od velikih proizvođača plastike, često daleko i od velikih potrošača, a otpada je sve više, dok infrastruktura zaostaje. Iako pojedinačne nacije pokušavaju da se nose sa problemom putem zakonodavstva i poboljšanja infrastrukture, internacionalna priroda problema plastike potkopava te napore. Izazov je još teži zbog nedostatka globalnih standarda i saradnje, što rezultira parcijalnim pristupom koji često samo prebacuje teret problema, umesto da ga rešava. Ova velika nejednakost je posledica strukturnih nejednakosti unutar lanca stvaranja i plastike što neproporcionalno utiče na države.

Samo u 2019. svi procesi vezani za plastiku doprineli su 1,8 milijardi tona emisija ugljenika, pri čemu su zemlje sa niskim i srednjim dohotkom snosile većinu tereta, kao i osam puta veće troškove za posledice ovog problema.

Bez konkretnih, obaveznih međunarodnih direktiva, projekcije ukazuju na alarmantno povećanje od 90 odsto pogrešno upravljanog plastičnog otpada do 2040. godine.

Energetski portal

Crpljenje podzemnih voda dovodi do sleganja zemljišta – kakve su posledice?

11.11.2023

Podzemne vode predstavljaju dragulj planete, a sve više su eksploatisane i dodatno ugrožene klimatskim promenama i zagađenjem. Ne samo da su važne u kontekstu pijaće vode, već je nova studija oktrila koliko su značajne za održavanje površine tla.

Naučnici sa Instituta za istraživanje pustila (Desert Research Institute), istražili su kako iscrpljivanje podzemnih voda utiče na sleganje zemljišta i kolaps vodonosnog sloja. Poznat i kao akvifer, ovaj vodonosni sloj predstavlja geološku formaciju koja zadržava i prenosi podzemnu vodu. Ono se nalazi ispod površine zemlje i čine ga nepropusne ili slabo propusne stene, pesak, šljunak i druge materije koje zdržavaju vodu.

Pročitajte još:

Istraživanje je pokazalo da se globalni kapacitet skladištenja akvifera smanjuje brzinom od oko 17 km3 godišnje, što je poređenja radi veličine 7.000 Velikih piramida u Gizi. Kada se jednom izgubi nema povratka, a time se smanjuje kapacitet vode koja može da se skladišti. Oko 75 odsto ovakvog sleganja dešava se upravo na obradivim površinama i urbanism područjima, navodi se na sajtu Instituta.

Sjedinjenje Države, Kina i Iran predstavljaju najveći deo globalnih gubitaka, kada je reč o skladištenju podzemnih voda. U nekim regionima godišnje dolazi do slaganja zemljišta i za više od pet centimetara. Kada je reč o našem kontinentu, podaci ukazuju da je u proseku reč o jednom centimetru godišnje. Iako se u Evropi dešavaju, kako kažu naučnici, niske stope sleganja, problem nije mali ako se u obzir uzmu klimatske promene.

Naime, osim što čak i jedan centimetar godišnje može da dovede do nastanka štete na infrastrukturi, veću opasnost čini za priobalna područja. Ranija naučna istraživanja pokazuju da je od 19. veka, nivo mora porastao za preko 20 centimetara, a treba uzeti u obzir da se ovaj porast ubrzava usled globalnom zagrevanja. Regioni uz obalu već se nalaze pod pretnjom nestanka u budućnosti, a sleganje tla dodatno ubrzava taj proces. Kako se navodi, ovo sve utiče dalje na kontaminaciju arsenom ali i prodor slane vode, što dodatno može da negativno utiče na kvalitet preostale podzemne vode.

Katarina Vuinac

Uvoz i izvoz zelene energije u EU proteklih godina

11.11.2023

agriculture-field-vetroturbine — Photo illustration: Pixabay

U 2022. godini, Evropska unija (EU) postavila je novi rekord u uvozu proizvoda zelene energije, više nego udvostručujući svoje investicije u ovom sektoru u poređenju sa prethodnom godinom, čime je naglasila svoj posvećeni pristup Evropskom zelenom dogovoru. U potrazi za održivim izvorima energije, EU je prepoznala ključnu ulogu proizvoda kao što su vetrogeneratori, tečna biogoriva i solarni paneli, i uvezla ih je i iz zemalja koje nisu članice EU u vrednosti od 28 milijardi evra.

Analizirajući specifične proizvode, solarni paneli su se izdvojili sa vrednošću uvoza od 22,6 milijardi evra, beležeći rast od 145 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tečna biogoriva su takođe zabeležila rast uvoza od 49 odsto, sa 3,4 milijarde evra u 2021. na 5,1 milijardu evra u 2022. godini. Uvoz vetrogeneratora je isto tako porastao za 17 odsto, sa 0,6 milijardi evra u 2021. na 0,8 milijardi evra u 2022. godini.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Kada se uporedi sa 2012. godinom, uvoz svih kategorija zelenih energetskih proizvoda je zabeležio rast: solarni paneli za 137 odsto, tečna biogoriva za 60 odsto, a vetrogeneratori za impresivnih 504 odsto, govore statistike Eurostata.

Međutim, izvoz zelenih energetskih proizvoda iz EU pretrpeo je pad u 2022. godini. Ukupna vrednost izvezenih proizvoda bila je znatno niža, sa 3,7 milijardi evra, što je 27 odsto manje u odnosu na 2021. godinu, kada je iznos izvoza bio 5,0 milijardi evra. Izvoz vetrogeneratora je posebno pogođen, sa padom od 59 odsto na 1,3 milijarde evra u 2022. godini, u poređenju sa 3,2 milijarde evra u 2021. godini.

S druge strane, izvoz solarnih panela je porastao za 44 odsto, na 0,8 milijardi evra u 2022. godini, a izvoz tečnih biogoriva je takođe povećan za 23 odsto, sa 1,3 milijarde evra u 2021. na 1,6 milijardi evra u 2022. godini.

Energetski portal

Porast patenata za tehnologiju vetra na moru

10.11.2023

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Efe Kurnaz)

Foto-ilustracija: Unsplash (austin neill)

Sistemi vetra na moru sve više ispituju načine da ojačaju svoje skladištenje energije i proizvodnju vodonika kako bi uravnotežili sisteme napajanja i stvorili dodatnu vrednost. Naglasak je na promovisanju fleksibilnosti u energetskim sistemima, a podaci o patentima otkrivaju da rastući interes za integraciju opcija za skladištenje energije u priobalne vetroelektrane – posebno one sa mogućnostima proizvodnje vodonika kako bi se dalje ubrzale aktivnosti dekarbonizacije.

Međunarodna zajednica je na prekretnici u pogledu napretka energetske tranzicije.

Iako su prijave za patente za tehnologije vetra na moru pokazale strmoglav porast, izveštaj IRENE naglašava da će biti potrebne velike i održive inovacije zajedno sa komplementarnim regulatornim okvirom da bi se povećali globalni kapaciteti kako bi se obezbedio njegov efikasan doprinos u ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5°C.

Pročitajte još:

IRENA je pokrenula globalnu agendu o razvoju vetra na moru u širem kontekstu ubrzavanja globalne energetske tranzicije.

Novi izveštaj prati evoluciju prijava patenata u poslednjih 20 godina i ističe nekoliko trendova, uključujući (ali ne ograničavajući se na) inovacije u sektoru vetroelektrane na moru, koji su uglavnom vođeni igračima u Evropi i Aziji, a Sjedinjene Američke Države se pojavljuju kao buduće tržište. Na rang listi 10 najboljih zemalja u podnesenim međunarodnim porodicama patenata, sedam zemalja su evropske, sa Nemačkom i Danskom na čelu.

Pored tih zemalja, Kina je daleko vodeća zemlja koja pokazuje svoje snažno lokalno offshore tržište.

Duž lanca snabdevanja vetrom na moru, najveća pronalazačka aktivnost se odvija u plutajućim temeljima, logističkim kapacitetima i potencijalu za podršku proizvodnji zelenog vodonika.

Energetski portal

ORIGINALNE KONSTRUKCIJE ZA KROVNE POKRIVAČE

10.11.2023

solar , panel — Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Najveće fotonaponske elektrane u Srbiji opremljene su K2 MultiRail Systemom. Veliki sistemi nisu problem za K2 MultiRail – šinu koja se brzo postavlja i izuzetno ubrzava instalaciju. Krovna veza i montažna šina sastoje se od jedne komponente i dostupna je u različitim dužinama.

Dve instalacije u Srbiji su zategnute na dužoj strani i montirane horizontalno. Ukupno 3.000 modula sa godišnjom snagom od 826.475 kWp ugrađeno je na dva trapezna krova od lima sa nagibom krova od 6 °. Tako da brzoj montaži u Novoj Pazovi ništa nije stajalo na putu.

Podizanje sa RailUpom omogućava obema varijantama sistema K2 MultiRail i K2 MultiRail CSM da postignu bolju ventilaciju od pozadi i jednostavniju instalaciju mikroinvertera i optimizatora snage.

U FOKUSU:

Planiranje sistema u besplatnom onlajn alatu K2 Base

Brzo je i lako planiranje u pet koraka K2 sistema montaže za kose i ravne krovove. Besplatni alat za planiranje K2 Base ima kontrolnu tablu za efikasnu kontrolu projekta. Integracija Google mapa i alati za grafičko crtanje podržavaju i olakšavaju planiranje.

Još uvek niste sigurni u planiranje i ugradnju na krovove od trapeznog lima?

Popunite K2 module učenja, savladajte kviz i dobićete svoj lični sertifikat o K2 obuci.

Izvor: K2 Systems

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Zelena revolucija i crno zlato Latinske Amerike

10.11.2023

latinska amerika, brazil, argentina — Foto-ilustracija: Unsplash (roberto-huczek)

Foto-ilustracija: Unsplash (l-odyssee-belle)

Latinska Amerika i Karibi predstavljaju region sa izuzetnim bogatstvom prirodnih resursa, što ih čini ključnim igračem u razvoju obnovljivih izvora energije. Brazil je na čelu proizvodnje bioenergije iz šećerne trske i ima potencijal za proširenje solarne i vetroenergetske proizvodnje. Argentina i Čile su bogati litijumom, esencijalnim za baterije električnih vozila i skladištenje energije, dok Čile ističe svoje ogromne rezerve bakra, vitalne za električne kablove.

Iako su Meksiko i Venecuela tradicionalno usredsređeni na proizvodnju nafte, oni takođe poseduju potencijal za razvoj solarne i vetroenergije. Kolumbija i Peru imaju značajne rezerve hidro energije, dok su Karibi idealni za solarne projekte zbog svoje klime. Kostarika je već lider u održivoj energiji, sa gotovo stoprocentnom proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora. Ekvador i Bolivija takođe poseduju potencijal za biomasu i geotermalnu energiju. Upotreba bioenergije je široko rasprostranjena širom regiona i glavni je izvoznik biogoriva.

Specijalni izveštaj Međunarodne energetske agencije (IEA) naglašava kako Latinska Amerika i Karibi mogu igrati značajnu ulogu u globalnoj energetskoj ekonomiji, sa svojim izvanrednim prirodnim resursima i posvećenošću obnovljivim izvorima energije. Region već ima jedan od najčistijih sektora električne energije u svetu, sa proizvodnjom 60 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, dvostruko više od globalnog proseka.

Pročitajte još:

Iako region prednjači u čistoj energiji, on takođe raspolaže sa oko 15 odsto globalnih resursa nafte i prirodnog gasa, a njegov značaj u proizvodnji minerala ključnih za tehnologije čiste energije je nemerljiv, uključujući oko polovinu globalnih rezervi litijuma i više od trećine bakra i srebra.

Iako su mnoge zemlje regiona preuzele obaveze za postizanje neto-nultih emisija i predstavile ambicioznije ciljeve u skladu sa Pariskim sporazumom, IEA upozorava da će, prema trenutnim političkim postavkama, region i dalje koristiti fosilna goriva za većinu svojih energetskih potreba. Ipak, ukoliko se ispune najavljena obećanja, obnovljivi izvori energije bi mogli zadovoljiti celokupnu novu potražnju za energijom regiona tokom ove decenije.

Investicije u regionu takođe moraju značajno da porastu, navodi se u izveštaju – da bi se ispunila obećanja, finansiranje projekata čiste energije treba da se udvostruči do 2030. na 150 milijardi dolara i da se poveća pet puta do 2050.

Ako bi se najavljena obećanja zemalja ostvarila, Latinska Amerika i Karibi mogli bi pokriti svu potražnju električne energije iz OIE, što bi omogućilo da izvoz nafte poraste za skoro dva miliona barela dnevno do 2030. godine, diverzifikujući globalnu ponudu i povećavajući prihode. Tako bi mogli pomoći u dekarbonizaciji teške industrije i transporta tereta. Proizvodnja biogoriva bi porasla, a dugoročni prihodi od retkih minerala bi se udvostručili na skoro 200 milijardi dolara, nadmašujući one od fosilnih goriva.

Energetski portal

Srbija u fokusu kineskih investitora za proizvodnju vodonika?

10.11.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

U fokusu razgovora između Ministarstva rudarstva i energetike Srbije i predstavnika kineske kompanije „Shanghai Fengling Renewables“ bilo je ulaganje u proizvodnju i skladištenje obnovljivih izvora energije, sa akcentom na zeleni vodonik kao energent budućnosti. Investicija bi mogla da pozicionira Srbiju kao jednog od važnih aktera u proizvodnji vodonika u Evropi i da joj otvori put ka statusu izvoznika.

Razmatra se potencijal izgradnje hibridnog postrojenja u blizini Bora, koje bi integrisalo solarne panele i vetroturbine za proizvodnju zelenog vodonika, uz očekivanja da se sa projektom od oko dve milijarde evra smanje operativni troškovi kompanije „Zijin Mining Group“. Cilj je da se postigne proizvodnja od 1.500 do 2.000 megavata energije, s obzirom na potencijal vetroenergije u okolini Bora.

Pročitajte još:

Predviđeno je da „Zijin“ preuzme celokupnu proizvodnju električne energije, dok će se viškovi energije koristiti za proizvodnju vodonika. Osim toga, planira se investicija od 10 miliona evra za izgradnju industrijskog parka za proizvodnju vetrotornjeva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

„Pored zadovoljenja potrošnje električne energije u rudniku, obnovljiva energija bi se koristila za proizvodnju vodonika koji bi predstavljao skladište zelene energije, sa proizvodnim kapacitetom od 30.000 tona godišnje. Takođe, planirana su ulaganja od 10 miliona evra za izgradnju industrijskog parka za proizvodnju vetro-tornjeva“, rekla je resorna ministarka.

U svetlu energetske tranzicije, potrebno je angažovanje kompanija koje su lideri u primeni savremenih tehnologija, kako bi se do 2030. godine dostiglo 45 odsto udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji. Takođe, EU članice najavljuju velika ulaganja u vodonik, nagoveštavajući povećanu potražnju za ovim energentom, što Srbiji otvara vrata da postane značajan izvoznik vodonika.

Energetski portal