Od Subotice do mađarskih gradova uskoro i tramvajem?

12.01.2020

U nastojanjima da pogranični grad Segedin učini centrom regiona Južni Alfeld, mađarska vlada planira izgradnju mreže regionalnog tramvajskog voza (tram-train). U središtu bi naravno bio Segedin, a investicija bi izašla iz okvira teritorije Mađarske i obuhvatala bi i Suboticu.

Cilj uspostavljanja saobraćajnica tzv. tramvajskog voza je, prema rečima vladinog komesara za razvoj Fidesa Janoša Lazara za portal “Promenad”, da se zajednice u stagnaciji podignu na nivo snažnih gradova srednje veličine i da se njihovim stanovnicima ponudi način života zbog kog vredi da ostanu u zavičaju, a važan preduslov za to je upravo saobraćaj i olakšan dolazak do susednih gradova.

Lazar je naglasio i to da se električnim pogonom smanjuje emisija štetnih gasova.

Pročitajte još:

Dugoročni plan Mađarske je uspostavljanje tzv. južne pruge koja bi spajala Debrecin, Bekeščabu, Segedin, Suboticu, Baju i Pečuj. Projekat bi trebalo da započne sledeće godine.

Komesar je najavio da se vagoni već proizvode i da bi trebalo da budu isporučeni ove godine, kako bi na jesen 2021. krenuo saobraćaj.

Tramvajski voz predstavlja sistem javnog prevoza u sklopu koga se tramvaji kreću gradskom tramvajskom mrežom do magistralnih železničkih linija koje dele sa vozovima.

Jelena Kozbašić

Centar Novog Sada poprimiće nove obrise – uređuju se javne površine oko pozorišta

12.01.2020

Serbia-0296_-_Serbian_National_Theatre — Foto: Wikipedia/Dennis Jarvis

Sa ciljem da se poboljša funkcionalnost, estetika i atraktivnost najužeg centra grada, kao dela urbanistički i kulturno zaštićenog starog gradskog jezgra, Grad Novi Sad će tokom ove godine pristupiti uređenju javnih površina na ovom lokalitetu. Zbog veličine i kompleksnosti samog prostora, projektovanje i realizacija podeljeni su po zonama, a trenutno se privodi kraju izrada tehničke dokumentacije za prvu fazu uređenja dela gradskog jezgra.

Prva faza, za koju je ishodovana građevinska dozvola, obuhvata zonu Pozorišnog trga, Uspenske ulice i dela prolaza između Srpskog narodnog pozorišta i TC „Apolo“. Uređenje ovog urbanog fragmenta podrazumeva parterno i hortikulturno uređenje, rekonstrukciju podzemnih instalacija, izgradnju javnog i dekorativnog osvetljenja i postavljanje urbanog mobilijara. Pored planske dokumentacije, osnov za projektovanje predstavljaju i nagrađeni radovi sa Urbanističko-arhitektonskog konkursa koji je sprovela Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije.

Prostor Pozorišnog trga, kao parterna površina namenjena prvenstveno pešacima, biće popločana granitnim pločama u tri diskretno tonirane nijanse, sa značajnim povećanjem zelenih površina u smislu formiranja novih i očuvanja postojećih. Od ukupno 8.110 m² prve faze, samo zelenilo zauzima 2.714m². Prema Uspenskoj ulici planirana je ambijentalna celina sa plitkim vodenim ogledalom, fontanom, prostorom za sedenje i žardinjerama sa ukrasnim žbunjem.

Pročitajte još:

U zoni Uspenske ulice projektovane su autobuske niše i nove nadstrešnice. Potporni zidić oko pozorišta preoblikovaće se u kontinualnu klupu, dok je uz trotoar do zelenog pojasa predviđena dvosmerna biciklistička staza sa ugradnom podnom rasvetom. Prateći namenu i funkciju prostora i novih sadržaja u istom, formira se novi drvored duž Uspenske ulice.

Na prostoru između SNP i „Apolo“ centra, kao centralni element zadržava se stablo platana oko koga se planira novo parterno uređenje i urbana oprema. Zeleni pojas uz teretni ulaz u pozorište povećava se i preoblikuje sadnjom novog zelenila.

U okviru prve faze uređenja gradskog jezgra, biće postavljen i savremeni urbani mobilijar – kontinualne klupe i klupe sa žardinjerama, kante za otpatke, držači za biciklove, stubići za sprečavanje prolaska vozila, kao i javne česme. Klupe se jednim svojim delom stapaju sa postojećim zelenim površinama i na taj način doprinose povezivanju prostora u jedinstvenu celinu.

Kao uspomena na nekadašnju Malu jevrejsku ulicu, koja je postojala do sedamdesetih godina prošlog veka, u nivou partera planira se postavljanje metalne „memorijalne trake“, širine 40 cm i ukupne dužine oko 160m, koja se ka Bulevaru Mihajla Pupina uzdiže u vidu informativnog stuba. Podaci na memorijalnoj traci zamišljeni su kao „protok vremena“ grada Novog Sada, od prve naseobine do današnjih dana. Uz memorijalnu traku biće postavljeno podno osvetljenje koje će formirati svetlosnu liniju i dati posebnu atmosferu obnovljenom Pozorišnom trgu.

Po kompletnom završetku projektne dokumentacije, pristupiće se sprovođenju javne nabavke za izvođača radova za prvu fazu uređenja dela gradskog jezgra, kako bi se našim sugrađanima već tokom ove godine omogućio mnogo lepši i prijatniji ambijent u samom centru, a samim tim i privlačniji za sve turiste koji posećuju naš grad.

Izvor: Novi Sad/Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije

Usvojen Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2018. godinu

12.01.2020

plastika_plastic_otpad_waste_ribolov_fishing — Foto: Marija Stepanović

Na sednici, održanoj krajem decembra, članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2018. godinu, koji je podnela Vlada.

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Članovima Odbora, Izveštaj je predstavio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. Za izradu Izveštaja o stanju životne sredine odabrani su indikatori na osnovu dostupnosti i važnosti za ocenu stanja u pojedinim segmentima životne sredine u Srbiji, kao što su kvalitet vazduha i monitoring klime, vode, prirodna i biološka raznolikost, zemljište, upravljanje otpadom, buka, nejonizujuće zračenje, šumarstvo, lovstvo i ribolov, održivo korišćenje prirodnih resursa, prirodni i društveni potencijali i aktivnosti, sprovođenje zakonske regulative iz resorne oblasti i subjekti sistema zaštite životne sredine.

Na osnovu Izveštaja za 2018. godinu izvedeni su zaključci da emisija gasova u vazduh, odnosno oksida sumpora, oksida azota i suspendovanih čestica najviše potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambenih, hemijskih i mineralnih industrija. Što se tiče alergena, polen ambrozije bio je najdominantniji i u 2018. godini, a najveću koncentraciju dostigao je u Subotici.

Prema indikatoru SWQI kvalitet voda u periodu od 2008. do 2017. godine, zabeležen je rast kvaliteta voda u Republici Srbiji. Loš kvalitet voda određen je na 12 odsto mernih mesta, i to pretežno na teritoriji Vojvodine.

U 2018. godini, zaštićeno je 6416 hektara zemljišta, ukupno je zaštićeno 2.633 vrste biljaka, životinja i gljiva, od kojih su 1.783 vrste strogo zaštićene. Proizvodnja ribe je u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu povećana za 26 odsto.

Pročitajte još:

Što je se tiče zemljišta u 2018. godini i praćenja ugroženosti od hemijskog zagađenja koje je vršeno u 18 jedinica lokalne samouprave, zabeleženo je prekoračenje graničnih vrednosti za cink, bakar, nikl, kobalt, kadmijum, polihlorovane bifenile.

U 2018. godini proizvedeno je 11,6 miliona tona otpada, od kojih je 92 hiljade bio opasan otpad, a najveći proizvođači otpada su bili termoenergetski objekti. Praćenje intenziteta buke u 2018. godini vršeno je u 12 jedinica lokalne samouprave, s tim da je grad Niš jedini sa kontinualnim monitoringom buke.

U 2018. godini izdato je 28 rešenja za korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa, a u oblasti industrije primenjene su mere u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu.

U oblasti energetike i potrošnji finalne energije zabeleženo je da domaćinstva imaju najveći udeo, potom industrija i saobraćaj. Zadata vrednost obnovljive energije za 2020. godinu iznosi 27 odsto, a Srbija ide ka tom cilju.

U oblasti poljoprivrede u 2018. godini zabeležen je pad organske proizvodnje, a od korišćenog privrednog zemljišta oranice i bašte zauzimaju 74.1 odsto, na kojima se najviše gaji žito i industrijsko bilje.

Nakon diskusije Odbor je usvojio Izveštaj i predložio Narodnoj skupštini da ga prihvati.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Duško Tarbuk, Milena Turk, Mladen Lukić, Radoslav Cokić, Aleksandra Jevtić, Jasmina Karanac, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor i Milena Ćorilić.

Izvor: Narodna skupština

Više biljaka, manje leda – kako se menjaju Himalaji?

11.01.2020

HImalaji_vrhovi — Photo-illustration: Unsplash (Rohan Reddy)

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Thomas)

Vegetacija je počela da buja na Himalajima, i to čak i Mont Everestu, pokazuju nova istraživanja. Koristeći satelitske podatke u periodu između 1993. i 2018. godine, naučnici su došli do otkrića da se biljni svet proširio na području na kojem ranije nije bilo poznato da ga ima.

U okviru studije u fokusu je bilo područje između linije drveća i linije snega. Vegetacijski omotač porastao je na visini između 4.150 i 6.000, a to se najintenzivnije zapazilo na nivou između 5.000 i 5.500 metara nadmorske visine. Ipak, u regiji Mont Everesta došlo je do značajnog povećanja vegetacije na svim nivoima.

Ovi zaključci potvrđuju teoriju o globalnom zagrevanju, odnosno o toplijoj klimi sa više vlage.

Pročitajte još:

I najviši vrh sveta osvojila je plastika

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Lasry)

Jedno od bitnijih pitanja vezanih za čitavu ovu regiju jeste ispitivanje svih promena do kojih bogatija vegetacija može dovesti. Jedno od pitanja koja se postavljaju jeste i da li biljke mogu da ubrzaju ili pak uspore topljenje snega.

Istraživanje se nije bavilo ispitivanjem uzroka promena, ali je primećeno da su se drvoredi širili u oblasti Nepala i Kine kad je rasla temperatura. Zapaženo je da su područja koja su ranije prekrivali lednici sada pod bujnom zelenom vegetacijom. Na njima se zapaža ne samo trava, već i mahovina, lišajevi i cveće. Važno je proučiti na koji način pojava ovih biljaka može uticati na zemljište, ali i na vodu i sneg u ovom području, odnosno da li može doći do promene u ritmu topljenja lednika.

Foto-ilustracija: Unsplash (Manan Singh)

Prisustvo biljaka menja ponašanje vodenog ciklusa u datoj oblasti. Neke promene u ponašanju lednika već se uveliko mogu prepoznati – od početka ovog veka himalajski lednici gube skoro pola metra leda godišnje, što izaziva poplave u lokalnim zajednicama.

Svakako je jasno da je ova oblast pogođena globalnim zagrevanjem, ali posebno zabrinjava prošlogodišnja procena ispitivanja stanja lednika na Himalajima i tvrdnja da bi trećina leda mogla da se otopi do kraja veka.

Jelena Cvetić

Održan skup o upravljaju u SRP “Gornje Podunavlje”

11.01.2020

U cilju realizacije postojećeg akcionog plana, kao i vizije delovanja u novom, petogodišnjem ciklusu Evropske povelje za održivi turizam Europark federacije, u Edukativnom centru za poljoprivrednike u Somboru, održan je deseti sastanak zainteresovanih strana.

JP „Vojvodinašume“, kao upravljač Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ bilo je organizator ovog skupa na kojem je i prezentovan Plan upravljanja posetiocima u SRP “Gornje Podunavlje”, autora prof. dr Vladimira Stojanovića i dr Maje Mijatov.

Pročitajte još:

Kazne za seču vetrozaštitnog pojasa u Somboru od 25 do 50 hiljada dinara

Na osnovu dosadašnjih rezultata, predstavnici JP „Vojvodinašume“ upoznali su prisutne članove Foruma sa stanjem realizacije akcionog plana Evropske povelje, pravcima razvoja održivog turizma u SRP „Gornje Podunavlje” i procedurom verifikacije i podnošenja nove prijave do kraja 2020. godine.

Izvor: JP “Vojvodinašume”

Ponovo uspostavljeno merenje kvaliteta vazduha u Radincu kod Smedereva

11.01.2020

radinac2 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U Radincu, pored Smedereva, Agencija za zaštitu životne sredine je nedavno ponovo uspostavila merenja kvaliteta vazduha.

U neposrednoj okolini pogona železare (HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd), vršiće se merenja koncentracija suspendovanih čestica PM10 zajedno sa određivanjem teških metala u njima.

Ovo je treća stanica na teritoriji grada Smedereva na kojoj Agencija prati nivo suspendovanih čestica.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Užice, Smederevo, Niš – obavijeni dimom

11.01.2020

zagađenje_nebo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Kamil Szumotalski)

Zbog privatnih ložišta u gradu, odnosno oko 15.000 dimnjaka, Užice je već godinama u zimskim mesecima obavijeno oblakom čađi i smoga.

Bez obzira na sunčano jutro u Užicu oblak dima iznad grada uobičajena je slika u ovo doba godine. Najzagađenije je kod Gradske biblioteke i to dva do tri puta više od dozvoljenih parametara.

Slično je i u Nišu i Smederevu. Građani kažu da imaju neprijatan osećaj prilikom disanja, a da se zagađenje oseti i kada se otvori terasa ili prozor.

“Treba da polako smanjujemo zagađenje u saobraćaju i tamo gde je moguće, malim koracima, a biće nam potrebne godine da rešimo problem najvećeg zagađenja koje potiče iz ložišta”, kaže Nataša Rašković iz Udruženja “Protok 21” iz Smedereva.

Pročitajte još:

Stopostotne zaštite od zagađenja nema, tvrde lekari.

“Nema apsolutne zaštite, maske ne mogu potpuno da spreče najsitnije čestice. Bez velike akcije države nećemo uspeti da rešimo ovaj problem”, objašnjava pulmolog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu iz Niša Saša Jovanović.

U Užicu gradska uprava raznim aktivnostima i subvencijama pokušava da smanji aerozagađenje pa tako od 12 kotlova u Gradskoj toplani 9 kotlarnica radi na mazut i pelet.

“Novi javni objekti i oni koji se renoviraju rade se u skladu sa energetskom efikasnošću, ali to još uvek bitnije ne menja zimsku sliku Užica obavijenog dimom i čađi.

Izvor: RTS

Ovo niko nije očekivao! Proizvođač video-igara predstavio novi proizvod

10.01.2020

Soni nam je do nedavno vožnju automobila obezbeđivao pomoću džojstika i u virtuelnoj realnosti, ali u novom proizvodu japanske kompanije s fokusom na elektronske uređaje možemo da se prihvatimo i pravog volana i menjača i da zbilja jezdimo gradskim ulicama.

U sklopu inicijative Vision-S, tehnološki džin je na čuvenom sajmu inovacija u Las Vegasu predstavio prototip automobila na električni pogon.

Najzanimljivije, to apsolutno niko nije očekivao! Godinama se spekuliše da će Gugl, Epl i Samsung uplivati u vode auto-industrije, ali Soni je očigledno dobro čuvao tajnu i preduhitrio konkurente.

Predsednik korporacije Keničiro Jošida je tokom prezentovanja Sonijevog četvorotočkaša naglasio važnost mobilnosti u savremenom dobu.

“Izjava da su mobilni bili mega-trend prethodne decenije ne predstavlja preterivanje”, kazao je i dodao da veruje da će sledeći mega-trend biti mobilnost. “S obzirom na to da vozila postaju više povezana, autonomna, deljena i električna, ona će se u narednim godinama odraziti pozitivno na društvo i životnu sredinu”, objasnio je on.

Pročitajte još:

Mogući datum izbacivanja na tržište i cena trenutno nisu dostupni, a stručnjaci naglašavaju da bi trebalo imati u vidu mogućnost da Sonijev automobil nikada ne dospe u masovnu proizvodnju, već da ostane na nivou koncepta.

Ukoliko ipak zaživi i izvan “sveta ideja”, to bi bilo posebno značajno za pojedince kojima parkiranje nije jača strana, s obzirom da “sonimobil” to ume i sam.

Model pokreće motor snage 200 kW, a 33 senzora, smeštena na i u vozilu, detektuju objekte kako u njegovoj okolini, tako i unutrašnjosti, te korisniku pružaju visoko naprednu podrušku u vožnji.

Pored bezbednosti, Soni se pobrinuo da putnicima u njihovom elektromobilu bude i zabavno, pa im je na raspolaganje stavio i panoramski ekran na instrument tabli, kao i odlično ozvučenje.

Soni možda u svojoj ponudi nema sve od igle do lokomotive, ali ima sve od konzole za video igre do električnog vozila. Ili će potencijalno imati!

Jelena Kozbašić

Novo od starog – priča o recikliranom tekstilu

10.01.2020

odeća_tekstil — Foto-ilustracija: Unsplash (Ashim D’Silva)

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Timu stručnjaka Tehničkog i Poljoprivrednog fakulteta u Beču kao i Tehničkog fakulteta u Leobenu je pošlo za rukom da od starih materijala naprave nove, podjednako dobrog kvaliteta.

Samo u Evropi godišnje nastane oko 5 miliona tona tekstilnog otpada. Veliki deo takvog otpada se spaljuje ili odlaže, a trebalo bi ga smanjiti. Nove regulative Evropske unije propisuju da stari tekstil treba da se reciklira počev od 2025. godine.

U okviru naučnog projekta koji je dobio i nagradu “Clusterland 2019” istraživački tim je radio sa materijalima koji se sastoje od 60 odsto pamuka i 40 odsto poliestera.

„Želeli smo da stvorimo osnovu za održivo recikliranje“ rekao je Andreas Bartl sa Instituta za procesni i ekološki inženjering Tehničkog fakulteta u Beču. „Naročito u hotelima ili bolnicama nailazimo na stare materijale. Nakon otprilike sto pranja ti materijali se unište i pohabaju. Svakim novim pranjem i sušenjem vlakna pucaju, materijal se razlaže i nastaju rupe“ izjavio je on.

Pročitajte još:

U procesu reciklaže materijal se prvobitnio sitni u grudvice pa se uz pomoć enzima poliester razgrađuje od pamuka, a pamuk se pretvara u glukozu. Nakon enzimatičkog razgrađivanja dobijaju se vlakna od poliestera i rastvor šećera. Osušena i očišćena, vlakna se tope u posebnim sudovima i od njih se stvaraju granule. Ove granule se zatim pretvaraju u niti, odnosno konac, koji dalje može da se obrađuje uz dodavanje novog pamuka. Na taj način nastaje mešavina materijala koja odgovara početnom sastavu tekstila i koja ima prvobitan kvalitet.

Izvor: Eurocomm-PR

Voda u Zrenjaninu nije za piće – ima previše arsena

10.01.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

Zrenjanincima kroz vodovodnu mrežu ponovo teče neprečišćena voda koja sadrži arsena više nego što je dozvoljeno. Nakon četiri meseca rada postrojenje za prečišćavanje vode je zaustavljeno. Analize su pokazale da nije ostvaren zahtevani nivo čistoće vode, pa je investitoru dat rok od tri meseca da ispravi nepravilnosti.

Umesto iz slavine u stanu, Zrenjaninci po vodu za piće dolaze na eko-česmu u naselju Bagljaš. Nisu se nadali da će ih i u novoj godini sačekati dugogodišnji problem.

Udruženje “Građanski preokret” traži od gradske vlasti da sredstva za vodosnabdevanje planiranana budžetom za 2020. preusmeri u nabavku cisterni za pijaću vodu i vodomata koji bi bili postavljeni u ustanovama.

Dušan Kokot iz “Građanskog preokreta” smatra da, ukoliko Zrenjanin nema cisterne, Pokrajina Vojvodina ili Republike Srbija mogu da pozajme, naročito zato što su, prema njegovom mišljenju, ugroženi životi 130.000 ljudi.

Pročitajte još:

Da je prečistač prestao sa radom građani su primetili po boji vode, a vodosnabdevanje je ponovo u nadležnosti Vodovoda.

“Ova odluka će ostati na snazi do momenta dok Postrojenje ne bude u stanju da proizvede vodu potrebnog kvaliteta i u skladu sa potpisanim ugovorom sa nama”, kaže Siniša Gajin iz zrenjaninskog JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Investitor postrojenja “Sinerteh” se zvanično nije oglasio, a nezvanično se može čuti da su problem nakon prečišćavanja vode bili nezadovoljavajuća boja i miris.

Izvor: RTS

Peticija za zaustavljanje ubijanja kamila u Australiji

10.01.2020

Razorni požari u Australiji potresli su čitav svet i napravili nenadoknadive štete za čitav ekosistem. Nastradale su brojne životinje, a u najvećoj opasnosti je populacija koala koja je drastično opala.

Nestašica vode predstavlja jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se kontinent trenutno suočava. Upravo se to navodi kao razlog nedavne odluke australijskih vlasti o usmrćivanju 10.000 divljih kamila.

Svakako, ova vest naišla je na burne reakcije širom sveta, pri čemu se stalno ponavlja da svako živo biće ima jednako pravo na život i da je sprovođenje ovakvog čina neprihvatljivo.

Pročitajte još:

Žalbe stanovništva da žedne kamile u potrazi za vodom ugrožavaju stanovništvo time što umnogome smanjuju zalihe vode, naišle su na ovaj odogovor australijskih vlasti: u predelu pogođenom sušom snajperisti će iz helikoptera odstreliti čak 10.000 ovih jedinki.

Aboridžinski zvaničnici potvrdili su ovu informaciju.

Očekuje se da će ova hladnokrvna akcija trajati 5 dana, odnosno, već je u toku.

Mnogi ističu da ovakav vid borbe za vodu predstavlja najsuroviji primer ljudskog razmišljanja.

Takođe, predlažu se druga rešenja, poput transporta životinja, ili prenošenja vode u tankerima ili neke druge opcije koja neće podrazumevati usmrćivanje.

Napravljena je anketa za protivljenje ovoj odluci i traganje za novim idejnim rešenjem. Možete je potpisati na linku.

Jelena Cvetić

Kreveti od recikliranog kartona za dobar san olimpijaca

10.01.2020

san_spavanje_krevet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kinga Cichewicz)

Foto-ilustracija: Unsplash (Serghei Trofimov)

Sportisti koji se na leto budu takmičili na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Tokiju spavaće na krevetima od recikliranog kartona sa dušecima od polietilena koji će posle Olimpijade biti ponovo iskorišćeni za proizvodnju plastičnih proizvoda.

Za olimpijce će biti potrebno ukupno 18.000 kreveta, a za paraolimpijce 8.000.

Kreveti dugi 2,10 metara odgovaraće svim sportistima, osim veoma visokih, a proizvođač je uveren da mogu da izdrže težinu od oko 200 kilograma.

Pročitajte još:

Nijedan sportista na prethodnim Igrama u Rio de Žaneiru nije bio toliko težak.

“Ti kreveti mogu da izdrže do 200 kilograma”, rekao je generalni menadžer Olimpijskog sela Takaši Kitađima, preneo je AP.

“Izdržljiviji su od drvenih kreveta”, rekao je on i dodao da se računalo i na proslave u sobama nakon osvajanja zlatne medalje.

“Naravno i drveni i kartonski krevet mogu da se slome ako skačeš po njemu”, kazao je menadžer.

Organizatori su 9. januara u Tokiju prikazali krevete za takmičare i još neke delove nameštaja za sobe u Olimpijskom selu.

Izradnja nekih delova Olimpijskog sela, poput glavne trpezarije, inače još traje, ali će sve biti gotovo u junu.

Posle Olimpijade apartmani će biti prodati ili iznajmljeni. Početna cena biće oko 54 miliona jena (oko pola miliona dolara) i porašće tri ili četiri puta, kako se očekuje.

Foto-ilustracija: Uunsplash (Sylvie Tittel)

Kompanije iz sektora nekretnina navode da će apartmani-stanovi za prodaju u Olimpijskom selu biti nešto veći od prosečnih u Tokiju od 60-70 kvadratnih metara.

U međuvremenu organizatori ulažu napore da smanje ukupnu emisiju ugljenika od Olimpijade, rekao je istraživač zaštite životne sredine Đunići Fuđino, prenosi britanski Gardijan.

Sve medalje biće napravljene od metala iz reciklirane potrošačke elektronike, uključujući oko 6,2 miliona starih mobilnih telefona.

Olimpijska baklja napravljena je od alumunijumskog otpada, a pobednička postolja od recikliranog kućnog i morskog plastičnog otpada.

Struja za Olimpijadu proizvodiće se iz obnovljivih izvora.

Olimpijske igre biće otvorene 24. jula a Paraolimpijske 25. avgusta.

Izvor: EurActiv.rs

U nekoliko opština u Vojvodini javna rasprava o upravljanju otpadom

10.01.2020

Nacrt regionalnog plana upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas nalazi se na javnoj raspravi do 18. januara.

Ovaj plan regulisao bi upravljanje otpadom na ovim područjima do 2028. godine. Cilj javne rasprave je prikupljanje predloga, sugestija i mišljenja građana, udruženja, zainteresovanih pravnih lica i stručne javnosti. Svi predlozi, sugestije i primedbe mogu da se dostave na mejl: senka.sekulic@uprava.novisad.rs

Regionalni plan upravljanja otpadom pokazao se kao najbolje rešenje za rešavanje pitanja deponija i odlaganja otpada u Novom Sadu, a naročito u manjim opštinama.

Pročitajte još:

Podrazumeva uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji bi bio izgrađen na savremen način, a podrazumevao bi i savremene načine obrade otpada, u skladu sa pravilima Evropske unije. Cilj je smanjiti uticaj koji deponije mogu da imaju na stanovništvo.

Sve informacije o javnoj raspravi i plan u celini možete videti ovde.

Izvor: Opština Vrbas

Novi tenderi za izgradnju solarnih elektrana u BiH

10.01.2020

Sve je više ozbiljnih investitora koj su zainteresovani za energetske projekte u oblasti iskorišćavanja solarne energije, a u narednih nekoliko meseci Ministarstvo privrede Unsko-Sanski kanton planira raspisivanje tri tendera za izgradnju solarnih elektrana.

“Sve je više ozbiljnih kompanija iz Austrije, Belgije i Nemačke koje se interesuju za ovu vrstu projekata. Takođe, njih zanima i zakonska regulativa i mi smo u cilju olakšanja uslova investitorima sproveli izmene Zakona o koncesijama, a u proceduri je i usvajanje zakona o javno-privatnom partnerstvu. Sve to treba da olakša uslove budućim investitorima”, istakao je ministar privrede Nijaz Kadirić. Inače, prva solarna elektrana u Unsko-sanskom kantonu puštena je u pogon polovinom juna protekle godine u mestu Krnjeuša, nadomak Bosanskog Petrovca, a ukupna vrednost ove investicije iznosila je 720.000 maraka.

Pročitajte još:

Proizvodni kapacitet ovog energetskog objekta je 150 kilovata s godišnjom proizvodnjom električne energije od 219 megavat-sati. Ova solarna elektrana se prostire na površini od preko 1.600 kvadratnih metara i čini je 1.200 instaliranih solarnih ploča, kao i vlastita trafo-stanica.

U međuvremenu, vlasnici pomenute solarne elektrane iskazali su interesovanje za proširenje proizvodnih kapaciteta i nova ulaganja, a očekivana investicija procenjena je na oko 70 miliona maraka.

Kadirić je istakao kako je opredeljenje aktuelnih vlasti u USK-u da na ove prostore dovedu industriju koja neće biti zagađivač, kako bi ovaj kanton u budućnosti očuvao epitet ekološkog.

Takođe, treba istaći da je početkom protekle godine nadomak Bihaća započela i realizacija projekta izgradnje prve vetroelektrane vredne 120 miliona maraka.

Izvor: Energetika.ba

Prva inspekcijska kontrola za upotrebu plastičnih kesa u maloprodaji

10.01.2020

kese_crno_belo — Foto-ilustracija: Unsplash (Joni Gutierrez)

Foto-ilustracija: Unsplash (Shadi Mahayni)

Tokom današnjeg dana sprovedena je koordinisana akcija Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda i komunalnih inspekcija na teritoriji opština Vračar, Voždovac, Zvezdara, Savski venac i Palilula, a povodom sve učestalijih prijava građana da se u velikom broju prodajnih objekata trgovinskih radnji još uvek prodaju plastične kese koje nisu biorazgradive, saopšteno je iz Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Akcija je sprovedena na osnovu Odluke o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga, a tom prilikom je utvrđeno da se na kasama svih nadziranih trgovinskih objekata nalaze biorazgradive kese, papirne kese i cegeri.

Pored toga, konstatovano je da su u pojedinim nadziranim trgovinskim objektima, u delu za prodaju voća, još uvek u upotrebi kese koje nisu razgradive, te su one uklonjene po nalogu inspektora.

Pročitajte još:

Kako napominju iz Sekretarijata za inspekcijske poslove, sa ovakvim vrstama koordinisanih aktivnosti komunalnih inspekcija nastaviće se i ubuduće u cilju poštovanja ove odluke koja je u interesu svih građana Beograda i očuvanja životne sredine.

Izvor: Grad Beograd

Snažna erupcija Popokatepetla

10.01.2020

Popocatépetl_Mexico_Popokateptl_Meksiko_vulkan_erupcija1 — Foto-ilustracija: Unsplash (Richard van Wijngaarden)

U Meksiku se juče, 9. januara, dogodila erupcija vulkana Popokatepetl, a užareno kamenje iz vulkana letelo je do 1,6 kilometara udaljenosti. Iz vulkana je izašla i ogromna količina pepela koji se širio po nebu u prečniku od tri kilometra.

Meksička civilna zaštita saopštila je da je pepeo prekrio četiri grada u blizini vulkana.

Vulkan visok 5.426 metara bio je posebno aktivan poslednjih meseci i nekoliko puta je izbacivao užareno kamenje i pepeo.

Oko 25 miliona ljudi živi u prečniku od 100 kilometara od kratera.

Izvor: Zelena Srbija

1...794795796...1,678 Page 795 of 1,678

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM