Usvojen Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2018. godinu

Na sednici, održanoj krajem decembra, članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2018. godinu, koji je podnela Vlada.

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Članovima Odbora, Izveštaj je predstavio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. Za izradu Izveštaja o stanju životne sredine odabrani su indikatori na osnovu dostupnosti i važnosti za ocenu stanja u pojedinim segmentima životne sredine u Srbiji, kao što su kvalitet vazduha i monitoring klime, vode, prirodna i biološka raznolikost, zemljište, upravljanje otpadom, buka, nejonizujuće zračenje, šumarstvo, lovstvo i ribolov, održivo korišćenje prirodnih resursa, prirodni i društveni potencijali i aktivnosti, sprovođenje zakonske regulative iz resorne oblasti i subjekti sistema zaštite životne sredine.

Na osnovu Izveštaja za 2018. godinu izvedeni su zaključci da emisija gasova u vazduh, odnosno oksida sumpora, oksida azota i suspendovanih čestica najviše potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambenih, hemijskih i mineralnih industrija. Što se tiče alergena, polen ambrozije bio je najdominantniji i u 2018. godini, a najveću koncentraciju dostigao je u Subotici.

Prema indikatoru SWQI kvalitet voda u periodu od 2008. do 2017. godine, zabeležen je rast kvaliteta voda u Republici Srbiji. Loš kvalitet voda određen je na 12 odsto mernih mesta, i to pretežno na teritoriji Vojvodine.

U 2018. godini, zaštićeno je 6416 hektara zemljišta, ukupno je zaštićeno 2.633 vrste biljaka, životinja i gljiva, od kojih su 1.783 vrste strogo zaštićene. Proizvodnja ribe je u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu povećana za 26 odsto.

Što je se tiče zemljišta u 2018. godini i praćenja ugroženosti od hemijskog zagađenja koje je vršeno u 18 jedinica lokalne samouprave, zabeleženo je prekoračenje graničnih vrednosti za cink, bakar, nikl, kobalt, kadmijum, polihlorovane bifenile.

U 2018. godini proizvedeno je 11,6 miliona tona otpada, od kojih je 92 hiljade bio opasan otpad, a najveći proizvođači otpada su bili termoenergetski objekti. Praćenje intenziteta buke u 2018. godini vršeno je u 12 jedinica lokalne samouprave, s tim da je grad Niš jedini sa kontinualnim monitoringom buke.

U 2018. godini izdato je 28 rešenja za korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa, a u oblasti industrije primenjene su mere u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu.

U oblasti energetike i potrošnji finalne energije zabeleženo je da domaćinstva imaju najveći udeo, potom industrija i saobraćaj. Zadata vrednost obnovljive energije za 2020. godinu iznosi 27 odsto, a Srbija ide ka tom cilju.

U oblasti poljoprivrede u 2018. godini zabeležen je pad organske proizvodnje, a od korišćenog privrednog zemljišta oranice i bašte zauzimaju 74.1 odsto, na kojima se najviše gaji žito i industrijsko bilje.

Nakon diskusije Odbor je usvojio Izveštaj i predložio Narodnoj skupštini da ga prihvati.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Duško Tarbuk, Milena Turk, Mladen Lukić, Radoslav Cokić, Aleksandra Jevtić, Jasmina Karanac, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor i Milena Ćorilić.

Izvor: Narodna skupština

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti