Karađorđev park bogatiji za 15 stabala

31.01.2020

JKP „Zelenilo-Beograd“ juče je zasadilo 15 novih stabala u Karađorđevom parku. Park je bogatiji za 12 sadnica lipe i tri stabla kestena.

„Zelenilo-Beograd“ tokom svake godine na javnim zelenim površinama, novim sadnicama višestruko nadoknadi broj suvih ili obolelih stabala koja su morala biti uklonjena. Sadnja novih stabala se vrši na unapred planiranim lokacijama. Stabla se sade na površinama koje su projektom predviđene za sadnju, kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za njihov razvoj i opstanak.

Samo u toku poslednje tri godine, u Karađorđevom parku je zasađeno 67 novih stabala, a tokom 2020. godine u planu je sadnja još 27 sadnica.

Pročitajte još:

U toku ove godine, JKP „Zelenilo-Beograd“, Beograd će, na teritoriji 10 gradskih opština, posaditi 6.500 stabala. Ovakve redovne aktivnosti preduzeća na svim zelenim površinama potvrđuju činjenicu da se se, iz godine u godinu trudi da u Beogradu, na javnim zelenim površinama, zasadi što više stabala, čime se iznova obnavlja i povećava.

U ponedeljak, 28. januara, u Karađorđevom parku vršena je priprema sadnih jama za sadnju, a izvršeno je i uklanjanje tri potpuno suva stabla (dve lipe i stablo graba). Sva tri stabla su isečena iz bezbednosnih razloga, zbog toga što su predstavljala potencijalan rizik za korisnike parka.

Intervencija je izvršena u okviru redovnih aktivnosti Preduzeća, a u skladu sa članom 15., Odluke o uređenju i održavanju parkova zelenih i rekreacionih površina (Sl. list grada Beograda br. 12/01 , 15/01 , 11/05 , 23/05 , 29/07 – dr. Propis 2/11, 44/14, 17/15, 35/15, 19/17, 26/19) po kojoj je JKP „Zelenilo-Beograd“, Beograd u obavezi da sa javnih zelenih površina, prema godišnjem programu, između ostalog uklanja stabla ili delove stabala, koja su suva, obolela ili fiziološki prezrela i sa aspekta bezbednosti kritična.

JKP „Zelenilo-Beograd“ napominje da kao preduzeće čija je osnovna delatnost uređenje i održavanje javnih zelenih površina, ima veliku odgovornost prema sugrađanima, njihovoj imovini, ostalim objektima i infrastrukturi u gradu. Zbog toga je obaveza „Zelenila“ da pravovremeno preduzima sve neophodne mere na stablima, i da stabla u Beogradu održava u stanju u kome su ona bezbedna za okolinu, kako bi sugrađani i njihova imovina bili zaštićeni.

Izvor: JKP “Zelenilo-Beograd”

Nacionalna strategija upravljanja otpadom izrađena u sklopu projekta Evropske unije

31.01.2020

otpad_auto_delovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergio Souza)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Završnom konferencijom u sredu, 29. januara, označen je kraj tvining projekta „Podrška Evropske unije razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom“ koji su realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Evropska unija zajedno sa partnerima na projektu, Agencijom za životnu sredinu Austrije, kao vodećim partnerom, Agencijom za zaštitu životne sredine Švedske i Ministarstvom za životnu sredinu Litvanije.

U okviru ovog izuzetno značajnog projekta finansiranog iz IPA pretpristupne pomoći, izrađen je nov Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom i druga dokumenta i instrumenti ključni za uspostavljanje strateškog okvira za upravljanje otpadom u Srbiji. „Svrha projekta je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom, kroz upotpunjavanje strateškog i zakonodavnog okvira i planskih dokumenata u ovom sektoru, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije“ rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvarajući Konferenciju.

On je naglasio da je značajno da Ministarstvo ima proaktivnu ulogu, i da bude operativno u primeni rezultata ovakvih projekata koji donose konkretne pomake u zaštiti životne sredine. Ministar je izrazio zahvalnost Evropskoj uniji koja je u ovaj projekat završen u proteklih 30 meseci uložila 1,5 milion evra, kao i ekspertskoj pomoći parnera na projektu koji su pomogli da se završi jedan važan posao za Srbiju.

Ministar je naveo da su najznačajniji rezultati Projekta: nova Nacionalna strategija upravljanja otpadom koja predstavlja osnovni dokument za dugoročno definisanje i usmeravanje upravljanja otpadom za period od 2020. do 2025. godine, Nacionalni plan upravljanja otpadom koji predstavlja sastavni deo Strategije i koji se razvijao u skladu sa zahtevima iz Zakona o upravljanju otpadom Republike Srbije, Nacionalni program prevencije otpada u cilju sprečavanja negativnih uticaja koje privredni razvoj može da izvrši na životnu sredinu, kao i set ekonomskih instrumenata za implementaciju Plana upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, koji je razvijen uz izradu nacrta podzakonskih akata koji će omogućiti njihovu realizaciju.

Pročitajte još:

Efekti sprovođenja Strategije upravljanja otpadom u narednom periodu moći će da se sagledaju i na osnovu ispunjenja nacionalnih ciljeva u ovoj oblasti, naveo je ministar, kao što je usklađivanje nacionalnih propisa i planova iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU, s obzirom da je Republika Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU, u obavezi da preduzme neophodne mere za obezbeđivanje efikasne implementacije i kontrole primene pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine.

Rezultati projekta samo su deo ukupnih napora koje Srbija čini u ovoj oblasti, istakao je Goran Trivan, navodeći da je Ministarstvo u 2018. godini sufinansiralo 25 opština sa ukupno 100 miliona dinara, a u 2019. godini opredeljeno je 230 miliona dinara za sufinasiranje izrade projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih opštinskih, odnosno gradskih deponija u 14 jedinica lokalnih samouprava. U protekloj godini je dodeljeno i 100 miliona dinara namenjenih za podršku realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom u četiri lokalne samouprave, i obezbeđena sredstva za sanaciju klizišta i proširenje deponije Duboko u Užicu, finansirana projektno-tehnička dokumentacija za novu sanitarnu deponiju Valjevo-Kalenić, i druge aktivnosti kao podrška boljem upravljanju otpadom u Srbiji.

Za podsticaj reciklažnoj industriji, Ministarstvo je u protekloj godini dodelilo preko tri milijarde dinara, a u 2020. godini planira da za ove namene izdvoji tri i po milijarde dinara za 2019. godinu, istakao je ministar Trivan. Za ostvarivanje svih zacrtanih ciljeva, ukazao je, potrebno je dalje ulaganje u zaštitu životne sredine i jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta u narednom periodu. Pored sistema upravljanja otpadom, neodvojivo pitanje je prevencija otpada, što sve zajedno predstavlja najbolji put da sačuvamo životnu sredinu, zaključio je.

Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici rekao je da je upravljanje otpadom konkretno pitanje koje je veoma značajno za životni standard građana. Kako je ukazao, jedan stanovnik EU godišnje produkuje 6 tona otpada, od čega se trećina reciklira, što znači da se trećina otpada može ponovo uvesti u ekonomiju, i tu je i značaj ove oblasti. Međutim, kako je naglasio, Srbija u upravljanju otpadom ne kreće od nule. Navodeći kao uspešne primere podrške EU i zajedničke saradnje centre za upravljanje otpadom u Užicu i Subotici, istakao je da je vreme za okretanje ka strateškom delovanju koje se mora oslanjati na sveobuhvatnu, inkluzivnu i održivu javnu politiku upravljanja otpadom.

Navodeći nove evropske zelene ciljeve, ambasador Fabrici je istakao – „želimo da Srbija bude deo ove zelene vizije“, i izrazio očekivanje da će se i zemlje Zapadnog Balkana priključiti njihovoj realizaciji. Ukazao je da je Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 koja je upućena Evropskoj komisiji dobar signal i osnov da će se strateški planovi Srbije na stvaranju bolje i zdravije životne sredine operativno uspešno sprovoditi. Pitanja zaštite životne sredine su kompleksna i prožimaju se kroz brojne sektore, istakao je, zbog čega zahteva uključivanje i angažovanje celokupne Vlade Republike Srbije. Evropska unija je u proteklih 19 godina kao najveći donator dodelila Srbiji oko 400 miliona evra za unapređenje stanja životne sredine, od čega više od 56 miliona evra u oblasti upravljanja otpadom, rekao je Fabrici.

Na Konferenciji su se obratili, u ime partnera na Projektu, ambasador Republike Austrije u Republici Srbiji Nikolaus Luteroti i rukovodilac Programa razvojne saradnje u ambasadi Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Ola Anderson, koji su čestitali Srbiji na postignutim rezultatima u okviru projekta i izrazili dalju posvećenost podršci Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, i poboljšanju stanja životne sredine radi kvalitetnijeg života njenih građana.

Očekuje se da rezultati projekta doprinesu boljem upravljanju otpadom u Srbiji, što, između ostalog, znači delotvornije ponovno iskorišćenje i reciklažu iskoristivih materijala iz otpada, bolju zaštitu životne sredine i ljudi od opasnih materija, a samim tim i opšte poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Rezultati projekta takođe će pomoći Srbiji u pripremama pregovora za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Podgorica izdvojila 400.000 evra za rekonstrukciju i izgradnju javne rasvete i signalizacije

31.01.2020

grad_noć — Foto-ilustracija: Unsplash (Israel Sundseth)

Gradsko preduzeće Komunalne usluge će, shodno Programu rada za 2020. godinu, za investiciono održavanje izdvojiti novčana sredstava u iznosu 300.000 evra za teritoriju Glavnog grada i 100.000 evra za teritoriju Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci.

S tim u vezi, ekipe Komunalnih usluga trenutno izvode radove u mesnoj zajednici bloku V i VI na sledećim lokacijama: Ulica Meše Selimovića i obližnji parking, Ulica Vijenci Danila Kiša i obližnji parking, Ulica Đoka Miraševića, dečije igralište u blizini vrtića “Suncokrili”, zatim na području MZ Masline i poligonu malih sportova Kakaricka gora. Pomenuti radovi odnose se na izgradnju novih objekata javne rasvete kao i na čišćenje, zaštitu i farbanje stubova javne rasvete. Posebno se ističe da zamenom postojećih svetiljki sa novim LED svetiljkama, pored energetske efikasnosti u smislu smanjenja potrošnje električne energije, sa ekološkog aspekta utiče se i na smanjenje emisije čestica ugljen-dioksida, a time i na smanjenje zagađenosti vazduha i zaštitu životne sredine.

Pročitajte još:

U okviru tekućeg održavanja, početak godine obeležila je zamena neispravnih sijalica na bulevaru Zetskih vladara na potezu od kružnog toka na Zabjelu do skretanja prema aerodromu, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog, kao i uži centar grada. Završena je demontaža novogodišnjih ukrasa na teritoriji Glavnog grada i Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci. Usled saobraćajne nezgode na raskrsnici Ulice 8. marta i Bulevara crnogorskih serdara u blizini mosta “Union Brige”, došlo je do oštećenja semaforskog uređaja koji služi za upravljanje svetlosnom signalizacijom. Intervencijom ekipa Komunalnih usluga doveden je u funkcionalno stanje.

Podsećamo, tekuće održavanje javne rasvete na gradskom, prigradskom i seoskom području podrazumeva održavanje 23.224 stubnih mesta i 32.388 sijaličnih mesta (od kojih održavanje 11.050 je obaveza izvođača radova shodno ugovoru br: 854 od 20.02.2019. godine, a koji se odnosi na rekonstrukciju javne rasvete – faza I i podrazumijeva servisiranje LED svetiljki narednih 10 godina, dok u istom periodu, ovo Društvo je zaduženo za održavanju svh ostalih elemenata objekata javne rasvete, a to podrazumeva održavanje napojnih kablova, stubova, ormara, prigušnica, upaljača, osigurača i dr.). Ukupna dužina podzemnih i nadzemnih električnih vodova, koje ovo Društvo održava iznosi 747.000 m. Takođe, u okviru tekućeg održavanja svetlosne signalizacije, ovo Društvo održava opremu na 47 semaforizovanih raskrsnica kao i video nadzor i komunikacione resurse (aktivne i pasivne optičke opreme) za potrebe povezivanja semaforskih uređaja i video kamera.

Ekipe Komunalnih usluga su redovno na terenu radi otklanjanja kvarova koji su evidentirani neposrednim obilaskom ili su prijavljeni od strane građana odnosno nadležnih službi Glavnog grada.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Da li je nova grčka predsednica znak da zaštita životne sredine postaje “trendi”?

30.01.2020

athens_atina_greece_grčka — Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur Yeti)

Pokret za zaštitu životne sredine obuhvata širok spektar organizacija i aktivista iz različitih naučnih, društvenih i političkih krugova koji svojim delovanjem žele da utiču na poboljšanje kvaliteta svog okruženja. Njegovi članovi zagovaraju održivo upravljanje resurima kroz promene zakonskih propisa i ponašanja pojedinaca – pre svega zarad opstanka budućih naraštaja. Popularnost pokreta je tokom 20. veka rasla i dostigla nivo institucionalizacije kroz nastanak stranaka sa zelenim predznakom.

Ipak, ako bismo zamislili da kao čovečanstvo glumimo u nekom limunadica filmu čija je radnja smeštena u američku srednju školu veličine Zemlje, članovi Svetskog fonda za prirodu, Grinpisa i sličnih udruženja bi pripadali ekipi tlačene dece – kul klinci bi im lomili slamčice od bambusa, podsmevali bi se njihovim idejama o svetu koji je energetski samodovoljan zahvaljujući čistoj energiji, a možda bi se našao i poneki drznik koji bi im podmetnuo meso u njihovu vegetarijansku užinu u menzi.

Nakon nepotrebnog razmaštavanja i usložnjavanja jedne vrlo jednostavne stvari, red je da poentiram! Zabrinutost za našu planetu i dalje nije mejnstrim. Međutim, postoje naznake da će biti.

Iako “sveobuhvatni” mediji o životnoj sredini izveštavaju najčešće kada je ona u opasnosti poput požara, zagađenja, sumornih 2+ stepena… smatram da je situacija sada značajno bolja nego u prošlosti kada “zelene” vesti, bilo negativne, bilo pozitivne, nisu mogle da dođu do izražaja od žutila i boje dominantne politike – koja god ona bila. Reč naučnika se čuje i retke su uši koje ostaju otporne na njihove tvrdnje da su klimatske promene naša realnost – svaka čast Donaldu Trampu na istrajnosti.

Najnoviji pokazatelj da ćemo se izboriti sa malopre pomenutim nasilnicima jednog lepog dana – ko zna koje godine, doduše – je i taj što imamo sve više svojih predstavnika na ključnim pozicijama moći.

Na mesto predsednika države u Grčkoj uskoro treba da stupi borkinja za očuvanje okruženja – Katerina Sakelaropulu – prva ženska osoba na toj poziciji u grčkoj istoriji. Ne samo da je na glasanju održanom 22. januara u Parlamentu, od ukupno 300 poslanika, “očarala” njih 261, već su joj podršku pružili članovi partija korenito različitih ideoloških ubeđenja, od levičarskih do socijalističkih – iako ona sama nije uključena ni u jednu od njih.

Sakelaropulu preuzima kormilo 13. marta, a očekuje se da će pored dokaza da je Evropa – žensko, u narednih pet godina, koliko joj traje mandat, ona demonstrirati i da je zelena.

Buduća grčka liderka je pohađala postdimplomske studije na čuvenom Univerzitetu Sorbona u Parizu. Poznata je po svojim progresivnim i liberalnim stavovima kada je reč o pravima migranata, istopolnim brakovima i zaštiti životne sredine, koje je zapravo bilo i jedno od polja u kom se usavršavala. U 2015. godini je bila na čelu Helenskog društva za zakonske propise u toj oblasti.

Inače prva grčka predsednica je dugogodišnja sutkinja Vrhovnog suda i bila je prva žena na čelu Državnog saveta. Na mesto ju je predložio premijer Kiriakos Micotakis opisujući njenu karijeru kao fascinantnu i nazivajući njenu kandidaturu ujedinjujućim faktorom svih Grka, a pobedu “otvaranjem prozora u budućnost”.

U junu prošle godine, i u slovačku predsedničku fotelju smestila se aktivistkinja za očuvanje prirode Zuzana Čaputova. U žižu javnosti je dospela zato što je odnela pobedu u decenijskoj borbi protiv otrovne deponije u svom rodnom gradu Pezinoku. “Nudim svoju stručnost, saosećanje i aktivitam. Nudim svoj um, srce i ruke”, rekla je stupajući na dužnost i dodala da želi da bude glas onih koji se ne čuju.

Jelena Kozbašić

Gotovo 135 miliona evra za solarnu elektranu i vetropark u Republici Srpskoj

30.01.2020

windpark_vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) planira da u ovoj godini započne gradnju solarne elektrane i vetroparka, vrednih više od 250 miliona maraka (oko 135 miliona evra) što je svojevrsni zaokret u njihovoj proizvodnji električne energije koja se do sada zasnivala na uglju i vodi, saznaje portal CAPITAL.

Prema Privremenom operativnom planu nabavki za 2020. godinu, u prvom kvartalu će biti raspisan tender za izgradnju vetroparka “Hrgud” na istoimenoj lokaciji u opštini Berkovići.

Projekat vredan 126,12 miliona maraka (oko 65 miliona evra) u ERS-u planiraju da finansiraju vlastitim sredstvima, kreditom i donacijama, a pokretač će biti Direkcija za investicije ERS-a.

Već ranije na ovoj lokaciji su izvršena jednogodišnja ispitivanja potencijala vetra na osnovu kojih je izrađena Studija opravdanosti ovog energetskog objekta.

Srednja godišnja brzina vetra se kreće od šest do osam metara u sekundi na visini od 79,5 metara.

U planu je gradnja 16 vetroturbina koje bi imale ukupnu snagu od 48 MW i godišnju proizvodnju od 126 GWh.

S obzirom na lokaciju vetroparka, biće potrebno da se izgradi više od šest kilometara puteva.

Pročitajte još:

Na kraju ove godine trebao bi biti raspisan javni poziv za izgradnju solarne elektrane koja će biti pozicionirana 12 kilometara jugoistočno od Trebinja. Za ovaj projekat, ERS planira da izdvoiji 136 miliona maraka (oko 70 miliona evra), koliko je procenjena vrednost projekta, iz vlastitih sredstava i kredita.

Solarna elektrana “Trebinje” će imati instalisanu snagu od 100 MW i godišnju proizvodnju od 147,7 GWh.

Prema zvaničnim podacima, Elektoprivreda Republike Srpske 56 odsto od ukupne struje proizvodi u termoelektranama, a 44 odsto u hidrocentralama.

Kada su u pitanju nabavke koje se odnose na ove izvore, u planu je nabavka opreme za pripremu i oplemenjavanje uglja vredna 32 miliona maraka (oko 17 miliona evra), a najavljena su i investiciona ulaganja od nepunih 9 miliona maraka (oko 5 miliona evra) u HES Gornja Drina.

Autor: Dejan Tovilović

Izvor: CAPITAL

Uralska sova vraćena u prirodu nakon oporavka

30.01.2020

Dugorepa, uralska sova, koja je krajem decembra pronađena povređena u banatskom selu Krajišnik, a potom prebačena u Prihvatilište za divlje životinje na Paliću, oporavila se, čime su se stekli uslovi za njeno vraćanje u prirodu. Ova izuzetno retka vrsta sove, puštena je na području Subotičke peščare.

Jedinka jedne od najvećih vrsta sove u Srbiji – dugorepa, poznata još i kao uralska, pronađena je 17. decembra u selu Krajišnik, kada je, pretpostavlja se, loveći plen, udarila u ogradu i ostala ošamućena. Ptica je potom prebačena u Prihvatilište za divlje životinje na Paliću gde je stigla 24. decembra, ugruvana, ali bez vidljivih fizičkih povreda. Preplašena sova je u prvih nekoliko dana odbijala hranu.

“U početku nije želela da jede i pije vodu, prva dva dana smo joj donosili više različitih vrsta mesa, ali polako se oslobodila pa je jela piletinu, teletinu, govedinu i, naravno, miševe. Bila je smeštena u prilično veliki kavez, ali i on je bio premali za nju jer je navikla na mnogo veći prostor”, kaže Andrijana Tot, kustos Zoološkog vrta “Palić”.

Nakon nešto više od mesec dana zatočeništva, ova jedinka se dokopala slobode.

“Nakon što je naš tim spasio sovu i prebacio je u Prihvatilište na Paliću, posmatrali smo njeno ponašanje, analizirali zdravstveno stanje i u proteklom periodu pokazala je znakove potpunog oporavka i bila je spremna da se vrati u prirodu”, rekao je Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Pročitajte još:

O retkosti dugorepe sove govori i podatak da u Vojvodini ima svega desetak gnezdećih parova, a u celoj Srbiji oko stotinu. Njena prirodna staništa uglavnom su izolovane stare šume, a najbliže poznato su Vršačke planine i Tara. Krupna, snažna i veoma divlja, agresivna ptica, koja uglavnom izbegava ljude, dobar je letač i izuzetan lovac, a u ravničarske predele dovela ju je specifična „navika“ da zimi napušta planinu i šumu i provodi je u ravnici. Sova je pre puštanja na slobodu prstenovana radi daljeg praćenja.

“Zbrinjavanje, lečenje i kasnije puštanje u prirodu jedne ovakve vrste od izuzetnog je značaja kada znamo da je ova vrsta prilično retka na našim prostorima i spašavanjem svake jedinke pomažemo zaštićena područja i zaštićene vrste kao što je i ova dugorepa sova”, ističe Nikola Stojnić, ornitolog i Načelnik odeljenja za zaštićene vrste Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. “Ptice ove vrste imaju specifičnu naviku da tokom zime ne žive u planinama nego dođu u ravnicu, što nam je donelo dilemu gde da je pustimo i na kraju smo se odlučili da to bude ovde, u Subotičkoj peščari. Verujemo da će joj ovo stanište biti dobra baza da se ponovo vrati instiktima, da nađe hranu i zatim, kao i svaka ptica, poleti u svom pravcu.”

Nakon što je ova retka, dugorepa sova napustila svoj kavez u Prihvatilištu i našla slobodu u Subotičkoj peščari, u Zoološki vrt su stigle još tri povređene ptice, crvenokljuni labud, orao mišar i mala sova nazvana Lili. One će, kada se u potpunosti oporave, takođe biti puštene u prirodu.

Životinje koje dođu u prihvatilište, a nisu u prilici da se oporave, ostaju u posebno izdvojenom delu, gde timaritelji brinu o njima, ali nisu dostupni posetiocima Zoo vrta.

Izvor: Subotica.com

Počinje sezona žurki bez jednokratne plastike

30.01.2020

klub_žurka — Foto-ilustracija: Unsplash (Sarthak Navjivan)

Žurke vezujemo za zabavu, opuštanje, uživanje u druženju i dobroj muzici. Ipak, ono što često ni ne primetimo jeste količina otpada koja ostaje nakon njih. Sigurno ste nekad bili u prilici da vidite čitavu gomilu odbačenih plastičnih čaša, slamčica, limenki nakon što se zabava završi.

Pročitajte još:

Problem taloženja otpada posebno je izražen na fetivalima i žurkama na otvorenom. Ipak, i noćni klubovi vode borbu sa ovim stalno prisutnim neprijateljem – plastičnim otpadom.

Kako bi se, makar donekle, sprečilo bespotrebno gomilanje plastičnog otpada, Kišobran i Tuborg izbaciju plastične čaše za jednokratnu upotrebu na Kišobran žurkama od 1. februara. Umesto toga, uvode kauciju za višekratnu čašu, koja će iznositi 100 dinara, pri čemu se novac dobija nazad nakon vraćanja čaše.

Prošle godine slična akcija sprovedena je u kafićima u Cetinjskoj ulici. U periodu od 23. do 30. novembra pokrenuta je akcija „Kažem NE jednokratnoj plastici“, koju su organizovali Mikser i UN Women Srbija s težnjom da drastično smanje ili čak i potpuno ukinu korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu na nedelju dana. Kafići iz ulice su ih podržali, izbacivši iz upotrebe plastične čaše, kašičiće i slamčice.

Na prošlogodišnjoj manifestaciji “Dani Darka Rundeka u Beograd” su, po želji ovog muzičara, bile u ponudi plastične trajne čaše, za koje su posetioci izdvajali po 100 dinara za kauciju, pri čemu im je ova suma bila vraćena ukoliko nisu poneli kući svoju čašu kao suvenir. Tom prilikom je Darko Rundek istakao da se na taj način može izbeći gomilanje 2.000 do 3.000 plastičnih čaša kojima će, iako su bile u upotrebi samo jedno veče, biti potrebni vekovi da se razgrade.

Cilj ovakvih inicijativa teži razvoju svesti o problemu preplavljenosti plastikom širom sveta, učeći nas na koje sve načine to možemo izbeći i kako svaki pojedinac može doprineti borbi za očuvanje prirode.

Prema procenama, čovečanstvo godišnje proizvede 1,8 triliona kilograma otpada.

Jelena Cvetić

Otvoren deo Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu

30.01.2020

tehnologija_kodovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Prva faza izgradnje Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu je završena i deo tog objekta od 10.000 kvadrata danas je počeo da koristi Fakultet tehničkih nauka. Prisutnima na otvaranju obratili su se gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, šefica regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre i dekan Fakulteta tehničkih nauka prof. dr Rade Doroslovački.

“Ovo nije samo najpametnija i najzelenija zgrada u našem gradu, ovo je sistem za budućnost koju predstavlja ekonomija znanja, nauke i inovacija i sasvim je prirodno da je smeštena u Novom Sadu uz univerzitetski kampus. Nadam se da ćemo uz pomoć Vlade i na SPENS-u uskoro imati Centar za istraživanje veštačke inteligencije, i tako oformiti savremeni klaster koji je neophodan ako želite da budete konkurentiji i uspešniji. Od kako smo položili kamen temeljac za izgradnju ove zgrade, nezaposlenost smo smanjili za 50 odsto, smanjili smo izvoz naših mozgova, a povećali izvoz softvera. Došli su veliki, svetski brendovi u Srbiju i u Novi Sad. To je Srbija kakva želimo da bude, a budućnost su studenti, i oni koji će to tek biti, budućnost su naši građani”, naglasio je gradonačelnik Vučević.

Pročitajte još:

Sumirajući rezultate republičke Vlade koja završava mandat, premijerka Brnabić je naglasila da Srbija do 2014. godine nije imala ni jedan Naučno-tehnološki park, a da će ih uskoro imati četiri i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.

“Tu je i čitava mreža startap centara širom naše zemlje. Zadatak nam je bio da počnemo transformaciju ekonomije i društva tako da budu zasnovani na znanju, inovacijama, preduzetništvu, istraživanju i razvoju. Gradimo jednu bolju budućnost za generacije koje dolaze. Danas su sve škole povezane na internet, sa programiranjem kao obaveznim predmetom od petog razreda osnovne škole, tako da imamo infrastrukturu za tu bolju budućnost”, istakla je Ana Brnabić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexandre Debiève)

Projekat ”Istraživanje i razvoj” koji sprovodi Vlada RS, Evropska investiciona banka finansira sa 200 miliona evra, i to je jedan od najvećih programa te vrste u javnom sektoru u regionu Zapadnog Balkana.

“Projekat je ambiciozan i svobuhvatan i treba da stvori bolje uslove za rad istraživačima, studentima, profesorima i svima onima koji žele da razvijaju svoje ideje. Cilj je bio da zajednički doprinesemo smanjivanju pojave ‘odliva mozgova'”, rekla je Dubravka Negre. Prema rečima Igora Mirovića, izgradnjom Naučno-tehnološkog parka stvorena je nova inovaciona snaga Srbije. Kako je izjavio, narednih nedelja će početi realizacija druge faze koja će uspostaviti sistem održivosti Naučno-tehnološkog parka, kao i izgradnja zgrade Instituta ”Biosens”.

Prof. dr Rade Doroslovački zahvalio se Vladi Srbije, Pokrajinskoj Vladi, Gradu Novom Sadu, EIB i Jedinici za upravljanje projektima na zajedničkom angažmanu oko projekta koji će, kako je ocenio, biti okosnica razvoja IT struke u Srbiji.

Izvor: Grad Novi Sad

Kompostabilne kese uskoro i na našem tržištu

30.01.2020

Privredna komora Srbije dostavila je Ministarstvu zaštite životne sredine „Nacrt pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti“ koji predviđa da se na tržištu Srbije prvi put pojave kompostabilne kese od biopolimera.

Dokument je donet sa ciljem da se tačno regulišu tehničke karakteristike i svojstva koja mora plastična kesa da ima kako bismo izbegli svako nerazumevanje i što bolje zaštitili životnu sredinu, proizvođače, zdravlje i bezbednost stanovništva pogotovo kada je u pitanju pakovanje hrane, ističe Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS. Pravilnik se odnosi na domaću proizvodnju, ali i na kese iz uvoza.

„Značajno je da se ovim pravilnikom prvi put donose tehnički uslovi za stavljanje kesa u promet od biopolimera, takozvanih kompostabilnih kesa“, naveo je Stevanović.

Pročitajte još:

Jasno je definisano od čega je napravljena kesa i šta može da piše na njoj, kako ne bi dolazilo do zabune u tumačenju da li je kesa biorazgradiva ili ne, što je bio slučaj proteklih meseci. Postoje tri vrste kesa po debljini, do 15 mikrona, od 15 do 50, i preko 50 mikrona.

Kada je reč o materijalima od kojih se mogu praviti, doneti su tehnički uslovi za kese od čistog polietilena, za kese od novih biosirovina i one sa dodatkom oksorazgradivih aditiva, a koje su i ranije bile definisane starim pravilnikom.

U februaru će biti održana javna rasprava o predloženom „Nacrtu pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti“. U pripremi pravilnika učestvovao je i gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine.

Izvor: Privredna komora Srbije

U Beču se briga o klimi nagrađuje besplatnim kartama za muzeje, pozorišta, koncerte

30.01.2020

muzej_galerija — Foto-ilustracija: Unsplash (Clem Onojeghuo)

Foto-ilustracija: Unsplash (Joachim Pressl)

U bečkom muzejskom kvartu “Museums Quartier” početkom nedelje predstavljen je pilot projekat koji objedinjuje zaštitu okoline, kulturu i digitalizaciju. Aplikacija “Kultur-Token” ili “Token za kulturu” će od 26. februara ove godine krenuti u probnu fazu s ciljem da građane uzornog ponašanja prema klimi nagradi besplatnim kartama za muzeje, pozorišta i koncerte.

“Ovaj projekat digitalizacije je ujedno i kulturni i ekološki projekat koji uključuje građane i samim tim je jedinstven u svetu”, izjavio je prilikom predstavljanja aplikacije član gradske vlade Beča, odeljenja za finansije, privredu, digitalizaciju i internacionalne odnose, Piter Hanke.

Građani koji se, na primer, umesto za automobile odluče za javni prevoz, bicikle ili pešačenje sakupljaju bodove i “pune” svoj token, pa kroz najviše kroz dve nedelje mogu da ostvare besplatne karte za događaje u nekoj od partnerskih institucija, u koje spadaju gradski muzej “Wien Museum”, pozorište “Volkstheater”, jedna od vodećih koncertnih dvorana u Evropi “Wiener Konzerthaus” i muzejski kvart “Museums Quartier”.

Pročitajte još:

Tokeni su vezani za korisnike i njihove uređaje i nisu prenosivi, a obračunavaju se na osnovu prebrojanih koraka i uštede emisija ugljen-dioksida.

Aplikacija je bazirana na blockchain tehnologiji i razvijena je u saradnji sa tehničkim univerzitetom “TU Wien”, bečkim institutom za visoke studije “IHS” i univerzitetom “Konstanz”. Predviđa se da bi aplikacija najkasnije od jeseni ove godine mogla biti dostupna za šire mase.

Izvor: Eurocomm-PR

Usledili protesti u Nemačkoj nakon što je usvojen zakon o napuštanju uglja do 2038.

30.01.2020

Nemačka_Reichstag — Foto-ilustracija: Unsplash (Mårten)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Predlog zakona o napuštanju uglja kao goriva najkasnije do 2038. godine, usvojen je juče u Savetu ministara Vlade Nemačke, uprkos kritici organizacija za zaštitu životne sredine koje tvrde da je rok predug.

Predstavljen sredinom januara posle višemesečnih pregovora pod sve većim pritiskom aktivista za odbranu klime, taj propis na 202 stranice pod nazivom “Kohleverstromungsbeendigungsgesetz”, utvrđuje rokove i nadoknadu za postepeno gašenje elektrana na ugalj.

Nemačka ima za cilj da odustane od uglja najkasnije do 2038. godine, a taj rok može da “napreduje za tri godine” pa do 2035, zavisno od izveštaja o napretku koji će biti obavljeni 2026. i 2029. godine.

Borci za klimu, uključujući nemački ogranak pokreta “Petkom za budućnost” i organizaciju “Grinpis”, vrše pritisak na vladu da pojača napore.

Pročitajte još:

Demonstranti su se juče okupili ispred zgrade Vlade, od kojih su neki bili s maskama s likom Angele Merkel i ministra ekonomije Petera Altmajera. “Vaš ugalj preti našoj budućnosti” i “Ugalj ubija zaštitu klime” – pisalo je na transparentima.

Drugi su tražili da se “Ugasi Dateln 4” nova elektrana na ugalj u slivu Rajne, koja bi trebalo da počne s radom ovog leta.

“Mi smo usred klimatske krize i nije opravdano da nemačke elektrane na ugalj nastavljaju da rade još 18 godina”, rekla je Liza Goldner iz “Grinpisa”.

“Predlog zakona ne poštuje stotine hiljada glasova mladih i dece”, rekao je Kuang Paš iz pokreta “Petak za budućnost”.

“Znam da se o određenim elementima ovog zakona razgovara i kritikuje, ali vlada pokreće važan i temeljni razvoj našeg snabdevanja energijom i važan korak za smanjenje emisije ugljen-dioksida“, reagovao je portparol Angele Merkel, Štefan Zajbert na redovnoj konferenciji za štampu.

Zatvaranje postrojenja na lignit, posebno zagađujuću vrstu uglja će početi već 31. decembra ove, 2020. godine, u kompleksom kojim upravlja grupa RVE kod rudnika Garcvajler na zapadu Nemačke.

Berlin je operaterima elektrana na ugalj obećao 4,35 milijardi evra odštete, raspodeljene “tokom petnaest godina posle zatvaranja”.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paweł Czerwiński)

Pogođeni zaposleni takođe će dobiti podršku dok će ukupna finansijska pomoć od 40 milijardi evra biti dodeljena rudarskim regionima do 2038. godine, piše u predlogu zakona usvojenog u maju 2019. godine.

“Dalji razvoj obnovljivih izvora energije koji će dostići 65 odsto ukupne potrošnje 2030. godine biće potom sproveden posebnim zakonom”, rekla je Vlada.

Industrijska federacija BDI upozorila je na mogući rast cena električne energije što bi dovelo do “ozbiljnih nedostataka u pogledu konkurentnosti”.

U planu usvojenom u decembru, Nemačka je postavila cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine, iako je već sigurno da neće postići svoje klimatske ciljeve za 2020. godinu.

Izvor: Zelena Srbija

Beograd dobija novu ekološku zonu na 9.000 kvadratnih metara u blizini Arene

30.01.2020

U neposrednoj blizini Štark arene, na skoro 9.000 kvadratnih metara prostiraće se nova ekološka zona, čija će izgradnja predstavljati deo šire akcije Grada Beograda da se u narednih pet godina posadi milion stabala u našem gradu, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na predstavljanju projekta „Mocart eko-zona” u pres-sali Štark arene.

Događaju su prisustvovali sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović, direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević, kao i direktor Štark arene Goran Grbović.

Vesić je zahvalio kompaniji „Mocart” na, kako je rekao, kontinuiranoj saradnji sa Gradom Beogradom.

“Mnoge kompanije bi trebale da se ugledaju na ‘Mocart’ po pitanju društvene odgovornosti, jer je potpuno racionalno da deo profita bude potrošen na projekte koji će poboljšati kvalitet života svih građana, naročito onih koji stanuju u blizini. Kompaniji ‘Mocart’ dugujemo zahvalnost i za brojne košarkaške terene širom Beograda i Srbije. Ti tereni nose imena naših poznatih košarkaša i na taj način je sigurno dat doprinos da se određeni broj dece okrene sportu i zdravom životu. Koliko je ovo važno najbolje pokazuje podatak da vegetacija u visini prosečnog čoveka smanjuje nivo buke pet puta. To znači da će stanovnici ovog dela grada dobiti ekološku zonu koja će značajno unaprediti kvalitet života”, rekao je Vesić.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, u vreme kada je Štark arena projektovana postojao je plan da oko dvorane budu sagrađena četiri solitera, od čega se na kraju odustalo, pa danas postoje zelene površine.

“Pored svega navedenog, u ovom delu Novog Beograda biće postavljena zaštitna ograda od buke, što je posao koji će obaviti JP ‘Putevi Srbije’. Ljudi koji ovde žive će u narednih 12 do 18 meseci postati svesni koliki je bio nivo buke u kojem su živeli. Kompletan posao uređenja eko-zone realizovaće JKP ‘Zelenilo – Beograd’, koje je jedno od najboljih gradskih preduzeća. S obzirom na to da će se eko-park prostirati na površini od oko 9.000 kvadrata, biće urađen i samostalni zalivni sistem, koji će se snabdevati vodom iz reni-bunara, a čija je izrada u toku. Okruženje Štark arene će po završetku ovog projekta izgledati potpuno drugačije, a „Mocart eko-zona” biće jedinstvena”, dodao je Vesić.

On je istakao da je kompanija „Mocart” sa Gradom Beogradom krenula da sprovodi mere protiv zagađenja vazduha i naglasio da ukoliko druge uspešne kompanije budu sledile ovaj primer, nema sumnje da će svima koji žive u Beogradu biti bolje.

“U drugim delovima grada postoje lokacije na kojima bi ovakvi ili slični projekti mogli da se realizuju. Zahvalan sam i Goranu Grboviću koji je po dolasku na čelo Štark arene pokrenuo mnoge stvari, što je dokaz da menadžment najveće srpske dvorane razmišlja na koji način može da unapredi svoje poslovanje. Grad Beograd nastavlja sa radom na obećanom – milion stabala za pet godina, 520 autobusa na gas u narednih pet godina, dok za sedam godina u Beogradu neće postojati nijedan gradski autobus koji će raditi na dizel. Uradićemo 50 kilometara zelenih zidova, radimo i na nabavci klupa sa mahovinom, koje takođe imaju veliku važnost u urbanim sredinama i mogu da zamene veliki broj stabala”, rekao je Vesić.

Direktor Štark arene Goran Grbović je rekao da je najveća srpska dvorana okružena sa 30.000 kvadratnih metara zelenih površina koje godinama egzistiraju kao neiskorišćeni prostor.

“Zaštita životne sredine je izuzetno važna tema i došli smo na ideju da se veliki prostor u neposrednoj blizini objekta iskoristi na adekvatan način. Grad Beograd je prepoznao važnost projekta i sportsko-rekreativni sadržaji koji će se ovde nalaziti biće namenjeni svim sugrađanima”, rekao je Grbović.

Izvor: Grad Beograd

Na konferenciji Energetika 2020 raspravljalo se o Zelenom dogovoru za Hrvatsku

30.01.2020

Energetika_2020_Zeleni_plan — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

O jednoj od najvažnijih političkih inicijativa nove Evropske komisije “Zeleni dogovor” raspravljalo se u utorak, 28. januara, na konferenciji Energetika 2020, Zeleni dogovor za Hrvatsku.

U sklopu konferencije održana je i panel rasprava “Green New Deal: Spasavamo klimu” na kojoj su učestvovali ministar zaštite okoline i energetike Tomislav Ćorić, predsednik uprave INA-e Sandor Fasimon, predsednik uprave PPD-a Pavao Vujnovac i partner u “PwC Hrvatska” Dejan Ljuština.

Ministar Ćorić upozorio je da “smer borbe protiv klimatskih promena više nema alternativu”. “Iako se plan zove ‘zeleni’, reč je o jednoj horizontalnoj reformi koja će obuhvatiti sve sektore evropske ekonomije”, objasnio je ministar Ćorić dodavši da je tzv. “zelena tranzicija” fenomenalna prilika za malu, ali fleksibilnu hrvatsku privredu.

Okupljenima se uvodno obratio predsednik Vlade RH Andrej Plenković, kako bi u ime hrvatskog presedanja na Veću Evropske unije predstavio plan koji smatra jednim od najvažnijih ciljeva nove Komisije.

„Globalno zagrevanje postalo je naša realnost, a tome u prilog govori i činjenica da su klimatske promene bile jedna od vodećih tema Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Početak ambicioznog plana podudara se s hrvatskim presedanjem na Veću EU pa će naša uloga biti ključna za prve korake prema energetskoj neutralnosti, naročito u uveravanju onih članica koje su izrazile određenu zadršku“, rekao je predsednik Vlade i dodao da Vlada RH vidi ekološku tranziciju i kao priliku za ekonomski rast.

Pročitajte još:

Plenković je podsetio da je Evropska komisija prošle nedelje predstavila plan finansiranja ambicioznog Evropskog zelenog plana, a čiji se trošak za narednih deset godina procenjuje i na bilion evra.

Takođe, napominje da će državama članicama na raspolaganju biti čak tri finansijska mehanizma za koja se mogu prijaviti kako bi umanjile troškove skupe energetske tranzicije: Fond za pravednu tranziciju EU, za koji evropske zemlje mogu da prijave najslabije razvijene regije kako bi im se pružila pomoć, kao i financijske okvire programa InvestEU i Evropske investicione banke.

Krajem prošle godine, Evropska komisija Ursule fon der Lajen, predstavila je novi, ambiciozan Zeleni plan – “Green New Deal”, prema kojem će Evropa do 2050. biti „prvi klimatski neutralni kontinent na svetu“.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

Englezi se voze autobusima koji prečišćavaju vazduh

29.01.2020

Javni prevoz se preporučuje kao jedan od vidova održive mobilnosti zato što jedno vozilo može da preveze mnogo više osoba u odnosu na automobil. Negativni uticaj saobraćaja se dodatno smanjuje kroz elektrifikaciju voznog parka i korišćenje obnovljivih izvora za napajanje. Zahvaljujući inovativnom pronalasku kompanije Go Ahead, autobusi u Engleskoj od nedavno i sami doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha filtrirajući ga.

Na krovovima ovih autobusa postavljen je sistem za prečišćavanje vazduha koji se sastoji od tri posebna ventilatora. Oni “usisavaju” sitne PM 10 čestice i prašinu i odvode ih na filtere.

Prevoznik je vozila najpre testirao u gradu Sautempton čiji se stanovnici voze njima još od prošle godine. Istraživanje je pokazalo da tokom 100 dana jedan autobus ukloni oko 65 g zagađujućih supstanci iz atmosfere, što je otprilike jednako masi teniske loptice, i da prečisti 3,2 miliona kubnih metara vazduha.

Kompanija je najavila širenje svoje čiste tehnologije na Brajton, Mančester, Njukasl, Oksford, Plejmout i Getvik.

Pročitajte još:

Odeljenje za životnu sredinu, hranu i ruralnu ekonomiju DEFRA procenilo je da zagađenje vazduha u proseku skrati očekivani životni vek građana Ujedinjenog Kraljevstva za šest meseci, pa su čiste tehnologije fokusirane na rešavanje tog problema izuzetno važne.

Jelena Kozbašić

Albatrosi – ptice koje staju na put ilegalnom ribolovu

29.01.2020

U šetomesečnom ispitivanju prilikom kojeg su, radi sprečavanja ilegalnog ribolova, ribarske brodove pratili albatrosi, naučnici su zaključili da ovi “kraljevi azura”, kako ih je nazvao francuski pesnik Šarl Bodler, mogu biti od velike pomoći.

Ilegalni ribolov predstavlja ozbiljan problem u okeanima. Prekomerni izlov i iskorišćavanje ribljih zaliha i lov ugroženih vrsta negativno utiču na morski ekositem. Stoga je potrebno pronaći novu metodu koja će uspešno suzbiti ove akcije i očuvati morsku sredinu.

Istraživanje je sprovedeno u Indijskom okeanu, između Južne Afrike i Novog Zelanda. Kako se tradicionalna metoda indentifikacije ilegalnog ribolova do sada nije pokazala uspešnom, pribeglo se inovativnom rešenju.

Metoda “Ocean Sentinel” zasniva se na tome da su životinje opremljene minijaturnim senzorima koji se koriste se za nadgledanje ribolova. Na taj način, dok albatrosi lete u potrazi za hranom, čak i u udaljenim i manje pristupačnim područjima moguće je zabeležiti kretanje brodova. Time postaje moguće presresti ribolovce bez dozvole u realnom vremenu, što je ranije bilo gotovo neizvodljivo.

Pročitajte još:

Za sada, više od trećine otkrivenih brodova nije imalo obavezni sistem za automatsku indentifikaciju.

Albatrosi su jedni od najboljih morskih, odnosno okeanskih, letača koji najveći deo života provedu jedreći iznad hladnih voda subpolarne regije na južnoj polulopti, ali se često približavaju i evropskim obalama.

Stručnjaci smatraju da će prikupljanjem informacija o obimu ilegalnog ribolova borba protiv te pojave biti znatno uspešnija, što će doprineti očuvanju okeana. Istovremeno, ukoliko se tome bude pristupalo uz pomoć ovih velikih morskih ptica, na taj način će se bolje upoznati i albatrosi, što će doprineti i njihovoj zaštiti.

Jelena Cvetić

Švedska podržava Srbiju u oblasti zaštite životne sredine sa više od tri miliona evra

29.01.2020

4Z5A0061 — Foto: Ambasada Švedske/D. Mitrović

Švedska i Srbija imaju snažnu saradnju u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Fokus saradnje je podrška Srbiji za EU reforme u oblasti zaštite životne sredine – za zdravlje ljudi, čistije okruženje i održivu ekonomiju.

Ministar Goran Trivan i ambasador Švedske Jan Lundin juče su potpisali dva sporazuma o produžetku dva projekta. Osim toga, Švedska je nedavno sklopila još tri sporazuma za podršku projektima koji se odnose na reformu životne sredine i klimatskih promena u Srbiji. Ukupna vrednost ovih pet ugovora je 3,6 miliona evra. Švedska podržava Ministarstvo zaštite životne sredine u oblastima koje obuhvataju: čvrst otpad, otpadne vode, hemikalije, industrijske emisije, strateško finansiranje zaštite životne sredine, kao i učešće građana u odlučivanju o zaštiti životne sredine.

Dva sporazuma koja su sada potpisali ministar Trivan i ambasador Lundin odnose se na produžetak i dodatno finansiranje – Podrška razvoju infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine (PEID) za finalizaciju pripremne tenderske dokumentacije za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i Čačku i Upravljanje hemikalijama u Srbiji koji ima za cilj da poboljša digitalizaciju upravljanja hemikalijama i uskladi ih sa politikom EU. Više od hiljadu hemijskih kompanija u Srbiji danas koristi e-platformu koja je uspostavljena u okviru projekta. Nova faza daće posebnu važnost jačanju inspekcija upravljanja hemikalijama.

Ministar Trivan rekao je da je saradnja sa Švedskom u oblasti zaštite životne sredine veoma važna upravo zbog švedskih ekoloških dostignuća. ”Švedska je jedna od najvažnijih zemalja u svetu u postavljanju standarda životne sredine. Naša saradnja traje godinama, a ovim sporazumima želimo da je nastavimo – izgradnja sistema prerade otpadnih voda je prvi prioritet ministarstva, a drugi sporazum se odnosi na hemikalije takođe je veoma važan za zdravlje”, rekao je ministar Trivan.

“EU i Vlada Švedske daju visok prioritet zaštiti i demokratiji životne sredine. EU paket za zaštitu životne sredine daje državama i građanima dobar pristup pouzdanim informacijama, jasne akcione planove koji se razvijaju da dostignu ekološke i zdravstvene standarde, kao i jasne transparentne podsticaje za investicije za zaštitu životne sredine”, rekao je ambasador Lundin.

Pročitajte još:

JAN LUNDIN: Dobra ekonomska situacija je neizostavan uslov za veću elektromobilnost

Ostala tri nova projekta kojima je Švedska odlučila da podrži Srbiju odnose se na jačanje demokratije klimatskih promena i zaštite životne sredine. To su: Klimatski pametan izazov upravljanja bio-otpadom, koji će stimulisati investicije i razvoj poslovanja u zelenom otpadu i ublažiti klimatske promene, Klimatski pakt za uticaj koji će ojačati obrazovanje mladih u Srbiji o klimatskim promenama i Eko-sistem koji će ojačati civilno društvo i uticati na reforme i integraciju sa EU na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i učešće građana u odlučivanju o zaštiti životne sredine.

Švedska je godinama podržavala Srbiju u pripremi Poglavlja 27, a prošle nedelje Vlada Republike Srbije usvojila je Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine i klimatskih promena.

Ambasador Lundin čestitao je Vladi Srbije na usvajanju EU Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27. ”To je važan korak u smeru dugoročnih reformi u sferi zaštite životne sredine i investicija u Srbiji. Švedska je najveći bilateralni donator za oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena u Srbiji – sa godišnjom pomoći od oko tri miliona evra u grantovima, koja uključuje podršku na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i podršku civilnom društvu”, rekao je on.

Ukupno, Švedska pomaže Srbiji kroz bilateralnu razvojnu pomoć sa više od 14 miliona evra godišnje.

Izvor: Ambasada Švedske

1...774775776...1,673 Page 775 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM