Ovonedeljni izveštaj koji je objavila Američka agencija za energetiku pokazuje da će se emisije ugljen-dioksida koje potiču od upotrebe fosilnih goriva u Sjedinjenim Američkim Državama smanjiti tokom ove decenije, ali će se ponovo povećati od 2030. godine.
Agencija je uzela u obzir parametre koju pokazuju trenutna ekonomska kretanja i politiku energetske industrije u SAD-u. Postoji šansa da se emisije ugljen-dioksida smanje za samo 4 odsto do 2050. godine u Americi.
To je potpuno suprotno od preporuka Ujedinjenih nacija prema kojem bi države morale da preduzmu drastične mere kako bi se globalno zagrevanje sa svim svojim posledicama usporilo.
Glavnu prepreku predstavlja ekonomski, odnosno industrijski rast, što će uticati na porast potražnje energije, odnosno, potrebu za fosilnim gorivima.
Fosilna goriva, uključujući ugalj, naftu i gasa, sada čine oko 65 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u SAD-u. Izveštaj ukazuje na mogućnost da će potražnja za energijom nadmašiti korišćenje obnovljivih izvora.
Pročitajte još:
Zabeležen je pad upotrebe uglja, što je predstavljalo ključan faktor u smanjenju emisija štetnih materija tokom 2019. godine. Ugalj stvara najveće količine ugljen-dioksida od svih fosilnih goriva. Gledano od 2005. godine, SAD su uspešno smanjile emisije ugljenika za 0,9 odsto. Ipak, taj broj treba utrostručiti u narednih 6 godina kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.
Ujedinjene nacije upozoravaju da zemlje koje su potpisale Pariski sporazum moraju da pojačaju svoje napore kako bi ispunile obaveze vezane za smanjenje emisija gasova sa efetkom staklene bašte. Globalne temperature već su porasle za 1 stepen, te bi dosezanje praga od 1,5 stepeni moglo da se ostvari već do 2030. godine.
Pored toga, Amerika je prva država koja odustaje od sporazuma. Zvanično obaveštenje predali su Ujedinjenim nacijama prošle jeseni i povlačenje će biti formalno okončano u novembru.
