Home Blog Page 55

Kopernikus: Maj 2025. drugi najtopliji ikada

Foto-ilustracija: Unsplash (Bart)

Maj 2025. godine bio je drugi najtopliji maj zabeležen na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom vazduha na površini od 15,79°C, što je za 0,53°C više u odnosu na prosečne vrednosti iz referentnog perioda 1991–2020. govore podaci iz najnovijeg mesečnog klimatskog izveštaja koji je objavila Kopernikus služba za klimatske promene (C3S).

U Evropi, maj je bio nešto svežiji u odnosu na uobičajene vrednosti, sa prosečnom temperaturom od 12,98°C, što predstavlja odstupanje od -0,29°C u odnosu na dugoročni prosek. Najveće temperaturne razlike primećene su između istočne i zapadne Evrope — dok su u oblastima od Balkana do Finske zabeležene niže temperature, zapadni deo kontinenta bio je znatno topliji od proseka.

Na globalnom nivou, maj 2025. bio je za 1,40°C topliji od predindustrijskog proseka iz perioda 1850–1900, prekidajući niz od 21 meseca u kojem je globalna prosečna temperatura bila viša od +1,5°C u odnosu na taj nivo. Dvanaestomesečni prosek od juna 2024. do maja 2025. bio je za 1,57°C viši od predindustrijskog proseka.

Pročitajte još:

Posebno izražene pozitivne temperaturne anomalije u maju primećene su iznad zapadne i centralne Azije, severoistočne Rusije, Grenlanda i zapadnog Antarktika. S druge strane, hladnije od proseka bilo je iznad Indije, Aļaske, južne Afrike i istočnog Antarktika.

Za period proleća (mart–maj), zabeležena je druga najviša globalna prosečna temperatura u istoriji, sa odstupanjem od +0,59°C u odnosu na prosek 1991–2020. Evropa je, gledano na sezonskom nivou, imala četvrtu najtopliju prolećnu sezonu.

U istom periodu, prosečna temperatura površine mora (SST) iznosila je 20,79°C, što je druga najviša vrednost za maj ikada zabeležena – za svega 0,14°C niža od rekorda postavljenog u maju 2024. godine. U mnogim okeanskim basenima i morima, temperatura je ostala neuobičajeno visoka, a morski toplotni talasi naročito su pogodili severoistočni Atlantik, dok je i Sredozemno more bilo je znatno toplije od uobičajenog.

Energetski portal

Francuska i Španija povezaće elektroenergetske mreže kroz Biskajski zaliv

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-gaunt)

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je finansiranje od 1,6 milijardi evra za strateški energetski projekat koji će povezati elektroenergetske mreže Španije i Francuske preko Biskajskog zaliva. Reč je o prvom podmorskom energetskom koridoru između ove dve zemlje, koji će doprineti većoj sigurnosti snabdevanja i boljoj integraciji energetskog sistema Pirinejskog poluostrva u zajedničko tržište EU.

Nova interkonekcija ima za cilj da poveća kapacitet prenosa električne energije između Pirinejskog poluostrva i ostatka Evrope sa trenutnih 2.800 MW na 5.000 MW. Projekat će obuhvatiti kablovsku vezu dužine 400 kilometara, od čega će 300 kilometara prolaziti ispod mora, i time će se povezati dve ključne stanice, koje će omogućiti pretvaranje jednosmerne struje u naizmeničnu i obrnuto, što je neophodno za integraciju u nacionalne mreže, navodi se u saopštenju EIB-a.

Osim kredita EIB-a, projekat dobija i 578 miliona evra bespovratnih sredstava iz evropskog Mehanizma za povezivanje Evrope (CEF).

Pročitajte još:

Očekuje se da će interkonekcija biti završena i operativna do 2028. godine, kada će omogućiti godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 600.000 tona i doprineti stabilnijem, jeftinijem i ekološki prihvatljivijem snabdevanju građana i privrede. Projekat je identifikovan kao deo šireg evropskog cilja – da do 2030. godine svaka država članica obezbedi međusobnu povezanost svojih energetskih sistema za najmanje 15 odsto instalisanog kapaciteta.

U okviru svoje Strategije 2024–2027, Banka intenzivno ulaže u projekte koji jačaju energetsku bezbednost, infrastrukturu i održivost. U 2024. godini samo u Španiji je za energetske projekte izdvojeno više od 5 milijardi evra, dok je u Francuskoj ta cifra dostigla 3,6 milijardi.

Energetski portal

Spor razvoj elektromobilnosti u BiH

Foto: Udruženje ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori Federacije BiH

Evropske zemlje već su odavno započele razvoj elektromobilnosti, dok Bosna i Hercegovina u tom procesu zaostaje za zapadnim regionom. Ipak, uprkos sporijem napretku, određeni pomaci su vidljivi. Da li su ti koraci dovoljni i u kom pravcu se BiH kreće kada je reč o elektromobilnosti, otkrila nam je Anela Karahasan, sekretar Udruženja ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori Federacije BiH.

Ona ističe da Bosna i Hercegovina znatno zaostaje za Evropom kada je reč o broju registrovanih električnih vozila, razvijenosti infrastrukture, dostupnim podsticajima i zakonskoj regulativi.

– U BiH subvencije su još uvek samo na nivou FBiH i bez konkretne strategije i mera podsticaja za razvoj na skoro svim nivoima. Uprkos ovom otežanom sistemu, u BiH su u kratkom roku evidentirani određeni pomaci, ali ne i dovoljni. Ovde, dakle, imamo priliku da sagledamo primere pozitivne prakse i načine prevazilaženja izazova iz zemalja EU i regiona, te da brzo reagujemo kroz uvođenje poreskih olakšica, podsticaja, razvoj infrastrukture i unapređenje gradskog prevoza – rekla je Karahasanova.

Udruženje za elektromobilnost i Udruženje ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori FBiH inicirali su uvođenje subvencije kako bi motivisali fizička ali i pravna lica na nabavku ekološki prihvatljivih vozila. Tu su se vodili dobrim praksama EU, tako su u prve dve godine podsticaji bili aktuelni za električna vozila, plug-in hibride i hibridna vozila, dok prošle godine u programu podsticaja nisu bila uključena hibridna vozila, već samo električna (iznos podsticaja 10.000 KM) i plug-in hibridi sa emisijom CO2 manjom od 50 g/km (7.000 KM).

U FOKUSU:

– Evidentan je porast interesa, pogotovo pravnih lica zbog ušteda koje ostvaruju, naročito u domenu potrošnje električne energije u odnosu na potrošnju goriva potrebnog za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Subvencije jesu potrebne i od velikog značaja, pogotovo u inicijalnim fazama razvoja elektromobilnosti, ali ne i dovoljne. Uz subvencije je neophodan i niz drugih podsticaja, pogotovo u pogledu infrastrukture, jer porast vozila znači i veća potreba za brojem punjača, pogotovo brzih (DC), njihovom raspoloživosti i pratećom infrastrukturom – ističe Karahasanova.

Od ostalih podsticaja izdvaja suspenziju carine pri uvozu električnih vozila, odnosno smanjenju iste na pet odsto za hibridna vozila, gde je ovaj podsticaj aktivan već nekoliko godina na nivou BIH, dok su subvencije, nažalost, bile samo u Federaciji.

Kada je u pitanju infrastruktura koja bi trebalo da prati broj električnih automobila, glavna prepreka je kompleksna administracija u većini kantona kada se govori o FBIH, kao i cena priključka, koja je često demotivišući faktor.

– Možemo konstatovati da u BiH postoji značajan broj privatnih kao i polujavnih i javnih AC punionica. Ono što nedostaje jeste mreža DC punionica na auto-putevima i prometnim magistralnim cestama. Kao primer navodimo da zasad na delimično izgrađenom međunarodnom koridoru Vc auto-puta imamo svega jednu DC punionicu – rekla je naša sagovornica.

Dok je u EU skoro polovina novih gradskih autobusa bila bez emisija u 2024. godini, BiH tek čini prve korake na ovom planu.

Udruženje za elektromobilnost je sa članicama Udruženja i Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH iniciralo suspenzije carina pri uvozu električnih autobusa. Ističu da je paralelno potrebno izgraditi odgovarajuću infrastrukturu, za šta je potreban i finansijski podsticaj.

Udruženje čini preko 50 subjekata iz javnog i privatnog sektora, iz oblasti automobilske industrije, elektroenergetike, elektroindustrije, saobraćaja, zaštite životne sredine, distribucije nafte i naftnih derivata, kao i subjekti iz drugih delatnosti. Kako navodi Karahasanova, ta šarenolikost sektora i ekspertiza čine Udruženje jakim i specifičnim u odnosu na druga sličnog tipa.

Ključne teme kojima se bave su suspenzija carine, subvencije, infrastruktura i promocija, gde svaka navedena tema ima brojne podteme.

– Pored okupljanja zaista velikog broja članica iz različitih grana privrede, najveći uspeh Udruženja za elektromobilnost svakako su iniciranje uspostavljanja zakonskog i podsticajnog okvira za elektromobilnost u BiH. Konkretno izdvajamo usvajanje suspenzije carina na uvoz električnih vozila na državnom nivou, uvođenje subvencija u FBiH za kupovinu električnih vozila, uspehe u pojedinačnim kantonima u olakšanim procedurama izgradnje punjača, a na predlog Udruženja – zaključila je naša sagovornica.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Španija predstavila izveštaj o uzrocima nestanka struje

Foto-ilustracija: Unsplash (rocco-stoppoloni)

Ministarstvo za ekološku tranziciju i demografski izazov Vlade Španije predstavilo je izveštaj u kojem su analizirane okolnosti energetske krize od 28. aprila 2025. godine.

Kako je istakla ministarka Sara Aagesen, odbor čiji je zadatak bio da identifikuje uzroke nestanka struje i predloži poboljšanja radio je neprestao i to uspeo u kraćem roku od zahtevanog od strane EU.

Navela je da nema dokaza o sajber incidentu ili sajber napadu kao uzroku energetske krize, ni kod operatora sistema niti na bilo kojem drugom nivou. Međutim, odbor je identifikovao ranjivosti, nedostatke i loše konfigurisane sigurnosne mere koje bi u budućnosti mogle izložiti mreže i sisteme potencijalnim rizicima.

Do nestanka struje došlo je usled više faktora, a pre svega elektroenergetski sistem nije raspolagao dovoljnim kapacitetom za dinamičku kontrolu napona.

Pročitajte još:

„Kapaciteti su nedostajali ili zato što nisu bili dovoljno programirani, ili zato što oni koji su bili programirani nisu osiguravali potrebne usluge u skladu s propisima, ili je bila reč o kombinaciji oba razloga”, objasnila je Aagesen.

Drugi uzrok bila je činjenica da su oscilacije destabilizovale sistem – operator je primenio propisane mere, ali su te mere dovele do još većeg porasta napona. Treći uzrok bila su nizana isključenja, od kojih su neka dodatno pogoršala porast napona.

Istaknuto je da napon ranije bio efikasno kontrolisan, izbeglo bi se dostizanje „tačke bez povratka”.

Kako bi se u budućnosti izbegli ovakvi scenariji, najavljeno je niz inicijativa od kojih su neke jačanje kapaciteta za kontrolu napona, ubrzanje planiranja transportne mreže i unapređenje međusobnih energetskih veza sa drugim zemljama.

U istrazi je učestvovalo više od 75 osoba, raspoređenih u šest timova, uz javno-privatnu koordinaciju i analizu sprovedenu na tri nivoa: kod operatora sistema, u centrima za upravljanje širom zemlje i u postrojenjima za proizvodnju električne energije.

Jasna Dragojević

Otvorena javna rasprava o zakonu koji reguliše promet drveta i drvnih proizvoda

Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je održavanje javne rasprave o Nacrtu zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, koja će trajati od 16. juna do 5. jula 2025. godine.

Cilj ovog zakona je unapređenje sistema očuvanja šuma i podizanje nivoa zaštite životne sredine, uz poseban akcenat na očuvanje biodiverziteta i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Jedna od ključnih novina predviđa zabranu stavljanja na tržište drveta koje je nezakonito posečeno, kao i proizvoda koji su od takvog drveta napravljeni. Zakon jasno definiše da će drvo i drvni proizvodi koji poseduju FLEGT ili CITES dozvolu biti smatrani zakonito sečenim.

Odredbe zakona se neće primenjivati na proizvode ili njihove delove napravljene od drveta koje je već završilo svoj životni ciklus i koji bi se inače tretirali kao otpad, u skladu sa propisima o upravljanju otpadom.

Pročitajte još:

Tekst nacrta zakona biće dostupan na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i na Portalu „e-Konsultacija”. Svi zainteresovani mogu svoje primedbe, sugestije i predloge dostaviti elektronski na e-mail adresu: drvoidrvniproizvodi@minpolj.gov.rs (uz naznaku „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda”), ili poštom na adresu Ministarstva: Nemanjina 22–26, 11000 Beograd.

Javna rasprava biće sprovedena i kroz okrugle stolove, o čijim terminima i lokacijama će javnost biti blagovremeno obaveštena putem sajta Ministarstva.

Ministarstvo poziva sve relevantne institucije, privredne subjekte, udruženja, stručnu javnost i ostale zainteresovane strane da se aktivno uključe u proces konsultacija i doprinesu kvalitetnijem oblikovanju budućeg zakonskog okvira.

Energetski portal

Srbija priprema uvođenje cene emisije CO₂ u skladu sa CBAM mehanizmom

Foto-ilustracija: Unsplash (jas-min)

U Srbiji su u toku pripreme za uvođenje cene emisije ugljen-dioksida, u skladu sa zahtevima koje postavlja Mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM), instrument Evropske unije za smanjenje emisija iz uvoza. U Ministarstvu rudarstva i energetike trenutno se izrađuje analiza koja će utvrditi cenu ugljenika za proizvode obuhvaćene ovim mehanizmom.

Procena uticaja CBAM uredbe već je sprovedena za sektor proizvodnje električne energije. Srbija je, prema navodima iz Ministarstva, jedina ugovorna strana Energetske zajednice koja je pripremljenaza implementaciju  MRV (sistem za merenje, izveštavanje i verifikaciju) sistema, u skladu sa zakonodavstvom EU, što je ključni preduslov za dalje korake u primeni CBAM-a, objasnila je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Jovana Joksimović, na regionalnoj konferenciji posvećenoj uvođenju Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM) u Privrednoj komori Srbije.

Evropska komisija prihvatila je alternativne mogućnosti za fleksibilniji pristup određivanju cene emisija u zemljama Energetske zajednice, uključujući karbonske takse i sisteme trgovine emisijama sa unapred utvrđenim cenama. Prihodi ostvareni kroz ove mehanizme, prema evropskoj regulativi, moraće biti usmereni isključivo ka projektima dekarbonizacije i energetske tranzicije.

Pročitajte još:

Primena CBAM-a najviše pogađa sektore sa visokim emisijama, među kojima je i proizvodnja električne energije. Srbija izražava zabrinutost zbog načina obračuna indirektnih emisija, posebno zbog razlika u faktorima emisije za električnu energiju i njenoj upotrebi kao ulaznom energentu u drugim industrijama.

Kao potencijalno rešenje, predloženo je da se tokom prelaznog perioda razmotri uvođenje jedinstvene metodologije, koja bi uzimala u obzir nacionalni energetski miks, čime bi troškovi CBAM-a bili manji u zemljama koje povećavaju udeo obnovljivih izvora energije. Takođe se ukazuje na rizik da bi uvođenje CBAM-a bez usklađivanja moglo da uspori procese integracije tržišta električne energije u regionu.

„Evropska mreža operatora prenosnog sistema predložila je Evropskoj komisiji da razmotri reviziju metodologije tokom prelaznog perioda kako bi se osigurao pravedan i dosledan pristup. Jedinstvena metodologija podstakla bi investicije u OIE, podržala zajedničke klimatske ciljeve i pravednu tranziciju ka dekarbonizovanoj ekonomiji. Ekonomske implikacije primene CBAM-a zahtevaju pažljivo razmatranje, posebno u pogledu njegovog potencijala za nesrazmerne efekte na region Zapadnog Balkana. Očekujemo da će Evropska komisija prihvatiti faktor emisije nacionalnog miksa u primeni CBAM-a za električnu energiju, što znači da bi se troškovi CBAM-a smanjivali povećavanjem udela OIE”, rekla je Jokssimović, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Energetski portal

Ugalj guši Balkan: BiH predvodi po emisijama SO₂

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) iz termoelektrana na ugalj u regionu premašilo je zakonske granice za čak šest puta 2023. godine, a smatra se da su nakon toga brojke nastavile samo da rastu, navodi se u sedmom izdanju izveštaja Bankwatcha Uskladiti ili Zatvoriti, koji je objavio Centar za životnu sredinu u saradnji sa Aarhus Centrom u BiH.

Emisije sumpor dioksida bile su iznad zakonskih u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Koncentracija prašine je bila 1,9 puta veća od dozvoljene, a zagađenje azotnim oksidima bilo je 1,4 puta iznad limita.

Iako je prošlo sedam godina od isteka roka za usklađivanje s Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCPD) u okviru Energetske zajednice, nijedan operater nije sankcionisan zbog kršenja ovih propisa.

„Čak šest blokova u regionu premašilo je u 2024. godini svoje dozvoljene emisije SO2  za više od deset puta, a četiri od njih se nalaze u Bosni i Hercegovini – Ugljevik, Gacko, Tuzla 6 i Kakanj 7. Po prvi put su BiH termoelektrane bile najveći emiteri SO2 u regionu, sa 212.840 tona”, navodi se u izveštaju.

Pročitajte još:

U 2023. godini, termoelektrane na ugalj u Srbiji, obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su najveći emiteri SO2 sa 296.011 tona, a pratila ih je Bosna i Hercegovina sa 181.807 tona.

Emisije SO2 u termoelektranama obuhvaćenim NERP-om u Srbiji znatno su porasle u odnosu na 2022. godinu, kada su emitovale 261.217 tona SO2, dok su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini ostale gotovo iste (182.667 tona u 2022. godini).

Najveće  emisije u BiH i u regionu dolaze iz TE Ugljevik, uprkos instaliranom postrojenju za odsumporavanje, koje očigledno nije radilo redovno tokom 2023. godine.

TE Nikola Tesla B u Srbiji je takođe imala izuzetno visoke apsolutne emisije SO2 u 2023. godini – 92.260 tona.

U 2023. godini najmanje četiri postrojenja prekoračila su svoje maksimalne vrednosti za emisije sumpor-dioksida za više od deset puta: TE Ugljevik (BiH) 10,7 puta, TE Kakanj 7 (BiH) 10,7 puta, TE Bitola 1 i 2 ( Sjeverna Makedonija) 10,6 puta, kao i Kostolac A2 (Srbija) 10,5 puta.

Izveštaj navodi da Severna Makedonija koja je inače regionalni lider u pogledu solarnih instalacija odstupa od NECP, „baveći se skupim planovima za korišćenje gasa, odlažući datum postupnog ukidanja uglja sa 2027. godine na 2030.”

Podaci o emisijama iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu prikupljeni su iz EIONET Central Data Repository.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

Energetski portal

Usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha – pooštrene kazne za zagađivače

Foto-ilustracija: Pixabay

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zaštiti vazduha, krovni dokument na osnovu kojeg će se u ovoj oblasti uvoditi značajne novine, sa ciljem efikasnije zaštite vazduha, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov navela je da ovaj dokument nije menjan od 2009. godine, a sada su nova rešenja usklađena sa regulativom Evropske unije.

Prema njenim rečima, usvajanjem Zakona o zaštiti vazduha Srbija je napravila značajan korak napred nakon što je uočena potreba za usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom.

„Neke od izmena su profesionalizacija procesa merenja posebne namene, zatim to što je napravljena jasna distinkcija između podataka i informacija, kao i veća transparentnost kroz sveobuhvatnije konsultacije i veće učešće javnosti u postupcima donošenja kratkoročnih akcionih planova kvaliteta vazduha”, rekla je Pavkov.

Pročitajte još:

Novim Zakonom je proširena kaznena politika, precizirani su rokovi u kojima su nadležni organi obavezni da upoznaju javnost sa rezultatima merenja zagađujućih materija, a  precizirane su i obaveze i detaljnije je regulisana nadležnost inspektora što omogućuje bolju primenu zakona.

Ministarka je istakla da je novim Zakonom stvoren normativni okvir za efikasniju primenu mera zaštite vazduha u praksi.

„Pozitivan doprinos je što smo novim rešenjima omogućili da se na odgovoran način realizuju međunarodno preuzete obaveze Republike Srbije u oblasti zaštite vazduha i ozonskog omotača. Takođe, važno je što smo do ovog propisa stigli kroz višemesečni transparentan postupak javne rasprave, uključujući i aktuelnu sednicu Skupštine Srbije. Tokom postupka izrade nacrta zakona, bila je uključena naučna i stručna javnost, kao i civilni sektor”, rekla je Pavkov.

Ona je istakla da je pristiglo više od 500 predloga za unapređenje Zakona dok je još bio u fazi nacrta, a da su svi relevantni i usvojeni.

Međutim, nekoliko udruženja iz Srbije izrazilo je zabrinutost povodom novog Zakona o zaštiti vazduha, navodeći da ne rešava ključne probleme u oblasti zaštite vazduha, i da je proces izrade zakona trebalo da bude transparentniji.

Ključni problemi koji ostaju nerešeni uključuju nedostatak obavezujućeg, kontinuiranog monitoringa kvaliteta vazduha, neadekvatne odredbe za hitne ekološke incidente, nedostatak nacionalnog plana za smanjenje emisija iz termoelektrana, kao i neefikasne nadzorne i kaznene odredbe, navode udruženja.

Energetski portal

Dok se petina čeličnog otpada izvozi iz EU, automobilska industrija koristi tek šest odsto

Foto-ilustracija: Unsplash (maksym-kaharlytskyi)

Evropska automobilska industrija, drugi najveći potrošač čelika u EU, suočava se sa već poznatim problemom — kako da pređe sa tradicionalne, visoko-emisione proizvodnje na cirkularni model. Iako čelik može da se reciklira gotovo u potpunosti, u proizvodnji automobila, reciklirani čelik trenutno čini svega šest odsto korišćenog materijala.

Razlog leži u načinu na koji se automobili recikliraju. Kada vozila na kraju radnog veka završe u reciklažnim centrima, ona se usitnjavaju zajedno sa raznim drugim materijalima, uključujući i bakar iz kablova. Takav čelik nepodoban je za ponovnu upotrebu u automobilskoj industriji, jer čak i minimalna primesa bakra utiče na strukturu materijala, objašnjeno je u izveštaju organizacije Transport & Environment.

Kako bi se to promenilo, Evropski parlament razmatra izmene Uredbe o vozilima na kraju životnog veka, koje bi mogle da uvedu obavezne ciljeve za upotrebu recikliranog čelika u novim vozilima. Predlog je da taj udeo dostigne 30 odsto do 2030. godine, što bi dalo snažan podsticaj reciklažnoj industriji da investira u napredne procese izdvajanja i prerade sirovina.

Pročitajte još:

Ključna prepreka leži u dodatnim troškovima: reciklaža visoko-kvalitetnog čelika zahteva odvajanje bakra pre procesa usitnjavanja, kao i dodatnu obradu otpada. Bez jasne potražnje, reciklažni centri nisu spremni da snose te troškove. Tek uvođenjem zakonskih ciljeva, EU bi stvorila tržište koje bi opravdalo ovakva ulaganja.

Izveštaj organizacije Transport & Environment ističe i potrebu za uvođenjem kvalitativnih standarda. Da bi čelik bio pogodan za automobilsku proizvodnju, sadržaj bakra u otpadu mora biti manji od 0,1 odsto. Trenutno se, bez posebne obrade, ova vrednost kreće i do četiri puta više. Međutim, čak i jednostavne intervencije — poput uklanjanja glavnog kablovskog svežnja pre usitnjavanja — mogu značajno smanjiti kontaminaciju.

Još jedna ključna preporuka odnosi se na uvođenje zahteva za lokalni sadržaj. Trenutno se petina čeličnog otpada iz EU izvozi, iako je reciklirani čelik znatno jeftiniji od primarnog. Ako bi EU obavezala proizvođače da koriste lokalno reciklirani materijal, to bi dodatno ojačalo evropsku reciklažnu industriju i smanjilo zavisnost od uvoza sirovina.

Energetski portal

Nevidljivo zagađenje pod satelitskim okom: PM1 čestice mapirane prvi put u SAD

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristen Morith)

Korišćenjem napredne satelitske tehnologije, po prvi put je izvedena sveobuhvatna 25-godišnja analiza prisustva PM1 čestica u vazduhu širom Sjedinjenih Američkih Država. Ova revolucionarna studija, objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health, otkriva kako šumski požari, saobraćajne emisije i industrijski zagađivači oblikuju kvalitet vazduha koji svakodnevno udišemo.

Za razliku od poznatijih PM2.5 čestica (manjih od 2,5 mikrona), PM1 čestice — prečnika manjeg od jednog mikrona — gotovo u potpunosti izmiču filtraciji u ljudskom organizmu i mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe. Istraživači sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu po prvi put su kvantifikovali količinu ovih submikronskih čestica tokom proteklih četvrt veka.

Kako bi došli do tačnih procena, naučnici su koristili poznate odnose između glavnih komponenti PM2.5 čestica – uključujući sulfat, nitrat, mineralnu prašinu i druge – da bi izračunali koncentracije PM1.

Prvi autor studije, Či Li, istakao je da novi podaci predstavljaju ključnu osnovu za buduća istraživanja uticaja submikronskih čestica na zdravlje ljudi i ekosisteme. Prema njegovim rečima, PM1 čestice u atmosferi pretežno potiču iz direktnih emisija, poput crnog ugljenika iz dizel motora ili dima od šumskih požara, ali se mogu formirati i sekundarno, putem hemijskih reakcija sumpor-dioksida i azotnih oksida u atmosferi.

Pročitajte još:

Oslanjajući se na ekspertizu u oblasti daljinske detekcije i modelovanja atmosferskih aerosola, tim istraživača postavio je temelje za buduće politike zaštite vazduha koje se zasnivaju na preciznim, naučno verifikovanim podacima.

Profesor Džej Tarner, koautor studije sa Univerziteta Džejms Makelvi, podsetio je da su još 1997. godine pri uvođenju standarda za kvalitet vazduha postojale ozbiljne diskusije o tome da li treba regulisati PM1 ili PM2.5 čestice. Zbog tadašnjeg nedostatka podataka, izabrane su PM2.5 čestice.

Za razliku od zemalja poput Kine, koje već imaju uspostavljene nacionalne sisteme za praćenje PM1 čestica, Sjedinjene Države su do sada zaostajale u ovom segmentu.

Sledeći korak u istraživanju uključivaće saradnju sa epidemiolozima kako bi se utvrdila povezanost izloženosti PM1 česticama sa konkretnim zdravstvenim ishodima.

Milena Maglovski

Da li će se skok cene sirove nafte preliti u poskupljenje goriva na pumpama

Foto-ilustracija: Unsplash (david-thielen)

Cena sirove nafte porasla je u petak za desetak odsto zbog izraelsko-iranskog sukoba. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija objašnjava za RTS da su u Srbiji cene benzina i dizela porasle u petak za dva dinara što je posledica, ne promene cene sirove nafte, nego promene cene derivata. Tržište derivata nafte je donekle drugačije – drugačije se kreće u odnosu na tržište sirove nafte, podseća Mićović.

Još veće poskupljenje se očekuje u slučaju da Iran ostvari pretnju da će blokirati plovidbu Ormuskim moreuzom, kojim se na svetsko tržište isporučuje čak petina ukupne količine nafte.

Cena sirove nafte porasla je u petak za desetak odsto. Bio je to, kažu, najveći skok njene cene u jednom danu u poslednje tri godine.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da je to dešavanje posle napada na Ukrajinu, kada su cene nafte naglo skočile.

Dodaje da se vikendom uopšte ne trguje na tržištu nafte, tako da su cene od petka, a danas će biti poznate tek kad prođe dan – su zapravo dnevne cene.

„Daleki Istok se probudio ranije i oni su već krenuli sa trgovinom. Cene su malo porasle, jedva sa 74 na 75, vrlo su male razlike, ali to su dnevne fluktuacije, to ne znači da će na kraju dana biti te cene. Niko ne može da zna šta će se desiti”, naveo je Mićović.

Skok cene sirove nafte i poskupljenje na pumpama

U petak su cene goriva u Srbiji porasle za dva dinara, i benzina i dizela, što je posledica ne promene cene sirove nafte, nego promene cene derivata. Tržište derivata nafte je donekle drugačije – drugačije se kreće u odnosu na tržište sirove nafte, podseća Mićović.

Naravno, da cena sirove nafte na kraju utiče na cenu derivata, ali ne mora da bude ni dominantna, navodi generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija.

„Znači, ako raste nafta, rastu derivati, ali koliko i koliko odložno to zavisi. Ako se cene budu smirile, vrlo moguće da se uopšte neće odraziti na cene goriva”, navodi on.

Ali s druge strane, posledica ova dva dinara povećanja je zapravo, kako kaže, posledica rasta kotacija benzina i dizela u prethodnih pet dana, tako da smo nezavisno od Irana, imali kao skok.

Prema njegovim rečima, ulazimo u jun, malo se više putuje, to je jedan sezonski pik koji se obično dešava.

Pročitajte još:

Ograničene cene, sankcije koje prete NIS-u…

Cene goriva su ograničene u Srbiji. „Naše tržište nije slobodno i to jeste jedna vrsta rizika, koliko god država bude želela da simulira realno stanje na tržištu, to je nemoguće raditi i nije dobro. To je jedna vrsta rizika u poslovanju tržišta. Druga vrsta rizika koju mi imamo, specifično u Srbiji, to su sankcije koje prete NIS-u”, napominje Mićović.

U spornoj situaciji, dolazi nam sad i ovako jedan veliki poremećaj. navodi Mićović.

„Ne možemo Srbiju izolovati od spoljnog uticaja. Onih 20 odsto koji se uvozi, nije malo. Kod derivata nafte, jedna odsto kad vam fali, koji je to jedan odsto potrošača koji će ostati bez goriva”, upitao je Mićović, dodajući da je to veliki poremećaj.

Cena nafte i napad na iranska postrojenja

„Jesu malo veće tenzije, podignu se odmah cene osiguranja, ali se nafta iz Irana izvozi, bez obzira na sukob. I dok je tako, biće dovoljno nafte”, dodaje Mićović.

Ističe da Iran danas dosta izvozi u Kinu, Indoneziju, Maleziju, istočni deo sveta, i ukoliko bi ostali bez iranske nafte, morali bi da se okrenu izvorima kojima smo se i mi, i ceo drugi svet okrenuli, i to je već ozbiljna nepravnoteža, podvlači Mićović.

Drugi problem je da ukoliko se Iranu onemogući izvoz nafte, on će verovatno posegnuti za onom svojom čuvenom pretnjom – blokada Ormuskog moreuza, gde Saudijska Arabija i Kuvajt zapravo ne bi mogli da izvoze naftu. To je drugi poremećaj, to se već naduvava, napominje Mićović.

Koliko je realna blokada Ormuskog moreuza

Ukazuje da Iran nikada nije potpuno blokirao Ormuski moreuz. „Bez obzira što se o njemu puno priča, prvi put 2011. ili 2012. godine problem je bio nuklearni program Irana, onda su uvedene sankcije i zaprećeno je da će biti blokiran, ali nije blokiran”, podseća Mićović.

„Nije blokiran i zbog toga što bi kad bi blokirao Ormuski moreuz, Iran blokirao i svoj izvoz. Tako da je to sve isprepleteno i nije tako jednostavno. On ima izvozne luke i u Omanskom zalivu, van tog tesnaca. Znači, ima alternativa, ali ne da zameni celokupan izvoz. Tako da to još uvek ostaje kao pretnja”, zaključio je Tomislav Mićović.

Izvor: RTS

BiH: Treba li prelazni period za CBAM produžiti do 1. januara 2027.godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Na prvom panelu ovogodišnjeg Simpozijuma EPCG NET 2025, Sanel Buljubašić, generalni direktor Elektroprivrede BiH govorio je o mehanizmima CBAM-a (Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici) i o EU ETS sistemu trgovine emisijama.

„Na državi je da hitno donese zakone o regulisanju emisija ugljenika u međunarodnoj trgovini, kako privreda, posledično i stanovništvo, ne bi imali još veće troškove i probleme. Izvoznici iz Bosne i Hercegovine od 01. januara 2026.godine, moraju plaćati CBAM taksu za svaki evro proizvoda koji se iz BiH izvoze u zemlje EU”, kazao je Buljubašić.

Istakao je da zajedničkim delovanjem prema Energetskoj zajednici i Evropskoj komisiji, zemlje grupe WB6, odnosno šest zemalja regiona Zapadni Balkan, mogu omogućiti bolje uslove za održivu tranziciju i postizanje obavezujućih ciljeva.

Tokom izlaganja učesnici panela su naglasili da Evropa ne odustaje od Mehanizama za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM), te da je njegova primena problem svih elektroprivreda regiona koji se dominantno oslanjaju na primenu uglja u proizvodnji električne energije.

Pročitajte još:

Panelisti su ukazali da je u sektoru električne energije, CBAM naišao na određene izazove jer predviđa naplatu za emisije koje se nisu nužno dogodile, što se smatra značajnim nedostatkom.

Istaknuto je da je električna energija iz obnovljivi izvora posebno pogođena zbog toga što ne samo da će platiti za emisije koje nisu proizveli, već će snositi i dodatne troškove jer, ova situacija proizlazi iz trenutnih pravila CBAM regulative koja ne pravi jasnu razliku između izvora električne energije. Tokom disusije je izraženo nadanje da će 1. jula ove godine biti prilika da se Evropskoj komisiji ukaže na nesavršenosti, te da će doći do izmena u implementacionim aktima kako si se CBAM racionalizovao i prilagodio stvarnosti tržišta električne energije.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) predložila je Evropskoj komisiji da produži prelazni period za Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) do 1. januara 2027. godine.

EPCG NET Budva, jedan je od najeminentnijih energetskih skupova u regionu jugoistočne Evrope. Okuplja između 200 i 250 učesnika, među kojima su najreferentnija regionalna i evropska imena iz oblasti elektroenergetike, univerzitetske profesore, naučne radnike, predstavnike energetskih kompanija i drugih subjekata.

Energetski portal

Severna Makedonija korak bliže jedinstvenom tržištu električne energije EU

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashes Sitoula)

Na nedavno održanoj sednici Vlade Republike Severne Makedonije, Nacionalni operator tržišta električne energije (MEMO) zvanično je imenovan za nominovanog operatora tržišta električne energije (NEMO) za naredni četvorogodišnji period.

NEMO (Nominated Electricity Market Operator) je ključna institucija u procesu povezivanja nacionalnog tržišta električne energije sa jedinstvenim evropskim tržištem, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije.

Imenovanje MEMO-a za ovu funkciju zasniva se na novom Zakonu o energetici, koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i dobio je podršku Sekretarijata Energetske zajednice još u fazi izrade.

Vlada je donela odluku na osnovu mišljenja Regulatorne komisije za energetiku, a time je otvoren put za jače povezivanje makedonskog tržišta sa tržištima zemalja EU, poput Grčke i Bugarske, u segmentima „dan unapred” i „unutardnevno tržište”.

Pročitajte još:

Generalni direktor MEMO-a, Zoran Đorđijevski, izjavio je da imenovanje za NEMO predstavlja priznanje uloženog rada i vizije funkcionalnog i integrisanog makedonskog tržišta.

„Uspešno poslovanje Makedonske berze električne energije u poslednjem periodu, zahvaljujući poverenju koje nam učesnici na tržištu svakodnevno ukazuju, još je jedna potvrda naše kontinuirane posvećenosti realizaciji ovog strateškog cilja”, poručio je Đorđijevski.

Očekuje se da ovaj korak donese veću likvidnost, optimalnu prekograničnu raspodelu kapaciteta, bolju integraciju obnovljivih izvora i dodatnu sigurnost snabdevanja električnom energijom kroz tržišne mehanizme koji su transparentni i usklađeni sa evropskim pravilima.

Energetski portal

Da li će Evropa profitirati od zelene avijacije?

Foto-ilustracija: Unsplash (Ross Parmly)

Evropa ima potencijal da bude predvodnik u razvoju e-goriva, odnosno najperspektivnijeg održivog avionskog goriva (SAF), ali ozbiljne prepreke u proizvodnji i investicijama prete da joj oduzmu prednost koju je do sada imala kao pionir u ovoj oblasti, navodi se u izveštaju organizacije Transport & Environment (T&E). 

Problemi u razvoju projekata e-kerozina u Evropi su visoki troškovi energije, nedostatak infrastrukture, kao i izazovi u pribavljanju CO₂ koji je neophodan za proizvodnju ovog goriva.

Izveštaj navodi da je za izgradnju jedne fabrike e-kerozina potrebno između jedne i dve milijarde evra, što do 2030. godine znači ukupne potrebe od čak 10 do 20 milijardi evra. 

Planirano je oko 40 velikih projekata u Evropi, sa potencijalom proizvodnje e-kerozina od gotovo tri miliona tona godišnje, što bi pokrilo oko pet odsto potreba evropskog aviosaobraćaja za gorivom. 

Napretku Evrope u ovom sektoru doprinela je EU uredba o održivim avio-gorivima – ReFuelEU, koja postavlja konkretne ciljeve za upotrebu e-goriva u avijaciji. Međutim, nijedno od identifikovanih velikih proizvodnih postrojenja još nije u izgradnji, a  samo četiri su u poodmakloj fazi razvoja. 

Pročitajte još:

Spor napredak uglavnom je rezultat brojnih izazova, pri čemu je nedostatak finansiranja najveća prepreka, dok su tradicionalni snabdevači gorivom uglavnom izostali iz ovih planova. 

„EU zakon o održivim avio-gorivima pokrenuo je revoluciju e-kerozina u Evropi – ali proizvođači goriva još ne koriste taj potencijal. Bez većeg broja konačnih investicionih odluka, cilj EU za 2030. godinu i planovi da profitira od zelene avijacije neće uspeti. Da bi uspeli, ovi projekti moraju imati stabilan pravni okvir – što ReFuelEU već nudi – ali i jaku finansijsku podršku iz javnih fondova i privatnog kapitala”, izjavila je Kamil Mjutrel, službenica za politiku u oblasti avijacije pri T&E 

Dekarbonizacija avijacije

E-kerozin, predstavlja jednu od najvažnijih tehnologija za dekarbonizaciju avijacije i može smanjiti emisije CO₂ za više od 90 odsto u poređenju sa fosilnim kerozinom. 

Evropu ubrzano stiže Kina, koja je sada drugi najveći centar i ima najavljenih oko 10 velikih projekata, što čini otprilike 20 odsto globalnog kapaciteta. Sjedinjene Američke Države takođe ubrzavaju razvoj zbog čega Evropa mora brže delovati. 

Energetski portal

Podrška nuklearnoj energiji širom sveta ostaje stabilno visoka

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje su sproveli kompanija Savanta i energetska konsultantska kuća Radiant Energy Group, globalna podrška nuklearnoj energiji ostaje snažna. Istraživanje je obuhvatilo 31.831 ispitanika iz 31 zemlje, koje zajedno predstavljaju skoro dve trećine svetske populacije, a sprovedeno je u okviru indeksa stavova prema čistoj energiji (PACE).

Rezultati pokazuju da 46 odsto ispitanika podržava upotrebu nuklearne energije, dok je 23 odsto protiv, što znači da dvostruko više građana podržava nuklearne elektrane nego što im se protivi. U poređenju s prošlom godinom, zabeležen je pad protivljenja (sa 28 odsto na 23 odsto), dok je nivo podrške ostao stabilan.

U 22 od 31 zemlje, podrška premašuje protivljenje. Najviša podrška zabeležena je u Kini, Poljskoj i Rusiji, gde je čak tri puta veća od broja protivnika. Takođe, tri puta više građana širom sveta želi nastavak korišćenja nuklearne energije nego što ih podržava njeno gašenje. U većini zemalja više od 40 odsto ispitanika podržava izgradnju novih nuklearnih elektrana, saopšteno je na World Nuclear News.

Zanimljivo je da u zemljama kao što su Rusija, Poljska, Norveška, Finska, Holandija, Švedska i Francuska, podrška za subvencionisanje novih nuklearnih elektrana ne zaostaje za podrškom subvencijama za solarne ili vetroelektrane.

Pročitajte još:

Uprkos širokoj podršci, zabrinutost javnosti i dalje postoji. Čak 86 odsto ispitanika izjavilo je da ima zabrinutosti u vezi sa zdravstvenim i bezbednosnim rizicima nuklearne energije. Pored toga, 42 odsto smatra da je reč o izvoru energije sa malim ili nikakvim emisijama CO₂, dok 48 odsto veruje da su emisije umerene ili visoke. Ipak, u zemljama koje su ranije odlučile da napuste nuklearnu energiju – kao što su Nemačka, Tajvan, Japan, Južna Koreja i Švedska – nuklearna tehnologija se i dalje percipira kao najefikasnije sredstvo za smanjenje troškova energije.

Kada je reč o nuklearnom otpadu, zabrinutost je prisutna u gotovo svim zemljama, ali u manjoj meri tamo gde postoje razvijeni sistemi za njegovo skladištenje. Na primer, Finska, sa svojim podzemnim skladištem Onkalo, i Holandija, koja koristi nadzemno postrojenje COVRA, beleže znatno niži nivo zabrinutosti. Egipat i Turska, koje planiraju da svoje iskorišćeno gorivo vraćaju u Rusiju, takođe pokazuju manje negativne stavove po tom pitanju.

Mapa objavljena u okviru izveštaja jasno prikazuje podelu među zemljama koje koriste nuklearnu energiju i onima koje je nemaju. Među nuklearnim državama nalaze se SAD, Kanada, Francuska, Velika Britanija, Belgija, Švedska, Finska, Ukrajina, Rusija, Kina, Japan, Južna Koreja, Tajvan, UAE i Južnoafrička Republika. S druge strane, zemlje bez nuklearnih elektrana uključuju Italiju, Španiju, Norvešku, Tursku, Egipat, Vijetnam, Filipine, Singapur, Indoneziju, Tajland i Australiju.

U istraživanju su zastupljene sve G7 i BRICS zemlje, kao i 15 najvećih proizvođača nuklearne energije do 2023. godine, uz dodatne države koje razmatraju širenje svojih nuklearnih kapaciteta. Učesnici dolaze iz zemalja koje zajedno obuhvataju 85 odsto globalne potrošnje nuklearne energije, što čini ovo istraživanje jednim od najreprezentativnijih do sada.

Energetski portal

Grantovi za održive poslovne planove u iznosu od 45.000 evra širom Evrope

Foto-ilustracija: Pixabay (Charlie Wilde)

Energetske zajednice iz 27 zemalja članica EU, kao i Islanda, Moldavije, Severne Makedonije i Ukrajine, mogu se od 2. juna do 30. septembra 2025. godine prijaviti za bespovratna sredstva u iznosu od 45.000 evra po projektu, namenjenih razvoju održivih poslovnih planova za energetske inicijative građana.

Poziv je deo instrumenta koji finansira Evropska komisija, a sprovodi se u okviru šire podrške energetskoj tranziciji na lokalnom nivou, sa ciljem uključivanja građana u razvoj čistih i održivih izvora energije.

Pročitajte još:

Ukupno će biti dodeljeno više od 3 miliona evra kroz 73 inicijative, a grantovi su namenjeni pokrivanju svih koraka potrebnih za pripremu poslovnog plana: tehničke i finansijske analize, pravne procedure, studije izvodljivosti i druge pripremne aktivnosti.

Podrška je namenjena prvenstveno novim energetskim zajednicama koje žele da pokrenu projekte i obezbede finansiranje, ali mogu se prijaviti i već postojeće zajednice koje planiraju razvoj novih usluga.

Proces prijave prati mreža nacionalnih stručnjaka koji organizuju informativne sesije.

Energetski portal

1...545556...1,673Page 55 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs