Home Blog Page 55

EPCG pustila u rad solarnu elektranu u Nikšiću

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

U Nikšiću je otvorena solarna elektrana u sklopu kompleksa „EPCG-Željezara Nikšić“, snage 1 megavat, koja je puštena u rad tokom zvanične posete predsednika Skupštine Crne Gore, Andrije Mandića.

Crna Gora trenutno realizuje projekte solarnih elektrana ukupnog kapaciteta većeg od 300 megavata, dok je vetropark Gvozd u završnoj fazi izgradnje sa inicijalnih 50 megavata, uz dodatnih 20 megavata planiranih za proširenje. Istovremeno se razvijaju novi energetski kapaciteti na lokacijama Štedim, Krupac i Kapinovo polje, izjavio je predsednik Odbora direktora EPCG, Milutin Đukanović.

Pročitajte još:

U okviru modernizacije postojećih hidroenergetskih postrojenja, u HE Perućica se planira ugradnja osmog agregata snage 58 megavata. Pored toga, u toku je razvoj projekta tunelskog povezivanja akumulacija Krupac i Slano. EPCG razvija baterijske sisteme za skladištenje energije kapaciteta 240 megavat-sati, što je važno za stabilizaciju mreže u uslovima povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora, navodi se na sajtu Elektroprivrede Crne Gore.

U Nikšiću su instalirani prvi solarni moduli na prostoru „EPCG-Željezara Nikšić“, ali kompanija „EPCG-Solar-Gradnja“, koja zapošljava preko 500 radnika, najavila je još novih projekata — uključujući postavljanje solarnih panela na parking prostorima, uz integraciju punjača za električna vozila.

Energetski portal

EU: U prvom kvartalu 2025. proizvedeno 42.5 odsto električne energije iz OIE

Photo-illustration: Pixabay (seagul)

U prvom kvartalu 2025. godine, 42,5 odsto neto proizvedene električne energije u EU poticalo je iz obnovljivih izvora energije, saopštio je Eurostat.

Kada se ovi podaci porede sa istim periodom prošle godine primetan je pad od 4,3 odsto (46,8 odsto).

U saopštenju se ističe porast proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana.

„Značajan porast proizvodnje električne energije iz solarne energije (sa 40,9 TWh u prvom kvartalu 2024. na 55 TWh u prvom kvartalu 2025.) nije bio dovoljan da nadoknadi pad proizvodnje iz hidroelektrana i vetroelektrana (sa 260,5 na 218,5 TWh u istom periodu)”, navedeno je.

Pročitajte još:

Među zemljama EU, u prvom kvartalu 2025. Danska je imala najveći udeo obnovljivih izvora u neto proizvedenoj električnoj energiji – 88,5 odsto, zatim Portugal (86,6 odsto) i Hrvatska (77,3 odsto). Najniži udeli obnovljivih izvora zabeleženi su u Češkoj (13,4 dsto), Malti (14,4 odsto) i Slovačkoj (15,1 odsto).

U 19 zemalja EU, udeo obnovljivih izvora energije u neto proizvodnji električne energije smanjio se u prvom kvartalu 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, što je dovelo do značajnih promena u poretku. Ovo je povezano sa padom proizvodnje iz hidro i vetroelektrana. Najveći pad zabeležen je u Grčkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Većina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora u prvom kvartalu 2025. godine dolazila je iz vetra (42,5 odsto), hidroenergije (29,2 odsto) i solarne energije (18,1 odsto), a zatim iz sagorivih obnovljivih goriva (9,8 odsto) i geotermalne energije (0,5 odsto).

Energetski portal

Hrvatska pokrenula program za skladištenje energije, OIEH upozorava na ključne nedostatke

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Ministarstvo privrede Republike Hrvatske objavilo je Program dodele državne pomoći za postrojenja za skladištenje sopstvene proizvodnje električne energije, kao deo Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO). Program ima za cilj da podstakne razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije, ali je naišao na kritike Udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska (OIEH), koje upozorava na niz ograničenja koja bi mogla ugroziti njegovu efikasnost.

Kako se navodi u saopštenju OIEH-a, baterijski sistemi su ključni za stabilnost elektroenergetske mreže i širu integraciju obnovljivih izvora energije. Udruženje ističe da bi lokacija baterijskog sistema trebalo da bude jedan od glavnih kriterijuma za dodelu pomoći, jer upravo od nje zavisi stvarni doprinos stabilnosti i efikasnosti mreže.

Međutim, iz Programa su isključeni samostalni baterijski sistemi jer za njihovu podršku prethodno nije pribavljeno odobrenje Evropske komisije, što, prema OIEH-u, ukazuje na kašnjenje u pripremi dokumenta. Posebno zabrinjava činjenica da upravo ovakvi sistemi mogu imati ključnu ulogu u stabilizaciji mreže.

Još jedan ozbiljan nedostatak Programa je visoki minimalni prag za prijavu – čak milion evra. S obzirom na to da država pokriva najviše 30 odsto investicije, vrednost projekta mora biti najmanje tri miliona evra, što automatski isključuje domaćinstva, manja preduzeća i industrijske pogone sa sopstvenom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Dodatno, OIEH upozorava na nerealno visoku procenjenu cenu baterijskih sistema u Programu. Naime, planirana pomoć od 50 miliona evra predviđena je za 60 MWh skladišnih kapaciteta, što implicira trošak od skoro 2,8 miliona evra po MWh, iako tržišna cena ne prelazi 300.000 evra po MWh.

Kako bi se program učinio dostupnijim i efikasnijim, OIEH predlaže snižavanje minimalnog praga prihvatljivosti na 100.000 evra za sisteme unutar proizvodnih postrojenja. Takođe, predlaže se proširenje programa na tri grupe korisnika:

  • Domaćinstva sa solarnim elektranama, posebno ona koja ranije nisu dobila podršku;
  • Komercijalne i industrijske korisnike koji žele da povećaju svoju energetsku nezavisnost;
  • Velike mrežne baterijske sisteme, posebno na mestima gde je mreža opterećena, za koje OIEH u saradnji s EBRD-om već priprema studiju identifikacije zagušenih lokacija.

Udruženje zaključuje da je Program, iako dobro zamišljen, trenutno preusko postavljen i finansijski nepristupačan većem broju potencijalnih korisnika. Ako Hrvatska želi da unapredi otpornost elektroenergetskog sistema i ubrza zelenu tranziciju, neophodno je omogućiti dostupnost pomoći i manjim projektima, uz kriterijume koji odražavaju stvarne potrebe i mogućnosti svih učesnika u sistemu.

Energetski portal

Radovi na 125 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje 10.000 hektara oranica

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

U okviru projekta prenamene postojećih kanala u dvonamenske sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, započeti su novi radovi na deset lokacija širom Vojvodine. Novi zahvati obuhvataju teritorije opština Bač, Pećinci, Kikinda, Bečej, Žitište, Vrbas, Kula, Bačka Topola, kao i gradova Sombora i Vršca.

Planirani radovi obuhvataju oko 125 kilometara kanalske mreže, čime će biti omogućeno navodnjavanje na površini od približno 10.000 hektara.

Radovi se izvode u okviru postojećih sistema, među kojima su „Južni Banat“, „Plavna“, „Progarska Jarcina“, „Nakovski“, „Burza“, „Karađorđevo-Molin“, „Bačka“, „Zapadna Bačka“, „Srednja Bačka“ i „Krivaja“. U pitanju su nastavci ranije započetih faza ovog višegodišnjeg projekta, navodi se na sajtu preduzeća „Vode Vojvodine“.

Pročitajte još:

Aktivnosti na terenu podrazumevaju uklanjanje vegetacije, čišćenje i proširivanje kanala, transport izvađenog materijala na deponije, kao i sanaciju dotrajalih prelaza preko kanala koji služe za prolaz mehanizacije.

Ukupna vrednost ovih investicija procenjuje se na oko 550 miliona dinara, dok se prema planu, završetak radova očekuje do marta naredne godine..

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, koje sprovodi ove aktivnosti, do sada je radilo na ukupno 46 sistema, od kojih je 32 u potpunosti završeno i spremno za korišćenje u predstojećoj letnjoj sezoni.

Energetski portal

Napredak radova na kopu „Radljevo“ – Novi BTO sistemi za stabilno snabdevanje ugljem

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

O izgradnji dva BTO sistema (bager–transporter–odlagač) za površinski kop „Radljevo”, kao i aktivnostima koje se sprovode na izgradnji BTO sistema za površinski kop “Polje E”, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike razgovarali su sa predstavnicima „Elektroprivrede Srbije” i izvođačima radova.

Tom prilikom je analiziran trenutni stepen realizacije ovih projekata, a prepoznate su i kritične tačke uz razmatranje načina kako da budu prevaziđene.

Kako navode iz Ministarstva, strateški značaj realizacije projekata, posebno se ogleda u kontekstu povećanja kapaciteta na eksploataciji otkrivke, što je preduslov za stabilno i dugoročno snabdevanje ugljem termoelektrana.

Posebna pažnja usmerena je na napredak radova na površinskom kopu „Radljevo”, uz jasnu poruku da je neophodno pridržavanje ugovorenih rokova kako bi novi sistemi mogli da budu pušteni u rad tokom naredne godine.

Pročitajte još:

Na sastanku je istaknuto da je uvoz uglja značajno opao – u odnosu na isti period prošle godine, ove godine je uvezeno 55 odsto manje uglja. Takođe je naglašeno da EPS, u periodu remonta rudarskog sektora, trenutno raspolaže zalihama od preko 1,6 miliona tona uglja na deponijama.

Otvaranje novog kopa „Radljevo” vidi se kao ključni korak za dugoročno obezbeđivanje potrebnih količina uglja za termoelektrane u Obrenovcu. U tom smislu, sve buduće aktivnosti biće usmerene ka stvaranju potrebnih tehnoloških i infrastrukturnih uslova za nesmetanu eksploataciju uglja sa ovog lokaliteta.

Ukupna vrednost ulaganja u izgradnju dva BTO sistema na kopu „Radljevo” iznosi 180 miliona evra. Očekuje se da će njihovim puštanjem u rad tokom 2026. godine biti omogućena dodatna proizvodnja otkrivke u količini od 16 do 19 miliona kubnih metara godišnje, čime se stvaraju neophodni uslovi za eksploataciju uglja.

Energetski portal

Predstavljen izveštaj OECD-a o cenama energije i subvencijama na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

U Beogradu je predstavljen izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pod nazivom Cene energije i subvencije na Zapadnom Balkanu: Reforme za pravednu i zelenu budućnost, koji donosi preporuke za unapređenje energetske politike u regionu.

Prema rečima Aleksandra Zlatkovića, savetnika ministra rudarstva i energetike, izveštaj OECD-a ima veliku analitičku vrednost i ukazuje na moguće opcije za efikasnije korišćenje resursa u procesu energetske tranzicije.

Kada je reč o Srbiji, Zlatković kaže da su neke od preporuka već predviđene Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Republike Srbije (INEKP) za period do 2030. sa vizijom do 2050, kao ključnim dokumentom kojim naša zemlja definiše svoje ciljeve u procesu energetske tranzicije i dinamiku reformskih i investicionih mera.

On je dodao da će izradom i usvajanjem Akcionog plana pravedne tranzicije, za koji je prošle nedelje završena javna rasprava, biti zaokružen jedan ciklus u izradi strateških i planskih dokumenata u energetskom sektoru. 

Pročitajte još:

„Prvi naredni zadatak je usvajanje Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike, koja je usvojena prošle godine, a koji će razraditi mere predviđene strategijom i postaviti dinamički okvir”, rekao je Zlatković.

Izveštaj donosi pet ključnih preporuka za Srbiju: otvaranje tržišta električne energije, smanjenje fiskalnog opterećenja za podršku energetskom sektoru, rešavanje problema energetskog siromaštva i zaštita ranjivih kupaca, jačanje sprovođenja politika energetske tranzicije i omogućavanje većeg učešća preduzeća i domaćinstava u energetskoj tranziciji. 

Kako se navodi, glavna poruka izveštaja je da reforme podrške energetskom sektoru mogu omogućiti preusmeravanje javnih sredstava ka zelenoj tranziciji i unapređenju zaštite najranjivijih, u skladu sa Strategijom razvoja energetike i novim Zakonom o energetici.

Energetski portal

Električno vozilo od 7.000 dolara osvaja Japan– igračka za odrasle ili ozbiljno vozilo?

Foto: KG Motors

Volim kada me teme odvedu u Japan – zemlju u kojoj se tradicija i visoka tehnologija susreću na najneobičnije načine. Ovaj put, pažnju mi je privukao jedan izuzetno šarmantan mali automobil koji je u kratkom roku osvojio srca Japanaca.

Upoznajte Mibot – četvorotočkaš dužine svega 2,5 metra, savršeno prilagođen za vožnju kroz uske ulice japanskih gradova. Njegova cena od samo milion jena (otprilike 7.000 dolara) čini ga ne samo praktičnim, već i izuzetno privlačnim za širok krug kupaca.

Koliko atraktivan, pokazuje i podatak da je japanski startap KG Motors već primio preko 2.000 porudžbina do kraja maja 2025. godine. Prve isporuke očekuju se početkom 2026, a cilj je ambiciozan – proizvodnja 10.000 jedinica godišnje.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели mibot【KGモーターズ】 (@mibot_kg)

Iz kompanije poručuju da ih, pored tehnološke inovacije, vodi i želja da podstaknu promenu u životu i načinu razmišljanja.

“Uživanje u vožnji, verujemo, vodi ka istinski održivoj mobilnosti. Upravo tim pristupom želimo da izgradimo budućnost u kojoj će svako moći da kaže: ‘sutra je bolje od danas.’ Sloboda kretanja duboko je povezana sa ljudskim životom i željama. Kada je ta sloboda ograničena, ne trpi samo svakodnevica – već i naše nade i očekivanja od budućnosti”, navodi KG Motors u saopštenju.

(Ne tako) svetla budućnost?

Budući da sam jedno vreme imala priliku da sarađujem sa Japancima, vrlo dobro znam koliko je samački život postao raširen – i za mnoge ozbiljan izazov. U tom kontekstu, pitam se: da li je Mibot zapravo namenjen upravo toj grupi – ljudima koji žive sami, bilo po izboru ili iz nužde? Jer, ako jeste, onda cilja na većinu.

Naravno, mala i kompaktna vozila u Japanu već odavno imaju smisla. Ali vozilo sa samo jednim sedištem? To je već nešto sasvim drugo. Iako ima svojih prednosti, postavlja se pitanje: koliko je zaista praktično ako ste uvek osuđeni da putujete sami?

Da li ovaj koncept podrazumeva da pored Mibota posedujete i drugi, „pravi“ automobil – za vikende, izlete, porodična okupljanja? Mibot bi onda bio samo gradska igračka, dodatak, a ne osnovno prevozno sredstvo.

Domet od 100 kilometara ne zvuči naročito ubedljivo u kontekstu Tokija – grada koji se prostire na više od 2.000 kvadratnih kilometara. Ni maksimalna brzina od 60 km/h ne uliva mnogo poverenja. Budimo realni – svet se ubrzava, a u metropolama poput Tokija, sve se odvija tempom koji jedva pratimo. Da li će zaista neko izdvojiti 7.000 dolara da bi se kretao ovako sporo?

Ipak, nije sve tako crno. Mibot se može puniti na običnoj kućnoj utičnici za otprilike pet sati – što je prilično praktično. A uprkos svojim dimenzijama, ima i solidan prostor za prtljag – može da smesti dva kanistra od po 18 litara.

Ali ostaje ključno pitanje: da li Mibot zaista vredi tih 7.000 dolara? Pogotovo ako uzmemo u obzir da najprodavaniji japanski električni automobil – Nissan Sakura – košta oko 14.000 dolara, a komforno prevozi četiri osobe.

I, na kraju – da li bih ga ja kupila? Ne mogu reći sa sigurnošću. Mibot je simpatičan, ali da li je i racionalan izbor? O tome još razmišljam.

Milena Maglovski

Kako vodonik menja elektroenergetski sistem u EU?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Razvoj sektora vodonika, posebno elektrifikacija proizvodnje vodonika, značajno će uticati na elektroenergetski sistem. Uzimajući u obzir neizvestan razvoj ekonomije zasnovane na vodoniku, Evropska mreža operatera prenosnih sistema ( ENTSO-E) je objavila novi izveštaj u kojem dodatno istražuje integraciju vodonika u elektroenergetske sisteme i tržišta električne energije.

U izveštaju pod nazivom „Uticaj obnovljivog vodonika na elektroenergetski sistem: razvoj sektora, fleksibilnost i tržišni aspekti“ bavili su se vodonikom koji je proizveden iz obnovljivih izvora.

Potražnja za čistim vodonikom pokreće uvođenje elektrolizera, a do 2050. godine u Evropi će se najviše koristiti u industriji, saobraćaju i proizvodnji e-goriva. Trenutno zamišljena evropska vodonična ekonomija karakteriše se jazom između ambicioznih ciljeva EU u oblasti dekarbonizacije i vodonika s jedne strane, i nedostatka (obnovljivog) vodonika i nedovoljnog domaćeg proizvodnog kapaciteta s druge strane.

Kako se navodi u izveštaju, sada je cena obnovljivog vodonika (LCOH) znatno viša od cene alternative bazirane na fosilnim gorivima, čak i kada se uračunaju troškovi CO₂.

Pročitajte još:

U budućnosti se očekuje da će obnovljivi vodonik postati konkurentniji u poređenju sa drugim vrstama dekarbonizovanog vodonika, kao što su vodonik baziran na fosilnim gorivima, ali sa uključenim opcijama fleksibilnog rada i tehnologijama za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) ili drugim procesima koji su još uvek u fazi istraživanja i razvoja.

ENTSO-E predviđa da će se proizvodnja vodonika u EU takmičiti sa uvoznim vodonikom, uzimajući u obzir porez prema mehanizmu za prilagođavanje ugljenične granice (CBAM), koji će se postepeno povećavati.

„Direktan uticaj na elektroenergetske mreže imaće samo obnovljivi vodonik koji se proizvodi u zemlji pomoću elektrolizera povezanih na mrežu, što predstavlja samo deo ukupne potražnje za obnovljivim vodonikom”, navodi se u izveštaju.

Elektrolizeri, kao ključni uređaji u ovom procesu, mogu proizvoditi vodonik na različite načine i pod različitim uslovima rada, a njihova fleksibilnost i način povezivanja sa elektroenergetskom mrežom direktno utiču na stabilnost i efikasnost sistema. Zato je važno razvijati tehničke i regulatorne okvire koji će omogućiti elektrolizerima da istovremeno budu profitabilni i korisni za mrežu, prilagođavajući svoju proizvodnju potrebama sistema i tržišta.

Energetski portal

Vanredno uzorkovanje Kolubare kod Valjeva

Foto: Wikipedia/Boksi

Nakon što su nadležne službe prijavile moguće ispuštanje otpadnih voda u reku Kolubaru kod Valjeva, tim Agencije za zaštitu životne sredine odmah je izašao na teren radi vanrednog uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta vode.

Informacija o incidentu dostavljena je iz više izvora – Republičke direkcije za vode, Odeljenja vodne inspekcije i Odseka vodne inspekcije iz Loznice – uz jasnu preporuku da se hitno sprovede vanredno ispitivanje reke Kolubare na teritoriji opštine Valjevo, navodi Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Stručni tim Agencije za zaštitu životne sredine prikupio je četiri uzorka na dva lokaliteta – nizvodno i uzvodno od mesta gde je došlo do ispuštanja. Cilj je da se precizno utvrdi da li je došlo do zagađenja toka reke Kolubare i u kom stepenu.

Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno prati situaciju i poručuje da će građani biti blagovremeno obavešteni o rezultatima sprovedenog uzorkovanja čim oni budu dostupni.

Energetski portal

EU uložila 76 milijardi evra u zaštitu životne sredine u 2024. godini

Foto-ilustracija: Freepik (Oleksandr Ryzhkov)

Zemlje EU u 2024. godini uložile oko 76 milijardi evra u sredstva neophodna za pružanje usluga zaštite životne sredine, podaci su koje je objavio Eurostat.

Ove usluge uključuju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vozila za prevoz otpada, kupovinu zemljišta za stvaranje prirodnih rezervata i čišću opremu za proizvodnju.

Gotovo 47 milijardi evra (61,4 odsto ukupnih ulaganja u zaštitu životne sredine) potrošile su kompanije na kupovinu tehnologija i opreme za smanjenje pritisaka na životnu sredinu izazvanih proizvodnim procesima (na primer, oprema za smanjenje emisija u vazduh). Opšta uprava i neprofitni sektor činili su preostalih 38,6 odsto ulaganja.

Pročitajte još:

Ulaganja u zaštitu životne sredine činila su dva odsto ukupnih ulaganja u 2024. godini.

Najveći deo ulaganja otišao je na usluge upravljanja otpadnim vodama i otpadom, 38,2 odsto, odnosno 24,8 odsto ukupnih ulaganja u zaštitu životne sredine. Zaštita od zračenja, istraživanja i razvoj i druge aktivnosti zaštite životne sredine činile su 14 odsto, dok je zaštita vazduha i klime činila 11,2 odsto.

Zaštita zemljišta i podzemnih voda činila je 5,6 odsto, zaštita biodiverziteta i pejzaža 5,2 odsto, a smanjenje buke preostalih jedan odsto.

Energetski portal

Nemačka dodelila koncesiju za vetroelektranu od 1,2 GW u Severnom moru

Foto-ilustracija: Unsplash (mads-eneqvist)

Nemačka je objavila rezultate prve aukcije za priobalne vetroelektrane u 2025. godini, fokusirane na lokaciju N 9.4 u Severnom moru. Reč je o lokaciji površine 146 km², na kojoj će biti izgrađena vetroelektrana ukupne snage do 1,2 gigavata. Očekuje se da će ovaj projekat proizvoditi dovoljno zelene energije za više od milion domaćinstava, saopštilo je udruženje WindEurope.

U ovoj rundi korišćen je model negativnog licitiranja, što znači da su kompanije plaćale državi za pravo izgradnje vetroelektrane. Pobedničku ponudu podnela je francuska kompanija TotalEnergies, koja će za koncesiju uplatiti 180 miliona evra.

Međutim, WindEurope upozorava da ovakav model aukcija ima dugoročne negativne posledice.

„Negativno licitiranje stvara dodatne troškove koji se kasnije prenose na potrošače i lanac snabdevanja vetroenergijom. To možda donosi kratkoročnu korist budžetu, ali dugoročno šteti društvu”, izjavio je Džajls Dikson, izvršni direktor udruženja.

Pročitajte još:

Upozoravaju i da negativno nadmetanje odbija potencijalne investitore – u ovoj rundi učestvovala su samo dva ponuđača. Većina evropskih zemalja prelazi na dvostrane ugovore o razlici u ceni (CfD), koji obezbeđuju stabilnost prihoda i niže troškove finansiranja. EU takođe zagovara CfD model ili korišćenje PPA ugovora (Power Purchase Agreements) za investitore koji žele da prodaju energiju direktno industrijskim kupcima.

Druga runda aukcija u Nemačkoj zakazana je za avgust 2025. godine. Biće ponuđene dve lokacije ukupnog kapaciteta od 2,5 GW, a primeniće se kombinacija negativnog licitiranja i kriterijuma koji nisu zasnovani isključivo na ceni.

Energetski portal

Kopernikus: Maj 2025. drugi najtopliji ikada

Foto-ilustracija: Unsplash (Bart)

Maj 2025. godine bio je drugi najtopliji maj zabeležen na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom vazduha na površini od 15,79°C, što je za 0,53°C više u odnosu na prosečne vrednosti iz referentnog perioda 1991–2020. govore podaci iz najnovijeg mesečnog klimatskog izveštaja koji je objavila Kopernikus služba za klimatske promene (C3S).

U Evropi, maj je bio nešto svežiji u odnosu na uobičajene vrednosti, sa prosečnom temperaturom od 12,98°C, što predstavlja odstupanje od -0,29°C u odnosu na dugoročni prosek. Najveće temperaturne razlike primećene su između istočne i zapadne Evrope — dok su u oblastima od Balkana do Finske zabeležene niže temperature, zapadni deo kontinenta bio je znatno topliji od proseka.

Na globalnom nivou, maj 2025. bio je za 1,40°C topliji od predindustrijskog proseka iz perioda 1850–1900, prekidajući niz od 21 meseca u kojem je globalna prosečna temperatura bila viša od +1,5°C u odnosu na taj nivo. Dvanaestomesečni prosek od juna 2024. do maja 2025. bio je za 1,57°C viši od predindustrijskog proseka.

Pročitajte još:

Posebno izražene pozitivne temperaturne anomalije u maju primećene su iznad zapadne i centralne Azije, severoistočne Rusije, Grenlanda i zapadnog Antarktika. S druge strane, hladnije od proseka bilo je iznad Indije, Aļaske, južne Afrike i istočnog Antarktika.

Za period proleća (mart–maj), zabeležena je druga najviša globalna prosečna temperatura u istoriji, sa odstupanjem od +0,59°C u odnosu na prosek 1991–2020. Evropa je, gledano na sezonskom nivou, imala četvrtu najtopliju prolećnu sezonu.

U istom periodu, prosečna temperatura površine mora (SST) iznosila je 20,79°C, što je druga najviša vrednost za maj ikada zabeležena – za svega 0,14°C niža od rekorda postavljenog u maju 2024. godine. U mnogim okeanskim basenima i morima, temperatura je ostala neuobičajeno visoka, a morski toplotni talasi naročito su pogodili severoistočni Atlantik, dok je i Sredozemno more bilo je znatno toplije od uobičajenog.

Energetski portal

Francuska i Španija povezaće elektroenergetske mreže kroz Biskajski zaliv

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-gaunt)

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je finansiranje od 1,6 milijardi evra za strateški energetski projekat koji će povezati elektroenergetske mreže Španije i Francuske preko Biskajskog zaliva. Reč je o prvom podmorskom energetskom koridoru između ove dve zemlje, koji će doprineti većoj sigurnosti snabdevanja i boljoj integraciji energetskog sistema Pirinejskog poluostrva u zajedničko tržište EU.

Nova interkonekcija ima za cilj da poveća kapacitet prenosa električne energije između Pirinejskog poluostrva i ostatka Evrope sa trenutnih 2.800 MW na 5.000 MW. Projekat će obuhvatiti kablovsku vezu dužine 400 kilometara, od čega će 300 kilometara prolaziti ispod mora, i time će se povezati dve ključne stanice, koje će omogućiti pretvaranje jednosmerne struje u naizmeničnu i obrnuto, što je neophodno za integraciju u nacionalne mreže, navodi se u saopštenju EIB-a.

Osim kredita EIB-a, projekat dobija i 578 miliona evra bespovratnih sredstava iz evropskog Mehanizma za povezivanje Evrope (CEF).

Pročitajte još:

Očekuje se da će interkonekcija biti završena i operativna do 2028. godine, kada će omogućiti godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 600.000 tona i doprineti stabilnijem, jeftinijem i ekološki prihvatljivijem snabdevanju građana i privrede. Projekat je identifikovan kao deo šireg evropskog cilja – da do 2030. godine svaka država članica obezbedi međusobnu povezanost svojih energetskih sistema za najmanje 15 odsto instalisanog kapaciteta.

U okviru svoje Strategije 2024–2027, Banka intenzivno ulaže u projekte koji jačaju energetsku bezbednost, infrastrukturu i održivost. U 2024. godini samo u Španiji je za energetske projekte izdvojeno više od 5 milijardi evra, dok je u Francuskoj ta cifra dostigla 3,6 milijardi.

Energetski portal

Spor razvoj elektromobilnosti u BiH

Foto: Udruženje ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori Federacije BiH

Evropske zemlje već su odavno započele razvoj elektromobilnosti, dok Bosna i Hercegovina u tom procesu zaostaje za zapadnim regionom. Ipak, uprkos sporijem napretku, određeni pomaci su vidljivi. Da li su ti koraci dovoljni i u kom pravcu se BiH kreće kada je reč o elektromobilnosti, otkrila nam je Anela Karahasan, sekretar Udruženja ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori Federacije BiH.

Ona ističe da Bosna i Hercegovina znatno zaostaje za Evropom kada je reč o broju registrovanih električnih vozila, razvijenosti infrastrukture, dostupnim podsticajima i zakonskoj regulativi.

– U BiH subvencije su još uvek samo na nivou FBiH i bez konkretne strategije i mera podsticaja za razvoj na skoro svim nivoima. Uprkos ovom otežanom sistemu, u BiH su u kratkom roku evidentirani određeni pomaci, ali ne i dovoljni. Ovde, dakle, imamo priliku da sagledamo primere pozitivne prakse i načine prevazilaženja izazova iz zemalja EU i regiona, te da brzo reagujemo kroz uvođenje poreskih olakšica, podsticaja, razvoj infrastrukture i unapređenje gradskog prevoza – rekla je Karahasanova.

Udruženje za elektromobilnost i Udruženje ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori FBiH inicirali su uvođenje subvencije kako bi motivisali fizička ali i pravna lica na nabavku ekološki prihvatljivih vozila. Tu su se vodili dobrim praksama EU, tako su u prve dve godine podsticaji bili aktuelni za električna vozila, plug-in hibride i hibridna vozila, dok prošle godine u programu podsticaja nisu bila uključena hibridna vozila, već samo električna (iznos podsticaja 10.000 KM) i plug-in hibridi sa emisijom CO2 manjom od 50 g/km (7.000 KM).

U FOKUSU:

– Evidentan je porast interesa, pogotovo pravnih lica zbog ušteda koje ostvaruju, naročito u domenu potrošnje električne energije u odnosu na potrošnju goriva potrebnog za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Subvencije jesu potrebne i od velikog značaja, pogotovo u inicijalnim fazama razvoja elektromobilnosti, ali ne i dovoljne. Uz subvencije je neophodan i niz drugih podsticaja, pogotovo u pogledu infrastrukture, jer porast vozila znači i veća potreba za brojem punjača, pogotovo brzih (DC), njihovom raspoloživosti i pratećom infrastrukturom – ističe Karahasanova.

Od ostalih podsticaja izdvaja suspenziju carine pri uvozu električnih vozila, odnosno smanjenju iste na pet odsto za hibridna vozila, gde je ovaj podsticaj aktivan već nekoliko godina na nivou BIH, dok su subvencije, nažalost, bile samo u Federaciji.

Kada je u pitanju infrastruktura koja bi trebalo da prati broj električnih automobila, glavna prepreka je kompleksna administracija u većini kantona kada se govori o FBIH, kao i cena priključka, koja je često demotivišući faktor.

– Možemo konstatovati da u BiH postoji značajan broj privatnih kao i polujavnih i javnih AC punionica. Ono što nedostaje jeste mreža DC punionica na auto-putevima i prometnim magistralnim cestama. Kao primer navodimo da zasad na delimično izgrađenom međunarodnom koridoru Vc auto-puta imamo svega jednu DC punionicu – rekla je naša sagovornica.

Dok je u EU skoro polovina novih gradskih autobusa bila bez emisija u 2024. godini, BiH tek čini prve korake na ovom planu.

Udruženje za elektromobilnost je sa članicama Udruženja i Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH iniciralo suspenzije carina pri uvozu električnih autobusa. Ističu da je paralelno potrebno izgraditi odgovarajuću infrastrukturu, za šta je potreban i finansijski podsticaj.

Udruženje čini preko 50 subjekata iz javnog i privatnog sektora, iz oblasti automobilske industrije, elektroenergetike, elektroindustrije, saobraćaja, zaštite životne sredine, distribucije nafte i naftnih derivata, kao i subjekti iz drugih delatnosti. Kako navodi Karahasanova, ta šarenolikost sektora i ekspertiza čine Udruženje jakim i specifičnim u odnosu na druga sličnog tipa.

Ključne teme kojima se bave su suspenzija carine, subvencije, infrastruktura i promocija, gde svaka navedena tema ima brojne podteme.

– Pored okupljanja zaista velikog broja članica iz različitih grana privrede, najveći uspeh Udruženja za elektromobilnost svakako su iniciranje uspostavljanja zakonskog i podsticajnog okvira za elektromobilnost u BiH. Konkretno izdvajamo usvajanje suspenzije carina na uvoz električnih vozila na državnom nivou, uvođenje subvencija u FBiH za kupovinu električnih vozila, uspehe u pojedinačnim kantonima u olakšanim procedurama izgradnje punjača, a na predlog Udruženja – zaključila je naša sagovornica.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Španija predstavila izveštaj o uzrocima nestanka struje

Foto-ilustracija: Unsplash (rocco-stoppoloni)

Ministarstvo za ekološku tranziciju i demografski izazov Vlade Španije predstavilo je izveštaj u kojem su analizirane okolnosti energetske krize od 28. aprila 2025. godine.

Kako je istakla ministarka Sara Aagesen, odbor čiji je zadatak bio da identifikuje uzroke nestanka struje i predloži poboljšanja radio je neprestao i to uspeo u kraćem roku od zahtevanog od strane EU.

Navela je da nema dokaza o sajber incidentu ili sajber napadu kao uzroku energetske krize, ni kod operatora sistema niti na bilo kojem drugom nivou. Međutim, odbor je identifikovao ranjivosti, nedostatke i loše konfigurisane sigurnosne mere koje bi u budućnosti mogle izložiti mreže i sisteme potencijalnim rizicima.

Do nestanka struje došlo je usled više faktora, a pre svega elektroenergetski sistem nije raspolagao dovoljnim kapacitetom za dinamičku kontrolu napona.

Pročitajte još:

„Kapaciteti su nedostajali ili zato što nisu bili dovoljno programirani, ili zato što oni koji su bili programirani nisu osiguravali potrebne usluge u skladu s propisima, ili je bila reč o kombinaciji oba razloga”, objasnila je Aagesen.

Drugi uzrok bila je činjenica da su oscilacije destabilizovale sistem – operator je primenio propisane mere, ali su te mere dovele do još većeg porasta napona. Treći uzrok bila su nizana isključenja, od kojih su neka dodatno pogoršala porast napona.

Istaknuto je da napon ranije bio efikasno kontrolisan, izbeglo bi se dostizanje „tačke bez povratka”.

Kako bi se u budućnosti izbegli ovakvi scenariji, najavljeno je niz inicijativa od kojih su neke jačanje kapaciteta za kontrolu napona, ubrzanje planiranja transportne mreže i unapređenje međusobnih energetskih veza sa drugim zemljama.

U istrazi je učestvovalo više od 75 osoba, raspoređenih u šest timova, uz javno-privatnu koordinaciju i analizu sprovedenu na tri nivoa: kod operatora sistema, u centrima za upravljanje širom zemlje i u postrojenjima za proizvodnju električne energije.

Jasna Dragojević

Otvorena javna rasprava o zakonu koji reguliše promet drveta i drvnih proizvoda

Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je održavanje javne rasprave o Nacrtu zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, koja će trajati od 16. juna do 5. jula 2025. godine.

Cilj ovog zakona je unapređenje sistema očuvanja šuma i podizanje nivoa zaštite životne sredine, uz poseban akcenat na očuvanje biodiverziteta i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Jedna od ključnih novina predviđa zabranu stavljanja na tržište drveta koje je nezakonito posečeno, kao i proizvoda koji su od takvog drveta napravljeni. Zakon jasno definiše da će drvo i drvni proizvodi koji poseduju FLEGT ili CITES dozvolu biti smatrani zakonito sečenim.

Odredbe zakona se neće primenjivati na proizvode ili njihove delove napravljene od drveta koje je već završilo svoj životni ciklus i koji bi se inače tretirali kao otpad, u skladu sa propisima o upravljanju otpadom.

Pročitajte još:

Tekst nacrta zakona biće dostupan na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i na Portalu „e-Konsultacija”. Svi zainteresovani mogu svoje primedbe, sugestije i predloge dostaviti elektronski na e-mail adresu: drvoidrvniproizvodi@minpolj.gov.rs (uz naznaku „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda”), ili poštom na adresu Ministarstva: Nemanjina 22–26, 11000 Beograd.

Javna rasprava biće sprovedena i kroz okrugle stolove, o čijim terminima i lokacijama će javnost biti blagovremeno obaveštena putem sajta Ministarstva.

Ministarstvo poziva sve relevantne institucije, privredne subjekte, udruženja, stručnu javnost i ostale zainteresovane strane da se aktivno uključe u proces konsultacija i doprinesu kvalitetnijem oblikovanju budućeg zakonskog okvira.

Energetski portal

1...545556...1,671Page 55 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs