Home Blog Page 54

Kako do više električnih vozila na putevima Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Fousert)
Foto: ljubaznošću Borisa Ćorovića

Srbija je 2024. godine ostvarila najbolji rezultat u prodaji novih automobila u poslednjih pet godina, nadmašivši čak i periode pre pandemije. Ipak, prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, tržištem i dalje dominiraju polovni automobili, koji čine čak 83 odsto ukupne prodaje.

Kada je reč o vrsti goriva, najveći udeo među novim automobilima prodatim u 2024. godini imaju benzinski motori sa 46 odsto, dok hibridi, u svim svojim varijantama, čine 32 odsto tržišta. Dizel-vozila zauzimaju 19 odsto, dok su preostala tri odsto raspoređena na alternativna goriva – dva odsto na TNG i slične pogone, a svega jedan odsto na električna vozila.

„Udeo 100 odsto električnih vozila iznosi oko jedan odsto, odnosno prodata su precizno 283 nova putnička automobila, kao i 142 nova laka komercijalna vozila. Kada je reč o hibridima, pod elektrifikovanim vozilima podrazumevaju se i plug-in hibridi, kojih je prodato više od 2.000. Posmatrajući trendove od 2019. godine do danas, prodaja konstantno raste, ali smo i dalje u značajnom zaostatku u poređenju sa tržištem EU, gde udeo 100 odsto električnih automobila u ukupnoj prodaji iznosi 13,6 odsto”, rekao je Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Nasuprot tome, tokom 2024. godine u Srbiju je uvezeno oko 135.000 polovnih putničkih automobila, od kojih je čak 58.000 sa „euro 3” i „euro 4” motorima (proizvedenih između 2001. i 2010. godine). To znači da je u ukupnoj prodaji udeo novih vozila iznosio svega 17 odsto, dok su preostala 83 odsto činila polovna vozila.

Kada je reč o polovnim 100 odsto električnim vozilima, u Srbiju su 2024. godine uvezena 964 takva vozila, što znatno premašuje broj prodatih novih električnih automobila. Ovi podaci jasno pokazuju da se građani Srbije i dalje u najvećoj meri oslanjaju na polovne automobile, često sa starijim standardima emisije gasova. Sa stanovišta zaštite životne sredine, zabrinjavajuće je što uvoz i dalje predvode starija vozila, koja spadaju među najveće zagađivače, dok je broj novih automobila znatno manji.

U FOKUSU:

Električna vozila i infrastrukturni izazovi

Kao jedan od glavnih razloga male zastupljenosti električnih vozila, Ćorović navodi nedovoljan broj punjača. U Srbiji trenutno postoji oko 200 javnih punjača, što je svega tri punjača na 100.000 stanovnika, dok Bugarska ima 24, a Hrvatska 32 punjača na isti broj stanovnika.

„Nedovoljno je razvijen tzv. eko-sistem za električna vozila. Ključni segment tog eko-sistema je mreža javnih punjača, ali on obuhvata i zakonsku regulativu, nefinansijske podsticaje, rešavanje pitanja reciklaže dotrajalih baterija, kao i tehničke detalje poput uvođenja posebnih registarskih tablica i upisa podataka u saobraćajnu dozvolu”, objašnjava Ćorović. Dodaje da će dolazak novih brendova iz Azije na tržište Srbije, početak proizvodnje „Fijatovog” električnog modela u Kragujevcu, kao i postepeni pad cena električnih vozila doprineti njihovoj većoj dostupnosti u narednim godinama.

U januaru ove godine prodata su 1.482 nova putnička automobila, kaoi 284 nova laka komercijalna vozila. Međutim, od ukupnog broja uvezenih vozila, svega 16 je električnih. Ćorović napominje da nije realno očekivati značajan rast prodaje električnih vozila tokom 2025. godine, s obzirom na to da je budžet za subvencije za ekološka vozila ostao na sličnom nivou kao u 2024. godini (170 miliona RSD), što je znatno manje u poređenju sa 2023. i prethodnim godinama.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Pokaži svoje pruge: Globalna inicijativa u borbi protiv klimatskih promena

Foto-ilustracija: ShowYourStripes

Show Your Stripes Day predstavlja globalnu inicijativu koja se obeležava svakog 21. juna, a u njenom fokusu su klimatske pruge – vizuali koji prikazuju rast globalne temperature od 1850. godine do danas. Učesnici iz gradova širom sveta pozivaju se da podele svoje lokalne pruge i time podignu svest o klimatskim promenama.

Vizuali se sastoje od niza pruga čije se boje kreću od hladnih plavih do toplih crvenih nijansi, prikazujući kako se planeta zagrevala tokom decenija. Svaka pruga predstavlja jednu godinu, a ovu ideju osmislio je profesor Ed Hoking (Ed Hawkins), klimatolog sa Univerziteta u Redingu.

Kao simbol klimatskih promena, pruge su postale prepoznatljive širom sveta – mogu se videti na odeći i predmetima, fasadama zgrada, pa čak i na znamenitim mestima poput Tajms skvera u Njujorku.

Na srpskom jeziku, ova inicijativa poznata je kao Dan – Pokaži svoje pruge, a vizuelizacije temperatura dostupne su za više od 800 gradova i 181 zemlju na sajtu showyourstripes.info. Svi materijali besplatno su dostupni za preuzimanje.

Koliko je važno privući pažnju šire javnosti putem ovakvih vizualnih poruka, potvrđuje i činjenica da je 2024. godina zabeležena kao najtoplija u istoriji, dok ekstremni vremenski događaji postaju sve učestaliji.

U nastavku pogledajte klimatske pruge za Srbiju, kao i globalne vrednosti koje oslikavaju promene kroz vreme.

Foto-ilustracija: ShowYourStripes – prikaz za Srbiju
Foto-ilustracija: ShowYourStripes – prikaz za Srbiju
Foto-ilustracija: ShowYourStripes – prikaz na globalnom nivou

Energetski portal

Pojačane kontrole i upozorenje MUP-a zbog povećanog rizika od požara na otvorenom

Foto-ilustracija: Unsplash (mary-hammel)

Zbog najavljenih visokih temperatura i sušnog vremena, koje stvaraju uslove za izbijanje i širenje požara na otvorenom, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Sektor za vanredne situacije, uputilo je apel građanima da budu maksimalno oprezni i da postupaju u skladu sa zakonom.

Iz Ministarstva poručuju da će nadležni organi u narednim danima intenzivirati obilazak terena i kontrole, kako bi se predupredili požari i sankcionisalo svako neodgovorno ponašanje.

„Imajući u vidu period veoma toplog i suvog vremena koje pogoduje nastanku požara na otvorenom prostoru koji se brzo širi i zahvata veće površine, koji može ugroziti zdravlje ljudi, a samim tim i stvara velike materijalne štete, Sektor za vanredne situacije apeluje na naše sugrađane da se tokom boravka na otvorenom prostoru odgovorno ponašaju i pridržavaju zakonskih odredbi. Ukoliko primete požar na otvorenom prostoru, odmah o tome obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193“, izjavio je načelnik Odeljenja u Upravi za vatrogasno- spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Milorad Spasojević.

Podsetio je da je važećim zakonom strogo zabranjeno paljenje biljnih ostataka, strništa i otpada, kao i loženje vatre u šumi i u pojasu od 200 metara oko šume. Za kršenje ovih odredbi predviđene su novčane kazne – od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica, a za pravna čak do milion dinara.

Energetski portal

Beograd dobija urbanu mikro-šumu: Velika ekološka akcija na Zemunskom keju 28. juna

Foto: Zeleni razvojni centar

U subotu, 28. juna, s početkom u 10 časova, Zemun će biti domaćin velike ekološke i društveno odgovorne akcije povodom Dana Dunava i Vidovdana. Na Zemunskom keju okupiće se građani, predstavnici kompanija, institucija i organizacija kako bi zajedno očistili priobalje Dunava i zasadili odrasla stabla visoka preko tri metra – prvi korak ka formiranju nove gradske mikro-šume Beograda.

Ova zelena inicijativa deo je kampanje „Posadi svoj hlad” koju je pokrenula nevladina organizacija Zeleni razvojni centar i koja je do sada omogućila sadnju i podelu preko 120.000 sadnica širom Srbije. Slogan kampanje – „Svaki čovek zaslužuje svoje drvo, svaki grad svoj hlad” – ovog puta se pretvara u konkretan doprinos urbanom pošumljavanju Beograda.

Cilj predstojeće akcije na Zemunskom keju jeste da se očisti priobalje Dunava i posade odrasla stabla parkovskog drveća, čime se započinje formiranje prve urbane mikro-šume u ovom delu Beograda. Inicijativa ima za cilj da okupi građane i kompanije u zajedničkom naporu ka zelenijem i zdravijem okruženju.

Pročitajte još:

Poseban značaj daje se uključivanju poslovne zajednice kroz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja – donaciju sadnica i aktivno učešće zaposlenih u terenskom radu. Na ovaj način, kompanije imaju priliku da pokažu svoju posvećenost zaštiti životne sredine i lokalnoj zajednici, da dodatno učvrste svoj imidž kao odgovorni akteri društva, kao i da ostave trajan i vidljiv trag – svako posađeno drvo nosiće pločicu sa logotipom firme donatora, kao simbol zajedničkog ulaganja u budućnost.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane građane i kompanije da se pridruže i zajedno doprinesu stvaranju zelenijih, zdravijih gradskih prostora.

Energetski portal

Evropski parlament traži strategiju za energetsku fleksibilnost

Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Kako bi pozvao Evropsku komisiju da razvije sveobuhvatnu strategiju za energetsku fleksibilnost, Evropski parlament usvojio je dva strateška dokumenta – rezoluciju o Čistom industrijskom dogovoru i sopstveni izveštaj o elektroenergetskim mrežama. Usvajanjem ovih dokumenata, poslanici traže snažnije povezivanje klimatskih ciljeva sa očuvanjem konkurentnosti evropske industrije.

Poseban značaj dat je Banci za dekarbonizaciju industrije (IDB), koju Evropski parlament vidi kao ključni mehanizam za povećanje ulaganja u čiste tehnologije. Takođe se ističe potreba za jačanjem prekogranične energetske infrastrukture i tržišta, kao i ubrzanjem administrativnih procedura, uz podršku manjim projektima. Poslanici traže i efikasniji Mehanizam EU za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM), kako bi se zaštitilo tržište EU od nepravedne konkurencije iz trećih zemalja.

Prema rečima Artura Daemersa, višeg savetnika za politiku u organizaciji SolarPower Europe, Evropski parlament je poslao jasnu poruku Komisiji – Morate učiniti više po pitanju fleksibilnosti.

Pročitajte još:

Kako navode iz ove organizacije, Čisti industrijski dogovor pokriva ključne oblasti – ubrzanje razvoja obnovljivih izvora, elektrifikaciju industrije i izgradnju novih mreža – ali je potreban dodatni napor kako bi skladištenje energije i fleksibilnost dostigli neophodan nivo.

SolarPower Europe ističe da je neophodna hitna ekspanzija baterijskih sistema. Na nivou Evrope, kapaciteti baterijskog skladištenja treba da se povećaju desetostruko u narednih pet godina. Time bi se smanjila volatilnost energetskog tržišta, omogućila dekarbonizacija industrije pomoću obnovljivih izvora i povećala energetska bezbednost, kroz smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva i jačanje domaćih, čistih energetskih resursa.

Energetski portal

EPCG pustila u rad solarnu elektranu u Nikšiću

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

U Nikšiću je otvorena solarna elektrana u sklopu kompleksa „EPCG-Željezara Nikšić“, snage 1 megavat, koja je puštena u rad tokom zvanične posete predsednika Skupštine Crne Gore, Andrije Mandića.

Crna Gora trenutno realizuje projekte solarnih elektrana ukupnog kapaciteta većeg od 300 megavata, dok je vetropark Gvozd u završnoj fazi izgradnje sa inicijalnih 50 megavata, uz dodatnih 20 megavata planiranih za proširenje. Istovremeno se razvijaju novi energetski kapaciteti na lokacijama Štedim, Krupac i Kapinovo polje, izjavio je predsednik Odbora direktora EPCG, Milutin Đukanović.

Pročitajte još:

U okviru modernizacije postojećih hidroenergetskih postrojenja, u HE Perućica se planira ugradnja osmog agregata snage 58 megavata. Pored toga, u toku je razvoj projekta tunelskog povezivanja akumulacija Krupac i Slano. EPCG razvija baterijske sisteme za skladištenje energije kapaciteta 240 megavat-sati, što je važno za stabilizaciju mreže u uslovima povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora, navodi se na sajtu Elektroprivrede Crne Gore.

U Nikšiću su instalirani prvi solarni moduli na prostoru „EPCG-Željezara Nikšić“, ali kompanija „EPCG-Solar-Gradnja“, koja zapošljava preko 500 radnika, najavila je još novih projekata — uključujući postavljanje solarnih panela na parking prostorima, uz integraciju punjača za električna vozila.

Energetski portal

EU: U prvom kvartalu 2025. proizvedeno 42.5 odsto električne energije iz OIE

Photo-illustration: Pixabay (seagul)

U prvom kvartalu 2025. godine, 42,5 odsto neto proizvedene električne energije u EU poticalo je iz obnovljivih izvora energije, saopštio je Eurostat.

Kada se ovi podaci porede sa istim periodom prošle godine primetan je pad od 4,3 odsto (46,8 odsto).

U saopštenju se ističe porast proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana.

„Značajan porast proizvodnje električne energije iz solarne energije (sa 40,9 TWh u prvom kvartalu 2024. na 55 TWh u prvom kvartalu 2025.) nije bio dovoljan da nadoknadi pad proizvodnje iz hidroelektrana i vetroelektrana (sa 260,5 na 218,5 TWh u istom periodu)”, navedeno je.

Pročitajte još:

Među zemljama EU, u prvom kvartalu 2025. Danska je imala najveći udeo obnovljivih izvora u neto proizvedenoj električnoj energiji – 88,5 odsto, zatim Portugal (86,6 odsto) i Hrvatska (77,3 odsto). Najniži udeli obnovljivih izvora zabeleženi su u Češkoj (13,4 dsto), Malti (14,4 odsto) i Slovačkoj (15,1 odsto).

U 19 zemalja EU, udeo obnovljivih izvora energije u neto proizvodnji električne energije smanjio se u prvom kvartalu 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, što je dovelo do značajnih promena u poretku. Ovo je povezano sa padom proizvodnje iz hidro i vetroelektrana. Najveći pad zabeležen je u Grčkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Većina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora u prvom kvartalu 2025. godine dolazila je iz vetra (42,5 odsto), hidroenergije (29,2 odsto) i solarne energije (18,1 odsto), a zatim iz sagorivih obnovljivih goriva (9,8 odsto) i geotermalne energije (0,5 odsto).

Energetski portal

Hrvatska pokrenula program za skladištenje energije, OIEH upozorava na ključne nedostatke

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Ministarstvo privrede Republike Hrvatske objavilo je Program dodele državne pomoći za postrojenja za skladištenje sopstvene proizvodnje električne energije, kao deo Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO). Program ima za cilj da podstakne razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije, ali je naišao na kritike Udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska (OIEH), koje upozorava na niz ograničenja koja bi mogla ugroziti njegovu efikasnost.

Kako se navodi u saopštenju OIEH-a, baterijski sistemi su ključni za stabilnost elektroenergetske mreže i širu integraciju obnovljivih izvora energije. Udruženje ističe da bi lokacija baterijskog sistema trebalo da bude jedan od glavnih kriterijuma za dodelu pomoći, jer upravo od nje zavisi stvarni doprinos stabilnosti i efikasnosti mreže.

Međutim, iz Programa su isključeni samostalni baterijski sistemi jer za njihovu podršku prethodno nije pribavljeno odobrenje Evropske komisije, što, prema OIEH-u, ukazuje na kašnjenje u pripremi dokumenta. Posebno zabrinjava činjenica da upravo ovakvi sistemi mogu imati ključnu ulogu u stabilizaciji mreže.

Još jedan ozbiljan nedostatak Programa je visoki minimalni prag za prijavu – čak milion evra. S obzirom na to da država pokriva najviše 30 odsto investicije, vrednost projekta mora biti najmanje tri miliona evra, što automatski isključuje domaćinstva, manja preduzeća i industrijske pogone sa sopstvenom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Dodatno, OIEH upozorava na nerealno visoku procenjenu cenu baterijskih sistema u Programu. Naime, planirana pomoć od 50 miliona evra predviđena je za 60 MWh skladišnih kapaciteta, što implicira trošak od skoro 2,8 miliona evra po MWh, iako tržišna cena ne prelazi 300.000 evra po MWh.

Kako bi se program učinio dostupnijim i efikasnijim, OIEH predlaže snižavanje minimalnog praga prihvatljivosti na 100.000 evra za sisteme unutar proizvodnih postrojenja. Takođe, predlaže se proširenje programa na tri grupe korisnika:

  • Domaćinstva sa solarnim elektranama, posebno ona koja ranije nisu dobila podršku;
  • Komercijalne i industrijske korisnike koji žele da povećaju svoju energetsku nezavisnost;
  • Velike mrežne baterijske sisteme, posebno na mestima gde je mreža opterećena, za koje OIEH u saradnji s EBRD-om već priprema studiju identifikacije zagušenih lokacija.

Udruženje zaključuje da je Program, iako dobro zamišljen, trenutno preusko postavljen i finansijski nepristupačan većem broju potencijalnih korisnika. Ako Hrvatska želi da unapredi otpornost elektroenergetskog sistema i ubrza zelenu tranziciju, neophodno je omogućiti dostupnost pomoći i manjim projektima, uz kriterijume koji odražavaju stvarne potrebe i mogućnosti svih učesnika u sistemu.

Energetski portal

Radovi na 125 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje 10.000 hektara oranica

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

U okviru projekta prenamene postojećih kanala u dvonamenske sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, započeti su novi radovi na deset lokacija širom Vojvodine. Novi zahvati obuhvataju teritorije opština Bač, Pećinci, Kikinda, Bečej, Žitište, Vrbas, Kula, Bačka Topola, kao i gradova Sombora i Vršca.

Planirani radovi obuhvataju oko 125 kilometara kanalske mreže, čime će biti omogućeno navodnjavanje na površini od približno 10.000 hektara.

Radovi se izvode u okviru postojećih sistema, među kojima su „Južni Banat“, „Plavna“, „Progarska Jarcina“, „Nakovski“, „Burza“, „Karađorđevo-Molin“, „Bačka“, „Zapadna Bačka“, „Srednja Bačka“ i „Krivaja“. U pitanju su nastavci ranije započetih faza ovog višegodišnjeg projekta, navodi se na sajtu preduzeća „Vode Vojvodine“.

Pročitajte još:

Aktivnosti na terenu podrazumevaju uklanjanje vegetacije, čišćenje i proširivanje kanala, transport izvađenog materijala na deponije, kao i sanaciju dotrajalih prelaza preko kanala koji služe za prolaz mehanizacije.

Ukupna vrednost ovih investicija procenjuje se na oko 550 miliona dinara, dok se prema planu, završetak radova očekuje do marta naredne godine..

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, koje sprovodi ove aktivnosti, do sada je radilo na ukupno 46 sistema, od kojih je 32 u potpunosti završeno i spremno za korišćenje u predstojećoj letnjoj sezoni.

Energetski portal

Napredak radova na kopu „Radljevo“ – Novi BTO sistemi za stabilno snabdevanje ugljem

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

O izgradnji dva BTO sistema (bager–transporter–odlagač) za površinski kop „Radljevo”, kao i aktivnostima koje se sprovode na izgradnji BTO sistema za površinski kop “Polje E”, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike razgovarali su sa predstavnicima „Elektroprivrede Srbije” i izvođačima radova.

Tom prilikom je analiziran trenutni stepen realizacije ovih projekata, a prepoznate su i kritične tačke uz razmatranje načina kako da budu prevaziđene.

Kako navode iz Ministarstva, strateški značaj realizacije projekata, posebno se ogleda u kontekstu povećanja kapaciteta na eksploataciji otkrivke, što je preduslov za stabilno i dugoročno snabdevanje ugljem termoelektrana.

Posebna pažnja usmerena je na napredak radova na površinskom kopu „Radljevo”, uz jasnu poruku da je neophodno pridržavanje ugovorenih rokova kako bi novi sistemi mogli da budu pušteni u rad tokom naredne godine.

Pročitajte još:

Na sastanku je istaknuto da je uvoz uglja značajno opao – u odnosu na isti period prošle godine, ove godine je uvezeno 55 odsto manje uglja. Takođe je naglašeno da EPS, u periodu remonta rudarskog sektora, trenutno raspolaže zalihama od preko 1,6 miliona tona uglja na deponijama.

Otvaranje novog kopa „Radljevo” vidi se kao ključni korak za dugoročno obezbeđivanje potrebnih količina uglja za termoelektrane u Obrenovcu. U tom smislu, sve buduće aktivnosti biće usmerene ka stvaranju potrebnih tehnoloških i infrastrukturnih uslova za nesmetanu eksploataciju uglja sa ovog lokaliteta.

Ukupna vrednost ulaganja u izgradnju dva BTO sistema na kopu „Radljevo” iznosi 180 miliona evra. Očekuje se da će njihovim puštanjem u rad tokom 2026. godine biti omogućena dodatna proizvodnja otkrivke u količini od 16 do 19 miliona kubnih metara godišnje, čime se stvaraju neophodni uslovi za eksploataciju uglja.

Energetski portal

Predstavljen izveštaj OECD-a o cenama energije i subvencijama na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

U Beogradu je predstavljen izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pod nazivom Cene energije i subvencije na Zapadnom Balkanu: Reforme za pravednu i zelenu budućnost, koji donosi preporuke za unapređenje energetske politike u regionu.

Prema rečima Aleksandra Zlatkovića, savetnika ministra rudarstva i energetike, izveštaj OECD-a ima veliku analitičku vrednost i ukazuje na moguće opcije za efikasnije korišćenje resursa u procesu energetske tranzicije.

Kada je reč o Srbiji, Zlatković kaže da su neke od preporuka već predviđene Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Republike Srbije (INEKP) za period do 2030. sa vizijom do 2050, kao ključnim dokumentom kojim naša zemlja definiše svoje ciljeve u procesu energetske tranzicije i dinamiku reformskih i investicionih mera.

On je dodao da će izradom i usvajanjem Akcionog plana pravedne tranzicije, za koji je prošle nedelje završena javna rasprava, biti zaokružen jedan ciklus u izradi strateških i planskih dokumenata u energetskom sektoru. 

Pročitajte još:

„Prvi naredni zadatak je usvajanje Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike, koja je usvojena prošle godine, a koji će razraditi mere predviđene strategijom i postaviti dinamički okvir”, rekao je Zlatković.

Izveštaj donosi pet ključnih preporuka za Srbiju: otvaranje tržišta električne energije, smanjenje fiskalnog opterećenja za podršku energetskom sektoru, rešavanje problema energetskog siromaštva i zaštita ranjivih kupaca, jačanje sprovođenja politika energetske tranzicije i omogućavanje većeg učešća preduzeća i domaćinstava u energetskoj tranziciji. 

Kako se navodi, glavna poruka izveštaja je da reforme podrške energetskom sektoru mogu omogućiti preusmeravanje javnih sredstava ka zelenoj tranziciji i unapređenju zaštite najranjivijih, u skladu sa Strategijom razvoja energetike i novim Zakonom o energetici.

Energetski portal

Električno vozilo od 7.000 dolara osvaja Japan– igračka za odrasle ili ozbiljno vozilo?

Foto: KG Motors

Volim kada me teme odvedu u Japan – zemlju u kojoj se tradicija i visoka tehnologija susreću na najneobičnije načine. Ovaj put, pažnju mi je privukao jedan izuzetno šarmantan mali automobil koji je u kratkom roku osvojio srca Japanaca.

Upoznajte Mibot – četvorotočkaš dužine svega 2,5 metra, savršeno prilagođen za vožnju kroz uske ulice japanskih gradova. Njegova cena od samo milion jena (otprilike 7.000 dolara) čini ga ne samo praktičnim, već i izuzetno privlačnim za širok krug kupaca.

Koliko atraktivan, pokazuje i podatak da je japanski startap KG Motors već primio preko 2.000 porudžbina do kraja maja 2025. godine. Prve isporuke očekuju se početkom 2026, a cilj je ambiciozan – proizvodnja 10.000 jedinica godišnje.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели mibot【KGモーターズ】 (@mibot_kg)

Iz kompanije poručuju da ih, pored tehnološke inovacije, vodi i želja da podstaknu promenu u životu i načinu razmišljanja.

“Uživanje u vožnji, verujemo, vodi ka istinski održivoj mobilnosti. Upravo tim pristupom želimo da izgradimo budućnost u kojoj će svako moći da kaže: ‘sutra je bolje od danas.’ Sloboda kretanja duboko je povezana sa ljudskim životom i željama. Kada je ta sloboda ograničena, ne trpi samo svakodnevica – već i naše nade i očekivanja od budućnosti”, navodi KG Motors u saopštenju.

(Ne tako) svetla budućnost?

Budući da sam jedno vreme imala priliku da sarađujem sa Japancima, vrlo dobro znam koliko je samački život postao raširen – i za mnoge ozbiljan izazov. U tom kontekstu, pitam se: da li je Mibot zapravo namenjen upravo toj grupi – ljudima koji žive sami, bilo po izboru ili iz nužde? Jer, ako jeste, onda cilja na većinu.

Naravno, mala i kompaktna vozila u Japanu već odavno imaju smisla. Ali vozilo sa samo jednim sedištem? To je već nešto sasvim drugo. Iako ima svojih prednosti, postavlja se pitanje: koliko je zaista praktično ako ste uvek osuđeni da putujete sami?

Da li ovaj koncept podrazumeva da pored Mibota posedujete i drugi, „pravi“ automobil – za vikende, izlete, porodična okupljanja? Mibot bi onda bio samo gradska igračka, dodatak, a ne osnovno prevozno sredstvo.

Domet od 100 kilometara ne zvuči naročito ubedljivo u kontekstu Tokija – grada koji se prostire na više od 2.000 kvadratnih kilometara. Ni maksimalna brzina od 60 km/h ne uliva mnogo poverenja. Budimo realni – svet se ubrzava, a u metropolama poput Tokija, sve se odvija tempom koji jedva pratimo. Da li će zaista neko izdvojiti 7.000 dolara da bi se kretao ovako sporo?

Ipak, nije sve tako crno. Mibot se može puniti na običnoj kućnoj utičnici za otprilike pet sati – što je prilično praktično. A uprkos svojim dimenzijama, ima i solidan prostor za prtljag – može da smesti dva kanistra od po 18 litara.

Ali ostaje ključno pitanje: da li Mibot zaista vredi tih 7.000 dolara? Pogotovo ako uzmemo u obzir da najprodavaniji japanski električni automobil – Nissan Sakura – košta oko 14.000 dolara, a komforno prevozi četiri osobe.

I, na kraju – da li bih ga ja kupila? Ne mogu reći sa sigurnošću. Mibot je simpatičan, ali da li je i racionalan izbor? O tome još razmišljam.

Milena Maglovski

Kako vodonik menja elektroenergetski sistem u EU?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Razvoj sektora vodonika, posebno elektrifikacija proizvodnje vodonika, značajno će uticati na elektroenergetski sistem. Uzimajući u obzir neizvestan razvoj ekonomije zasnovane na vodoniku, Evropska mreža operatera prenosnih sistema ( ENTSO-E) je objavila novi izveštaj u kojem dodatno istražuje integraciju vodonika u elektroenergetske sisteme i tržišta električne energije.

U izveštaju pod nazivom „Uticaj obnovljivog vodonika na elektroenergetski sistem: razvoj sektora, fleksibilnost i tržišni aspekti“ bavili su se vodonikom koji je proizveden iz obnovljivih izvora.

Potražnja za čistim vodonikom pokreće uvođenje elektrolizera, a do 2050. godine u Evropi će se najviše koristiti u industriji, saobraćaju i proizvodnji e-goriva. Trenutno zamišljena evropska vodonična ekonomija karakteriše se jazom između ambicioznih ciljeva EU u oblasti dekarbonizacije i vodonika s jedne strane, i nedostatka (obnovljivog) vodonika i nedovoljnog domaćeg proizvodnog kapaciteta s druge strane.

Kako se navodi u izveštaju, sada je cena obnovljivog vodonika (LCOH) znatno viša od cene alternative bazirane na fosilnim gorivima, čak i kada se uračunaju troškovi CO₂.

Pročitajte još:

U budućnosti se očekuje da će obnovljivi vodonik postati konkurentniji u poređenju sa drugim vrstama dekarbonizovanog vodonika, kao što su vodonik baziran na fosilnim gorivima, ali sa uključenim opcijama fleksibilnog rada i tehnologijama za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) ili drugim procesima koji su još uvek u fazi istraživanja i razvoja.

ENTSO-E predviđa da će se proizvodnja vodonika u EU takmičiti sa uvoznim vodonikom, uzimajući u obzir porez prema mehanizmu za prilagođavanje ugljenične granice (CBAM), koji će se postepeno povećavati.

„Direktan uticaj na elektroenergetske mreže imaće samo obnovljivi vodonik koji se proizvodi u zemlji pomoću elektrolizera povezanih na mrežu, što predstavlja samo deo ukupne potražnje za obnovljivim vodonikom”, navodi se u izveštaju.

Elektrolizeri, kao ključni uređaji u ovom procesu, mogu proizvoditi vodonik na različite načine i pod različitim uslovima rada, a njihova fleksibilnost i način povezivanja sa elektroenergetskom mrežom direktno utiču na stabilnost i efikasnost sistema. Zato je važno razvijati tehničke i regulatorne okvire koji će omogućiti elektrolizerima da istovremeno budu profitabilni i korisni za mrežu, prilagođavajući svoju proizvodnju potrebama sistema i tržišta.

Energetski portal

Vanredno uzorkovanje Kolubare kod Valjeva

Foto: Wikipedia/Boksi

Nakon što su nadležne službe prijavile moguće ispuštanje otpadnih voda u reku Kolubaru kod Valjeva, tim Agencije za zaštitu životne sredine odmah je izašao na teren radi vanrednog uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta vode.

Informacija o incidentu dostavljena je iz više izvora – Republičke direkcije za vode, Odeljenja vodne inspekcije i Odseka vodne inspekcije iz Loznice – uz jasnu preporuku da se hitno sprovede vanredno ispitivanje reke Kolubare na teritoriji opštine Valjevo, navodi Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Stručni tim Agencije za zaštitu životne sredine prikupio je četiri uzorka na dva lokaliteta – nizvodno i uzvodno od mesta gde je došlo do ispuštanja. Cilj je da se precizno utvrdi da li je došlo do zagađenja toka reke Kolubare i u kom stepenu.

Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno prati situaciju i poručuje da će građani biti blagovremeno obavešteni o rezultatima sprovedenog uzorkovanja čim oni budu dostupni.

Energetski portal

EU uložila 76 milijardi evra u zaštitu životne sredine u 2024. godini

Foto-ilustracija: Freepik (Oleksandr Ryzhkov)

Zemlje EU u 2024. godini uložile oko 76 milijardi evra u sredstva neophodna za pružanje usluga zaštite životne sredine, podaci su koje je objavio Eurostat.

Ove usluge uključuju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vozila za prevoz otpada, kupovinu zemljišta za stvaranje prirodnih rezervata i čišću opremu za proizvodnju.

Gotovo 47 milijardi evra (61,4 odsto ukupnih ulaganja u zaštitu životne sredine) potrošile su kompanije na kupovinu tehnologija i opreme za smanjenje pritisaka na životnu sredinu izazvanih proizvodnim procesima (na primer, oprema za smanjenje emisija u vazduh). Opšta uprava i neprofitni sektor činili su preostalih 38,6 odsto ulaganja.

Pročitajte još:

Ulaganja u zaštitu životne sredine činila su dva odsto ukupnih ulaganja u 2024. godini.

Najveći deo ulaganja otišao je na usluge upravljanja otpadnim vodama i otpadom, 38,2 odsto, odnosno 24,8 odsto ukupnih ulaganja u zaštitu životne sredine. Zaštita od zračenja, istraživanja i razvoj i druge aktivnosti zaštite životne sredine činile su 14 odsto, dok je zaštita vazduha i klime činila 11,2 odsto.

Zaštita zemljišta i podzemnih voda činila je 5,6 odsto, zaštita biodiverziteta i pejzaža 5,2 odsto, a smanjenje buke preostalih jedan odsto.

Energetski portal

Nemačka dodelila koncesiju za vetroelektranu od 1,2 GW u Severnom moru

Foto-ilustracija: Unsplash (mads-eneqvist)

Nemačka je objavila rezultate prve aukcije za priobalne vetroelektrane u 2025. godini, fokusirane na lokaciju N 9.4 u Severnom moru. Reč je o lokaciji površine 146 km², na kojoj će biti izgrađena vetroelektrana ukupne snage do 1,2 gigavata. Očekuje se da će ovaj projekat proizvoditi dovoljno zelene energije za više od milion domaćinstava, saopštilo je udruženje WindEurope.

U ovoj rundi korišćen je model negativnog licitiranja, što znači da su kompanije plaćale državi za pravo izgradnje vetroelektrane. Pobedničku ponudu podnela je francuska kompanija TotalEnergies, koja će za koncesiju uplatiti 180 miliona evra.

Međutim, WindEurope upozorava da ovakav model aukcija ima dugoročne negativne posledice.

„Negativno licitiranje stvara dodatne troškove koji se kasnije prenose na potrošače i lanac snabdevanja vetroenergijom. To možda donosi kratkoročnu korist budžetu, ali dugoročno šteti društvu”, izjavio je Džajls Dikson, izvršni direktor udruženja.

Pročitajte još:

Upozoravaju i da negativno nadmetanje odbija potencijalne investitore – u ovoj rundi učestvovala su samo dva ponuđača. Većina evropskih zemalja prelazi na dvostrane ugovore o razlici u ceni (CfD), koji obezbeđuju stabilnost prihoda i niže troškove finansiranja. EU takođe zagovara CfD model ili korišćenje PPA ugovora (Power Purchase Agreements) za investitore koji žele da prodaju energiju direktno industrijskim kupcima.

Druga runda aukcija u Nemačkoj zakazana je za avgust 2025. godine. Biće ponuđene dve lokacije ukupnog kapaciteta od 2,5 GW, a primeniće se kombinacija negativnog licitiranja i kriterijuma koji nisu zasnovani isključivo na ceni.

Energetski portal

1...535455...1,672Page 54 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs