Na zagađenost vazduha, između ostalog, veliki uticaj imaju individualna ložišta. Sekretarijat Grada Beograda za zaštitu životne sredine obezbedio je 150.000 filtera za smanjenje emisije suspendovanih čestica u vazduh. Tokom 2025, planira se ugradnja 80.000 takvih filtera.
Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za životnu sredinu rekla je za Beogradsku hroniku da je na teritoriji grada Beograda zabeleženo 393.105 individualnih ložišta. Filteri će se ugraditi tokom ove i naredne godine kod građana koji se budu prijavili i tako ušli u proceduru. Prva opština koja je sprovela javni poziv je Surčin. Iz Sekretarijata očekuju da će uskoro sve beogradske opštine da sprovedu takav javni poziv.
„Individualna ložišta su osnovni izvor zagađenja. Mi smo se opredelili da u ovom momentu vršimo subvencionisanje. Znači, sa naše strane nisu besplatni, naši sugrađani su već stvorili određenu količinu novca u budžetu grada Beograda, pa kažemo da su to i njihovi. I samim tim, oni ne treba da odvoje ni jedan jedini dinar za implementaciju ovih filtera. Oni se bezbedno postavljaju i postavlja ih dimničar. Njihova jedina obaveza jeste da odu do svoje opštine sa svojom ličnom kartom koja je na datoj adresi. To je sasvim dovoljno da se prijave, da bi se vršilo postavljanje samog filtera koji je bezbedan i ne povećava potrošnju samog goriva”, objasnila je sekretarka Vilotijević.
Govoreći o tome – da li će moći da se izmeri koliko su filteri doprineli čistijem vazduhu, Vilotijevićeva je rekla da se očekuje da do kraja ove nedelje bude potpisan ugovor za elaborat koji će vršiti analizu implementacije filtera.
„Imamo početno stanje kao i presek na ovih 75 ili 80 filtera na samo jednoj godini, samim tim i sledeće godine. Ono što smo mi tražili, i ono što smo dobili, naravno sa podacima gde je verifikovan – koliko taj filter smanjuje emisiju suspendovanih čestica u vazduh, jeste 40 odsto. Tako da očekujemo da će se, govorimo, jedan od izvora smanjiti. Ako računamo da ih ima 390, to je jedna polovina 150, pa 40 odsto, znači smanjićemo za nekih dvadesetak procenata od ukupne količine individualnih ložišta, samu količinu suspendovanih čestica u ambijentalnom vazduhu, a to ćemo opet verifikovati dokumentom koji će biti dostupan svima našim sugrađanima”, istakla je gradska sekretarka.
Pročitajte još:
- Uz podršku EBRD-a, 50 miliona evra za unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji
- Počeli radovi na izgradnji treće sekcije Transbalkanskog koridora
- Udruženja pozivaju Ministarstvo da izradi novi akcioni plan pravedne tranzicije
Pomoć dimničara
Građani će za prvu implementaciju, kada se završi javni poziv, dobiti potrebne informacije, kada treba da se obrate dimničaru. Vršiće se čišćenje dimnjaka, a postavljanje filtera nije komplikovano, dok je jednom godišnje potrebno pranje pod vodom.
„Građani će u prve dve godine biti u komunikaciji sa dimničarem. Dimničar će im tu pomagati. Njihovo trajanje jeste minimum 10 godina. Znači, u roku od pet godina vršiće se ponovo dodatna mogućnost povećavanja samog dejstva, ako bude palo. Posle pet godina ti filteri pripadaju samim građanima, i ja se nadam da će oni i posle tih pet godina koristiti te filtere”, dodala je Vilotijevićeva.
Filteri pod određenim uslovima dostupni i stambenim zgradama
Na pitanje o tome da li će moći da se prijave stambene zgrade, za dobijanje filtera, odgovara: „Ukoliko je samo ložište kao deo stambene zajednice, naravno da može. Znači ono što smo vam rekli jeste samo lična karta i podatak da se nalaze na datoj adresi”.
Ovakav ili slični projekti nisu do sada sprovođeni u nekim drugim zemljama pa je Beograd vrsta pionira u tom smislu.
„Pokušavali smo da napravimo jedan kompletan sistem, da postavimo mogućnosti merenja, da dobijemo zvanične podatke koliko se nalazi individualnih ložišta, i samim tim, ovo je nešto što … Postoji u drugim zemljama, postoje nešto što je neophodno da se priključi na struju, znači drugačiji vid održavanja, ali ovakav vid održavanja i ovakav vid postavljanja ovakvih filtera do sada nije se pojavio”, kaže gošća Beogradske hronike.
Izvor: RTS
