Električni automobili današnjice daleko su napredniji i bolje istraženi nego što su bili na početku ove decenije. Neki od pionirskih svetskih modela lansirani su krajem 2000-ih i početkom 2010-ih godina, što je označilo početak šireg prihvatanja i komercijalizacije električnih vozila širom Evrope.

U tom periodu, evropski proizvođači počeli su da ulaze u svet električnih automobila, ali još uvek nisu imali široku ponudu kao danas. Pre tačno deset godina, prodaja električnih i hibridnih automobila u Evropskoj uniji zabeležila je veliki porast, sa isporukom od oko 300.000 vozila samo u prvoj polovini godine. Za razliku od EU, tržište u Srbiji u tom periodu beležilo je tek simbolične prodajne brojke, pre svega zbog visokih cena i nedostatka državnih subvencija. Od tada se situacija značajno promenila u razvoju tehnologije, infrastrukture i izbora električnih modela u automobilskoj industriji.

Tehnologija baterija – srce električnog vozila

Električni automobili mogu koristiti različite vrste baterija. Razlika u vrsti baterije direktno utiče na domet vozila, brzinu punjenja, sigurnost, cenu i dugovečnost baterije. Tokom godina, razvijeno je više tipova baterija, ali su se samo neke pokazale kao praktične za široku primenu u automobilskoj industriji.

Najzastupljenija tehnologija danas su litijum-jonske baterije. Koriste se u gotovo svim savremenim električnim automobilima zahvaljujući visokoj energetskoj gustini, dobrom balansu između kapaciteta i težine, kao i mogućnosti relativno brzog punjenja. Ipak, zabrinutost zbog ekoloških posledica rudarenja litijuma i pojedinih mana litijumskih baterija, poput pregrejavanja, izaziva široke debate. Uprkos tome, litijumske baterije ostaju glavni izbor za većinu proizvođača.

Pored njih, sve češće se koriste litijum-gvožđe-fosfat baterije (LFP). Ova varijanta je noviji tip litijum-jonskih baterija, koja ima nešto manju energetsku gustinu, ali je znatno otpornija na toplotu i ima duži vek trajanja. Takođe, ne sadrži skupe i etički problematične materijale poput kobalta. Zbog toga su postale popularne kod kineskih proizvođača.

Ipak, vredi spomenuti i solid-state baterije koje, za razliku od litijum-jonskih, još uvek nisu komercijalno dostupne, ali obećavaju revoluciju u narednim godinama. Umesto tečnog elektrolita, koriste čvrste materijale, što povećava bezbednost, omogućava znatno veći kapacitet u okviru manjeg prostora i čak 40 odsto smanjenja ugljeničnog otiska u odnosu na trenutno dostupne baterije. Iako su još u fazi razvoja, određeni proizvođači ulažu u njih jer bi mogle da obezbede da vozači imaju veći domet, brže punjenje i da samim tim više veruju u pouzdanost e-vozila.

U FOKUSU:

• Solarni recept za niže račune
• Razvoj električnih vozila u Srbiji – retrospektiva i perspektiva
• Brestovac otvara put energetske transformacije kroz solarnu energiju

Vrste priključaka za punjenje električnih automobila

Iako električni automobili postaju sveprisutni, ne postoji dogovoren univerzalni standard kada je reč o priključcima za punjenje, što može biti zbunjujuće za vozače prilikom putovanja kroz više zemalja. Priključci se razlikuju po vrsti punjenja (sporije AC ili brzo DC punjenje), ali i po proizvođačima automobila.

U Severnoj Americi i Japanu najčešće se koristi priključak poznat kao „tip 1”. Pomenuti konektor omogućava jednofazno AC punjenje i standardan je prvenstveno za kućno punjenje u ovim zemljama. Iako funkcionalan, „tip 1” se sve ređe koristi u Evropi, jer ne podržava trofazno punjenje koje je uobičajeno u evropskim mrežama.

Evropska varijanta pomenutog konektora jeste „tip 2”, koji je postao standard za punjenje u Evropskoj uniji. Ovaj tip je obavezan na svim novim punjačima u EU, čime se nastoji standardizovati tržište i olakšati korisnicima pristup infrastrukturi bez dodatnih adaptera.

Kada je reč o brzom DC punjenju, dominira CCS (Combined Charging System), koji se sve više koristi kako u Evropi, tako i van nje. CCS je praktičan jer kombinuje „tip 2” priključak sa dodatnim kontaktima za brzo punjenje. Reč je o standardu koji postaje dominantan jer je veoma praktičan, s obzirom na to da je pogodan i za AC i DC punjenje, zavisno od stanice.

Ako vozač poseduje električno vozilo u Evropi, najverovatnije će koristiti „tip 2” za redovno punjenje, a CCS za brzo punjenje.

Još jedan, po izgledima sve manje prisutan, jeste japanski priključak za brzo DC punjenje CHAdeMO. Iako je bio jedan od prvih standarda za brzo punjenje, danas se polako povlači sa evropskog tržišta u korist CCS priključka, dok se u Japanu i dalje široko koristi.

Kompanija „Tesla” razvila je sopstveni priključak, tj. standard nazvan NACS (North American Charging Standard), koji je specifičan za američko tržište. On kombinuje AC i DC punjenje kroz jedan port, a kompatibilan je sa „Teslinim” Supercharger mrežama. U Evropi, kompanija „Tesla” se prilagodila tržištu i omogućila veću fleksibilnost korisnicima, te njihova vozila mogu koristiti CCS standard umesto da se oslanjaju isključivo na američki konektor.

Zaseban slučaj je Kina, koja ima i sopstveni nacionalni standard poznat kao GB/T, ujedno i sistem koji se ne koristi van Kine. Iako se GB/T tehnički razlikuje od ostalih, kineska vlada podržava ideju buduće kompatibilnosti sa međunarodnim standardima poput CCS.

Sve u svemu, postoji jasna težnja ka standardizaciji punjača, a CCS se sve više prepoznaje kao globalno rešenje za brzo punjenje, dok „tip 2” ostaje dominantan izbor za kućno i sporo punjenje u Evropi.

Priredila: Milica Vučković