Home Blog Page 60

Sistem za deljenje električnih vozila – nov koncept u Severnoj Makedoniji

Foto ilustracija: Pixabay

U Severnoj Makedoniji pokrenuta je usluga deljenja automobila, koja građanima omogućava iznajmljivanje električnog vozila kada im je potrebno, umesto da ga poseduju. Sistem funkcioniše putem mobilne aplikacije i deo je napora da se smanji broj vozila na ulicama.

Pred zgradom Vlade, novu uslugu predstavili su zvaničnici zemlje, a u pitanju je sistem pod nazivom Avant2Go, prvi sistem deljenja automobila u zemlji koji koristi, kako je navedeno na sajtu Vlade, isključivo električna vozila.

Prema međunarodnim procenama, jedno vozilo u sistemu deljenja može zameniti čak 10 do 15 privatnih automobila. Pored ekoloških prednosti, usluga donosi i ekonomske koristi – smanjuje potrebu domaćinstava za kupovinom dodatnog vozila, održavanje, parking i druge prateće neminovnosti, čime se štedi i prostor i novac.

Pročitajte još:

Osim sistema iznajmljivanja električnih vozila, nedavno je Vlada saopštila da je, preko Ministarstva saobraćaja, u završnoj fazi objavljivanja javne nabavke za kupovinu 120 električnih autobusa. Kako je istakao premijer Hristijan Mickoski, vozila će biti namenjena ne samo prestonici, već i drugim opštinama sa razvijenim javnim prevozom, uz obezbeđenu infrastrukturu za punjenje.

Kao deo šire transportne strategije, u planu su i infrastrukturni projekti modernizacije železničkih pruga – uključujući elektrifikaciju pruge od Skoplja do Gostivara, kao i izgradnju drugog koloseka na deonici Koridora 10 od Tabanovaca do Đevđelije.

Energetski portal

Budućnost solarne energije na domaćem tržištu iz ugla kompanije MT-KOMEX

Direktor kompanije MT-KOMEX, Miloš Kostić, učestvovao je na 37. savetovanju CIGRE Srbija, koje se održava od 26. do 30. maja na Kopaoniku. Tom prilikom održao je prezentaciju u kojoj je predstavio dosadašnje rezultate solarnih elektrana koje su u vlasništvu kompanije i onih koje je kompanija izgradila za klijente, njihovu isplativost, kao i moguće rizike ulaganja u ovu vrstu postrojenja.

Prema njegovim rečima, cene solarnih panela i drugih komponenti za izgradnju solarnih elektrana značajno su opale, što čini sada idealnim trenutkom za investiranje u ovu oblast. Istakao je i da iskustvo pokazuje kako solarne elektrane često prevazilaze planiranu proizvodnju i ostvaruju značajne profite.

„Preciznim planiranjem izgradnje, pažljivim praćenjem tržišta i korišćenjem najsavremenije opreme, postigli smo rezultate koji su znatno bolji od onih prikazanih u analizama koje smo prezentovali bankama”, rekao je Kostić.

Kao primer inovativnog pristupa, direktor kompanije MT-KOMEX je istakao i elektranu izgrađenu u Kikindi, koja je postavljena na saniranoj deponiji. Ispod solarnih panela nalazi se šest metara zemlje, a ispod toga sloj otpada dubok između 20 i 40 metara. Ovaj projekat pokazuje kako se nekadašnje deponije mogu pretvoriti u izvore zelene i održive energije, bez potrebe za zauzimanjem poljoprivrednog zemljišta.

Pročitajte još:

Jedan od aktuelnih projekata kompanije je i izgradnja solarne elektrane DeLasol 2 u Lapovu, koja je dobila rešenje za priključenje, uz napomenu da su ispunjeni uslovi za ugradnju baterijskog skladišta. Ovaj sistem će imati mogućnost punjenja iz mreže i pražnjenja u mrežu, u skladu sa ugovorima o eksploataciji i otkupu električne energije koje će potpisivati.

„Baterijska skladišta su posebno važna za elektrane koje nemaju zagarantovanu otkupnu cenu, jer omogućavaju skladištenje energije tokom perioda niže potražnje i njenu prodaju kada cena poraste, čime se povećava profitabilnost investicije”, kaže Kostić.

Govoreći o tržištu električne energije, on je istakao da se cene često menjaju u zavisnosti od sezonskih i međunarodnih faktora. Zbog toga je za vlasnike solarnih elektrana od ključnog značaja da obezbede fiksne otkupne cene, kako bi se zaštitili od tržišnih oscilacija.

Posebno je upozorio na uvođenje negativnih cena električne energije, koje se očekuju od Nove godine usled formiranja ADEX berze. U tom scenariju, proizvođači mogu biti primorani da gase elektrane ili da plaćaju penale, što je već praksa u nekim zemljama regiona.

Ipak, uprkos izazovima sa kojima se sektor obnovljivih izvora energije suočava na globalnom nivou, Kostić je zaključio da ulaganje u solarne elektrane i baterijske sisteme ostaje jedan od najsigurnijih i najperspektivnijih koraka ka energetskoj nezavisnosti i stabilnosti.

Milena Maglovski

Solarni recept za niže račune

Foto: Pirke Solar

U vremenu preplavljenom izazovima – kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou – preduzetnicima i industrijalcima nije nimalo lako da pronađu efikasne načine za povećanje poznate „top line” stavke, odnosno prihoda svojih firmi.

Ipak, umesto da se fokusiraju na žalbe zbog otežanih uslova poslovanja, neizvesnosti i sve nepovoljnijeg poslovnog okruženja u poređenju sa prethodnim godinama, neki su odlučili da je upravo sada pravo vreme da posebnu pažnju posvete potrošnji koju njihov biznis generiše.

Jednostavnom analizom ulaznih troškova, koji su neizbežni u svakom proizvodnom procesu, dolaze do ključnog zaključka: gotovo je nemoguće održati nivo marži i profitabilnosti bez ozbiljnog smanjenja osnovnih troškova, među kojima se ističe potrošnja električne energije.

U eri kada je ponuda obnovljivih izvora energije – naročito solarnih rešenja – sve bogatija, izbor optimalnog sistema možda nije jednostavan, ali jedno je sigurno: održivost poslovanja u turbulentnim vremenima više ne leži u povećanju prihoda, već u pametnom smanjenju troškova.

Upravo takav pristup – fokus na uštedu kroz energetsku efikasnost – u praksi je pokazala firma Podrinje Komerc. Nakon gotovo godinu dana detaljne analize, proračuna i planiranja budžeta za investiciju u sopstvenu solarnu elektranu, direktor i vlasnik Ljubiša Žikić prošle jeseni doneo je odluku: vreme je da se uštedi – i to pametno.

Podrinje Komerc je porodična firma sa skoro dve decenije iskustva u proizvodnji i obradi armature. U svom proizvodnom procesu mesečno su u proseku trošili oko 60 MWh električne energije, što je predstavljalo trošak od oko 1,1 milion dinara.

U FOKUSU:

Kompanija Pirke Solar iz Beograda ponudila je rešenje koje se sastoji od postavljanja jednog megavata solarnih panela na krov proizvodne hale, i to u tri faze instalacije. Već prva faza – u skladu sa projektnim planom – donela je značajne rezultate: ušteda u potrošnji električne energije na prvom postrojenju iznosila je oko 60 odsto.

Foto: Pirke Solar

Još bolji rezultati očekuju se tokom letnjih meseci, kada su dani najduži i insolacija najjača – tada se prognozira ušteda od gotovo 80 odsto, što ovu investiciju čini ne samo održivom već i izuzetno isplativom.

– Da li je stvarno realno da solarna elektrana može da mi uštedi i do 80 odsto na računu za struju? – pitao se Ljubiša Žikić dok je proučavao aplikaciju SolarEdge i iskustva drugih preduzetnika širom Srbije koji su već ušli u svet solarne energije. Ispostavilo se da kvalitet opreme ipak pravi ozbiljnu razliku – bez obzira na tip ili orijentaciju krova.

Upravo SolarEdge, jedan od vodećih globalnih brendova u proizvodnji invertera i prateće opreme za solarne elektrane, u saradnji sa kompanijom Pirke Solar, kreirao je posebno rešenje za ceo projekat firme Podrinje Komerc. Cilj je bio jasan – postaviti novi „benchmark” za efikasnost i isplativost solarnih elektrana u industrijskom sektoru Srbije.

U prvoj fazi instalirano je 412 kW kapaciteta sa čak 356 optimizatora, koji predstavljaju zaštitni znak SolarEdge tehnologije. Rezultat nije izostao: elektrana je već u martu ove godine dostigla rekordnu proizvodnju od 33,2 MWh, što čini gotovo trećinu ukupne mesečne potrošnje fabrike.

– Jedva čekam leto – izjavio je Žikić sa osmehom, dok paralelno sa tim već planira realizaciju druge i treće faze solarne elektrane na krovu svoje hale. Cilj – dodatna ušteda, ali i pozicioniranje firme kao jednog od energetskih lidera u industrijskom sektoru Zapadne Srbije.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Buača: Digitalna platforma kompanije Schneider Electric za bolji prenos električne energije

Foto: Ljubaznošu Dragana Buače

Jedno od najznačajnijih stručnih okupljanja u oblasti elektroenergetike u regionu, 37. savetovanje CIGRE Srbija, održava se ovih dana na Kopaoniku. Tokom događaja održane su prezentacije savremenih proizvoda i usluga iz oblasti elektroenergetike, među kojima se izdvojila kompanija Schneider Electric Srbija.

Dragan Buača, direktor prodaje za krajnje korisnike i servise, Schneider Electric Srbija, rekao je da se u sektoru energetike dešavaju ogromne transformacije, kao i da se nalazimo u jednom od najdinamičnijih i najizazovnijih trenutaka u novijoj istoriji u ovoj oblasti.

„Mi koji decenijama radimo u ovoj industriji imamo ogromnu privilegiju, ali i odgovornost jer učestvujemo u promenama koje će transformisati upravljanje energijom u budućnosti. Ovaj skup je prilika da se razmene ideje, predstave inovacije i diskutuje o budućnosti naše industrije”, rekao je Buača.

Buača ističe da brzi razvoj u korišćenju električnih vozila i rast u izgradnji i korišćenju Data centara predstavljaju ogroman pritisak na već opterećene električne kapacitete.

„Prognoze kažu da će na globalnom nivou, do 2030. godine, električna vozila trošiti gotovo pet odsto proizvedene električne energije, dok Data centri širom sveta mogu zahtevati čak 10 odsto energije za svoj rad. Ovakvi pritisci direktno utiču na nas, povećavajući rizik od nestanka struje i nestabilnosti, potencijalno remeteći naš svakodnevni život i kritičnu digitalnu infrastrukturu”, kazao je on.

Pročitajte još:

Sa strane proizvodnje, samo u obnovljivim izvorima energije u Srbiji, do 2030. godine je planirana izgradnja solarnih elektrana ukupne vršne snage od preko 1,2 GW, dok će se instalisana snaga sa oko 500 MW u energiji vetra povećati na gotovo 1,8 GW.

Buača se osvrnuo i na cilj Vlade Srbije da do kraja ove decenije na mreži bude 3,5 GW struje iz energije sunca i vetra.

„Ovako veliki zahtevi, kako po pitanju potrošnje, tako i po pitanju proizvodnje električne energije, zahtevaju da mreže kroz koje prolazi ova energija budu otporne i fleksibilne i da obezbede pouzdano snabdevanje električnom energijom za našu elektrifikovanu i digitalnu budućnost. Jednom rečju, potrebne su nam ‘pametne’ mreže”, poručio je Buača.

Schneider Electric, kao globalni lider u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji, povećava fokus na ovu oblast.

Buača ističe da su iz tog razloga razvili sveobuhvatnu digitalnu platformu kompletnog nadzora i zaštite dalekovoda od jednog do drugog dalekovodnog polja koje uključuje i DLR pod nazivom Prisma Power. Pojasnio je da ovo rešenje koristi postojeću infrastrukturu optičkih vlakana u sklopu dalekovodnog OPGW-a (Optical Ground Wire). Njegova prednost je da bez dodatnih senzora na provodnicima ili meteorološkim stanicama na stubovima prati parametre na svim rasponima dalekovoda i povećava pouzdanost i efikasnost prenosa električne energije preko dalekovoda.

Energetski portal

Pokrenut postupak zaštite Povlena kao prirodnog dobra

Foto: Wikipedia/Vladimir Pecikoza

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak zaštite planine Povlen i kanjona reke Sušice, sa ciljem da ovo područje dobije status prirodnog dobra druge kategorije. Postupak je pokrenut na osnovu stručne Studije zaštite koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, a obuhvata teritorije opštine Kosjerić i grada Valjeva.

Planina Povlen nalazi se u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije „Valjevske planine“, u skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži. tavlja važan korak ka očuvanju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti ovog kraja.

Područje koje je predmet zaštite odlikuje se raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom. Na Povlenu se može pronaći čak 19 vrsta orhideja od ukupno 72 vrste, koliko ih ima u Srbiji, što ga svrstava među značajnije lokalitete po pitanju biodiverziteta, objasnila je ovom prilikom resorna ministarska Sara Pavkov.

Pročitajte još:

Zastupljene su guste bukove šume, a područje je i stanište retkih ptica, među kojima je i suri orao – jedan par ove ptice gnezdi se u zapadnom delu prostora koji se stavlja pod zaštitu.

Pored prirodnog bogatstva, Povlen ima i arheološka nalazišta iz različitih istorijskih epoha, od praistorije do kasnog srednjeg veka, kao i primere očuvane narodne arhitekture. U javnosti je takođe poznat po lokalnim mitovima i legendama, uključujući priče o Nojevoj barci i tzv. Povlenskim kuglama, koje doprinose posebnosti i simboličkoj vrednosti ovog predela.

Cilj pokrenutog postupka jeste da se kroz budući pravni okvir omogući efikasnija zaštita i očuvanje ovih resursa, uz poštovanje svih zakonom propisanih kriterijuma. Očekuje se da će proglašenje Povlena za „Predelom izuzetnih odlika“ uslediti nakon sprovedene procedure.

Energetski portal

Popadić: Više od dve milijarde evra za modernizaciju mreže u narednoj deceniji

Foto-ilustracija: Unsplash (Dina Lydia)

Na otvaranju 37. savetovanja Nacionalnog komiteta CIGRE Srbija, vršilac dužnosti pomoćnika ministarke rudarstva i energetike za elektroenergetiku, Radoš Popadić, govorio je o strateškim planovima Srbije u oblasti energetike, sa posebnim fokusom na prenosnu i distributivnu mrežu.

Popadić je ukazao na to da je jačanje elektroenergetskog sistema ključno za energetsku stabilnost zemlje, posebno u svetlu povećane potrošnje i razvoja obnovljivih izvora energije.

On je naglasio važnost jačanja prenosnih koridora i otpornosti sistema, navodeći da je Srbija u poslednjih deset godina intenzivirala ulaganja u elektroenergetski sistem kako bi bio otporniji na nepredvidive poremećaje. Istakao je da činjenicu da Srbija ima osam suseda i interkonekcija vidi kao prednost, ali i da je neophodno pažljivo pratiti sve događaje kako bi se sistem na vreme zaštitio u slučaju potrebe.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, planirani projekti obuhvataju modernizaciju i proširenje mreže, a u narednih deset godina biće uloženo više od dve milijarde evra. Poseban akcenat stavljen je i na potrebu za fleksibilnijim kapacitetima u kontekstu širenja obnovljivih izvora energije.

„Rast učešća OIE traži i dovoljno energije za balansiranje. Kao strateški prioritet postavili smo izgradnju RHE Bistrica snage oko 650 MW. Cilj nam je da do kraja godine spremimo tehničku dokumentaciju, kako bismo mogli da počnemo pripremne radove”, rekao je Popadić.

Govoreći o budućnosti energetskog miksa Srbije, naveo je da se razmatra i potencijal uvođenja nuklearne energije. Istakao je da su, zbog planiranog izlaska iz upotrebe uglja, zemlji potrebni zamenski kapaciteti za proizvodnju bazne energije, zbog čega Srbija razmatra mogućnost uvođenja nuklearne energije u narednih 15 godina, u skladu sa smernicama i u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IEAE).

Energetski portal

SAD imaju nov cilj: Četiri puta više nuklearnih kapaciteta do sredine veka

Foto-ilustracija: Unsplash (Rusty Watson)

U Sjedinjenim Američkim Državama najavljen je zaokret u energetskoj politici nizom izvršnih naredbi koje je doneo američki predsednik Donald Tramp – cilj je povećanje kapaciteta nuklearne energije sa sadašnjih 100 na čak 400 GW do sredine veka. Nakon prvog udvostručavanja, planirano je još jedno povećanje, čime bi se postojeći kapaciteti duplirali, što predstavlja najambiciozniji plan razvoja nuklearne energije u istoriji zemlje.

U fokusu su napredni reaktori – mali modularni reaktori (SMR), mikroreaktori i tehnologija četvrte generacije. Konkretan cilj podrazumeva izgradnju deset novih velikih reaktora do 2030. godine, kao i unapređenje postojećih postrojenja za dodatnih pet GW, navodi World Nuclear News.

Ove odluke se tumače i kao pokušaj povratka u trku za globalno vođstvo u industriji, s obzirom na to da je pozicija SAD-a u ovom sektoru oslabila – više od 85 odsto novih reaktora širom sveta od 2017. godine bazirano je na stranim tehnologijama. Tramp je potpisao tri ključne uredbe koje pokrivaju sve aspekte nuklearne renesanse – od regulatorne reforme, preko testiranja novih tehnologija, do podizanja domaće proizvodnje nuklearnog goriva. 

Pročitajte još:

Jedna uredba nalaže i reorganizaciju Komisije za nuklearnu regulaciju Sjedinjenih Američkih Država, koja je kritikovana zbog predugih i skupih procesa koji su zaustavili razvoj industrije. Za skoro pola veka, odobreno je vrlo malo reaktora, a samo dva su puštena u rad. Ubuduće, Komisija će morati da donosi odluke o licenciranju u roku od najviše 18 meseci za nove reaktore i 12 meseci za produženje rada postojećih.

Kao ozbiljna slabost nacionalne bezbednosti ocenjuje se i američki lanac snabdevanja za nuklearno gorivo koji u velikoj meri zavisi od uvoza uranijuma i stranih usluga obogaćivanja. Zbog toga, administracija predlaže uspostavljanje novog domaćeg sistema za obogaćivanje i konverziju uranijuma, kao i program za reciklažu plutonijuma i drugih materijala iz viškova, kako bi ti resursi mogli da se koriste za proizvodnju goriva za napredne reaktore. U isto vreme, napušta se raniji program razblaživanja viška plutonijuma u korist njegovog industrijskog iskorišćenja.

Energetski portal

Nove smernice politike pravedne energetske tranzicije za region

Photo-illustration: Pixabay (seagul)

Sekretarijat Energetske zajednice predstavio je Smernice politike pravedne tranzicije koje podržavaju integraciju socijalne pravičnosti u nacionalno energetsko i klimatsko planiranje u celom regionu.

Ove smernice služe kao vodič za planiranje pravedne tranzicije unutar Energetske zajednice, istovremeno osiguravajući usklađenost s postojećim pravnim obavezama ugovornih strana.

Smernice takođe adresiraju uočene nedostatke u uključivanju elemenata pravedne tranzicije u NECP (Nacionalni energetski i klimatski plan) i pružaju okvir za izveštavanje o pravednoj tranziciji.

Pročitajte još:

Ove Smernice će pomoći u integraciji pravedne tranzicije u NECP-ove, voditi pripremu nacionalnih i lokalnih Planova pravedne tranzicije, ojačati izveštavanje i uskladiti napore s EU okvirima, poslužiti kao putokaz za mobilizaciju domaćih i međunarodnih sredstava.

Kako se navodi u saopštenju, Smernice politike namenjene su kao praktičan alat za nacionalne i regionalne kreatore politika, zainteresovane strane u procesu pravedne tranzicije, kao i javne i privatne finansijske institucije.

Sekretarijat Energetske zajednice organizuje i onlajn događaj pod nazivom „Planiranje pravedne i održive energetske tranzicije: Uloga smernica za pravednu tranziciju” 27. juna, koji će, kako navode, istražiti strukturu i potencijal korištenja Planova ili Putokaza pravedne tranzicije kao praktičnih alata za vođenje energetske tranzicije.

Energetski portal

Data centri kao izazov energetske tranzicije u ASEAN regionu

Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Razvoj digitalnih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju i cloud computing, donosi brojne prednosti. Međutim, sve brži razvoj indrustrije data centara širom sveta, otvara i pitanja zabrinutosti posebno kada je reč o energetskoj potrošnji i emisijama gasova staklene bašte.

Kao novo globalno čvorište postavljaju se države ASEAN-a (Malezija, Indonezija, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam), sa procenom da će potrošnja u data centrima u ovom region značajno porasti do 2030. godine.

Izveštaj koji je objavio EMBER, pokazao je da će u Maleziji potrošnja struje za ove svrhe porasti za čak sedam puta, dosežući 68 TWh, što bi činilo 30 odsto ukupne potrošnje električne energije u zemlji. Imajući u vidu da ove zemlje i dalje u velikoj meri zavise od fosilnih goriva, očekuje se da će doći i po snažnog povećanja emisija, a najviše u Maleziji, Indoneziji i Filipinima.

Pročitajte još:

Ohrabruje ipak informacija da bi do 30 odsto potrebne za električnom energijom data centara već do 2030. moglo da bude pokriveno iz solarne i vetroenergije putem mreže, i to bez potrebe za baterijskim skladištenjem. U izveštaju se kao još jedna mogućnost navodi i unapređenje energetske efikasnosti samih data centara, na šta je posebno važno usmeriti pažnju u fazi planiranja i izgradnje.

Kako bi se ostvario prelazak na zelenu energiju, potrebno je da se obezbedi lakši pristup modelima za nabavku struje iz obnovljivih izvora. Iako se dugoročni ugovori (PPA) već koriste širom sveta kao siguran način snabdevanja zelenom energijom, u mnogim ASEAN zemljama još uvek nisu dovoljno dostupni.

Zbog toga je, kako se navodi, važno da se unapredi saradnja između države i industrije što uključuje jasne ciljeve, nacionalne planove i konkretne podsticaje. Takođe, potrebna je veća dostupnost i transparentnost podataka i mehanizama za kupovinu zelene energije.

Energetski portal

Socijalni lizing električnih vozila – moguće rešenje za tri miliona domaćinstava sa nižim prihodima u EU

Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)

Do tri miliona domaćinstava sa niskim i srednjim prihodima u pet najvećih evropskih zemalja moglo bi do 2032. godine preći na električne automobile zahvaljujući modelu „socijalnog lizinga”, pokazuje nova analiza organizacije Transport & Environment (T&E).

Ova šema, koja omogućava zakup električnih vozila po cenama od 130 do 215 evra mesečno, već uspešno funkcioniše u Francuskoj, a mogla bi se proširiti i na druge članice EU.

Analiza, koju je T&E sprovela na osnovu podataka nemačkog Öko-instituta, ističe da bi socijalni lizing mogao da postane ključna mera u okviru nacionalnih planova za socijalnu klimu od 2026. godine.

Finansiranje bi se obezbedilo iz prihoda sistema za trgovinu emisijama ugljenika (ETS2) i iz novog Socijalnog klimatskog fonda EU. Prema procenama T&E, do 16 milijardi evra moglo bi da bude dostupno za ovu svrhu u Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji i Poljskoj do 2032. godine.

Pročitajte još:

Analiza pokazuje da bi između 1,5 i tri miliona domaćinstava moglo da iskoristi pogodnosti socijalnog lizinga, što bi predstavljalo i do 27 odsto domaćinstava sa nižim prihodima u ruralnim područjima. Ova inicijativa bi takođe mogla podstaći rast potražnje za električnim vozilima u novim segmentima tržišta i pomoći evropskoj auto-industriji, ukoliko vlade favorizuju domaće proizvođače.

T&E poziva Evropsku komisiju da uspostavi jedinstvenu „pristupačnu platformu za električna vozila” kako bi pomogla državama članicama da zajednički pregovaraju sa proizvođačima i obezbede najpovoljnije uslove nabavke vozila za programe socijalnog lizinga.

Uprkos velikom potencijalu, T&E naglašava da socijalni lizing ne bi trebalo da bude jedina mera u borbi protiv transportne ranjivosti. Neophodne su i dodatne inicijative, poput subvencija za bicikle, širenja javnog prevoza, podrške za deljenje vozila i izgradnje infrastrukture za punjenje.

Energetski portal

Srbija zadržala suficit u trgovini poljoprivredno-prehrambenog sektora

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije zabeležio je pozitivne rezultate na međunarodnom tržištu. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini izvoz agrarnih proizvoda iznosio je čak 5,14 milijardi evra, što predstavlja rast od 9,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, uvezeno je robe u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit od 1,2 milijarde evra.

Tokom prvog kvartala 2025. takođe je zadržan pozitivan trend. U periodu januar–mart, izvoz je dostigao 1,31 milijardu evra, što je rast od 10,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Trgovinski bilans i dalje je u plusu, sa suficitom od 248,6 miliona evra. navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pročitajte još:

Evropska unija ostaje ključni trgovinski partner Srbije, a Ministarstvo poljoprivrede nastavlja da aktivno podržava proizvođače koji su okrenuti izvozu.

Poseban akcenat stavlja se na uvođenje savremenih tehnologija, podizanje kvaliteta i usklađivanje proizvodnje sa standardima EU i drugih važnih tržišta.

„Ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora srpske privrede. Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvodima domaćeg porekla“, izjavio je resorni ministar poljoprivrede prof. dr Glamočić.

Energetski portal

Poziv za JLS: Podsticaji za očuvanje biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2025.

Foto: Wikipedia (Предраг Божић)

Jedinice lokalne samouprave od sada mogu da podnesu zahteve za dodelu podsticajnih sredstava namenjenih očuvanju i zaštiti biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2025. godini, na osnovu dostavljenih programa i projekata.

Kako je navedeno na zvaničnoj stranici Ministarstva zaštite životne sredine, za podsticajna sredstva u ovoj godini opredeljeno je 250 miliona dinara.

Ova sredstva biće usmerena na projekte poput vodosnabdevanja, izgradnje i unapređenja kanalizacione mreže, izgradnje objekata u funkciji očuvanja biodiverziteta, unapređenja kulturnog nasleđa, putne infrastrukture, održavanja manifestacija, uređenja speleoloških objekata, kao i podrške razvoju lokalnih udruženja i tradicionalnih zanata.

Pročitajte još:

Prvi put su projekti jedinica lokalnih samouprava, na čijoj teritoriji se nalaze zaštićena područja, sufinansirani 2023. godine, kada je za te namene izdvojeno 45 miliona dinara. Naredne godine, taj iznos povećan je na 100 miliona, dok je ove godine opredeljeno čak dva i po puta više sredstava.

Obaveštenje o načinu konkurisanja objavljeno je na sajtu @ministarstvozzs, a zahtevi se dostavljaju elektronskim putem u periodu od 26. do 30. maja 2025. godine.

Energetski portal

Energetska tranzicija dovešće do naglog porasta potražnje za bakrom

Foto-ilustracija: Pixabay

Minerali predstavljaju neizostavne komponente tehnologija čiste energije, od vetroturbina, elektroenergetskih mreža do električnih automobila. Kako energetska tranzicija ubrzava, potražnja za tim mineralima raste izuzetno brzo, a novi izveštaj „Globalni pregled kritičnih minerala za 2025. godinuv (eng. Global Critical Minerals Outlook 2025), koji je objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA) donosi najnovije podatke i analize o ponudi, potražnji, investicijama i drugim ključnim aspektima.

Izveštaj se fokusira na minerale od ključne važnosti poput bakra, litijuma, nikla, kobalta, grafita i elemenata retkih metala. IEA upozorava da sve veća koncentracija proizvodnje u rukama malog broja zemalja, uz širenje izvoznih ograničenja, značajno povećava rizik od ozbiljnih poremećaja u lancima snabdevanja ovim strateškim resursima.

Potražnja za litijumom je u 2024. godini porasla za gotovo 30 odsto, znatno nadmašivši prosečni godišnji rast od 10 odsto iz 2010-ih. Ipak, snažan rast ponude koji predvode Kina, Indonezija i pojedini afrički regioni izvršio je pritisak na cene, naročito kada su u pitanju metali za baterije. Od 2020. godine, rast ponude tih metala bio je dvostruko brži nego krajem prethodne decenije.

Pročitajte još:

„Kada se posmatra odnos ponude i potražnje u narednoj deceniji, izveštaj ukazuje i na značajne rizike. Investicije u sektor kritičnih minerala gube zamah: u 2024. godini zabeležen je rast od samo pet odsto, u poređenju s 14 odsto u 2023. Aktivnosti istraživanja rudnih nalazišta stagnirale su tokom 2024, a rani kapital za nove projekte pokazuje znakove usporavanja”, navodi se u saopštenju.

Izveštaj posebno ističe velike rizike koji prete tržištu bakra. Kako zemlje proširuju svoje elektroenergetske mreže, očekuje se nagli porast potražnje za bakrom, ali trenutni projekti ukazuju na to da bi do 2035. godine moglo doći do manjka u ponudi od čak 30 odsto.

Sigurnost snabdevanja ugrožena je izvoznim ograničenjima, a od svih minerala obuhvaćenih izveštajem 55 odsto je pod određenim oblikom izvozne kontrole. Restrikcije se više ne odnose samo na sirove i rafinisane materijale, već i na tehnologije za njihovu obradu.

Energetski portal

Kompanija dm ulaže preko pet miliona dinara u sedam zelenih ideja

Foto: DM

U okviru konkursa {ZAJEDNO} za održive ideje, kompanija dm drogerie markt finansijski će podržati sedam izvanrednih inicijativa posvećenih zaštiti životne sredine, edukaciji o održivosti i razvoju lokalnih zajednica. Tim povodom, za realizaciju ovih projekata biće usmereno više od pet miliona dinara, sa ciljem da se podrži njihovo uspešno sprovođenje i promoviše održivost.

Na konkurs koji je bio otvoren tokom marta 2025. godine pristiglo je više od sto četrdeset prijava, a stručni žiri je odabrao one koje donose dugoročne koristi za zajednicu, inovativan pristup zaštiti prirode i jasno definisane ciljeve. Pored edukacije i očuvanja biodiverziteta, ovogodišnji pobednički projekti ističu važnost uključivanja mladih, ranjivih grupa i lokalnih zajednica u ekološke inicijative.

„Ovakvim tipom konkursa pokazujemo da su održive promene moguće kada se zajednice, institucije i kompanije udruže. Projekti koje smo ove godine podržali pokazuju koliko snage leži u lokalnim inicijativama – od očuvanja ugroženih vrsta i biodiverziteta, preko edukacije o održivoj ishrani, do uključivanja ranjivih grupa u brigu o životnoj sredini. Održivost za nas nije samo strateško opredeljenje, već temeljna vrednost koju gradimo konkretnim koracima i podrškom onima koji svet čine boljim mestom”, izjavila je ovim povodom Svetlana Jovanović Mitić, rukovodilac Marketinga i komunikacija dm Srbija i Severna Makedonija.

Među ovogodišnjim dobitnicima nalaze se ideje koje se bave očuvanjem biodiverziteta, unapređenjem obrazovanja, smanjenjem otpada i uključivanjem ranjivih grupa u zaštitu prirode.

Pročitajte još:

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije „Zajedno za sive vetruške i ljude” sprovodi projekat zaštite sive vetruške, globalno ugrožene vrste ptica, postavljanjem gnezdećih kutija i edukacijom lokalnog stanovništva u Vojvodini. S druge strane, Društvo za zaštitu i proučavanje riba iznedrilo je projekat „Mala škola hidroekologije”, organizujući edukativne seminare i terenske radionice u Vojvodini, s ciljem da se zajednica osnaži u zaštiti slatkovodnih ekosistema i retkih ribljih vrsta. Ekološko istraživačko društvo „Mladen Karaman” sprovodi inovativan projekat „Ambro@KG” za mapiranje ambrozije u Kragujevcu pomoću veštačke inteligencije i učešća građana, kako bi se omogućilo efikasno uklanjanje ambrozije i kompostiranje njene biomase, uz očuvanje biodiverziteta. Još jedan nagrađeni projekat – „KORAK – Ka Održivom Racionalnom Adekvatnom Konzumiranju hrane”, stigao je od Naučnog instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada, sa ciljem da edukuje potrošače, škole i proizvođače o smanjenju otpada od hrane i o odgovornom korišćenju resursa.

Savez udruženja za pomoć MNRO Srbije svojim projektom „Priča o prirodi, ekologiji i prijateljstvu” podstiče decu i mlade sa smetnjama u razvoju na učenje kroz praksu – sadnju biljaka, radionice u prirodi i kreativne predstave koje slave ekologiju i inkluziju. Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović” projektom indikativnog naziva „Dodirni baštu i probudi maštu” obnavlja svoj senzorni vrt uz sadnju aromatičnih biljaka i korišćenje održivih materijala, pružajući slepoj i slabovidoj deci jedinstven prostor za učenje preko dodira i mirisa. Takođe, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu sopstvenim projektom „Bašta nasleđa” stvara edukativni voćnjak i povrtnjak starih sorti u Botaničkoj bašti „Jevremovac”, promovišući na radionicama i u praktičnoj nastavi važnost očuvanja genetičkih resursa.

Sve pobedničke ideje pokazuju da održivost nije apstraktna reč, već životna praksa, moguća kroz istinske promene kao rezultat zajedničkog delovanja – kada se znanje podeli, pruži podrška i kada se dobre ideje prepoznaju na vreme. Kompanija dm i ubuduće će biti uz one koji svet menjaju tiho, ali s velikim učinkom.

Više o podržanim projektima pogledajte na zvaničnoj stranici dm zajedno.

Energetski portal

Nuklearna energija ima ključnu ulogu u energetskoj sigurnosti Bugarske

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Nuklearna energija ima ključnu ulogu u energetskoj sigurnosti Bugarske i regiona, rekao je ministar energetike Žečo Stankov, ističući planove za dalji razvoj sektora. 

„Neophodno je imati jasne i merljive ciljeve u nuklearnoj energetici, što će podstaći razvoj sektora koji doživljava renesansu u Evropi”, naveo je ministar.

Razvoj ovog potencijala omogućiće Bugarskoj da zadrži ulogu neto izvoznika električne energije, ali je važno i dalje ulagati u proširenje kapaciteta, uključujući izgradnju data centara u blizini novih blokova na lokaciji NE Kozloduj.

Saradnja sa kompanijom Framatom, poznatom po proizvodnji opreme i goriva za nuklearne elektrane, ključna je za diversifikaciju snabdevanja nuklearnim gorivom. Nakon što je prošle godine u peti blok Kozloduja ubačeno gorivo američke kompanije Vestinghaus, prve isporuke iz Framatoma za šesti blok očekuju se 2026. godine.

Pročitajte još:

Tokom sastanka sa Katrin Kornan, izvršnom potpredsednicom Framatoma, ministar je istakao važnost kadrova za razvoj nuklearne energetike i predstavio inicijativu za povratak mladih stručnjaka iz inostranstva, kao i za zadržavanje domaćih talentata kroz stvaranje uslova za profesionalni razvoj i kvalitetan život.

Sagovornici su se složili da su rad NE Kozloduj, izgradnja sedmog i osmog bloka i novi projekti reverzibilnih hidroelektrana ključne prilike za jačanje saradnje i angažovanje bugarskih firmi. Tokom vrhunca izgradnje novih nuklearnih kapaciteta očekuje se zapošljavanje oko 10.000 ljudi.

Energetski portal

Prozjumeri sve važniji u energetskom sistemu – EPS za tri godine potpisao 5.000 ugovora

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)

Na konferenciji Prozjumer – značajan učesnik u elektroenergetskom sistemu Srbije govorilo se o sve većoj ulozi kupaca-proizvođača u procesu energetske tranzicije i modernizacije sistema. Razgovor učesnika bio je usmeren na predstavljanje dosadašnjih aktivnosti i rezultata, ali i izazova sa kojima se prozjumeri susreću, navodi se na zvaničnom sajtu Elektroprivrede Srbije.

Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove Elektroprivrede Srbije, tom prilikom je istakao da zelena tranzicija i rast potrošnje električne energije, uz obavezu da se dostigne udeo obnovljivih izvora od 45 odsto u proizvodnji, zahtevaju maksimalno korišćenje svih raspoloživih resursa.

„Sa projektima OIE, poput solarne elektrane „Petka”, vetroelektrane „Kostolac”, reverzibilne HE „Bistrica” i projekta 1 GW solara, EPS će ozeleneti svoj portfolio, a doprinos ostvarenju postavljenih ciljeva daju i kupci proizvođači. EPS je za tri godine potpisao oko 5.000 ugovora sa kupcima-proizvođačima, ukupne snage 94 MW”, rekao je Stanić.

Ivana Đorđević, direktorka Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima u EPS-u, navela je da su prozjumeri do sada isporučili ukupno 57 miliona kilovat-sati električne energije. Kako je dodala, domaćinstva čine najveći broj kupaca-proizvođača, dok su deo ove zajednice i preduzetnici, industrija, velike kompanije i ugostiteljski objekti.

Pročitajte još:

Tom prilikom, Đorđević je podsetila da su rešeni izazovi u vezi sa neusaglašenošću propisa, ali da je i dalje neophodna edukacija kupaca, jer kako je istakla – ako ne shvate dobro koncept kupca-proizvođača, ne mogu da sagledaju ni njegove efekte.

„Izazov preinvestiranja i dalje postoji. Efekat se vidi na kraju perioda poravnanja. Krajem marta 2025, oko 74 odsto kupaca nije imalo viškove ili su oni bili neznatni, dok je oko 20 odsto kupaca ostvarilo viškove između 1.000 i 5.000 kWh, koje su predali u mrežu bez naknade”, rekla je Đorđević.

Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike, podsetila je da su prošle tri godine otkako su prvi prozjumeri postali deo elektroenergetskog sistema Srbije, a ideja je da građani, zajednice i privredna društva budu ne samo potrošači, već i proizvođači električne energije.

Kako je istakla, među kupcima-proizvođačima nalaze se i manastiri, od kojih je najpoznatija Žiča, dok se razmatra i mogućnost da zgrada Vlade Srbije dobije sopstvenu solarnu elektranu.

Energetski portal

1...596061...1,673Page 60 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs