Drugi dan konferencije Dani OIE 2025 u Splitu bio je u znaku ključnih rasprava o pravcu energetske tranzicije Hrvatske.

U uvodnom izlaganju, direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar, Dražen Jakšić, predstavio je trenutno stanje i izazove u razvoju OIE u Hrvatskoj.

Tom prilikom, Jakšić je istakao da su emisije CO₂ od 1990. godine smanjene za 20 odsto, ali da u poslednjim godinama ponovo rastu – najviše zbog saobraćaja, gde se OIE gotovo i ne koriste. Iako su ostvareni značajni pomac, Hrvatska još zaostaje za evropskim prosekom: 28 odsto udela OIE u ukupnoj potrošnji električne energije u 2023. naspram 42,5 odsto u EU. Posebno zabrinjava podatak da je u saobraćaju taj udeo iznosio svega 0,9 odsto, dok je evropski prosek bio 10,8 odsto.

– Cilj od 24,6 odsto u tom segmentu deluje izuzetno teško dostižno – rekao je Jakšić. Kada je reč o energetskoj samodovoljnosti, Jakšić je naglasio da Hrvatska trenutno proizvodi oko 44 odsto sopstvenih energetskih potreba, dok ostatak uvozi, a čak ni projekcije za 2050. godinu ne pokazuju da ćemo biti potpuno energetski nezavisni.

Energetska nezavisnost Hrvatske – između propisa i prakse

Drugi panel otvorio je pitanje energetske nezavisnosti Hrvatske kroz prizmu zakonodavnog okvira, investicione sigurnosti i realnih prepreka u praksi.

Da je (ne)predvidivost jedan od najvećih izazova u ostvarivanju OIE projekata u Hrvatskoj smatra i Andreas Rörig, predsednik Uprave E.ON Hrvatska. Istakao je da Hrvatska ima znanje, iskustvo i kapital, ali da zbog nejasnog regulatornog okvira investicije ostaju neizvesne.

– Hrvatska i Malta su jedine evropske zemlje sa jednim operatorom mreže. Drugde upravo konkurencija donosi efikasnost – rekao je Rörig.

Direktor razvoja poslovanja ENNA Grupe, Zvonimir Novak, govorio je o investicionim iskustvima u Rumuniji, gde su nedavno pokrenuli projekat solarne elektrane i planiraju ugradnju baterijskog sistema.

– Zatražili smo sastanak, dočekalo nas je 19 ljudi, niko nije govorio engleski, ali sve smo dogovorili – prepričao je razgovore u Rumuniji. U Hrvatskoj, dodao je, ENNA razvija dva geotermalna projekta – u Slatini i Babinoj Gredi. Prvi je u poodmakloj fazi, ali se čekao konkurs koji na kraju nije raspisan. Istakao je da je geotermalna energija najčistija, ali i osam puta skuplja od solarne.

Na rumunsko tržište osvrnula se i Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Europe, koja je upozorila da je Rumunija možda atraktivna, ali da nije realan uzor jer je pristup projektima gotovo moguć isključivo putem akvizicija.

– Novac nije problem. Problem je doći do projekta koji može da prođe bankarsku proveru. A onda dolazi pitanje dozvola – rekla je Turković i upozorila na tromost procesa – Hrvatska je među najsporijima u Evropi kada je reč o razvoju OIE projekata.

Krešimir Šimleša, rukovodilac Odeljenja za priključenja pri Hrvatskom operatoru prenosnog sistema (HOPS), predstavio je trenutno stanje i buduće projekcije priključenja OIE na mrežu, u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NECP).

Za period 2025–2030. sklopljeni su ugovori o priključenju za dodatnih 1167 MW, a 2024. je izrađivan Elaborat optimalnog tehničkog rešenja priključenja (EOTRP) za još 2628 MW. U toku je i podnošenje zahteva za dodatnih 940 MW, koji bi trebalo da budu realizovani tokom 2025. godine. Time bi ukupan kapacitet u različitim fazama priključenja iznosio 8574 MW, čime bi već sada bili nadmašeni ciljevi NECP-a za 2030. godinu (7543 MW). Do 2040. godine ciljana vrednost raste na 11.915 MW.

Šimleša je dodao da su u toku sledeći trendovi: rast broja zahteva za priključenje data centara, razvoj kombinovanih postrojenja (npr. VE + SE + baterije), zamene postrojenja bez povećanja priključne snage i ugradnja elektrana za sopstvenu potrošnju.

Pročitajte još:

• U toku najveća nacionalna konferencija o obnovljivim izvorima energije – Dani OIE 2025

Priključenje OIE na mrežu – izazovi i rešenja za bržu integraciju

Treći panel konferencije bio je posvećen izazovima u priključenju OIE na prenaponsku mrežu.

Dejana Popović Milovanović iz Elektromreže Srbije (EMS) predstavila je korake koje je EMS preduzeo za ubrzanje integracije OIE u sistem. Istakla je da je uveden novi model proračuna mrežnih mogućnosti kroz EOTRP, uvedene su bankarske garancije i definisani rokovi po fazama.

Mladen Šicel iz KOER-a govorio je o konceptu virtuelnih elektrana koje povezuju proizvođače i potrošače i omogućavaju optimizaciju cena energije.

– U Hrvatskoj trenutno devet firmi ima dozvolu za virtuelne elektrane, od kojih tri funkcionišu – rekao je Šicel.

Dr. Josip Tošić iz TOSKA-e govorio je o pouzdanosti sistema i iskustvima poput incidenta u Dalmaciji 2023. godine, naglašavajući da kašnjenja u određivanju cene priključenja blokiraju projekte, iako su prvi EOTRP spiskovi počeli još 2019.

Krešimir Ugarković iz HEP-ODS-a pojasnio je da fleksibilni ugovori omogućavaju priključenje projekata koji bi inače bili isključeni iz mreže, i izrazio nadu da će novi zakon dodatno formalizovati takve modele.

Gradnja OIE projekata – finansijska održivost i operativni izazovi

Na četvrtom panelu raspravljalo se o finansijskoj i operativnoj održivosti OIE projekata.

Francesco Corbo, regionalni menadžer energetike za zapadni Balkan i Hrvatsku u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), posebno je naglasio kako mali investitori moraju imati pristup podršci jednak onome koji imaju veliki. 

Ante Krečak iz Erste banke predstavio je stav bankarskog sektora, naglasivši važnost offtakera i kvaliteta PPA ugovora.

– Ukupna potrošnja energije u regionu iznosi 1500 TWh godišnje, od čega je zasad samo 10 odsto pokriveno PPA ugovorima. U Hrvatskoj je korporativni sektor prošle godine potrošio 12 GWh, ali je manje od 1 odsto te energije bilo ugovoreno kroz korporativne PPA-ove. Erste je organizirao već treninge za klijente, kako bi bolje razumeli mehanizme ugovaranja PPA-ova i ostvarili koristi od tržišta energije koje nudi veliki potencijal – pojasnio je Krečak.

Iskustvo nacionalnog energetskog poduzeća pri razvoju OIE projekata predstavio je Dražen Lovrić, direktor Sektora za strategiju i razvoj u HEP-u. Istakao je kako su, kao investitor, ponosni na činjenicu da trenutačno imaju 150 MW solarnih elektrana u izgradnji, u različitim fazama.

O problemu s logistikom govorio je i Denis Čamber, direktor prodaje i razvoja OIE u Končaru

Inovacije za novu generaciju postrojenja i baterijskih sistema

Na petom panelu drugog dana konferencije Dani OIE 2025, kojim je moderirao Miloš Kostić, direktor MT-KOMEX-a, raspravljalo se o inovacijama koje oblikuju budućnost energetskih postrojenja i baterijskih sistema; od hardverskih rešenja i softverskih alata do strateškog planiranja i pristupa investiranju.

Helena Skrbič Sambolec iz PRANGL-a za Adria region, naglasila je značaj ranog uključivanja logistike kako bi se izbegla skupa infrastruktura.

– Ako opremu birate na vreme i pametno, nećete morati rušiti šume i širiti puteve, što je ogroman doprinos održivosti – kazala je Skrbič Sambolec.

Milan Šteković Šutić iz JA Solar-a istakao je razvoj TOPCon ćelija i baterijskih sistema.

John Šuša, glavni direktor za strategiju u WHES-u, doneo je perspektivu iz sektora skladištenja energije, dok je poređenje razvoja baterijskih sistema u Evropi i SAD-u izneo je dr. sc. Marko Vukobratović, direktor tvrtke Versolvio. 

– Kapital je bojažljiv i neodlučnost nas koči više od zakona – rekao je Vukobratović, pa dodao da Versolvio trenutno ima 50 MWh realiziranih projekata baterija, a još 300 MWh u razvoju. Upozorio je da je prošlo vreme „plug-and-play“ pristupa i da elektrane treba svakodnevno održavati i pratiti, a podsetio je i na ranjivost energetskih sistema u kontekstu sajber napada.

Mario Valčić iz Siemens-a govorio je o potrebi digitalnog nadzora i optimizacije rada solarnih elektrana.

– Dok su nuklearne i termoelektrane oduvek imale sofisticirane sisteme upravljanja i povezivanja s dispečerskim centrima, kod solarnih se u početku mislilo da to nije potrebno. Ali i solarna elektrana je proizvodni pogon. Softver omogućava da se njen rad nadzire, optimizuje i da operater zna što se događa – pojasnio je Valčić.

Završnog dana konferencije teme će biti posvećene lokalnim zajednicama, kogeneraciji, ulozi gradova i pitanjima zaštite životne sredine.