Skladištenje energije najosetljivije na nove carine u Sjedinjenim Državama

05.06.2025

electricity-solarni+paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Nove carinske politike u Sjedinjenim Američkim Državama prete da uspore razvoj elektroenergetskog sektora, upozorava najnoviji izveštaj istraživačkog instituta Wood Mackenzie. Povećane tarife na uvoz tehnologije, naročito iz Kine, dodatno podižu troškove velikih infrastrukturnih projekata, stvarajući neizvesnost za investitore i izvođače radova.

Sjedinjene Države već sada prednjače po visini troškova instalacije solarnih sistema, a nove carine dodatno pogoršavaju tu situaciju. Kako navodi Wood Mackenzie izveštaj, cena izgradnje solarnih elektrana velikog kapaciteta u SAD je 54 odsto viša nego u Evropi, odnosno 85 odsto skuplja nego u Kini.

U svojoj analizi pod naslovom „Svi na tarifnom toboganu: implikacije za američku elektroenergetsku industriju“, ističe se da bi se većina energetskih tehnologija suočila sa povećanjem troškova između 6 i 11 odsto, dok bi skladištenje energije – zbog gotovo potpune zavisnosti od kineskog uvoza – moglo poskupeti i do 50 odsto.

Pročitajte još:

Wood Mackenzie je analizirao dva moguća scenarija budućeg razvoja: prvi predviđa učvršćivanje carina prema Kini na 34 odsto do kraja 2026. godine, dok drugi – označen kao trgovinski rat – predviđa rast efektivne carinske stope na 30 odsto do 2030. godine.

Skladištenje energije je najosetljivije na nove carine. Prema podacima za 2024. godinu, gotovo sve baterijske ćelije korišćene u velikim američkim projektima dolazile su iz Kine. Po procenama, u najnepovoljnijem scenariju troškovi skladištenja mogli bi porasti i preko 50 odsto.

Domaće tržište proizvodnje baterija još uvek ne može da odgovori na potražnju. Do kraja 2025. godine, procenjuje se da će u SAD biti dovoljno kapaciteta da zadovolji tek oko 6 odsto potreba, dok bi do 2030. domaća proizvodnja mogla pokriti do 40 odsto tražnje.

Energetski portal

Kako je Beč uspeo da poboljša mikroklimu u gradu

05.06.2025

Ključni pojam kada su u pitanju aktivnosti u vezi sa poboljšanjem mikroklime u glavnom gradu Austrije u prethodnih pet godina je „ofanziva ozelenjavanja”. Sa 344 projekta u okviru inicijative „Rešimo se asfalta”, koji se sprovode u svih 23 opštine postignuti su rekordni rezultati. S jedne strane, radi se o finansiranju inicijative „Klimatski grad za primer” u iznosu od 100 miliona evra, pod motom „Uklanjanje asfalta – Ozelenjavanje – Rashlađvanje“ kako bi se Beč pripremio za dolazeće klimatske promene. S druge strane, tu je inicijativa „ofanziva ozelenjavanja”, koja u Beču radi na očuvanju i proširenju udela zelenih površina. Ukupno su tako u svim opštinama preduzete mere i zasađeno je više zelenila, smanjen je broj urbanih toplotnih ostrva, betonski areali pretvoreni su u prijatne oaze i ukupno je poboljšana mikroklima za stanovnike.

Samo u gusto izgrađenim ulicama zasađeno je 85.500 m² zelenih površina, uz klasične asfaltirane zone posađeno je preko 3.300 stabala. Dodatno je stvoreno oko 2.000 m² vodenih igrališta kako bi se poboljšala gradska mikroklima.

„Posebno smo u gusto izgrađenim delovima grada, kao i u prigradskim opštinama, uneli više zelenila na ulice i trgove, kao i mnogo vodenih elemenata. Jer drveće i voda su ključni za rešavanje gradskih toplotnih ostrva i poboljšanje kvaliteta boravka u tim delovima”, rekla je Uli Zima, gradska odbornica za inovacije, planiranje i mobilnost.

„Najbolju zaštitu od vrućine pružaju zelene površine, i upravo zato ćemo ih i dalje širiti. U proteklih pet godina u okviru ofanzive zelenih površina stvorili smo skoro 500.000 m² modernog, senovitog zelenog prostora za sve građane”, rekao je Jirgen Černohorski, član gradskog veća za klimu.

Pročitajte još:

Jedan od velikih projekata bilo je područje od šest hektara kod bivšeg izlaza „Zimering“ na jugoistočnoj obilaznici. Novi park u opštini Favoriten pretvoren je u javno dostupnu oazu za odmor i rekreaciju sa avantura-parkom s žičarom i spravama za penjanje. Postojeće šumske površine su očuvane, a dodatne oblasti su pošumljene i zasađeno je novo zelenilo. Kako bi se iskoristio rashladni efekat vodenih površina i smanjio efekat urbanih toplotnih ostrva, izgrađeni su ribnjak i igralište s fontanama.

Primer transformacije ulica je trenutno preuređenje ulice Vagramer štrase (Wagramer Straße), koje će biti završeno ovog leta. Paralelno s izgradnjom prve mega biciklističke magistrale u Beču, nastaje ulični park dug 250 metara. Ukupno će duž ulice Vagramer štrase biti posađeno 100 stabala i 60 visokih žbunova koji pružaju hlad i rashlađivanje.

Pored preuređenih ulica i trgova, parkovi u Beču igraju centralnu ulogu kao hladna utočišta za ljude tokom vrelih dana. Posebno se ističe gradski park Acgersdorf koji je postao velika zelena oaza na površini od 27.000 m². U okviru projekta uklonjen je asfalt sa površine od 2.000 m², priključeno je 300 starih a dodatno je posađeno 26 novih stabala.

„Ofanziva ozelenjavanja” u Beču se nastavlja i tokom 2025. godine: širenje parkova, uklanjanje asfalta, sadnja stabala, žbunova, cvetnjaka i travnjaka.

Izvor: City of Vienna

Ronjenjem do obnove koralnih grebena – priča iz Zanzibara koja daje nadu

05.06.2025

2151357859 — Foto-ilustracija: Freepik (freepik, AI generation)

Kalendarski leto još nije počelo, ali mnogi već pripremaju kofere za put ka obalama koje krasi tirkizno more. Letnji turizam odavno više ne podrazumeva samo sunčanje, igru u plićaku i opuštanje na površini mora. Aktivnosti poput ronjenja postaju sve popularnije i dostupnije širom sveta. Ipak, ako se hitno ne preduzmu strože mere za očuvanje mora, okeana i njihovog živog sveta, turisti koji zarone ispod površine uskoro bi mogli da ostanu bez zadivljujućeg prizora koji danas očekuju.

Zbog intenzivnih turističkih aktivnosti, ali i sve izraženijih klimatskih promena, koralni grebeni širom sveta suočavaju se sa velikim pritiscima i opasnostima. Prekomerni broj posetilaca, neodržive prakse ronjenja i ribolova, zagađenje i zagrevanje okeana dovode do izbeljivanja i izumiranja korala.

Koralni grebeni su jedan od najbogatijih i najvažnijih ekosistema na planeti. Oni predstavljaju dom za više od 4.000 vrsta riba, korala i drugih morskih organizama. Interesantan podatak jeste da, iako zauzimaju svega jedan odsto površine svetskih okeana, stanište su za najmanje 25 odsto živog morskog sveta. Prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), zdravi koralni grebeni su ključni za ishranu obalskih zajednica, a takođe generišu milijarde dolara prihoda kroz turizam i rekreaciju. Pored toga, koralni grebeni su važan izvor jedinjenja za razvoj lekova protiv raznih bolesti, a njihov medicinski potencijal još nije u potpunosti istražen.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik) – AI generation

Jedna od organizacija posvećenih očuvanju i obnovi koralnih grebena jeste Africa Foundation, koja u saradnji sa kompanijom &Beyond sprovodi program „Okeani bez granica“ (Oceans Without Borders). Ovaj projekat, započet u oktobru prošle godine, fokusiran je na obnovu koralnih grebena na ostrvu Mnemba, smeštenom nedaleko od Zanzibara u Tanzaniji. Cilj je da do 2027. godine oštećeni koralni grebeni budu obnovljeni i da njihova pokrivenost poraste za najmanje 10 odsto.

Posebnu vrednost projektu daje uključivanje lokalnih zajednica, a najinspirativnija priča dolazi od Atuve Omar – jedine žene na Zanzibaru koja se bavi ronjenjem radi presađivanja korala. Atuva je u razgovoru za BBC ispričala svoju duboku vezu sa okeanom koji je njen dom, samo tri kilometra od ostrva Mnemba. Svakodnevno je posmatrala kako klimatske promene, prekomerni ribolov i masovni turizam uništavaju koralne grebene u njenoj okolini, pa je odlučila da se aktivno uključi u njihovu obnovu.

U okviru projekta naučili su je tehnikama ronjenja i presađivanja koralnih fragmenata na veštačke grebene, koji služe kao nova staništa i pomažu u vraćanju života u morski ekosistem. Posvećenost ove mlade devojke i hrabrost postaju simbol nade za očuvanje ovih dragocenih prirodnih bogatstava, podsećajući nas koliko snaga pojedinca, vera u promenu i odgovornost prema prirodi mogu doprineti očuvanju naše planete. Zato, dok polako spremamo kofere za more, važno je da budemo svesni da svaki naš izbor i postupak mogu imati veliki značaj za budućnost mora i koralnih grebena.

Katarina Vuinac

Svetski dan zaštite životne sredine – Zajedno protiv zagađenja plastikom

05.06.2025

Najvažniji međunarodni dan posvećen podizanju svesti o značaju očuvanja planete jeste Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava svake godine 5. juna. Ovaj dan ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1972. godine, a prvi put je obeležen 1973. pod sloganom Samo jedna Zemlja.

U fokusu ovogodišnjeg obeležavanja nalazi se borba protiv zagađenja plastikom. Podaci pokazuju da se svake godine proizvede više od 400 miliona tona plastike, od čega 11 miliona tona završi u rekama, jezerima i morima.

Poseban problem predstavlja mikroplastika, koja putem vode, hrane i vazduha dospeva u organizme ljudi i životinja. Procene pokazuju da prosečna osoba godišnje unese više od 50.000 čestica plastike.

Pročitajte još:

Zbog toga se Svetski dan zaštite životne sredine ove godine pridružuje kampanji #PobediZagađenjePlastikom (#BeatPlasticPollution), koju predvodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), sa ciljem da se mobilišu zajednice širom sveta na primenu i zagovaranje rešenja za ovaj globalni problem.

Ovaj dan je poziv vladama, kompanijama i građanima da preduzmu konkretne korake u pravcu smanjenja upotrebe plastike, unapređenja reciklaže i razvoja cirkularne ekonomije.

Energetski portal

Prva aukcija za tržišne premije – uvod u novu eru ulaganja u Crnoj Gori

05.06.2025

oie , eko — Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

Crna Gora otpočinje novi model podsticaja za obnovljive izvore energije, što je potvrdila i održavanjem konferencije povodom prve aukcije za tržišne premije. Događaj, održan u Podgorici u organizaciji Ministarstva energetike i rudarstva, okupio je predstavnike iz privrede, međunarodnih institucija, stručne zajednice i partnerskih organizacija, označivši početak prelaska sa klasičnih državnih subvencija na tržišno orijentisanu podršku.

Oslanjajući se na EU Reformsku agendu, planirano je da se do 2027. godine sprovede čitav niz aukcija koje će obuhvatiti projekte iz solarne i vetroenergije. Prva aukcija biće fokusirana na solarne tehnologije, kao najperspektivniji vid energije koji trenutno ima relativno mali udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije Crne Gore, navodi se na sajtu Vlade Crne Gore.

Pročitajte još:

Nov sistem podsticaja uključuje aukcije za tržišne premije, garancije porekla, energetske zajednice građana, uz pojednostavljene administrativne procedure. Ideja novog sistema je olakšan upliv investitora na tržište i privlačenje privatnog kapitala. Na taj način, težiće se ispunjavanju ciljeva da do 2030. godine čak 50 odsto ukupne finalne potrošnje energije i 70 odsto proizvodnje električne energije dolazi iz OIE.

Detalji o raspisu prve aukcije, uslovima prijave i vremenskom okviru očekuju se uskoro, dok će dodatne aukcije biti raspoređene u više ciklusa zaključno sa 2027. godinom.

Energetski portal

Arilje i Kosjerić jačaju vodosnabdevanje i odbranu od poplava

05.06.2025

3-1 — Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U opštinama Arilje i Kosjerić u toku su radovi na značajnim projektima u oblasti vodoprivrede, koji imaju za cilj obezbeđivanje stabilnog vodosnabdevanja i unapređenja zaštite od poplava.

U Arilju se izvode radovi na izgradnji brane i akumulacije „Svračkovo” na reci Rzav, a po završetku će biti obezbeđeno stabilno snabdevanje pijaćom vodom za više od 500.000 građana iz pet lokalnih samouprava.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, projekat će imati i funkciju ublažavanja poplavnih talasa, proizvodnju električne energije, kao i očuvanje biodiverziteta.

Goran Puzović, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode” rekao je da je projekat do sada prošao brojne tehničke izazove, ali da su sada radovi u završnoj fazi nasipanja same brane, dok se za narednu godinu planira čišćenje doline Rzava i izgradnja cevovoda do fabrike vode.

Pročitajte još:

U Kosjeriću se realizuju radovi na sanaciji i dodatnoj regulaciji korita reke Skrapež, sa ciljem zaštite stanovništva i privrednih objekata od poplava.

Žarko Đokić, predsednik opštine Kosjerić naglasio je da je ovim radovima rešen problem plavljenja centra grada.

Prema rečima Puzovića, nakon završetka treće faze, koja se očekuje do kraja leta, Kosjerić će biti u potpunosti zaštićen od velikih voda.

Radove u ove dve opštine, obišao je dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Energetski portal

Nemačka – Toplotne pumpe sve češći izbor za grejanje u novogradnji

04.06.2025

zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Lemons)

U Nemačkoj sve veći broj novoizgrađenih stambenih objekata koristi toplotne pumpe za grejanje. Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), tokom 2024. godine završena je izgradnja oko 76.000 stambenih objekata, a više od dve trećine njih (69,4 odsto) koristi toplotne pumpe kao primarni izvor energije za grejanje.

U poređenju sa 2023. godinom, udeo objekata koji se greju toplotnim pumpama porastao je za oko pet procentnih poena, dok je u odnosu na 2014. godinu više nego udvostručen (sa 31,8 na 69,4 odsto).

Ovakav sistem grejanja najčešće se primenjuje u porodičnim i dvojnim kućama – u 74,1 odsto ovakvih objekata završenih tokom 2024. godine toplotna pumpa je korišćena kao glavni izvor grejanja. U višeporodičnim stambenim zgradama taj udeo je manji i iznosi 45,9 odsto.

Pročitajte još:

I dok su najzastupljenije toplotne pumpe koje koriste geotermalnu energiju, ostali obnovljivi izvori koji se koriste su drvo (3,6 odsto), solarna termalna energija (0,5 odsto), biogas (0,2 odsto) i druga biomasa (0,2 odsto).

Kada je reč o prirodnom gasu, njegov udeo je značajno opao u 2024. godini. Pre 10 godina činio je preko 50 odsto, dok je prošle godine smanjen na 15 odsto.

Sličan trend u korišćenju obnovljivih izvora energije uočen je i u fazi planiranja. Od oko 54.800 stambenih objekata koji su 2024. godine dobili građevinsku dozvolu, u čak 84,8 odsto planirano je da primarni izvor energije za grejanje bude iz obnovljivih izvora. Najčešće je reč o toplotnim pumpama, koje su predviđene u 81 odsto budućih objekata, dok je udeo prirodnog gasa sveden je na svega 3,7 odsto.

Energetski portal

Farizon i budućnost električnih komercijalnih vozila

04.06.2025

farizon SAVA CENTAR 101 — Foto: ljubaznošću Lazara Radinova

Razvoj elektromobilnosti u Srbiji donosi brojne izazove, ali i velike mogućnosti za transformaciju transportnog sektora. Lazar Radanov Radičev, direktor Delta Auto Grupe, u nastavku će govoriti o potencijalu električnih komercijalnih vozila, prednostima modela Farizon i spremnosti kompanija da pređu na održiva transportna rešenja.

Koji su ključni izazovi i prilike koje Delta Auto Grupa vidi u razvoju elektromobilnosti i održivih transportnih rešenja u Srbiji i regionu?

Nisko tržišno učešće električnih vozila predstavlja značajan razvojni potencijal, posebno kod lakih komercijalnih vozila, gde se kupovne odluke zasnivaju na isplativosti, za razliku od putničkih, gde odluku često prate i emotivni faktori. Analiza pokazuje da električna vozila imaju jasne prednosti u segmentu gradskih dostavljača (last mile delivery), koji dnevno prelaze do 150 km, voze predvidive rute i parkiraju se u krugu firme, što olakšava punjenje. Samim tim, teme dometa i mreže javnih punjača postaju manje relevantne. Na primeru modela Farizon V6E, pri 150 km dnevno i 22 radna dana mesečno, procenili smo da u odnosu na dizel-vozilo donosi uštedu od 25.000 evra za pet godina. Uštede dolaze kroz niže troškove goriva i održavanja: bez ulja i većine filtera, a disk-pločice traju i do tri puta duže.

Farizon donosi revoluciju u segmentu ekološki prihvatljivih komercijalnih vozila. Kako procenjujete njegov potencijal na tržištu Srbije i regiona?

Ne vidimo nikakve racionalne prepreke za prelazak flota gradskih dostavljača i last mile delivery operatera na električna vozila. U tom smislu, Farizon ima ogroman potencijal u Srbiji i regionu. Sa razvojem infrastrukture za punjenje i masovnijom dostupnošću brzih punjača, verujemo da će i međugradski transport pratiti ovaj trend. Od promocije brenda u novembru 2024. godine, a naročito od Sajma automobila u martu, primetili smo pojačano interesovanje kompanija za ovakva rešenja. Svakako su neophodne dodatne konsultacije i vreme kako bi kupci odabrali varijantu vozila koja im najviše odgovara.

U FOKUSU:

Koje ključne inovacije i tehnološka rešenja izdvajaju Farizon vozila od konkurencije?

Zahvaljujući naprednim tehnologijama, Farizon nudi veću sigurnost na putu, niže troškove održavanja i optimalnu upotrebu prostora. U vozilima je izostavljen klasični B stub, pa unutrašnjost može biti fleksibilno prilagođena različitim potrebama, što znači više prostora za teret i lakši pristup. Tu su i napredni sigurnosni sistemi poput ASR sistema za sprečavanje proklizavanja, AEB za automatsko kočenje u hitnim situacijama i TPMS za praćenje pritiska u gumama. Sve to doprinosi bezbednijoj vožnji. Farizon koristi i drive-by-wire system, koji poboljšava upravljanje vozilom za 300 odsto i smanjuje zaustavni put za 10 odsto.

Koliko su premijum i luksuzni brendovi, poput „Maseratija”, spremni za punu tranziciju ka održivoj mobilnosti?

Ovi brendovi zapravo predvode tranziciju ka održivoj mobilnosti. Prvi električni model u Srbiji je BMW i3, osmišljen kao celovita demonstracija održivosti: korišćeni su reciklirani materijali, fabrika je radila na 100 odsto obnovljivoj energiji, uz 50 odsto manju potrošnju energije i 70 odsto manju potrošnju vode u proizvodnji. Luksuzni brendovi vide šansu u elektrifikaciji, i zbog smanjenja emisija, ali i zbog mogućnosti za veće performanse. Na primer, benzinski Maserati Trofeo nudi 550 KS i ubrzanje do 100 km/h za 3,5 s, a električni Maserati Granturismo Folgore isporučuje 761 KS, čak 1.350 Nm obrtnog momenta i ubrzanje za 2,5 s. Pored toga, ovaj i slični modeli koriste nove ekološke i kompozitne materijale, koji vozilo čine efikasnijim.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST

Od moratorijuma do rudnika – uranijum čeka zeleno svetlo švedskog parlamenta

03.06.2025

rude_kopanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Dve australijske rudarske kompanije privode kraju dogovor o strateškoj saradnji kako bi, odmah po ukidanju zabrane eksploatacije uranijuma u Švedskoj, zajednički razvile nalazišta u toj zemlji. U središtu njihovih planova nalazi se projekat Hagan, jedan od najvećih nerazvijenih resursa uranijuma na svetu, procenjen na oko 800 miliona funti, uz prateće ležište vanadijuma i potaše.

Tokom decembra 2024. godine predloženo je da se uranijum uvrsti u tzv. koncesione minerale, koji se regulišu Zakonom o mineralima. Smatralo se da bi se tom odlukom omogućilo eksploatisanje uranijumskih nalazišta u Švedskoj, što je u skladu sa energetskom strategijom koja je usmerena na širenje nuklearne energije.

Švedska poseduje šest aktivnih nuklearnih reaktora koji proizvode gotovo trećinu struje u zemlji, zbog čega je uranijum od velike važnosti za energetiku zemlje. Ipak, sav potreban uranijum za nuklearni program – uvozi se, iako se procenjuje da njeno tlo sadrži preko četvrtine dokazanih rezervi uranijuma u Evropi, kako je navodio World Nuclear News.

Pročitajte još:

Švedska je 2018. uvela moratorijum na istraživanje i iskopavanje uranijuma, ali je ipak prošlogodišnja analiza vlade zaključila da bi ukidanje zabrane olakšalo energetsku tranziciju i ojačalo domaći lanac snabdevanja nuklearnim gorivom. Predlog izmena Zakona o mineralima upravo prolazi kroz zakonodavnu proceduru i predviđeno je da se o njemu izjasni parlament početkom 2026.

Ako parlament potvrdi ukidanje zabrane, detaljna terenska ispitivanja na Haganu i drugim lokacijama mogla bi da počnu već 2026, čime bi Švedska, prvi put posle skoro decenije, ponovo otvorila vrata domaćoj proizvodnji uranijuma i ojačala energetsku sigurnosnost.

Energetski portal

Baltik do 2027. dobija do 600 novih stanica za punjenje električnih vozila

03.06.2025

NOVO , mobilnost , vozila , punjač — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Širom baltičkog regiona, do kraja 2027. godine planirana je izgradnja do 600 stanica za punjenje električnih vozila. S obzirom na to da ovaj region trenutno zaostaje za prosekom Evropske unije kada je reč o infrastrukturi za elektromobilnost, projekat ima poseban značaj i doprineće ostvarivanju nacionalnih energetskih i klimatskih ciljeva baltičkih država.

Deo stanica biće postavljen duž koridora Transevropske transportne mreže (TEN-T), čime će se dodatno podržati ciljevi dekarbonizacije saobraćaja definisani u okviru paketa „Fit for 55” i Evropskog zelenog dogovora.

Realizaciju projekta podržala je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je grupaciji Ignitis – vodećoj energetskoj kompaniji u baltičkim državama – odobrila zajam od 60 miliona evra.

Pročitajte još:

Mateo Patrone, potpredsednik EBRD-a za bankarstvo, rekao je da ova investicija predstavlja značajan iskorak za zelenu mobilnost u regionu i uklanja jednu od glavnih prepreka za širu upotrebu električnih vozila – nedostatak dostupne i pouzdane infrastrukture.

Grupacija Ignitis je tokom 2024. godine utrostručila svoju mrežu stanica za punjenje, a za cilj ima da postane vodeći operater brzih punjača za električna vozila u ovom regionu.

Energetski portal

Težina baterija EV ograničava vozače sa dozvolom B kategorije – inicijativa za zakonske izmene

03.06.2025

vozilo, kombi — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ubrzan razvoj elektromobilnosti, zahteva usvajanje novih zakonskih regulativa i propisa. Potrebno je da nadležni sagledaju promene u transportu ljudi i dobara i da u skladu sa tim donesu prilagođene propise, kako bi se osigurali napredak i bezbednost.

Kako piše Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, došlo je do situacije u praksi da vozači sa B kategorijom ne mogu da voze električna dostavna vozila, kobije koji zbog težine baterije prelaze najveću dozvoljenu masu od 3.500 kilograma.

Prema važećim pripisima, bilo bi potrebno da vozaći polažu za C1 kategoriju, što bi, kako se navodi, negativno uticalo na transport, ali i usporilo elektrifikaciju voznog parka. Dalje, to bi se negativno odrazilo kako na životnu sredinu, tako i na ekonomiju uopšte.

Na osnovu uočenih problema i preteću izmene zakonskih regulativa Evropske unije, Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je Ministarstvu unutrašnjih poslova i Privrednoj komori Srbije, uputila inicijativu o usklađivanju člana 195 novog Zakona o bezbednosti saobraćaja Srbije (ZOBS).

Pročitajte još:

Reč je o inicijativi koja ima za cilj usklađivanje domaće regulative sa aktuelnim zakonodavnim trendovima u Evropskoj uniji, kako bi vozači sa B kategorijom mogli da upravljaju električnim vozilima koja su teža od dosadašnjeg ograničenja od 3.500 kilograma — tačnije, do 4.250 kilograma. Ova izmena bi omogućila vozačima da lakše koriste električne dostavne automobile i kombije (kategorije M1 i N1), koji zbog težine baterija često prelaze postojeću granicu.

Evropski parlament je 28. februara 2024. usvojio Predlog direktive o vozačkim dozvolama, kojom se državama EU dozvoljava da vozačima sa B kategorijom omoguće upravljanje lakim komercijalnim električnim vozilima do 4.250 kilograma.

Kako je istaknuto u inicijativi – Iako Republika Srbija nije članica Evropske unije smatramo da bi pravovremeno prepoznavanje i preuzimanje ovakvih rešenja bilo korisno za naš transportni i logisticki sektor, kao i za ubrzanje procesa elektrifikacije voznog parka. Ovakva izmena bi podstakla uvodjenje i upotrebu električnih vozila na našem tržistu, a posebno bi koristila malim i srednjim preduzećima u segmentu gradske distribucije.

Energetski portal

1...575859...1,674 Page 58 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM