Električno brojilo je uređaj koji meri električnu energiju — evidentira koliko je energije (kWh) isporučeno tokom određenog intervala. Brojilo ne meri struju, niti — kao u slučaju gasa — fizičku zapreminu potrošenog goriva koje prolazi kroz instalaciju.

Savremena generacija takozvanih pametnih brojila, koja se intenzivno ugrađuje od 2010-ih godina, postala je temelj digitalne transformacije elektrodistributivne mreže. Za razliku od starijih elektromehaničkih „satova“, nova brojila objedinjuju digitalno brojilo kao merni deo, sat i kalendar realnog vremena, procesor i memoriju za lokalno čuvanje podataka, kao i dvosmerni komunikacioni modem. Zahvaljujući povezanosti sa centrima upravljanja (AMM/MDM sistemima), ovi uređaji u realnom vremenu razmenjuju milione zapisa o potrošnji i stanju mreže, i pored toga omogućavaju daljinsko upravljanje, promenu tarifnih planova i brže otkrivanje kvarova.

Srbija na mapi razvoja digitalizacije brojila

Prvi pilot-projekti pametnih brojila u Srbiji pokrenuti su između 2003. i 2008. godine kako bi se ispitala moguća tehnička rešenja. Prekretnica dolazi 2010. godine, kada „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) usvaja nacionalnu specifikaciju za pametna brojila. Zbog tadašnje visoke cene opreme, prioritet је dat industrijskim potrošačima: svega dva odsto mernih mesta odnosilo se na čak 40 odsto ukupne potrošnje električne energije u zemlji, zbog čega je zamena upravo tih brojila najbrže donela korist privredi, naročito jer je industrija njen temelj.

U domaćinstvima, zamena je otpočela tokom 2018. godine — beogradsko naselje Bežanija dobilo је oko 35.000 digitalnih brojila, dok su Niš i Zlatibor opremljeni sa po 16.500 uređaja.  

Pravi masovniji zamah usledio je zahvaljujući donaciji Evropske unije u iznosu od 110 miliona evra, kada je za tri godine zamenjeno ukupno 523.000 brojila u Beogradu i Novom Sadu.

Danas se pametna brojila nalaze na oko 600.000 mernih mesta, što predstavlja približno 16 odsto od ukupno ≈ 3,8 miliona brojila u Srbiji. „Elektrodistribucija Srbije“ (EDS) nastavlja nabavku iz sopstvenih sredstava u okviru redovnih javnih nabavki i uvela je pravilo: svaki zahtev za nov priključak mora naknadno biti opremljen uređajem koji podržava dvosmernu komunikaciju. Na taj način se postepeno gradi infrastruktura koja će omogućiti potpunu digitalnu transformaciju domaće elektroenergetske mreže.

Šta pametno brojilo donosi u praksi?

U Srbiji većina potrošača i dalje razmišlja o računu za struju u dinarima, a retko o stvarnoj potrošnji u kilovat-satima (kWh). Klasična brojila ne olakšavaju brzu proveru ni jasnu analizu potrošnje. Da bi se bar približno procenilo koliku energiju troši određeni uređaj, obično se polazi od njegove snage i vremena rada: grejači su najveći potrošači, pa bojler snage 2 kW za pola sata rada potroši oko 1 kWh energije. Pametno brojilo, međutim, omogućava tačan i gotovo svakodnevni uvid u potrošnju, bez potrebe za procenama.

Na radionici u Novom Sadu, koju je organizovala „Elektrodistribucija Srbije“ u prostorijama svog ogranka, uputili su nas više u prednosti pametnih brojila i u buduće planove EDS-a.

Zahvaljujući svakodnevnom daljinskom očitavanju i automatskom arhiviranju stanja svakog prvog dana u mesecu u ponoć, pametno brojilo omogućava da račun stigne gotovo odmah po isteku obračunskog perioda, uz osamnaest meseci čuvanja podataka koji korisniku i distributeru pružaju čvrst osnov za brzu proveru ili eventualnu reklamaciju.

Precizna elektronika meri energiju uz klasu tačnosti ±0,5 odsto, nasuprot ±2 odsto koja je prisutna kod trenutno najvećeg broja starih brojila. Dakle, sa novom generacijom, greška brojila se smanjuje, a napravljena razlika neposredno znači pravedniji i precizniji obračun za sve.

Prema procenama iznetim na radionici EDS-a, kada bi se zamenila sva brojila u zemlji, jer je ipak reč o starim mehanizmima koji se troše, pa samim tim sporije vrte i greše na štetu distributera – ukupni distributivni gubici sa sadašnjih više od 10 odsto mogli bi biti smanjeni za oko 2 odsto. To se naknadno pretvara u desetine miliona evra godišnje koji više ne odlaze na pokrivanje „nestale“ energije, već ostaju za modernizaciju mreže.

Takođe, podaci sa pametnih brojila dodatno omogućavaju da se tehnički i komercijalni gubici lociraju gotovo u realnom vremenu: ako jedna trafostanica pokazuje neobjašnjiv manjak, ekipe se upućuju tamo gde je registrovan problem, umesto da obilaze kilometre vodova naslepo. 

Pametna brojila daju mogućnost da se potrošnja beleži na mesečnom, dnevnom, satnom, pa i 15-minutnom nivou. Ta količina podataka otvara vrata novom portfoliju tarifa: od sezonskih, vikend-popusta ili prazničnih popusta, do potpuno dinamičkih tarifa koje se menjaju iz sata u sat. Te tarife se unapred programiraju i zakazuju za automatsko stupanje na snagu određenog datuma. Kompleksne šeme tarifiranja postaju lakše za primenu. Ugrađen niz senzora nadgleda brojilo i detektuje svako prislanjanje magneta, neovlašćeno otvaranje ili sličan pokušaj manipulacije, pa svaku anomaliju beleže i šalju u centralni sistem.

Osim toga, pametna brojila su nezaobilazna karika u razvoju energetske mreže koja podržava prozjumere, virtuelne elektrane, skladišta električne energije, punjače za električna vozila i ubrzani prelazak na “zelenu” energiju.

Šta je sledeći korak u Srbiji?

Predstoje dva velika projekta koja će ubrzati zamenu još stotina hiljada uređaja.

Projekat EDS Smart Metering faza 1A — Uz pomoć kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 40 miliona evra, vršiće se zamena 200.000 brojila u Nišu, Kraljevu i Čačku, sa rokom implementacije od devet meseci. Po završetku radova Niš će biti grad na pragu pune pokrivenosti pametnim brojilima. 

Projekat EDS Smart Metering faza 1B — Drugi program, vredan 80 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke (EIB), planira zamenu dodatnih 400.000 uređaja. Radovi bi trebalo da počnu naredne godine.

Ako se oba projekta realizuju prema planu EDS-a, do kraja 2026. godine, u sistemu će raditi više od 1,2 miliona pametnih brojila, odnosno približno trećina ukupnog broja mernih mesta u zemlji.

Neizostavan deo, na kom EDS paralelno radi od pre nekoliko meseci jeste realizacija veb portala i mobilne aplikacije za pristup mernim podacima, koja korisnicima omogućava neposredan, svakodnevni uvid u sopstvenu potrošnju.

Dugoročno gledano, strateški cilj Republike Srbije usklađen je sa EU direktivama — najmanje 80 odsto domaćinstava trebalo bi da poseduje pametno brojilo do 2030. godine.

Milica Vučković