Home Blog Page 57

U konkurenciji više od 170 inovativnih rešenja za StarTech grantove od 50.000 dolara

Foto-ilustracija: Unsplash ( kvalifik)
Foto-ilustracija: Pixabay

Na ovogodišnjem konkursu StarTech programa za razvoj inovacija i digitalnu transformaciju privrede Srbije prijavilo se više od 170 preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Ogromno interesovanje za grantove, koji iznose 50.000 dolara, četvrtu godinu zaredom potvrđuje značaj ovakvih inicijativa u podršci domaćim inovatorima. Sa samo oko deset grantova na raspolaganju, konkurencija je izuzetno oštra, kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Među 177 prijava, više od polovine je usmereno na razvoj aplikacija, digitalnih plaftormi i softvera koji unapređuju poslovne procese. Na drugom mestu su inovacije u domenu veštačke inteligencije, zatim slede poljoprivreda, multimedija, građevina i biotehenologija. Prijave su stigle iz 29 gradova i opština, od Beograda, Novog Sada, Niša i drugih većih gradova sve do manjih opština kao što su Bogatić, Osečina, Bački Petrovac, Sjenica, Kovačica i Knjaževac, u kojima novi biznisi i radna mesta mogu značajno da doprinesu boljem kvalitetu života.

Vasiljević naglašava da je odličan odziv i ove godine dokaz atraktivnosti programa koji nudi mnoštvo mogućnosti uz minimalne administrativne zahteve za prijavu i sprovođenje projekta.

Pročitajte još:

„Na konkurs se javilo 30 preduzetnika i 147 privrednih društava. Ponovni interes firmi koje prošle godine nisu dobile sredstva potvrda je poverenja u naš program“, dodaje Vasiljević i zaključuje da je na četvrti StarTech javni poziv stigao najveći broj prijava pravnih lica do sada.

Prijave su bile otvorene do 31. maja, a inovatori su do 15. maja mogli da apliciraju i za podršku u izradi biznis plana i tu pomoć je iskoristilo 75 prijavljenih. Pred konkursnom komisijom sada je nekoliko krugova selekcije. Imena finalista biće poznata do kraja leta, a konačnu odluku o dobitnicima grantova do septembra će doneti tim od osam stručnjaka u oblasti inovacija, digitalne transformacije i preduzetništva.

Podsetimo, StarTech je do sada podržao 82 inovacije kroz grantove ukupne vrednosti tri miliona dolara. Među nagrađenim su uređaji za rehabilitaciju kod neuroloških oboljenja, merenje temperature beba, praćenje pasa, mobilni skener glave, softver za automatsko prevođenje na znakovni jezik, aplikacije za praćenje poljoprivredne proizvodnje, probiotik za dijabetes, suplement protiv helikobakterije, sistem za prevenciju šumskih požara.

StarTech je šestogodišnji projekat podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, a koji finansira kompanija Philip Morris. Opšti cilj programa je ubrzanje rasta srpskih kompanija i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu, izvozno orijentisanu ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama.

Izvor: NALED

Šest znakova toplotnog stresa i šest načina kako pomoći biljkama

Foto-ilustracija: Pixabay (mobi99)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Ove nedelje očekuje nas prvi ovogodišnji toplotni talas, a ponegde će temperatura dostići i 40°C. Većini biljaka najviše odgovara raspon od 15 do 30°C. Kada su one duže vreme iznad 32°C, njihov rast se usporava, a neke pokazuju znakove stresa.

Iznad 40°C će preživeti, ali uz mnoge znakove toplotnog stresa zavisno od vrste, fazi rasta i drugim faktorima kao što je nedostatak padavina ili jak i suvi vetar i slično.

U svakom slučaju, ekstremne temperature vazduha, a onda i zemljište usporavaju hemijske aktivnosti i rast biljaka.

Znakovi toplotnog stresa

Uvijanje listova jedan je od prvih znakova, a koji je možda najočitiji kod kukuruza i paradajza. Puči listova se zatvaraju kako bi zadržali što više vlage u biljci zbog čega se oni uvijaju prema unutra ili van.

Do uvenuća dolazi kada biljci nedostaje vlage, a najočiglednije je u najtoplijem delu dana. Ona se preko noći, do jutra uglavnom oporavi.

Suvi krajevi listova još su jedan znak da se biljka bori sa stresom, a češće se dogaša kod biljaka sa velikim lišćem poput tikvi i bundeva gde je veća površina lista kojom se može održavati njegova funkcija.

Javlja se i odbacivanje cveta, ali i ploda, čime biljka čuva resurse za preživljavanje. Najčešće se događa kod mahunarki, paradajza, paprike, tikvica i bundeva.

Ožegotine na plodovima koji su okrenuti suncu u najtoplijem delu su jedan od simptoma i ne treba ih zameniti sa virusnim i bakterijskim oboljenjima. Mogu se pojaviti kao vodenaste mrlje, u vidu promene boje, mehurića kao kod opekotina, nekrotiranih područja i slično.

Vršna trulež plodova povezana je sa nedostatkom kalcijuma, a još je više potencirana usled visoke temperature. Ova je pojava najočiglednija kod paradajza i paprike. Rešenje je u redovinim zalivanju.

Pročitajte još:

Šest načina kako pomoći biljkama

U ovom periodu redovno zalivajte biljke, najbolje u jutarnjim satima, a po potrebi i večernjim. Dajte im dovoljno vode koja će dopreti do dubljih površina. Bolje je obilno zaliti biljke svaki drugi dan nego svaki dan po malo jer takva će voda zapravo brzo ispariti i neće doći do korena. Mlade biljke sa slabije razvijenim korenom tražiće češće vodu od starijih.

Biljke zagrnite zemljom, kako bi što više stabljike bilo pokriveno zemljom te malčirajte, posebno one koje imaju plitko korenje. Neka malč bude debeo pet do 10 cm jer će samo tako zadržati vlagu i samo tlo hladnijim.

Pomoću agritekstila ili mreže za voćarstvo zasenite najosetljivije povrće. Pazite da usled vetra ili nevremena tekstil ne padne na povrće te ga ošteti. Redovno pregledavajte ovakvu zasenu i namestite ih po potrebi te uklonite kada previsoke temperature prođu.

Između biljaka redovno uklanjajte korov i ostavite ga na zemlji jer će čuvati vlagu i tlo od isušivanja. Ali, ako korov raste odmah uz povrće i nije previsoko, nemojte ga čupati jer on pravi prirodan hlad.

Berbu obavljajte rano ujutro ili još bolje, navečer kako bi se lišće tokom noći „namestilo“ u pravi položaj. Ovo je posebno važno kod mahunarki i krastavaca.

S đubrenjem pričekajte hladnije razdoblje jer pri ovakvim uslovima nije dobro podsticati novi rast biljke. Odložite i primenu insekticida, pa i onih prirodnih jer možete oštetiti list.

Izvor: Agroklub

Koje zemlje EU neće ispuniti nacionalne klimatske ciljeve za 2030. i kakve su posledice?

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)
Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Piwnicki)

Najnovija analiza nacionalnih i klimatskih planova, pokazala je da 12 zemalja Evropske unije neće ispuniti svoje nacionalne ciljeve prema Regulativi o raspodeli napora (ESR), ukoliko se ne budu preduzele hitne mere.

Kako se navodi na sajtu Transport & Environment, još sedam zemalja je u opasnosti da ne ostvari svoje postavljene ciljeve.

Najlošije pozicionirane zemlje jesu Nemačka i Italija. Procene su da Nemačka zaostaje za ciljem za 10, a Italija za 7,7 odsto.

Ukoliko ove dve države ne budu ispunile svoje ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija CO2, mogle bi da potroše sve raspoložive karbonske kredite koji su dostupni za trgovinu između zemalja Evropske unije. To znači da druge zemlje mogu da se nađu u nezavidnom položaju, suočene sa sudskim postupcima. Pojašnjenja radi, druge zemlje koje budu uspele da ostvare svoje ciljeve, možda neće moći da kupe dovoljno kredita kako bi nadoknadile svoje emisije.

Ako dođe do takve situacije, kako se objašnjava, Nemačka i Italija bi morale da kupe karbonske kredite od drugih zemalja Evropske unije koje su ostvarile svoje ciljeve. Na taj način će kompenzovati višak svojih emisija. Neke procene su da bi Nemačka mogla da plati za kupovinu više od 16 milijardi evra, a Italija oko 15.5 milijardi evra.

Pročitajte još:

Transport & Environment upozorava da bi ovakva situacija mogla da dovede do nestašice kredita na tržištu, što dalje može da utiče na povećanje cena. Takođe, može dovesti do toga da druge zemlje imaju otežane uslove za ispunjenje svojih obaveza u vezi sa smanjenjem emisija CO2.

Na drugoj strani lestvice, nalaze se Španija, Grčka i Poljska, koje će najverovatnije i premašiti svoje ciljeve smanjenja emisija CO2 do 2030. godine. Na ovaj način, tri pomenute zemlje mogle bi da profitiraju od prodaje viška karbonskih kredita drugim zemljama.

Prisećanja radi, ukupni cilj emisija jeste smanjenje za 40 odsto do 2030. godine u sektorima drumskog transporta, otpada, zgrada, poljoprivrede i malih industrijskih sektora.

Energetski portal

Uz Luxen Solar do zdravije životne sredine

Foto: Luxen Solar
Foto: Luxen Solar

Živimo u vremenu u kome se suočavamo sa velikim globalnim izazovima da sprečimo dalje zagađenje životne sredine i da obezbedimo zdravu i ekološki čistu životnu sredinu. Dužnost je svakog pojedinca da doprinese ovom cilju, ali i svake kompanije, bez obzira na industriju.

Luxen Solar, kao kompanija u oblasti obnovljivih energija, ne samo da proizvodi solarne panele najnovije generacije koji omogućavaju brz i efikasan prelazak na čistu energiju, već se istovremeno trudi da na svaki način dodatno doprinese globalnom cilju očuvanja životne sredine, u skladu sa 17 Globalnih ciljeva za održiv razvoj Ujedinjenih nacija, REACH propisa i RoHS direktiva.

Priznanja za očuvanje životne sredine

U oblasti očuvanja životne sredine kompanija Luxen Solar 2023. godine dobila je tri odlikovanja. Najviše priznanje države za doprinos razvoju zelene industrije, priznanje za poseban doprinos u procesu zelene proizvodnje i priznanje za inteligentnu transformaciju i proizvodnju.

Jedan od glavnih zagađivača u proizvodnim pogonima su hemikalije.

– Kao kompanija koja ima sopstvenu fabriku, posebno obraća pažnju na očuvanje zdravlja radnika i životne okoline gde proizvodi panele. Jedan od glavnih zagađivača u proizvodnim pogonima su hemikalije. Luxen Solar se striktno pridržava RoHS direktive o ograničenju upotrebe opasnih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi kao i REACH propisa Evropske unije o registraciji, proceni, odobrenju i ograničenju hemikalija, te stoga zahteva i pridržavanje istih od strane svojih dobavljača sa obavezom dostavljanja izveštaja da proizvodi koje od njih nabavlja nemaju opasne supstance u sebi, ni po zdravlje radnika, ni po životnu sredinu – navode iz kompanije i dodaju – u svojim naporima kompanija, uzima u obzir sve aspekte relevantne za zaštitu životne sredine i održivog razvoja, uključujući upravljanje energijom i resursima, kontrolu kvaliteta, bezbednost podataka i informacija, uticaj proizvodnje na okolinu, poslovnu etiku, recikliranje i upotrebu reciklabilnog materijala, upravljanje otpadnim vodama, poštovanje ljudskih prava, društvenu odgovornost i druge aspekte vezane za očuvanje životne sredine i održivog razvoja u skladu sa nacionalnim i EU regulativama.

U FOKUSU:

„Zelena“ fabrika

Foto: Luxen Solar

U okruženju fabrike Luxen Solar postavljene su solarne ulične svetiljke i PV nadstrešnice za punjenje električnih automobila i skutera zaposlenih. Godišnja proizvodnja nadstrešnica ekvivalentna je uštedi od skoro 57 tona CO2, ili recimo kao korišćenje 13 putničkih vozila tokom jedne godine ili skoro 20 tona recikliranog otpada umesto deponovanog.

PV nadstrešnice za punjenje električnih automobila i skutera zaposlenih.

Solarna krovna instalacija sa TOPCon najsavremenijim modulima najnovije tehnologije LECO (laserom poboljšane kontaktne optimizacije) doprineće uštedi od 246 tona CO2, 120.000 kg spaljenog uglja godišnje ili 85 tona recikliranog otpada umesto deponovanog.

Nova 210 mm proizvodna linija, kojom upravlja veštačka inteligencija, koju karakteriše visoka preciznost, brzina i pametna obrada podataka, praćenje 24 sata i kontrola kvaliteta, omogućava povećanje brzine proizvodnje za 30 odsto i efikasnost korišćene opreme za preko 10 odsto.

Luxen Solar

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Produžen rok za podnošnjenje zahteva na Prvi IPARD III javni poziv

Photo-Ilustration: Pixabay (fietzfotos)
Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Rumph)

Prvi javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u izgradnju i opremanje objekata, kao i podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada, u okviru IPARD III programa, objavljen 23. februara 2024. godine, sa Izmenom broj 1 Javnog poziva od 23. maja 2024., menja se u delu koji se odnosi na rok za podnošenje zahteva.

U skladu sa ovom Izmenom broj 2 Javnog poziva zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 26. jula 2024. godine.

Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u izgradnju objekta, izgradnju objekta sa opremanjem tog objekta, podizanje novog ili obnavljanje postojećeg višegodišnjeg proizvodnog zasada voća, podizanje novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala voća, kao i novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala grožđa. Investicije u nabavku opreme takođe mogu biti predmet ovog javnog poziva, ali samo u okviru investicije u izgradnju objekata, odnosno investicije u podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada.

Pročitajte još:

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva i ove Izmene javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Energetski portal

Dan Dunava u Novom Sadu – Održivi razvoj Podunavskog regiona

Foto-ilustracija: Unsplash (alex-meta)
Foto: EU4Green

Povodom obeležavanja Dana Dunava, održaće se javna diskusija na kojoj će stručnjaci iz Austrije i Srbije govoriti o održivom razvoju i saradnji podunavskih zemalja, uz fokus na EU Strategiju za Dunavski region kojom ove godine predsedava Austrija.

Događaj će biti održan 24. juna od 12 do 15 časova, na lokaciji Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, Đorđa Rajkovića 6b.

Cilj je da se omogući platforma za diskusiju o ključnim pitanjima vezanim za životnu sredinu, poljoprivredu, upravljanje vodama, obrazovanje, mobilnost i turizam u Dunavskom regionu.

Događaju će prisustvovati i ambasador Austrije u Srbije Nj.E. Kristijan Ebner, koji će zajedno sa ostalim učesnicima davati izjave medijima pre početka diskusije, od 12 časova.

Govornici:

  • Laura Hohof, vođa međunarodnih projekata u Agenciji za zaštitu životne sredine Austrije i projekta EU4Green
  • Konrad Stania, šef odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede Austrije i stručnjak za Austrijsko predsedavanje EU Strategijom za Dunavski region
  • Daniel Martinek, istraživač na Institutu za Dunavski region i Centralnu Evropu u Beču
  • Prof. dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredna profesorka na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Moderator događaja je Majda Adlešić, eko preduzetnica i novinarka.

Dan Dunava u Novom Sadu organizuju Austrijski kulturni forum, EU info point Novi Sad  i projekat EU4Green.

Izvor: EU4Green

Vreme je da „Pokažemo naše štrafte“

Foto: Show Your Stripes
Foto: Show Your Stripes

Sa kalendarskim početkom leta obeležavamo i „Dan klimatskih štrafti“ – globalni događaj koji ima za cilj podizanje svesti o klimatskim promenama i razornom efektu gasova staklene bašte.

Ovog 21. juna „Dan klimatskih štrafti“ obeležavamo sedmi put zaredom, a kao i prthodnih godina, svi akteri društva pozvani su da se uključe u kampanju i pokažu svoje štrafte.

Prepozatljive pruge, čije boje variraju od svetloplave do crvene i bordo, čine slikovit prikaz promena temperature po godinama počevši od 1850. godine, odnosno od predindustrijskog perioda, sve do danas.

Klimatske štrafte osmislio je profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu, u saradnji sa naučnicima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). Svaka štrafta predstavlja jednu godinu, a plava i crvena boja odabrane su kako bi oslikale povećanje temperature koje svako može da razume.

Ideja ove globalne kampanje je da se vizuelni prikaz klimatskih promena učini što vidljivijim, pa su tako pojedinci pozvani da na svojim društvenim mrežama podele klimatske pruge, dok zgrade, mostovi i poslovni objekti mogu poprimiti ove prepoznatljive boje na jedan dan.

Na sajtu ShowYourStripes mogu se pogledati štrafte za bilo koju zemlju. Kada je reč o Srbiji, crvena i plava se smenjuju od 1860. godine, ali je od 2010. godine primetan značajan porast temperature jer se može videti samo crvena boja.

Prethodna godina bila je najtoplija, kako u svetu, tako i kod nas, a Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je da će 2024. godina verovatno biti još toplija.

Pročitajte još:

„2023. godina je bila najtoplija godina ikada. Ekstremni vremenski događaji i dalje su česti širom sveta. Potreba za rešavanjem klimatskih promena nikada nije bila hitnija“, poručila je generalna sekretarica SMO, Andrea Selest Saulo.

Klimatske štrafte imaju moć da globalno zagrevanje učine očiglednim i pozovu na hitne mere u cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena. U suprotnom, SMO upozorava da nas očekuju još učestaliji i ekstremniji vremenski događaji, uključujući rekordne toplotne talase, jake oluje, velike suše i razorne požare širom sveta.

Energetski portal

Uspešno održana druga radionica ESG Lab-a

Foto: Konfindustrija Srbija
Foto: Konfindustrija Srbija

U sredu, 19. juna, u prostorijama Envoy Conference, uspešno je održana druga radionica ESG Lab-a, u prisustvu velikog broja kompanija zainteresovanih za ESG teme.

Seminar je otvorila Silvija Herceg, zamenik direktora Konfindustrije Srbija i poželela dobrodošlicu specijalnom gostu ove sesije Lab-a, Udruženju banaka Srbije.

Slađana Sredojević, Sekretar Odbora za razvoj finansijskih tržišta i Odbora za edukaciju i ljudske resurse, i Slavica Drinić, Specijalista za upravljanje rizicima i kontrolu poslovanja banaka i poslovanje banaka sa pravnim licima u zemlji, ispred Udruženja banaka Srbije predstavile su upitnik koji će u narednom periodu sva pravna lica morati da popune zajedno sa svojom poslovnom bankom i koji će služiti za merenje doprinosa preduzeća u postizanju i implementaciji ESG standarda.

Nakon toga usledilo je obraćanje Sandre Živković, direktora odeljenja za ESG u Banca Intesa, ujedno i partner ESG Lab-a, koja je pojasnila gledište na temu rizika iz ugla banaka, kao i prikupljanja podataka koji se odnose na nefinansijsko izveštavanje.

Pročitajte još:

U drugom delu seminara, Marko Novaković, Senior Manager u kompaniji Deloitte i Edoardo Quieti, Project manager u SIAD grupa, partneri inicijative, predstavili su praktičan vodič za kompanije u kontekstu dekarbonizacije kao i dostupna tehnološka rešenja za postizanje ovih ciljeva.

Prezentacije i diskusije tokom seminara pokazale su važnost saradnje između kompanija, bankarskih institucija i ESG stručnjaka. Predstavljeni su konkretni alati i saveti za postizanje ESG ciljeva, što je doprinelo razmeni korisnih informacija. Zahvaljujemo svim učesnicima na angažovanju i konstruktivnoj diskusiji koja je doprinela unapređenju razumevanja i prakse u oblasti održivosti.

ESG Lab je inicijativa Konfindustrije Srbija koja se realizuje uz podršku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i u saradnji sa partnerima: Banca Intesa, Bureau Veritas, Deloitte, SIAD Group, advokatska kancelarija Sekulović i Business Intelligence Institute, koja ima za cilj pružanje praktične podrške malim i srednjim preduzećima u usvajanju i implementaciji ESG standarda i održive poslovne prakse.

Izvor: Konfindustrija Srbija

Nakon raspada elekroenergetskog sistema u BiH i ostatku regiona, struja postepeno dolazi

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Pixabay ( eretmari)

Bosna i Hercegovina i deo ostalog regiona danas su svedoci nezapamćenog incidenta tokom kojeg su bez električne energije ostali pojedini delovi ili kompletne države, ali električna energija se polako vraća i što se tiče BiH već je puštena u banjalučkoj regiji, Tuzli i Kaknju.

Do totalnog raspada energetskog sistema u BiH, došlo je u 12.25, potvrdili su iz Elektroprivrede BiH.

„Premda još tačni razlozi raspada sistema nisu poznati, pretpostavlja se da je uzrok preopterećenje na interkonektivnim 400 kV dalekovodima u regionu, njihovi ispadi i prenošenje poremećaja na sistem BiH. U toku su aktivnosti na restauraciji sistema, prosleđivanju napona hidroelektranama i termoelektranama i koordiniranim aktivnostima sa operatorom sistema (NOS BiH) na uključivanju objekata visokonaponske mreže u BiH i njihovim povezivanjem sa susednim sistemima“, navode iz ovog javnog preduzeća.

Vedran Lakić, ministar industrije, energetike i rudarstva FBiH rekao je da će situacija u narednim satima postepeno normalizovati. Prema još nepotvrđenim informacijama uzrok kolapsa kompletnog sistema vezuje se za Grčku.

„Sistem se polako vraća. Struja je puštena u Tuzli, Kaknju, Banjaluci, uskoro će i u Sarajevo, ali se sistem oprezno diže kako ne bi došlo do nekih havarija. Za sada je sve pod kontrolom. Ovo je prilika da shvatimo koliko nam je bitan sistem i koliko trebamo raditi na njegovom unapređenju“, rekao je Lakić.

Pročitajte još:

Luka Petrović, v.d generalnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske na pitanje šta je razlog iznenadnog nestanka električne energije rekao je da to mogu znati samo nezavisni operateri sistema ovih zemalja, te da je u pitanju prenosna mreža, visoki napon.

Kao posledica regionalnog kvara ekipe Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) uočile su veliki požar na dalekovodu 400 kilovati na nepristupačnom terenu na crnogorskoj granici ka Gacku u Bosni i Hercegovini. „Vijesti“ pišu da je potrebno angažovanje helikopterske jedinice.

Zbog nestanka struje u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Albaniji pa i Grčkoj milioni ljudi bili su bez električne energije.

Elektromreža Srbije obaveštava javnost da u radu prenosnog sistema Republike Srbije nije bilo poremećaja i da je situacija u prenosnoj mreži naše zemlje stabilna.

Energetski portal

Danas se obeležava Evropski dan sunca

Foto-ilustracija: Unsplash (Neora Aylon)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Najduži i najsvetliji dan u godini pada 21. juna, zbog čega je simbolično i odabran za obeležavanje Evropskog dana sunca (eng European Solar Day). Ovu proslavu organizuje SolarPower Europe, zajedno sa preko 50 organizacija i udruženja, sa ciljem podizanja svesti o prednostima koje donosi solarna energija, ali i o stvaranju moćnog pokreta za Evropu na solarni pogon.

Evropski dan sunca, ove godine se fokusira na izgradnju solarne škole za sve.

,,Kretanje kroz svet u tranziciji zahteva od nas da budemo opremljeni znanjem i alatima da prihvatimo beskrajni potencijal solarne energije i preduzmemo kontrolu nad našom energetskom budućnošću’’, navodi se na sajtu SolarPower Europe.

Zvaničnom sajtu Evropskog dana sunca, možete pristupiti ovde.

Pročitajte još:

Solarna energija je najzastupljeniji obnovljiv izvor energije. Prema podacima SolarPower Europe, na nivou Evropske unije u 2023. godini instalirano je novih 59,9 GW solarnih fotonaponskih sistema. Govoreći o procentima, ova energija je ostvarila u prošloj godini porast od 40 odsto. Najuspešnija zemlja bila je Nemačka, a za njom idu Španija sa 8,2 GW i Italija sa 4,9 GW novih instalisanih kapaciteta.

Globalno posmatrajući, prema podacima OIE Srbija i SolarPower Europe, godišnje instalacije solarnih panela su porasle za 87 odsto u 2023. godini, u odnosu na godinu ranije i na taj način dostigle kapacitet od 1,6 TW.

Kada je reč o Srbiji, broj kupaca-proizvođača je u stalnom porastu, a ukupan broj registrovanih u ovom trenutku iznosi oko 3.200.

Energetski portal

Čisto iz ljubavi – Lidl uklonio iz prirode 90 tona otpada

Foto: Dejan Stojkov
Foto: Dejan Stojkov

Akcijom čišćenja prirode na planini Goč, kompanija Lidl Srbija obeležila je kraj ekološke akcije „Čisto iz ljubavi“. Tokom ovogodišnjeg ciklusa kompanija je uz podršku partnerskih organizacija uklonila 30 tona otpada iz prirode, dok je od samog nastanka projekta, uklonjeno više od 90 tona kroz više od 100 akcija u kojima je učestvovalo oko 3.900 volontera.

Na svečanom otvaranju izložbe posvećene projektu u Vrnjačkoj Banji, kroz fotografije lokaliteta u Srbiji predstavljeni su ovogodišnji postignuti rezultati prikazom stanja pre i posle sprovedenih akcija čišćenja.

Kompanija Lidl Srbija je kroz pomenuti projekat ove godine sprovela devet akcija čišćenja zajedno sa partnerom, ekološko humanitarnom organizacijom „Čepom do osmeha“, ali i finansijski podržala 11 lokalnih organizacija u njihovim akcijama čišćenja. Učinak ovog projekta meri se u tonama uklonjenog otpada, čistijoj prirodi i promeni svesti kojoj doprinosi. Tokom 2024. godine je preko 800 volontera uklonilo više od 30 tona otpada u akcijama širom Srbije, a 4,5 tone različitih matrijala će biti reciklirane.

Pročitajte još:

„Kao društveno odgovorna kompanija trudimo se da praktičnim primerima i direktnom ekološkom akcijom motivišemo javnost i pokrenemo pozitivne promene u društvu. Kao kompaniji nam je važno da mislimo o boljem sutra za buduće generacije, ali i njih da uključimo u održive i ekološke prakse. Zato smo i ove godine tokom projekta održali i eko-edukacije namenjene upravo najmlađima”, izjavila je Marija Kojčič, rukovodilac Korporativnih komunikacija Lidl Srbija.

Foto: Dejan Stojkov

Svi građani i posetioci Vrnjačke Banje imaće priliku da u narednih sedam dana pogledaju izložbu „Čisto iz ljubavi“ na otvorenom na Trgu Kulture, koja na slikovit način prikazuje kako zajedničkim snagama možemo okruženje učiniti boljim mestom za život.

„Zahvaljujemo se kompaniji Lidl koja nas je pozvala da prisustvujemo današnjoj izložbi koja će predstaviti rezultate ekološkog projekta ‘Čisto iz ljubavi’. Fascinirani smo da jedan projekat koji datira iz 2020. godine postigao takav rezultat a to je preko 90 tona otpada sa tendencijom daljeg sakupljanja. Veoma smo srećni što je predlog za čišćenje bila planina Goč, sa kojom imamo značajne investicione poduhvate. Kontinuirano ćemo podizati svest svakog pojedinca o očuvanju životne sredine“, izjavila je Tatjana Đurđević Stepanić, zamenica načelnika opštinske uprave Vrnjačka Banja.

Akciji čišćenja na Goču priključili su se i novinari iz Beograda, koji su zajedno sa volonterima uklonili otpad iz prirode planine Goč. Njihov doprinos nije bio samo u izveštavanju o događaju, već i učestvovanju u akciji, što naglašava zajedničku odgovornost prema očuvanju naše životne sredine.

Lidlov projekat „Čisto iz ljubavi“ deo je internacionalne strategije Švarc grupe „REset Plastic“, koja je  usmerena na pet oblasti delovanja: od smanjenja upotrebe plastike, recikliranja plastike, povećane upotrebe reciklirane plastike, uklanjanja otpada iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. Nastao je 2020. godine i fokusiran je na uklanjanje otpada iz prirode i recikliranje prikupljene plastike.

Izvor: Lidl

Potpisan ugovor za izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže u Priboju

Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Važan ugovor za građane Priboja, na osnovu kojeg će početi radovi na izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže, potpisan je od strane Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine.

Na osnovu ovih radova, unaprediće se sanitarni uslovi i kvalitet života građana u ovom delu Srbije.

Prema rečima ministarke, uskoro kreće izgradnja 7,7 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže, što je ujedno preduslov i za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda koja je planirana u ovoj godini.

,,Danas je važan dan za građane Priboja jer su se, nakon posvećenog rada u pripremnoj fazi stekli uslovi za potpisivanje ugovora koji će omogućiti izvođenje radova na terenu’’, rekla je ministarka.

Kako je dodala, kada se završi rekonstrukcija mreže u starom delu grada koja je u toku, i kada bude izgrađeno planirano postrojenje za preradu otpadnih voda, to će biti od velike važnosti za sve građane Priboja, jer je to način da se sačuva reka i Priboj od otpadnih voda i da se u reku Lim ispušta tehnički ispravna voda.

Pročitajte još:

Širom Srbije se sprovede projekti iz oblasti upravljanja otpadnim vodama, a očekuje se da će u narednim mesecima biti više ugovora za potpisivanje.

,,Plan koji je predstavljen u sklopu vizije ‘Srbija 2027’, jeste da do 2027. godine imamo 35 lokalnih samouprava u kojima smo izgradili nedostajuću kanalizacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda, u skladu sa evropskim standardima’’, navela je ministarka.

Energetski portal

Prvi korak ka gradnji nuklearnih elektrana u Srbiji – Raspisan tender za izradu preliminarne studije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je tender za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Republici Srbiji, a vrednost posla procenjena je na 14,2 miliona dinara.

„U uslovima rastućih potreba za energijom predviđenim u narednim decenijama, podržanim ubrzanom elektrifikacijom privrede, uz povećanje udela obnovljivih izvora energije na mreži i smanjenjem proizvodnje iz uglja, nuklearnu energiju potrebno je razmotriti kao ravnopravnu opciju koja može doprineti stabilnom snabdevanju niskougljeničnom električnom energijom, pored hidroenergije i gasa koji se smatraju tranzicionim gorivima“, piše u tenderskoj dokumentaciji.

Dodaje se da će u narednim mesecima biti potpisan Memorandum o razumevanju koji postavlja okvir međuinstitucionalne saradnje i razmene znanja u oblasti mirnodopske primene nuklearne energije, razvoja ljudskih resursa, uključivanja svih relevantnih učesnika, radijacione i nuklearne sigurnosti, nuklearne bezbednosti, upravljanja nuklearnim gorivom itd., između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva prosvete, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja i svih relevantnih članova naučne zajednice i akademske zajednice u zemlji.

Pročitajte još:

Pre donošenja odluke o pokretanju nuklearnog programa, potrebno je, kako se navodi, izvršiti detaljnu uporednu opcionu analizu dostupnih tehnologija na tržištu.

Analiza će obuhvatiti kako konvencionalne nuklearne elektrane III+ generacije, tako i naprednije tehnologije, kao što su mali modularni reaktori (SMR), sa ciljem da se izabere najbolja dostupna tehnologija prilagođena jedinstvenim potrebama naše zemlje.

„Napredni reaktori 4. generacije neće biti uključeni u proces evaluacije, s obzirom na kriterijume vremena za stavljanje na tržište, tehnološku zrelost i zrelost lanca snabdevanja i izazove u radu i održavanju sa kojima bi se novopristupajuća zemlja nuklearnoj energiji poput Srbije, susrela u rukovanju ovom tehnologijom“, piše u dokumentu.

Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju novog nuklearnog postrojenja, ono bi moralo, kako se navodi, da se uklopi u širi sistem, uvažavajući projekcije INEKP-a, Nacionalne strategije razvoja energetike i drugih nacionalnih strateških dokumenata.

„Stoga će ova studija uključiti sveobuhvatnu procenu potencijalnih koristi i izazova iz perspektive električne mreže u izgradnji novih nuklearnih elektrana, imajući u vidu da bi srpsko tržište električne energije moglo da bude spojeno sa jedinstvenim evropskim tržištem električne energije 2026. godine“, navodi se.

Izvor: eKapija

Proizvodnja i potrošnja plastike mogla bi da se utrostruči do 2060. godine?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

I dok se svakoga dana sprovode mere i akcije za smanjenje upotrebe plastike, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je novi brifing pod nazivom Uloga plastike u evropskoj cirkularnoj ekonomiji (eng  The role of plastics in Europe’s circular economy), koji ukazuje na predviđanja da će se potrošnja plastike povećati u Evropi, ali i na globalnom nivou.

Uz to, treba pomenuti i novi alat za monitoring, kao jedan od tematskih modula šire Laboratorije za merni okvir cirkularnosti EEA (eng Circularity Metrics Lab), koji posmatra napredak cirkularnosti plastike širom Evrope.

Podaci iz pomenutog brifinga, kao i oni dobijeni putem novog alata za monitoring, ukazuju na to da je potrošnja plastike u Evropi već velika, a da se očekuje da će rasti u skladu sa projektovanim povećanjem globalne proizvodnje plastke.

Tokom prethodne dve decenije došlo je do udvostručenja globalne proizvodnje i potrošnje plastike, a predviđa se da će se od danas do 2060. godine broj utrostručiti. Iako je u periodu od 2018. do 2020. godine zabeležen blagi pad potrošnje sa 58,8 miliona tona, na 56,6 miliona tona, to se pripisuje pandemiji COVID-19.

Sveukupno gledano, dva najveća potrošača plastike u 2020. godini u Evropi bili su sektor ambalaže i građevinarstva. Oni su činili više od polovine potrošnje, a za njima idu automobilska industrija, električni i elektronski uređaji, pribor za domaćinstvo i tekstilna industrija.

Pročitajte još:

Proizvodnja i potrošnja plastike dovodi do negativnih posledica po klimatske promene, životnu sredinu i biodiverzitet. Pod plastičnim otpadom se ne podrazumevaju samo plastične flaše ili kese. Veliki problem predstavlja i mikroplastika.

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Ne zagađuje se samo onda kada svesno ne odložimo plastični predmet na namensko mesto, već do zagađenja dolazi i nesvesno, a uglavnom je tu reč o mikroplastici. Neki od primera mogu biti gume, tekstil ili boje. Naime, sitne čestice plastike ispuštaju se iz guma kao posledica njihovog trenja o površinu puta – habanje guma. Procene su da se na ovaj način godišnje ispusti između 360.000 i 540.000 tona mikroplastike. Tekstil takođe često sadrži plastiku, štaviše oko 60 odsto tekstila je napravljeno od nje. Tako usled proizvodnje, pranja ili upotrebe, ispusti se između 1.650 i 61.078 tona mikroplastike.

Upotreba bioplastike se povećava, kao i sama cirkularnost plastike, ali sve se ovo odvija nedovoljno brzo.

Kapacitet mehaničke reciklaže, kao procesa tokom kojeg se plastika pretvara u reciklate bez značajnih promena hemijske strukture, postoji u Evropskoj uniji. Međutim, i dalje se prikupljeni plastični otpad ne šalje u celini na reciklažu. Čak i onaj deo koji dospe do reciklaže, ne uspe ceo da bude recikliran. Od 100 odsto, oko 35 odsto se izgubi tokom procesa reciklaže.

Kako se navodi, reciklaža je dobar način da se smanji otpad od plastike, ali ono što je primarno jeste da do njega i ne dođe. Ovo se postiže samim smanjenjem proizvodnje plastike i pronalaženjem alternativnih materijala.

Katarina Vuinac

Kontramere Kine na podizanje carina za EV

Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)
Foto-ilustracija: Unsplash (carlos-aranda)

Kineski proizvođači automobila pozvali su vlasti ove zemlje da podignu carine na uvoz automobila na benzinski pogon iz Evropske unije, a kao kontrameru nakon što je Evropska komisija saopštila da od jula uvodi dodatne carine u visini do 38,1 odsto na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini.

Na sastanku o kojem mediji bruje, kineski proizvođači EV su rekli svojoj Vladi da uvede tarife na sve uvezene luksuzne evropske automobile. Navodi se da Peking razmatra uvođenje carine od 25 odsto na uvezene evropske automobile sa benzinskim motorima zapremine 2,5 litara ili više kao odgovor na predlog EU.

Ovaj potez bi mogao uticati na popularne modele kao što su Mercedes S-Klase, Porše Kajen i BMW X7. Analitičari upozoravaju da su nemački proizvođači automobila najugroženiji potencijalnim kineskim carinama. Porše, koji uvozi automobile iz Kine, oslanjao se na tu zemlju za 25 odsto svojih prodaja u 2023. BMW i Mercedes su se oslanjali na uvoz za oko 15 odsto i 18 odsto svojih prodaja u Kini prošle godine.

Pročitajte još:

Asia Nikkei piše da privremene carine EU neće biti uvede pre 4. jula, a sada slede konsultacije Kine i EU kako bi pokušale da postignu zadovoljavajuće rešenje i izbegnu tarife u preostalom uskom vremenskom okviru. Navode da je najbolji način neka vrsta privremenog aranžmana upravljane trgovine, ali da takve vrste dogovora dugoročno donose loše aranžmane. Predviđa se da će proizvođači iz Evrope dobiti neku vrstu zaštite, a Kina smanjene najavljenih privremenih tarifa što bi u svakom slučaju oštetilo ovu industriju jer sebe smatraju hiper konkuretnim.

Evropa je prošle godine u Kinu izvezla 196.000 automobila s motorima zapremnine veće od 2,5 litara, za 11 odsto više nego u 2022. godine, podaci su Kineskog udruženja za lične automobile. U prva četiri ovogodišnja meseca, evropske kompanije izvezle su još 44.000 takvih vozila, za 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Vrednost evropskog izvoza automobila u Kinu prošle godine dostigla je 19,4 milijarde evra, prema podacima evropske statističke kancelarije, dok je EU iz Kine uvezla električna vozila u vrednosti 9,7 milijardi eura.

Mere koje Kina razmatra šire se van automobilske industrije, pa je ministarstvo trgovine Kine najavilo preispitivanje cena svinjetine i prerađevina od ovog mesa poreklom iz EU jer su neopravdano niske i najavili uvođenje dodatnih carina.

Jasna Dragojević

Uzlazna putanja koja treba da nas brine

Foto-ilustracija: Unsplash (Harrison Moore)
Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

„I dozvah sušu na zemlju, i na gore, i na žito i na vino i na ulje i na sve što zemlja rađa“, glasi jedanaesti biblijski stih Knjige proroka Ageja.

Suše, praćene ekstremnim vrućinama, koje odnose useve, stoku, pa i ljudske živote, nekada su pripisivane Božijem gnevu i drugim višim silama. Iako danas imamo bolje naučno razumevanje ovih vremenskih pojava, jedno je sigurno –opstanak ljudskog roda oduvek je zaivisio od vremenskih prilika, a naša planeta verovatno nikada nije iskusila ono ću nazvati „klimatski raj“.

Pa, ako je tako, čemu onda ovolika histerija oko klimatskih promena? Mediji su svakog leta preplavljeni vestima o toplotnim talasima i ektremnim vrućinama, što ne treba da nas čudi jer leto i treba da bude toplo, sa tom razlikom što se zadnjih godina ovim pojavama pripisuju klimatske promene.

Ovo može poslužiti kao slabo zasnovan argument kojim poričemo da klimatske promene uopšte postoje, a koji bi verovatno izgovorio neki zagovornik fosilnih goriva dok zadovoljno broji dolare.

Na žalost svih nas (a najviše naftnih profitera), klimatske promene su vrlo stvarne, a evo šta je neopkolebljiv dokaz.

Svake godine novi rekordi

Vesti o nemilosrdnom toplotnom talasu, koji je zahvatio gotovo celu Severnu Ameriku i Evropu, ažuriraju se iz sata u sat. U Americi je ovih dana temperatura išla do  43 stepena Celzijusa, u Meksiku – do 52!

Ni Evropa ne zaostaje kada su u pitanju ekstremne vrućine, a mediji javljaju da su trenutno najtoplije Rumunija i Srbija u kojima temperatura ide do 40. podeoka.

Na sreću, svima je dobro poznato kako treba da se nosimo sa velikim vrućinama – puno tečnosti, izbegavati boravak napolju i teške fizičke aktivnosti. Ništa što jedan dobar klima uređaj i rashlađeno piće ne mogu da reše, zar ne?

Iako je ovo donekle tačno, veći problem predstavlja pitanje – šta će biti iduće godine?

Ujedinjene nacije su saopštile da bi 2024. mogla oboriti prethodne rekorde iz 2023. godine, koja je bila najtoplija godina u istoriji merenja. Lani je prosečna globalna temperatura bila 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, a naučnici očekuju da će ove godine po prvi put u istoriji globalna temperatura premašiti  prag od 1,5 stepeni Celzijusa.

I još nešto: maj 2024. godine označio je i dvanaesti uzastopni mesec u kome je prosečna globalna temperatura bila najviša zabeležena otkako se vrše merenja. Slučajnost? Pre će biti – klimatske promene.

Foto-ilustracija: Pixabay

Jedno novo naučno istraživanje ukazuje na to da klimatske promene povećavaju šansu za pojavom toplotnih talasa i do 35 puta. Iako bismo velike vrućine svakako iskusili jer, kao što rekoh, leto je – klimatske promene izazvane gasovima staklene bašte čine ih dužim, intenzivnijim i još učestalijim.

Ako dozvolimo ovo kontinuirano zagrevanje planete do tačke nepovratnog, šta će biti sa svim živim bićima, a šta sa nama?

Zbog toga je jasno zašto objašnjenje za pojavu učestalih toplotnih talasa i drugih vremenskih neprilika ne treba da tražimo u prošlosti, već treba da gledamo u budućnost i sa pravom strahujemo od iste.

Milena Maglovski