Home Blog Page 62

Poziv za organizacije civilnog društva i medije: Menjaj na zeleno!

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Beogradska otvorena škola raspisala je poziv za podnošenje projektnih ideja u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za učešće u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena – Menjaj na zeleno!

Program će podržati organizacije civilnog društva i medije da prepoznaju probleme koje se tiču životne sredine u svojim lokalnim zajednicama, podstaknu društvene promene u svojoj sredini i građane aktivno uključe u procese donošenja odluka.

Podrška organizacijama civilnog društva i medijima u okviru ovog programa podrazumeva finansijsku podršku za realizaciju projekata u rasponu od 8.000,00 do 12.000,00 USD, razvoj kapaciteta za analizu lokalnih javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata, ekspertsku i mentorsku podršku shodno potrebama organizacija i medija tokom realizacije projekata i učešće u aktivnostima Koalicije 27.

Pročitajte još:

Organizacije civilnog društva i mediji mogu predlagati projekte samostalno (kao nosioci projekta) ili u partnerstvu. Partnerstva nisu obavezna, a čine ih nosilac projekta i jedna ili više partnerskih organizacija ili medija.

Predloženi projekti mogu biti iz sledećih tematskih oblasti: upravljanje otpadom, kvalitet vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo.

Prijave za učešće na Programu Menjaj na zeleno! vrše se isključivo elektronski putem onlajn formulara kome možete pristupiti ovde. Predlozi projektnih ideja koji budu dostavljeni na drugi način neće biti razmatrani.

Više o projektu pročitajte ovde.

Energetski portal

Godinu dana rekordno visokih temperatura u svetu

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Svet se već godinu dana suočava sa rekordno visokim temperaturama gde je globalna prosečna temperatura za svaki mesec bila najviša zabeležena od kada se vrše merenja, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.

Maj 2024. godine označio je 12. uzastopni mesec u kojem je prosečna temperatura dostigla rekordnu vrednost sa 0,65°C iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine i 1,52°C iznad predindustrijskog proseka.

Od jula 2023. godine, maj je označio 11. uzastopni mesec za koji je globalna prosečna temperatura dostigla ili premašla 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa i time čini malo verovatnim da će se ostvariti ambiciozniji cilj Pariskog sporazuma o zadržavanju porasta globalne temperature na 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo.

Prosečna temperatura za poslednjih 12 meseci u svetu je najviša zabeležena, sa 0,75°C iznad proseka od 1991. do 2020. godine i 1,63°C iznad predindustrijskog proseka.

Pročitajte još:

„Šokantno je, ali ne i iznenađujuće što smo stigli do ovog niza od 12 meseci. Iako će ovaj niz rekordnih meseci na kraju biti prekinut, ukupni potpis klimatskih promena ostaje i nema naznaka da će se takav trend promeniti“, rekao je direktor Kopernikusa Karlo Buontempo.

Podaci Kopernikusa slažu se sa najnovijim globalnim klimatskim izveštajem Svetske meteorološke organizacije (SMO) koja upozorava da smo sve bliže pragovima postavljenim u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama.

SMO predviđa da će globalna srednja temperatura za svaku godinu između 2024. i 2028. biti od 1,1°C do 1,9°C viša u odnosu na predindustrijske vrednosti.

U izveštaju se navodi da postoji 80 odsto verovatnoće da će najmanje jedna godina između 2024. i 2028. privremeno preći 1,5°C, i verovatnoća od 47 odsto da će prosečna globalna temperatura tokom čitavog petogodišnjeg perioda premašiti 1,5°C iznad predindustrijske ere.

“Živimo u vremenima bez presedana, ali takođe posedujemo neviđenu veštinu u praćenju klime i to nam može pomoći u sprovođenju akcija”, rekao je Buontempo i dodao da, ako uspemo da stabilizujemo koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi u bliskoj budućnosti, možda ćemo moći da se vratimo na „hladnije“ temperature do kraja veka.

Milena Maglovski

Prirodno rešenje za sporije truljenje voća i povrća

Foto-ilustracija: Unsplash (Alistair Smailes)
Foto-ilustracija: Pixabay (WolfBlur)

Koliko često se u domaćinstvima i radnjama desi da voće i povrće nakon kratkog vremena istruli? Namirnice poput banana, čim promene boju, završavaju u prehrambenom otpadu.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, upravo voće i povrće ima najveći udeo bačene hrane – čak preko 30 odsto ukupne proizvodnje, dok žitarice i mahunarke čine najmanji udeo. Truljenje igra značajnu ulogu u nagomilavanju prehrambenog otpada na globalnom nivou, jer je svežina važan faktor za namirnice poput jagoda, grožđa, zelene salate, paradajza i spanaća.

Grupa istraživača sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu razvila je preparat namenjen za ovu problematiku. Zaštićen međunarodnim patentom i testiran u akreditovanim laboratorijama u Srbiji, B-fresh je preparat na bazi prirodnih proizvoda koji menja toksične preparate i sprečava brzo truljenje svežeg voća i povrća, čime produžava rok trajanja do sto odsto.

Kako se koristi, od čega je sačinjen i koje su njegove prednosti, objasnio nam je dr Goran Branković, direktor kompanije B-fresh Technologies koja stoji iza ovog preparata.

U FOKUSU:

„B-fresh je emulzija na bazi biopolimera, odnosno prirodnih materijala, hitozana i želatina, pored čega sadrže i aktivne komponente kao što su esencijalna ulja i soli nekih metala, poput cinka. Ovi materijali imaju antimikrobna i antioksidativna svojstva, zbog čega štite hranu od kvarenja. Aktivne komponente esencijalnih ulja su inkapsulirane u biopolimernu matricu i sporo se otpuštaju praveći zaštitnu atmosferu“, objašnjava Dr Branković.

Nakon što se nanese u tankom i nevidljivom sloju na unutrašnju stranu pakovanja, bilo da je reč o plastici, papiru, kartonu – preparat uspeva da formira tanak zaštitni nanos koji ima antimikrobna i antioksidativna svojstva, što dalje omogućava da se u narednih 10–15 dana spreči razvoj bakterija, gljivica i plesni na voću i povrću.

Na ovaj način svako pakovanje postaje aktivno, bez potrebe za promenom ambalaže. Zanimljivo je da proizvod vrši svoju funkciju čak i kada pakovanje nije u potpunosti zatvoreno, ili je stilizovano na takav način da postoje otvori. Iako je trenutno u ponudi jedna vrsta B-fresh emulzije, postoji mogućnost njenog prilagođavanja tačno određenoj vrsti voća. Različiti mikroorganizmi napadaju i dovode do truljenja različite vrste voća i povrća, ali se može pronaći najefikasnija emulzija koja će se boriti protiv odgovarajućih mikroorganizama.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE.

Javni poziv: Podrška proizvođačima šećerne repe

Foto-ilustracija: Unsplash (Norbert Buduczki)
Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Kako bi se jačala produktivnost, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije objavilo je Javni poziv za agrarna plaćanja namenjena proizvođačima šećerne repe za rodnu godinu 2023. Ovaj poziv, u skladu sa Uredbom o finansijskoj podršci izdatom za istu godinu, nudi finansijsku pomoć onim proizvođačima koji ispunjavaju specifične uslove.

Građani koji apliciraju moraju biti pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja vode komercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, pri čemu je neophodno da su registrovani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i aktivni u istom. Takođe, moraju imati prijavljene površine pod šećernom repom, praćeno posebnim propisima koji regulišu registraciju poljoprivrednih gazdinstava, stoji u saopštenju Uprave za agrarna plaćanja.

 PROČITAJTE JOŠ:

Zahtevi za ovu vrstu podrške se podnose u periodu od 6. juna do 5. jula 2024. godine. Pravo na finansijsku podršku se ostvaruje na osnovu površine zasejane šećernom repom, pri čemu iznos podrške iznosi 35.000 dinara po hektaru, ali ne više od 500 hektara, uz minimalni prinos od 50 tona po hektaru.

Kako bi ostvarili pravo na podršku, poljoprivredni proizvođači moraju isporučiti ceo prinos šećerne repe ugovorenim proizvođačima šećera. Važno je napomenuti da svaki proizvođač može podneti samo jedan zahtev u okviru ovog Javnog poziva. Ovaj program je ključan element podrške poljoprivredi i namenjen je poboljšanju produktivnosti i profitabilnosti sektora šećerne repe.

Energetski portal

Međunarodna konferencija „Dani OIE“ u Puli

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Clow)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Puli će se od 12. do 14. juna održavati konferencija pod nazivom “Dani obnovljivih izvora energije”  koju organizuje udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske.

Na konferenciji će učestvovati relevantni stručnjaci iz javnog i privatnog sektora kao i visoki predstavnici nacionalnih i međunarodnih institucija.

Cilj konferencije je da kroz zajedničku raspravu i razmenu znanja i iskustava iznedri efikasne načine korištenja obnovljivih izvora energije i na taj način podstakne snažniji razvoj zelenih projekata.

Trodnevni događaj će kroz devet panela i predavanja otvoriti raspravu o javnim politikama u sektoru OIE i odgovoriti na pitanja: jesmo li na sunčanoj strani Evrope, kakva je dalja perspektiva vetroelektrana u Hrvatskoj, mogu li se pojednostaviti pravila za priključenje na mrežu, koji su izazovi pred geotermalnom energijom, kako finansirati OIE projekte, kako biomasu i bioplin staviti u središte pažnje i mnoga druga.

Pročitajte još:

Prirodni potencijal obnovljivih izvora u Hrvatskoj je izrazito velik i predstavlja temelj za ravnomeran nacionalni, ali i regionalni razvoj. Hrvatska ima kapacitet da postane izvoznik i lider u proizvodnji zelene energije u regionu, a cilj konferencije je da omogući učesnicima da pronađu put ka održivoj budućnosti.

OIE Hrvatske organizuju ovu konferenciju pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije, Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine, Istarske županije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i evropskih udruženja WindEurope, SolarPower Europe i European Biogas Association.

Energetski portal

Do čega mogu dovesti klimatske promene na Tibetu?

Foto-ilustracija; Unsplash (raimond-klavins)
Foto-ilustracija; Unsplash (sergio-capuzzimati)

Tibet, koji se često naziva „krovom sveta“, nalazi se u severoistočnom delu Himalaja i predstavlja region na Tibetanskoj visoravni u Aziji. Region poznat je po svojoj visokoj nadmorskoj visini, koja u proseku iznosi preko 4.500 metara, što ga čini najvišom i najvećom visoravni na svetu. Osim što je geografsko čudo zbog svoje nadmorske visine, Tibet je takođe bogat vodnim resursima, koji su ključni za milijarde ljudi kako tu tako i u zemljama kao što su Indija, delovima Kine i Bangladeša.

Region je dom nekoliko velikih reka, uključujući Bramaputru, Ind, Gang i Mekong. Ove reke, koje izviru na Tibetu, obezbeđuju neophodnu vodu za poljoprivredu, piće i hidroelektrane milijardama ljudi u zemljama jugoistočne Azije. Pored svojih reka, Tibet se može pohvaliti i brojnim jezerima kao što su Namko, Jamdrok i Manasarovar, koja imaju veliku ekološku vrednost.

Nedavno istraživanje Univerziteta u Bangoru u UK, pokazalo je suprotno izveštajima o svetskim jezerima koja presušuju. U slučaju tibetanskih jezera predviđa se rapidno povećanje veličine jezera bez izlaza na more na Tibetanskoj visoravni do kraja ovog veka. Očekuje se da će povećane padavine i efekti klimatskih promena podići nivo vode u ovim jezerima za do 10 metara, a zapremina vode mogla bi da se poveća četiri puta do 2100. godine.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija; Unsplash (yuriy-rzhemovskiy)

Ovo značajno proširenje u oblastima jezera verovatno će dovesti do značajnog gubitka zemljišta, što će uticati na poljoprivredu, ljudska naselja i infrastrukturu kao što su putevi i železničke mreže. Povećana površina jezera mogla bi dovesti do gubitka neophodnog zemljišta za ekonomske aktivnosti i povezanost unutar regiona. Istraživanje takođe ukazuje na potencijalne ekološke i klimatske uticaje, kao što su promene u pejzažu dok se jezera spajaju i menjaju tokove reka, što bi moglo poremetiti lokalne ekosisteme i obrasce migracije divljih životinja, a primer za ti je bila blokirana migraciona ruta tibetanske antilope tokom poplave obale jezera Zonang 2011. godine.

Eksplozija obale jezera Zonang 2011. godine u prirodnom rezervatu Hoh Ksil na Tibetu je značajan događaj koji je izazvao značajne promene u lokalnom ekosistemu. Hoh Ksil, poznat kao jedno od najviših i najnepristupačnijih prirodnih rezervata na svetu, dom je raznovrsnim vrstama divljih životinja, uključujući tibetansku antilopu.

Jezero Zonang je jedno od mnogih jezera u ovom regionu, a njegova obala se izlila, verovatno zbog naglog povećanja vode usled obilnih padavina ili topljenja glečera u okolini. Ovaj događaj je rezultirao poplavom koje su uticale na migracione rute životinja. Osim toga, rast slatkovodnih jezera mogao bi dovesti do povećanja emisije gasova staklene bašte i stvoriti pozitivnu povratnu spregu koja pojačava efekte klimatskih promena.

Energetski portal

Da li smo korak napred ili nazad u dostizanju kvalitetnijeg vazduha?

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Kvalitet vazduha predstavlja temu o kojoj može mnogo da se diskutuje. Dok sa jedne strane živimo u vremenu kada je zagađenje primaran problem, poslednjih godina čini se da se kao nikada do sada radi na njegovom smanjenju. Svakodnevno čitamo o brojnim merama i aktivnostima koje države širom sveta sprovode u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, ali kraj dana završava se rečenicom da će se ovakvim tempom teško postići postavljeni ciljevi.

U nastavku će biti izložena zapažanja i zaključci na nivou Evropske unije i Sjedinjenih Država, kada je reč o ovoj temi.

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je brifing pod nazivom Status kvaliteta vazduha u Evropi 2024 (eng. Europe’s air quality status 2024), u okviru kojeg su izneti podaci o nivoima ključnih zagađivača vazduha u Evropi u periodu 2022. i 2023. godine. Istovremeno, ovi podaci porede se sa postavljenim ciljevima u okviru standarda Evropske unije za zagađenje vazduha.

Poređenjem prikupljenih podataka, brifing iznosi zaključak da je kvalitet vazduha u Evropi poboljšan u odnosu na prethodne decenije. Ipak, standardi Evropske unije i dalje širom Evrope nisu ispunjeni. Kako se navodi, gotovo svi stanovnici gradova u Evropi, izloženi su koncentracijama finih čestica (PM 2,5), koje su iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije. Preciznije, u 2022. godini 95 odsto stanica za izveštavanje o PM2.5 česticama, registrovalo je koncentracije iznad dozvoljenih granica, od čega je 76 odsto bilo u urbanoj, a 20 odsto u prigradskoj sredini.

Da bi se bolje razumeo problem, ove čestice jesu zagađivači vazduha koji dovode do najvećih negativnih uticaja na zdravlje. Locirajući njihov izvor, reč je o saobraćaju, industrijskim procesima, sagorevanju fosilnih goriva, grejanje domaćinstava i drugo.

Kada se govori o ambicioznim ciljevima, treba istaći Akcioni plan za nultu zagađenost (eng. Zero Pollution Action Plan). Vizija Akcionog plana jeste nulto zagađenje vazduha, vode i zemljšta do 2050. godine, što znači da se zagađenje svede na nivoe koji se ne smatraju štetnim po zdravlje i prirodne ekosisteme. U toj viziji, postavljaju se ključni ciljevi za 2030. godinu, kao što je poboljšanje kvaliteta vazduha kako bi se smanjio broj prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha za 55 odsto.

Pročitajte još:

U jednom autorskom radu koji je objavljen u Earth’s Future, istražuje se kako će klimatske promene uticati na koncentraciju ozona na nivou Sjedinjenih Država. Iako se populaciji na drugom delu planete čini da to nije važno za njih, treba uzeti u obzir da je sve na planeti povezano uzročno-posledično, te da dobijeni rezultat istraživanja, najverovatnije može gotovo isto da se primeni i na druge regione.

Naime, zaključci izneti u radu pokazuju očekivanja da će klimatske promene doprineti lošijem kvalitetu vazduha, naročito kada se govori o zagađenju ozonom. Ovde je reč o gasu koji se prirodno javlja u atmosferi, međutim, ljudske aktivnosti mogu povećati njegovu koncentraciju. Kako se objašnjava, globalno zagrevanje dovodi do porasta temperature u nižim slojevima atmosfere, što dalje može da dovede do ubrzanja hemijske reakcije koje stvaraju ozon. Klimatske promene takođe utiču i na cirkulaciju vazduha, zbog čega dolazi do promene u kretanju zagađujućih materija, kao što su azotni oksidi i organska jedinjenja, koja doprinose nastanku ozona. Ovakvim promenama, određeni regioni mogu da sadrže veće koncentracije ozona.

Postoji još načina na koji klimatske promene utiču na formiranje ozona, ali ono što treba istaći visoke koncentracije ozona mogu da utiču na respiratorna oboljenja, ali i na rast i razvoj biljaka i useva i drugo. Negde se navodi i njegov negativan uticaj na različite materijale poput gume, plastike i tekstila, zato što u njegovom prisustvu mogu da smanje njihov životni vek.

Katarina Vuinac

U toku je četvrto globalno izbeljivanje korala

Photo-illustration: Unsplash (Milan Degraeve)
Foto-ilustracija: Unsplash (David Clode)

Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) i Međunarodna inicijativa za koralni greben (ICRI) saopštile su da se svet suočava sa četvrtim globalnim izbeljivanjem korala – drugim u poslednjih 10 godina.

Izbeljivanje korala zabeleženo je u preko 53 zemlje od početka 2023. godine, a da bi preraslo u globalni događaj, izbeljivanje mora biti potvrđeno u svakom okeanskom basenu.

Do ovog fenomena dolazi usled stresa koji stvara promena životnih uslova. Najčešće je u pitanju prekomrno zagrevanje vode izazvano klimatskim promenama i atmosferskim fenomenom El Ninjo, mada korali gube boju i zbog zagađenja, promene saliniteta ili pH vrednosti vode.

Stres utiče na to da korali izbace simbiotske alge koje žive u njihovim tkivima. Ove alge su odgovorne za boju korala i pružaju im hranljive materije putem fotosinteze, a kada se alge izbace, korali postaju beli.

Ako stresni uslovi potraju, izbeljeni korali mogu umreti. Budući da korali predstavljaju dom mnogim morskim vrstama, njihovo odumiranje kao posledicu ima narušavanje morskog ekosistema.

Gubitak korala ima dalekosežne ekonomske posledice jer utiče na turizam i ribarstvo, a može dovesti i do degradacije grebenskih struktura i povećati rizik od erozije.

„Kako svetski okeani nastavljaju da se zagrevaju, izbeljivanje korala postaje sve češće i ozbiljnije. Ako ovi događaji potraju, oni mogu izazvati smrtnost korala, što negativno utiče na dobra i usluge koje koralni grebeni pružaju ljudima”, rekao je dr Derek Manzelo, koordinator NOAA.

Pročitajte još:

Dobra vest je što izbeljivanje korala ne dovodi uvek do smrti – ako uslovi životne sredine ponovo postanu optimalni, korali se mogu oporaviti.

Iz ICRI ističu da globalno izbeljivanje korala zahteva globalnu akciju, pa su u toku brojne mere za obnovu koralnih grebena. Kao odgovor na tri prethodna globalna događaja izbeljivanja, ICRI i njegovi članovi su unapredili intervencije i restauraciju korala koje uključuju pasivne i aktivne strategije obnove.

Među pasivne spada zaštita morskih područja koja omogućava prirodni oporavak korala, dok aktivna restauracija podrazumeva direktne intervencije poput presađivanja korala koji su otporniji na promene životnih uslova.

Milena Maglovski

Grinpis upozorava na višedecenijske propuste u globalnom upravljanju ribarstvom

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Pixabay

Propusti u upravljanju ribastvom u međunarodnim vodama, u poslednjih sedam decenija doveli su do prekomernog izlova ribe, upozorila je na to Međunarodna nevladina organitacija Grinpis (eng. Greenpeace International).

U izveštaju koji je objavio Grinpis, opisano je kako Regionalne organizacije za upravljanje ribarstvom (RFMOs) nisu uspele da upravljaju globalnim prekomernim izlovom ribe od svog nastanka, te da zaštite osetljive vrste morskog ekosistemna.

„Dok RFMOs imaju odgovornost da prate i upravljaju uticajem ribarstva na biodiverzitet van njihovih ciljanih vrsta, postignut je ograničen napredak na ovom polju. Zabrinjavajuća je ograničena zaštita za grupe vrsta kao što su ajkule, koje su često direktno ciljana ribolovnim aktivnostima. Trenutni pristup pojedinačnoj proceni zaliha, koji dominira upravljanjem RFMOs-a, ne uzima adekvatno u obzir uticaje na neciljane vrste i posledične efekte na morsku biološku zajednicu kao celinu. Naučnici procenjuju da 95 odsto biodiverziteta riba na otvorenom moru trenutno nije procenjeno od strane RFMOs-a“, navodi se u zaključku ovog izveštaja.

Grinpis navodi kako Globalni okeanski sporazum Ujedinjenih nacija, usvojen u junu 2023. godine radi uspostavljanja pravnog mehanizma za očuvanje mora u međunarodnim vodama, može rešiti trenutnu krizu okeana.

Pročitajte još:

Zato pozivaju države da ratifikuju Globalni okeanski sporazum kako bi stupio na snagu do UN Konferencije o okeanima u junu 2025. godine.

Ističe se da Globalni okeanski sporazum Ujedinjenih nacija može očuvati biološku raznovrsnost na gotovo polovini Zemljine površine. Ukoliko stupi na snagu sledeće godine, do 2030. zaštitiće se 30 odsto okeana, a živi svet će moći da se oporavi nakon višedecenijskog lošeg uprljavanja.

Rešima Šarma (Reshima Sharma), politički atkivista Grinpisa izjavila je kako je takav način upravljanja „pljačkanje“ okeana kakvo do sada nije viđeno, te da interesi bogatih zemalja ne mogu biti ispred interesa većine ljudi.

Izveštaj pod nazivom Kako Globalni sporazum o okeanu može pomoći u popravljanju lošeg upravljanja otvorenim morem (eng. How the Global Ocean Treaty can help repair high seas mismanagement), dostupan je ovde.

Jasna Dragojević

Održivo poslovanje kao temelj za rast i dugoročnu perspektivu kompanije

Foto: Nelt Grupa
Foto: Nelt Grupa

Izveštaji o održivom poslovanju Nelt Grupe i njenih članica, kompanija Neoplanta i Baby Food Factory (BFF) predstavljeni su u Beogradu, u klubu Privrednik, pod tematskim nazivom #AccelerateSustainability. Ovom predstavljanju izveštaja prisustvovali su predstavnici državnih institucija, poslovnog sveta, nevladinih organizacija, poslovnih udruženja i medija.

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, istakla je da su domaće i strane investicije podjednako su važne za rast i razvoj države. 

„Jedan od važnih segmenata domaće privrede i kompanija je održivo poslovanje koje je model i način poslovanja u samoj Evropskoj uniji. Ministartsvo aktivno radi na Planu rasta koji nam omogućava brže uključivanje na tržište Evropske unije, uključivanje u jednistveni platni sistem (SEPA), kao i na ubrzanim carinskim procedurama – Zelenim koridorima, koje će značajno doprineti našoj privredi”, kaže Miščević. 

U svom uvodnom obraćanju, Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe, istakao je važnost ciljeva održivog razvoja i transparentnog izveštavanja. 

„Predstavljanjem petog Izveštaja o održivom poslovanju Nelt Grupe za 2022/23, nastavljamo našu tradiciju izveštavanja po GRI standardu koju smo započeli 2014. godine. Kontinuirano radimo na efikasnijem korišćenju resursa, uvođenju obnovljivih izvora energije, razvoju naših zaposlenih i primeni visokih etičkih standarda u svakodnevnom poslovanju. Naš cilj je učvršćivanje temelja za budući održivi razvoj, stvarajući pritom novu vrednost za naše zaposlene, partnere, društvo i životnu sredinu“, objašnjava Jelić.

Kompanije Neoplanta i Baby Food factory (BFF) su ovom prilikom predstavile prva izdanja sopstvenih izveštaja o održivosti.

Foto: Nelt Grupa

U okviru strategije #Accelerate2025 Nelt Grupa planira nastavak transformacije i digitalizacije poslovanja kroz investicije u inovativne tehnologije. Novi intermodalni terminal u Kruševcu treba da poveća efiksanost i omogući veću dekarbonizaciju u lancu snabdevanja kompanije. Poseban fokus stavljen je na razvoj i edukaciju zaposlenih kao kreatora kulture kompanije i nosilaca svih navedenih procesa.

U okviru #AccelerateSustainability događaja, organizovana je i panel diskusija, moderirana od strane Nade Stamatović, ekspertkinje za održivo poslovanje Nelt Grupe. Panelisti su bili Bojana Mucić, izvršna direktorka za ljudske resurse Nelt Grupe, Aleksandra Jović, izvršna direktorka za strategiju i transformacije Nelt Grupe, Olivera Verac, direktorka proizvodnje i razvoja BFF-a, Aco Tomašević, direktor Neoplante i Vuk Mijanović, menadžer lanca snabdevanja i razvoja logističkih usluga u Neltu. 

Ovo je bila idealna prilika da zaposleni Nelt Grupe objasne koliko i na koji način rade na razvoju svih segmenata kompanije. Posebno su istakli činjenicu da su izgradili nove kotlarnice, postrojenje za prečišćavanje otpanih voda i da je voda koja se ispušta u kanal Dunav-Tisa-Dunav je čistija od one koja se već nalazi u kanalu. Nastavljaju sa investicijama u zelenu energiju, te razmišljaju i o vozilima na električni pogon. Njihov glavni cilj je da klijentima isporučuju kvalitetan gotov proizvod, uz stalnu brigu o životnoj sredini i racionalnoj upotrebi energije i prirodnih resursa.

Energetski portal

Kako je Srbija postala poslednje evropsko utočište za automobile evro 3 i 4

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Parker Gibbs)

Evropa se sprema da zabrani proizvodnju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, za desetak godina a do tada povećava standarde dozvoljene emisije izduvnih gasova na „evro 7“. Kod nas i dalje dominiraju vozila sa „evro 3“ motorom i jedina smo zemlja u Evropi koja i dalje dozvoljava uvoz takvih automobila.

Nakon odluke Crne Gore da od 1. jula zabrani uvoz automobila sa evro 3 i 4 motorima, Srbija je postala poslednje evropsko utočište za takva vozila.

U međuvremenu, EU se priprema za novi iskorak jer uvodi obavezan evro 7 standard emisije izduvnih gasova od novembra 2026. godine.

,,Ovo bi trebalo da donese poboljšanje u smislu ekologije. Pod jedan, strožu kontrolu sastava izduvnih gasova motornih vozila. Pod dva, uvodi se kontrola emisije kočionog sistema vozila, pratiće se degradacija pneumatika“, kaže docent dr Predrag Mrđa sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Upućeni, potez Unije tumače kao vetar u leđa evropskoj automobilskoj industriji, 11 godina pre planiranog ukidanja proizvodnje automobila sa klasičnim motorima.

,,Ključni razlog za manjak brige je u tome što Savet ministara EU nije usvojio nemački predlog da propisi o izduvnim gasovima automobila budu mnogo stroži. Vlasnici, ali i proizvođači automobila neće doći u susret sa velikom promenom do 2035. godine, kada je planirano ukidanje proizvodnje automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje“, ističe Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Pročitajte još:

Cveta prodaja polovnjaka

Za to vreme, prodaja polovnjaka starijih od 15 godina u Srbiji cveta – svega 17 odsto ukupno prodatih vozila su nova.

,,Za prva četiri meseca ove godine 60 odsto ukupno prodatih polovnih vozila su ona najgora, u ekološkom i bezbednosnom smisli. To su evro 3 i evro 4 vozila, koja su zabranjena za uvoz u svim zemljama regiona i Evrope“, ukazuje Aleksandra Đurđević iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Foto-ilustracija: Pixabay

Iako je Vlada Srbije u novembru 2022. usvojila program za zaštitu vazduha kojim je predviđeno da se od 1. januara ove godine zabrani uvoz vozila sa evro 3 i evro 4 motorima, to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

,,Neophodnost je da se podmladi vozni park iz bezbednosnih, zdravstvenih i ekoloških razloga. Ne smemo da dozvolimo da se druge zemlje rešavaju zabranjenih vozila, svog otpada, tako što ih izvoze u našu zemlju“, naglašava Đurđevićeva.

Docent dr Predrag Mrđa navodi da takvi automobili sa razlogom napuštaju evropsko tržište.

,,Mi, kao konzumenti, onda ovde imamo, to što imamo“, kaže Mrđa.

Dodatni problem je i činjenica da su velikom broju automobila sa evro 3 i 4 standardom, skinuti sistemi za prečišćavanje izduvnih gasova, što ih svrstava među najveće zagađivače vazduha.

I odluka o redovnoj kontroli izduvnih gasova i katalizatora „na čekanju“ je bar do 2025. godine.

Izvor: RTS

Klimatska konferencija u Bonu: Prvi koraci ka održivoj budućnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-woroniecki)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U periodu od 3. do 13. juna u Bonu se održava niz sastanaka u okviru UN konferencije o klimi, gde delegati i eksperti rade na postizanju napretka u borbi protiv klimatskih promena i dostizanju ambicioznih klimatskih ciljeva proklamovanih međunarodnim sporazumima.

Tokom ovih junskih sastanaka, fokus je na finansiranju klime, jačanju otpornosti na klimatske uticaje, transparentnom izveštavanju kako bi se omogućile snažnije klimatske akcije i povećanju ambicija za nacionalne klimatske planove.

Sve zemlje su pozvane da prioritetno razviju Nacionalne planove prilagođavanja (NAP) do kraja 2025. godine i ostvare značajan napredak u njihovoj primeni do 2030. godine. Ovi planovi su ključni za izgradnju otpornosti na klimatske uticaje i zaštitu zajednica, infrastrukture i ekosistema. U bliskoj saradnji UN sa zemljama i finansijskim institucijama teži se privlačenju finansijskih sredstava i pokretanju značajnih napora za prilagođavanje klimatskim promenama.

Pročitajte još:

Ove godine je planirano kretanje ka boljim, efikasnijim i transparentnijim tržištima ugljenika, što može privući sredstva za nacionalne klimatske planove i prilagođavanje. Operacionalizacija novog globalnog tržišta ugljenika u skladu sa članom 6.4 Pariskog sporazuma je jedan od važnijih zadataka.

Očekuje se da ovi junski sastanci u Bonu budu ključni pripremni sastanci za Konferenciju UN o klimatskim promenama COP29, koja će se održati u novembru 2024. u Bakuu, u Azerbejdžanu. Dušan Stokić, delegirani predstavnik Međunarodne trgovinske komore (ICC) u ime Privredne komore Srbije, prisustvovao je ovim događajima u prva tri dana i naglasio značaj ovih pripremnih sastanaka za buduće klimatske akcije.

Izvor: Privredna komora Srbije

STOP SHOP u Zaječaru dobija novu solarnu elektranu

Foto-ilustracija: Pixabay (StockSnap)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Kompanija CPI Property Group, objavila je da je u toku realizacija projekta nove solarne elektrane u Zaječaru. Dugogodišnje iskustvo i brojni uspešni projekti profesionalnog tima kompanije MT-KOMEX, obezbedili su da ova kompanija bude prepoznata kao pouzdan poslovni partner, kojem su povereni poslovi izgradnje nove solarne elektrane. Kompanija MT-KOMEX ovim projektom će još jednom dati potvrdu za poziciju pionira u oblasti izgradnje solarnih elektrana, koju je stekla zahvaljujući stotinama hiljada uspešno postavljenih panela širom Srbije.

Projekat solarne elektrane imaće ukupnu instalisanu snagu 1.039,68 kWp, a aktivne snage priključenja 860 kW. Solarna elektrana nalaziće se na krovu objekta STOP SHOP i prostiraće se na 4.955,60 m2.

Električna energija koju bude proizvodila ova solarna elektrana, biće korišćenja za napajanje potrošača u ovom objektu uz delimičnu predaju električne energije u distributivni sistem, kao kupac-proizvođač.

Pročitajte još:

Solarna elektrana imaće 1.824 fotonaponskih panela. Za proizvođača solarnih panela izabrana je kompanija ,,Luxor Solar’’, a reč je o modelu ECO LINE N-TYPE TOPCON GLASS-GLASS BIF LX- 570M/182-144+, snage 570 Wp. Ova elektrana uključuje 42 invertora proizvođača ,,Fronius’’, čija je ukupna snaga 860 kW. Solarni paneli biće postavljeni na aluminijumsku potkonstrukciju tipa ,,D Dome’’, proizvođača ,,K2 Systems’’ GmbH, koja je namenjena za ravne krovove.

Instalacijom solarne elektrane, na godišnjem nivou predviđena ušteda energije iznosi oko 1.220.950 kWh, dok će emisije CO2 biti smanjene za oko 976 tona.

Energetski portal

Doneta Uredba: Veće uštede za proizvođače zelene energije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Na nedavno održanoj sednici Vlade Republike Srbije usvojen je novi akt koji se tiče naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Ključna promena predstavljena ovom uredbom je smanjenje troškova za one kupce koji sami proizvode zelenu energiju, dok za ostale korisnike ovih usluga naknade ostaju iste.

Novi način obračuna naknade sada prednost daje kupcima koji su ujedno i proizvođači, budući da se obračun zasniva na neto potrošnji električne energije, umesto na količini energije preuzete iz mreže. Ovo znači da će kupci koji proizvode energiju za svoje potrebe plaćati manje, što će direktno uticati na smanjenje njihovih mesečnih računa za struju, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da ova uredba doprinosi boljem finansijskom položaju kupaca-proizvođača, omogućavajući im veće uštede. Uredba takođe usklađuje različite poreze i naknade za ove kupce, uključujući PDV, akcize i naknadu za energetsku efikasnost.

Đedović Handanović je naglasila značaj energetske tranzicije i potrebu za učešćem svih segmenata društva u njoj, uključujući građane, privredu i državu. Takođe je pomenula značajan rast kapaciteta prozjumera u poslednjih 20 meseci i državnu podršku u razvoju solarnih elektrana među domaćinstvima.

Uredba predviđa da će se u slučajevima kada povlašćeni proizvođači električne energije plaćaju negativnu premiju Elektroprivredi Srbije, ta premija koristiti primarno za umanjenje računa za električnu energiju građana.

Energetski portal

Fabrike kamene vune pokretač održive proizvodnje i razvoja

Foto: Knauf Insulation
Foto: Knauf Insulation

Malo je poznato da su prvi koraci u reciklaži otpadnog materijala u Srbiji napravljeni još 90-tih godina prošlog veka. U surduličkoj fabrici Vunizol otvara se pogon za reciklažu kamene vune, a kada se ona pomeša sa cementom, može da se vrati u proizvodnju ili da se koristi za proizvodnju pločnika po kojima i danas hodamo u Beogradu, Vrnjačkoj banji ili Surdulici. Vunizol je sada deo nemačkog giganta u proizvodnji građevinskih materija Knauf Insulation, a surdulička fabrike predstavlja primer za održivo poslovanje – počev od zaštite zaposlenih na svojim radnim mestima do brige o lokalnoj zajednici i ekologiji.

Nedavno je u Surdulici obeleženo pola veka od otvaranja fabrike za proizvodnju kamene vune. Na svečanosti u krugu fabrike, penzionisani radnici, najstariji i najmlađi zaposleni, predstavnici republičkih organa, lokalne zajednice, matične kompanije… mogli su da se prisete svih važnih momenata iz bogate istorije ovog pogona. Koliko je truda i dobre volje bilo potrebno kako bi se ispoštovali svi strogi nemački standardi i dobio vrhunski građevinski materijal koji štiti od hladnoće, toplote, ali i štiti od širenja požara. Ali i sva zakonska akta o zaštiti životne sredine uz stalna ulaganja u održivu i ekološki prihvatljivu proizvodnju.

,,Od kako je počela sa radom, naša fabrika je bila ne samo pokretač lokalne privrede već i inovator u svim segmentima poslovanja. Bilo je više investicionih ciklusa u fabriku u proteklih pola veka. Možda najznačajniji jesu oni koji su došli sa privatnim vlasnikom, kompanijom Knauf, koja je krajem 2005. godine akvizicijom preuzela fabriku. Novom proizvodnom linijom koja je instalirana 2007. godine višestruko su povećani kapaciteti, što je omogućilo rapidan rast proizvodnje i prodaje. Sam podatak da je proizvodnja i prodaja pod Knauf Insulation-om udesetostručena dovoljno govori o tome’’, kaže za naš portal Tihomir Civkaroski, generalni direktor Knauf Insulation za regiju Istočna Evropa – jug.

Pročitajte još:

U fabrici u Surdulici, ali i u centrali u Beogradu, posebno su ponosni na činjenicu da je upravo srpska fabrika 2018. godine proglašena za najbolju fabriku kamene vune u Knauf Grupi. Glavni parametri su bili bezbednost zaposlenih, troškovi proizvodnje i proizvedene količine. Fabrika je odnela pobedu u svim kategorijama.

Sve to je postignuto pre svega zahvaljujući trudu zaposlenih, kao i velikim ulaganjima – od 2007. godine do danas Knauf je investirao ukupno 50 miliona evra u sve segmente proizvodnje.

Poslednja velika investicija sprovedena je 2023. godine, i tom prilikom zamenjen je veći deo opreme: instalirana je nova taložna komora kružnog oblika, takozvani „bubanj” i rekonstruisan je veći deo polikondenzacione komore – dva ključna elementa za postojanost i kvalitet proizvoda. Novitet su i dve robotske ruke na kraju linije, kao i nova mašina za paletizaciju robe.

Veliki deo investicije uložen je direktno u zaštitu životne sredine, pa je tako instaliran savremeni sistem za odsumporavanje, novi dimnjak i novi filteri za prečišćavanje vazduha. Napravljen je savremeni parking za kamione i proširen skladišni kapacitet.

Fabrika posluje u skladu sa najsavremenijim standardima i po principu kontinuiranog unapređenja (Continuous Improvement), sa brojnim savremenim digitalnim rešenjima koja zaposlenima olakšavaju dnevne aktivnosti a kupcima pružaju odlično korisničko iskustvo.

U Knauf Insulationu obećavaju da neće ovde stati i da svaka naredna godina donosi i neke novine u poslovanju.

,,Održivi razvoj i cirkularna ekonomija su ono što će obeležiti narednu deceniju rada naše fabrike na koju ćemo, verujem, da budemo još ponosniji kada Knauf grupa bude slavila 100 godina poslovanja, 2032. godine. Energična ekipa kolega koja svakodnevno radi u našoj fabrici je otvorena za nove izazove koji će, kako kompaniji tako i našim poslovnim partnerima, doneti bolje sutra’’, kaže na kraju razgovora Tihomir Civkaroski.

Izvor: Knauf Insulation

Znate li šta je digitalni ugljenični otisak i kako da ga smanjimo

Foto-ilustracija: Unsplash (Robin Worrall)
Foto-ilustracija: Pixabay

Kliktanje, lajkovanje, šerovanje, skrolovanje – internet nam je pružio ceo svet na dlanu i praktično nas “zarazio” ovim onlajn aktivnostima bez kojih većina nas ne može da zamisli dan.

Međutim, koliko god benigno delovalo naše vreme provedeno na internetu, u njegovoj pozadini krije se pravi ekološki razarač koji iz minuta u minut pogoršava klimatsku krizu.

Svaki naš klik putuje kroz složenu internet infrastrukturu koja troši zapanjujuću količinu električne energije, a kako je ona dobijena mahom iz fosilnih goriva, što duže surfujemo internetom, naš digitalni ugljenični otisak je veći.

Među potrošačima električne energije iz digitalne sfere dominiraju data centri u kojima se obrađuje i skladišti ogromna količina podataka. Ovi centri su opremljeni velikim brojem servera i pratećom opremom koja troši električnu energiju brzinom svetlosti, a njihov ugljenični otisak nikada nije bio veći.

Pored toga što zahtevaju kontinuirano napajanje strujom koja je dobijena iz fosilnih goriva, data centri se brzo zagrevaju, pa im je neophodno i stalno hlađenje.

To znači da se dodatna energija koristi za napajanje rashladnih uređajaja, dok neki data centri za hlađenje koriste vodu. Jedno istraživanje pokazalo je da se mnogi data centri u SAD-u nalaze u područjima podložnim suši, ali to ih ne sprečava da crpe ogromne količine dragocene vode.

Iako se priča o neodrživosti data centara nastavlja, ovo je i više nego dovoljno da se zapitamo šta možemo da uradimo da smajimo naš digitalni ugljenični otisak.

Neki data centri okrenuli su se zelenim tehnologijama i cirkularnoj ekonomiji pa tako koriste energiju iz obnovljivih izvora, predaju otpadnu toplotu toplanama za grejanje lokalnih zajednica i primenjuju niz drugih pametnih rešenja koja unapređuju njhovu održivost.

Iako su ovo sjajni primeri kako data centri mogu postati zeleniji uz zadržavanje maksimalne operativnosti, oni nisu dovolji da smanje digitalni ugljenični otisak tako da on više ne predstavlja pretnju po životnu sredinu.

Svako od nas trbalo bi da da svoj doprinos smanjenju digitalnog otiska, a manje vremena provedenog na internetu je jedan od najjednostavnijih načina da to postignemo.

Nažalost, mnogima od nas je teško da sprovedemo ovu digitalnu detoksikaciju jer su se naši poslovi, obrazovanje, pa čak i druženje, velikim delom preselili u digitalni svet.

Zbog toga je neophodno da uvedemo održive prakse u svakodnevno korišćenje interneta. Recimo, brisanje starih mejlova je jedan od načina da smanjimo skladištenje nepotrebnih podataka u data centima, a time i naš digitalni ugljenični otisak (nešto što ću ja uraditi čim završim pisanje ovog bloga).

Pametno korišćenje digitalnih uređaja je još jedan od načina da smanjimo potrošnju struje, kao i reciklaža starih uređaja ili kupovina onih koji su energetski efikasniji.

Ipak, ne smatram da bi trebalo da se osećamo krivim što smo posle napornog dana rešili da se opustimo uz dobro staro skrolovanje društvenim mrežama. Trebalo bi da budemo upoznati sa problemom digitalnog ugljeničnog otiska ne da bismo se odrekli svih zadovoljstava koje internet pruža, već da svakog dana možemo da donesemo pametne odluke.

Milena Maglovski