U Srbiji se ove godine gotovo neće jesti domaća kajsija. Prolećni mraz uništio je više od 90 odsto roda. Nisu bolje prošli ni proizvođači trešnje, jer je skoro celokupan rod ranih sorti stradao. Štete ima i kod krušaka, šljiva i jabuka. Poslednjih dana dodatnu glavobolju voćarima su zadavale kiše, jer vlažno vreme pogoduje razvoju bakterioza. Uprkos lošoj godini, stručnjaci savetuju da voćke treba zaštiti kako bi se sačuvalo njihovo zdravlje i rodni potencijal za narednu sezonu.
Već nekoliko godina voćari muku muče sa prolećnim mrazevima i štetama koje od njih nastaju. Ni ove godine niske temprature nisu zaobišle voćke u cvetu, a dodatne probleme u pojedinim delovima zemlje naneli su grad i dugotrajne kiše. Danilo Vešović je zbog svih poteškoća i izazova rešio da gotovo u potpunosti zapusti svoj voćnjak.
„Višnja, kajsija i breskva su stradale u potpunosti, ostalo je nešto malo šljive i jabuka. Imali smo toplu jesen, biljke nisu dobro ušle u zimu i onda su došli prolećni mrazevi. Sada smo duži vremenski period imali kiše, pa se javljaju bolesti. Prskanja su učestala, a to poskupljuje proizvodnju. Jako je nerentabilno raditi voće. Problem je i radna snaga. Niko neće da se bavi poljoprivrednim poslovima. Voćarstvo je u jako teškoj poziciji”, kaže Danilo Vešović, voćar iz Zrenjanina.
Stručnjaci kažu da su posledice niskih tempraratura u Srednjem Banatu najvidljivije u voćnjacima koji se nalaze na čistinama, van naseljenih mesta, bez zaklona od vetra. Među prvim voćkama koje cvetaju je kajsija, pa je šteta od prolećnih mrazeva velika.
Pročitajte još:
- Otvara se Centar za informisanje o podsticajima u poljoprivredi
- Najavljene mere za zaštitu domaće proizvodnje mleka
- Nova otkrića u genetici kukuruza mogu pomoći u prilagođavanju useva klimatskim promenama
„Ovogodišnji rod kajsije je skoro potpuno uništen. Mnogi proizvođači, nakon smrzavanja cvetova i propadanja roda, redukuju broj hemijskih tretmana protiv bolesti i štetočina ili ih skoro potpuno izostavljaju. To je pogrešno budući da se bolesti razvijaju i prave štete i u narednoj godini, bez obzira na to što plod nije prisutan”, objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.
U zasadima višnje i trešnje beleži se 50 do 70 odsto izmrzlih cvetova, što je ogromna šteta.
„Hrabri činjenica da nije na svim lokalitetima došlo do visokog procenta izmrzavanja cvetova višnje. U našem regionu će biti proizvođača koji će imati zadovoljavajući rod ovog voća”, dodaje Sinđić.
Sorte šljiva imaju različiti vremenski period cvetanja i od toga, kaže, zavisi koliko će štete imati od mraza.
„Standardne vrste u ovom regionu, kao što su „stenli”, „čač”, „lepotica”, pretrpele su mala oštećenja od mraza, osim na pojedinim lokalitetima gde je izmrzavanje bilo značajno. Na nekim rakijskim sortama šljivin cvet je potpuno izmrzao”, objašnjava dalje sagovornik.
Od svih voćnih vrsta u Srednjem Banatu najbolje je prošla jabuka.
„Ako je negde i bilo izmrzavanja, ono neće uticati na rodnost. Jabuka obilno cveta i svega 6 do 8 procenata cvetova je dovoljno da bude oplođeno za punu rodnost. Dunja kasnije cveta pa kod nje nema izmrzavanja. Ni vinova loza nikada nema problema sa poznim prolećnim mrazevima, ali ima sa niskim i dugotrajnim zimskim temperaturama ispod 15 stepeni”, objašnjava Sinđić.
Voćke se moraju štititi i kada nema plodova na njima
Bez obzira na izostanak roda voćke se moraju štiti, kažu stručnjaci. Pošto plodova nema tretmani ne moraju biti intenzivni, ali je potrebno čuvati lisnu masu zbog potencijalne retrovegetacije koja je moguća na jesen.
„U narednom periodu možemo očekivati lisne vaši i intenzivniju pojavu smotavca na voću. Kod sorti koje kasnije sazrevaju već je uočen visok napad šljivinih osa. Čađava krastavost je do sada imala nekoliko povoljnih uslova za infekciju. Oslobađenje i sazrevanje askospora je u toku i do infekcije lista dolazi sa padavinama. Zato je važno kontinuirano štititi novoizraslu lisnu masu i plodove u periodu dok traju primarne infekcije”, kaže Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin.
Šteta od mraza na voću najveća u poslednjih dvadesetak godina
Iako poslednjih godina gotovo da nema proleća bez mraza i štete u voćnjaku, stručnjaci kažu da su ovogodišnje štete u Srbiji najveće sigurno u poslednjih nekoliko decenija.
„Ja ne pamtim da je u poslednjih 20 godina bilo tolike štete, pogotovo kod kajsije. Mislim da je posle 1998, ovo najgora godina za proizvodnju ovog voća. Procene su da je izmrzlo više od 90 posto roda. Imali smo velike štete kod ranih sorti trešanja i kod šljive. Takođe, kod jabuka, štetu su pretrpele sorete „ajdared” i „crveni delišes”, kao i kruške. Jedino su možda jagodičaste voćne vrste, a koje imaju važnu ulogu u izvozu Srbije, nekako preživele niske temperature”, objašnjava Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U Šumadiji i zapadnoj Srbiji, centrima gde se tradicionalno proizvodi voće, nedavno je bilo i grada, što je dodatno uvećalo štetu u voćnjacima. Sada se pojavljuju bakterioze koje će u narednom periodu zadavati ozbiljne probleme voćarima. Zbog toga je sve važnije prilagoditi sorte koje se sade agrometeorološkim uslovima.
„Postoje sorte koje pokazuju veću otpornost na niske temperature. Recimo kod trešnje to su sorte „karmen”, „regina”, „karina”. Takođe, mora se ulagati u sisteme protiv mraza i grada. Najefikasniji protiv mraza je antifrost, a pojavio se i spag sistem koji se koristi u više od 40 zemalja sveta. Jedan protivgradni top nedavno je postavljen u Bačincima i pokazao se kao vrlo efikasan. Takav sistem može da štiti 60 hektara voćnjaka. Ministarstvo je pokazalo interes da to uđe u podsticaje, da se postavi nekoliko pilot ogleda u Srbiji”, kaže Keserović.
U periodu između 2020. i 2023. u Srbiji se u proseku godišnje proizvodilo oko milion četiristo šezdeset hiljada tona voća. Ove godine, kažu stručnjaci, pitanje je da li ćemo imati rod od milion ili milion i sto hiljada tona, što znači da su već sada gotovo 350.000 tona voća „obrali” mraz i grad.
Izvor: RTS
