Solarna energija predvodi ostvarenje cilja – Utrostručenje OIE do 2030.

10.05.2025

solar, panel — Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

U novom izveštaju Global Market Outlook for Solar Power 2025–2029, koji je objavila organizacija SolarPower Europe, po prvi put se vremenski okvir prognoza produžava do 2030. godine. Ovaj trenutak, prepoznat je kao važna prekretnica u ostvarivanju globalnih klimatskih ciljeva, a solarna energija pokazuje se kao najznačajniji deo tranzicije prema klimatskoj neutralnosti.

Podsetimo, na konferenciji COP28, održanoj u decembru 2023. godine, više od 130 zemalja postiglo je dogovor o utrostručenju globalnih kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine, što podrazumeva dostizanje ukupno 11 TW instaliranih kapaciteta. Već je u ovom momentu široko prihvaćeno da će vodeću ulogu u ostvarenju ovog cilja imati upravo solarna energija.

Kako smo ranije pisali, solarna energija je u 2024. godini ostvarila odlične rezultate, dostigavši na globalnom nivou instalirani kapacitet od 2,2 TW. Prema srednjem scenariju iz samog izveštaja, predviđa se da će do 2030. godine globalni solarni kapacitet premašiti 7 TW. Ovaj podatak ukazuje na to da će solarna energija imati udeo od oko 65 odsto u ukupnom kapacitetu koji je postavljen kao cilj na COP28.

Pročitajte još:

Da bi se srednji scenario ostvario, potrebno je da se od ove godine do 2030. na godišnjem nivou instalira oko 800 GW novih solarnih kapaciteta. Iako ovaj cilj deluje vrlo ambiciozno, dosadašnje prognoze potcenjivale su brzinu razvoja solarne industrije. Rast kapaciteta nadmašivao je očekivanja, zbog čega solarna energija ima priliku da ipak ostvari cilj koji u ovom trenutku izgleda kao teško dostižan.

Dodatni prostor za razvoj solarne energije otvara i sve veća potražnja za električnom energijom, uzrokovana ekspanzijom veštačke inteligencije, porastom broja data centara, kao i sve širom primenom električnih vozila i grejanja na struju. U izveštaju se naglašava da će ovo dodatno povećati potrebu za fleksibilnim i cenovno konkurentnim izvorima energije, među kojima solarna energija zauzima centralno mesto.

Pored tržišnih faktora, važnu ulogu imaće i državne politike – poput onih gde se ugradnja solarnih sistema na krovove postavlja kao obaveza.

Energetski portal

Švedski put ka zelenom i prosperitetnom društvu

10.05.2025

Jerker-Andersson---Swedish-Countryside- — Foto: Jerker Andersson

Kada govorimo o Skandinaviji, pred nama se otvara paleta boja koja odražava suštinu severnog regiona evropskog kontinenta – beskrajno plavetnilo zaliva, jezera i mora, koji oblikuju obale, sive stenovite planine, tamne borove šume koje odišu netaknutom divljinom, ali i zelena energija koja simbolizuje održivost.

Švedska, jedna od najšumovitijih zemalja na svetu, poznata je po konceptu Allemansrätten – pravu svakog pojedinca da slobodno luta i istražuje prirodu. Reč je o zakonu koji omogućava da šetate kroz netaknute predele, berete divlje voćke, veslate u kajaku ili kampujete gotovo bilo gde. Slobodno uživanje u prirodi prate jednostavna, ali važna pravila – prirodna ravnoteža ne sme biti narušena, dok privatna imovina mora da se poštuje. Princip zaštite prirode zašao je u samu srž zemlje, od svakodnevnog života Šveđana do kreiranja zakona i ciljeva koje je zemlja zadala.

Dostignuća Švedske, države kojoj potpuno prirodno ide usvajanje principa cirkularne ekonomije, primene obnovljivih izvora i svega što prati održivi razvoj, predstavila nam je Šarlota Samelin, ambasadorka Švedske u Srbiji.

Švedska se nalazi među prvih 10 zemalja na Indeksu ekoloških performansi (EPI). Koje su ključne ekološke politike koje su doprinele ovom postignuću?

– Uspeh Švedske u borbi protiv klimatskih promena rezultat je kombinacije vizionarskih politika, ulaganja i međunarodne saradnje. Uvođenje poreza na ugljenik 1991. godine bilo je ključno za smanjenje emisije gasova staklene bašte podsticanjem korišćenja čistijih izvora energije. Značajna ulaganja u obnovljive izvore energije, poput vetra, sunca i bio-energije, dodatno su smanjila oslanjanje na fosilna goriva.

Inovacije su u srcu klimatske strategije Švedske, uz snažnu podršku razvoju tehnologija koje poboljšavaju energetsku efikasnost i promovišu održive prakse. Takođe, javna svest i obrazovanje predstavljaju prioritete, čime se podstiče ekološki osvešćeno društvo.

Na globalnom nivou, Švedska aktivno učestvuje u međunarodnim ekološkim inicijativama i sarađuje sa drugim nacijama kako bi podigla klimatske ambicije. Prepoznajući važnost kolektivne akcije, Švedska naglašava saradnju u cilju smanjenja globalnih emisija i ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena. Ovaj sveobuhvatan pristup učinio je Švedsku globalnim liderom u oblasti održivosti i borcem za zeleniju budućnost.

U FOKUSU:

Švedska se značajno oslanja na obnovljive izvore energije. Koji su najvažniji koraci koji se preduzimaju kako bi se dodatno povećao udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu?

– Švedska je ostvarila impresivan rast obnovljivih izvora energije, povećavajući njihov udeo u energetskom miksu sa 46 odsto u 2010. godini na 66 odsto u 2023. godini, pri čemu bio-goriva i otpad čine 29,4 odsto, nuklearna energija 26,8 odsto, a hidroenergija 12 odsto. Ovaj napredak je omogućen uz pomoć značajnih ulaganja i podržavajućim politikama koje prioritet daju čistoj energiji i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Švedska je posvećena dostizanju 100 odsto obnovljive proizvodnje električne energije do 2040. godine i postizanju neto nulte emisije najkasnije do 2045. godine.

Poređenja radi, tokom istog perioda, Srbija je takođe napredovala u povećanju udela obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, povećavši ga sa 19,8 odsto u 2010. godini na 25 odsto u 2023. godini, pri čemu hidroenergija čini 33 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Efikasna borba protiv klimatskih promena zahteva brži globalni prelaz na zelenu energiju, što uključuje povećana ulaganja u rešenja bez fosilnih goriva kako bi se smanjile emisije i izgradila održiva budućnost.

Zanimljivo je da i Švedska i Srbija smatraju nuklearnu energiju važnim doprinosom zadovoljenju svojih energetskih potreba, ali uz smanjenje emisija. Dok je u Srbiji prekretnica bila 2024. godine, kada je ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, u energetskoj politici Švedske prekretnica se dogodila 2009. godine, kada je vlada dozvolila zamenu postojećih reaktora, čime je efektivno okončan prethodni plan postepenog gašenja nuklearne energije.

Inovacije u Švedskoj uključuju unapređenja u energetskoj efikasnosti, oporezivanje CO2 i razvoj bio-goriva, što je oblast sa velikim potencijalom i u Srbiji. Takođe, značajno smo investirali u nuklearnu energiju, hidroenergiju, vetroenergiju i solarnu energiju kako bismo diversifikovali portfolio obnovljivih izvora energije i promovisali održivost. Doprinosimo i finansiranju klimatskih inicijativa kao jedan od vodećih donatora, dodatno povećavajući naše klimatsko finansiranje kroz jačanje sinergije sa inovacijama i trgovinom.

Koje mere i zakonodavne inicijative Švedska sprovodi kako bi smanjila emisije u transportu i poboljšala kvalitet vazduha i kako su one integrisane u nacionalne strategije?

– Švedske kompanije doprinose održivijim društvima na globalnom nivou nudeći dugoročno održive proizvode i usluge u oblastima kao što su transport, energetika i digitalizacija. Klimatska politika Švedske postavlja cilj dostizanja neto nulte emisije najkasnije do 2045. godine, uz sveobuhvatan plan klimatskih aktivnosti za ostvarenje ovog cilja. Vlada je proširila spoljne klimatske fondove kako bi uključila podršku za prilagođavanje klimatskim promenama, otpornost i smanjenje emisija, pri čemu su za te svrhe u 2023. godini izdvojene 9,4 milijarde švedskih kruna. Pored toga, mobilizovani su i privatni resursi kroz garantni okvir Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) kako bi se dodatno podržali ovi napori. Zahvaljujući ovim inicijativama, Švedska je postala lider u oblasti održivosti, demonstrirajući kako kolektivna akcija i sveobuhvatan pristup mogu efikasno rešavati ekološke izazove.

Intervju vodila: Milica Vučković

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST

Završeni radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za intelektualnu svojinu

10.05.2025

main_image00018 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U okviru projekta ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti 26 zgrada centralne vlasti, završeni su radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Radovi su završeni u roku od 10 meseci, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, dodajući da će se kroz ove mere ostvariti godišnja ušteda od 309.416 kWh primarne energije. Ovo predstavlja smanjenje od 36,1 odsto, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za 73 tone, odnosno 35,8 odsto, dok se godišnje uštede energije procenjuju na oko 10.000 evra.

Ministarka je podsetila da je za projekat energetske sanacije 26 zgrada centralne vlasti opredeljeno 40 miliona evra.

Pročitajte još:

„Do sada su završeni radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, a u toku su radovi na još dve zgrade’’, rekla je ministarka.

Na objektu Zavoda sprovedene su brojne mere energetske efikasnosti, među kojima su zamena spoljne stolarije, postavljanje termoizolacije na međuspratnoj konstrukciji, uvođenje centralnog sistema hlađenja sa senzorima koji automatski isključuju uređaje pri otvaranju prozora, ugradnja termoregulacionih ventila i potpuna zamena postojeće rasvete LED sistemom.

Projekat unapređenja energetske efikasnosti 26 zgrada centralne vlasti realizuje se u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike, Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) i UNDP.

Energetski portal

EPS potpisao ugovore za otkup struje iz vetroparkova „Alibunar 1“ i „Alibunar 2“

10.05.2025

vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Elektroprivreda Srbije (EPS) potpisala je ugovore o tržišnoj premiji, otkupu električne energije i balansnoj odgovornosti za buduće vetroparkove „Alibunar 1“ i „Alibunar 2“, ukupne snage 168 megavata. Tim povodom, generalni direktor EPS-a Dušan Živković istakao je da kompanija dosledno ulaže u projekte koji koriste obnovljive izvore energije, čime dodatno učvršćuje svoj položaj na tržištu i podstiče investicije u sektor OIE.

Prema njegovim rečima, EPS će preuzimati celokupnu proizvedenu energiju iz ovih vetroparkova, koja će ostati u Srbiji, dok će se otkup i balansiranje sprovoditi po tržišnim uslovima. Ovakav model, kako navodi, donosi obostranu korist – dodatni prihod za EPS i podsticaj investitorima, uz istovremeno jačanje stabilnosti elektroenergetskog sistema i pouzdanost snabdevanja građana i privrede, navodi se na sajtu EPS-a.

Pročitajte još:

Živković je podsetio da je kroz dve sprovedene aukcije obezbeđeno 850 megavata nove snage iz vetra i solara, a da EPS sada, u saradnji sa postojećim i novim partnerima, raspolaže sa ukupno 2,6 gigavata instalisanih kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Planovi za budućnost obuhvataju cilj da se do 2028. godine uvrsti dodatnih 1 gigavat iz samobalansirajućih elektrana koje se razvijaju u saradnji sa strateškim partnerima, čime bi proizvodnja iz obnovljivih izvora mogla da dostigne polovinu ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.

Energetski portal

Ko je Dejvid Atenboro – čovek koji nas, i sa 99 godina života, uči da prirodu doživimo na novi način?

09.05.2025

Kada svoj život i rad posvetiš prirodi, to nije samo posao – to je poziv kojem ostaješ dosledan. Sve što danas znamo o svetu oko nas, često zahvaljujemo ljudima koji su svojim svedočenjem, istraživanjima i neumornim radom ostavili trag u istoriji, prenoseći znanje na nove generacije. U poslednjim decenijama, čuli smo mnogo o tome kako se svet brzo menja, ali mlade generacije, nažalost, ne mogu da razumeju u potpunosti tu promenu. U svetu koji se menja pred našim očima, postoji jedno ime koje je postalo sinonim za očuvanje prirode i duboko razumevanje ekosistema koji nas okružuje.

To ime je ser Dejvid Atenboro (Sir David Attenborough) – čovek koji kroz svoj život svedoči o neprekidnim promenama u prirodi, koje pogađaju ne samo nju, već i nas, i koji neumorno živi svoj poziv da otkriva, istražuje i nesebično deli svoja saznanja sa svetom. Juče je proslavio svoj 99. rođendan, a uoči ovog velikog jubileja najavio je svoje najnovije delo, koje se veruje da će biti jedno od najvažnijih u njegovoj karijeri.

Ko je čovek koji je posvetio svoj život očuvanju prirode?

London je 8. maja 1926. godine postao bogatiji za jednog od najvećih prirodnih istraživača, dokumentarista i naratora – ser Dejvid Atenboro. Još u periodu detinjstva, Atenboro je pokazivao interesovanje za prirodne nauke, odakle i počinje njegova priča. Nakon završetka školovanja na Kler koledžu, Kembridž, započeo je rad u izdavaštvu, a posle obuke na BBC-u postao je i televizijski producent. Svoje stvaralaštvo započeo je 1954. godine kada je pokrenuo televizijsku seriju Zoo Quest, posvećenu životinjama u divljini i zoološkim vrtovima. Iako je izgradio uspešnu karijeru u BBC-u, postavši i direktor njihovog televizijskog programa, Atenboro je shvatio da želi da ide korak dalje. Tako je od 1972. godine, kada je napustio ovu poziciju, nastavio put prema samostalnoj producentskoj karijeri. Kroz 30 godina, napisao je desetak televizijskih emisija koje su prepoznate i nagrađivane. Sve emisije bile su usmerene na planetu Zemlju i njen živi svet.

Atenboro nije samo voditelj i producent, već se ostvario i kao pisac, kako brojnih knjiga, tako i nekoliko autobiografija. Ovo su samo neka od stvaralaštava koja je Atenboro poklonio planeti i čovečanstvu. Jedno od najznačajnijih priznanja stekao je 1985. godine, kada ga je britanska kraljica Elizabeta II odlikovala titulom viteza (Knight Bachelor) za izuzetan doprinos obrazovanju i približavanje prirodnih nauka široj javnosti. Time je stekao pravo da ispred svog imena nosi titulu Sir.

Pročitajte još:

Proslava 99. godine života donosi njegovo možda i najznačajnije delo

„Nakon skoro 100 godina na planeti, sada shvatam da najvažnije mesto na Zemlji nije na kopnu, već u moru“ – ovo je rečenica kojom je Atenboro najavio svoje novo stvaralaštvo – film Ocean with David Attenborough. Film je premijerno prikazan na njegov rođendan, a ovom trenutku prisustvovao je i kralj Čarls III. Za širu publiku, film će biti dostupan na program Nacionalne Geografije 7. juna 2025. godine, a 8. juna, na Svetski dan okeana, biće dostupan za strimovanje globalno putem platformi Disney+ i Hulu.

Film nosi snažnu poruku o ugroženosti okeana, na koju je značajno uticao čovek, a bez kojih opstanak života na Zemlji postaje nemoguć. Ipak, ovo delo donosi nadu, pokazuje da okeani mogu da se oporave brže nego što smo mislili. Ljubitelji morskog sveta moći će da saznaju neverovatne podatke, poput procene da je samo tokom 20. veka industrija kitolova ubila blizu tri miliona kitova. Film takođe istražuje uticaj zagađenja i klimatskih promena na okeane, ali i pruža moguća rešenja koja bi mogla pomoći u njihovoj obnovi i očuvanju.

Dok čekamo da ovo, kako navode mnogi, možda i najznačajnije delo Atenbora, izađe na male ekrane, možemo se osvrnuti na još jedan vrlo važan film David Attenborough: A Life on Our Planet. Film je izašao 2020. godine, a u njemu Atenboro prikazuje dramatične promene u prirodi, koje je proživeo i dokumentovao kroz svoj život. Ovaj film nas poziva na hitnu akciju kako bismo sačuvali planetu.

Katarina Vuinac

Upoznajte plutu – materijal 21. veka

09.05.2025

Image-by-Ben-Kerckx-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay (Ben-Kerckx)

Planeta se ubrzano menja, suočavajući se sa izazovima poput klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. Potrebna su nam rešenja koja balansiraju ekonomski rast i zaštitu životne sredine. U potrazi za boljim rešenjima, spoljašnji sloj kore hrasta plutnjaka izdvaja se kao primer svestranog materijala koji donosi višestruke koristi i prirodi i industriji, poznat kao pluta.

Za razliku od većine vrsta drveća, kod kojih je stablo potrebno poseći da bi se dobio željeni materijal, hrast plutnjak obezbeđuje plutu bez trajnog oštećenja. Prva „berba” moguća je tek kada drvo dostigne oko 25 godina starosti, a najkvalitetnija pluta dobija se posle treće berbe, kada je drvo staro više od 40 godina. Ovaj ciklus se ponavlja u proseku svakih devet godina, a tokom 200-godišnjeg životnog veka stabla moguće je obaviti oko 17 berbi. Sam proces skidanja kore obavljaju stručnjaci, koji je uklanjaju pažljivo i bez ugrožavanja vitalnog dela drveta. Kora se vremenom regeneriše, vraćajući se u približno prvobitno stanje ili čak postajući kvalitetnija.

Hrast plutnjak, osim što produžava sopstveni životni vek regeneracijom kore, igra značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Procene pokazuju da šume hrasta plutnjaka širom sveta mogu da zadrže do 14 miliona tona CO2 svake godine, smanjujući efekat staklene bašte. Portugal, zemlja sa najvećom površinom ovih šuma, koje pokrivaju čak trećinu ukupne površine hrasta plutnjaka u svetu, koristi ove prednosti kako ekonomski, tako i ekološki. Kako poseduje najveće površine hrasta plutnjaka, tako je Portugal zaslužan za više od polovine svetske proizvodnje plute. Više od 700 kompanija u Portugalu direktno zavisi od ove industrije, obezbeđujući na hiljade radnih mesta. Zbog toga je krajem 2011. godine hrast plutnjak proglašen nacionalnim drvetom Portugala, iako je pod zakonskom zaštitom još od 13. veka.

U FOKUSU:

Struktura i svojstva plute

Mikroskopske vazdušne komore u strukturi plute daju joj izuzetnu lakoću i elastičnost. U jednom kubnom centimetru može se naći na milione sićušnih ćelija ispunjenih vazduhom ili gasovima sličnog sastava, što pluti pruža osobine poput toplotne i zvučne izolacije, otpornosti na vlagu i sposobnosti da uspori širenje vatre. Zahvaljujući tim karakteristikama, pluta predstavlja skoro idealan materijal za različite industrije – od građevine, preko dizajna enterijera, pa sve do tehnološki naprednih grana poput automobilske i aero-industrije. Pluta je čak jedan od važnih elemenata svemirskih letelica upravo zbog svojih izuzetnih toplotnoizolacionih svojstava, jer raketa prilikom lansiranja u svemir postiže ekstremno visoke temperature.

Ekološka gradnja poslednjih decenija sve češće ističe plutu kao materijal budućnosti. Zbog njenih izolacionih svojstava, ploče i pločice od plute koriste se za podove, zidne obloge, pa čak i u vlažnim prostorijama poput kuhinja ili kupatila. Iako mnogi smatraju da je pluta nežna i podložna oštećenjima, njena elastičnost i samoobnavljajuća struktura često sprečavaju trajna udubljenja. Ukoliko dođe do ozbiljnijeg oštećenja, moguće je zameniti samo oštećeni segment, što značajno produžava vek trajanja površine. Osim toga, površinski sloj plute gotovo da ne zadržava grinje i prašinu, zbog čega je veoma privlačna za osobe sklone alergijama i astmi.

Svima nam je pluta već decenijama poznata kao materijal za proizvodnju čepova za flaše, ali se njena primena znatno proširila. U industriji bele tehnike, pluta može poslužiti kao odlična toplotna i zvučna izolacija, dok u moreplovstvu, kvaliteti poput plovnosti i elastičnosti čine je pogodnom za bove, pontone i delove čamaca, gde materijal treba da bude lagan i postojan u dodiru sa vodom.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

EU ipak odlaže klimatske ciljeve za automobile

09.05.2025

električni auto — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Evropska unija je 8. maja 2025. godine napravila važan zaokret u svojoj klimatskoj politici za saobraćaj, kada je Evropski parlament izglasao usvajanje predloga za ublažavanje ciljeva smanjenja emisije CO₂ za nove putničke automobile i laka komercijalna vozila, koji su prvobitno bili predviđeni za 2025. godinu.

Odlukom, donetom nakon što su je dan ranije podržali ambasadori država članica, formalizovan je kompromis prema kojem se više neće pojedinačno ocenjivati emisije vozila u svakoj godini, već će se u obzir uzimati trogodišnji prosek za period 2025–2027. godine. Na taj način, proizvođačima automobila omogućeno je da eventualne slabije rezultate u jednoj godini nadoknade u narednim, čime se efektivno produžava rok za ispunjenje ciljeva iz 2025.

Ova promena deo je šireg Akcionog plana za automobilsku industriju koji je Evropska komisija predstavila u martu, u pokušaju da se odgovori na izazove koji pogađaju sektor — uključujući usporavanje prodaje električnih vozila, visoke troškove proizvodnje, zatvaranje fabrika i gubitke radnih mesta.

Pročitajte još:

Međutim, izglasavanje ove mere izazvalo je oštre reakcije organizacija za zaštitu životne sredine. Inicijativa Transport & Environment upozorila je da odluka dolazi upravo u trenutku kada prodaja električnih automobila u EU beleži snažan rast — 45 odsto više u prva tri meseca 2025. godine u poređenju sa istim periodom 2024. — i da ovaj korak ugrožava zamah i investicionu sigurnost neophodnu za tranziciju ka nultim emisijama.

I dok ciljevi za 2030. i 2035. ostaju formalno nepromenjeni, mnogi se pitaju da li je 8. maj 2025. postavio presedan koji bi mogao oslabiti čitav niz budućih klimatskih ambicija EU, ukoliko se industrijski pritisci nastave.

Energetski portal

Zakon protiv prirode? Bugarska menja pravila za šumske puteve i seče

08.05.2025

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

U Bugarskoj su nedavno usvojene izmene Pravilnika o gradnji u šumskim područjima bez promene njihove namene, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među građanima, naučnicima i stručnjacima.

Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu WWF Bugarske, ova organizacija je još krajem prošle godine upozorila na planirano usvajanje spornih izmena koje bi mogle imati dugoročne negativne posledice po šume. Izmenama se predviđa regulisanje izgradnje novih vrsta šumskih puteva za specijalizovanu mehanizaciju, uključujući harvester mašine i drugu tešku drvnu opremu.

Odluku koju su doneli Ministarstvo poljoprivrede i hrane i Ministarstvo regionalnog razvoja i uređenja usprotivilo se gotovo šest hiljada građana, kao i brojni šumarski stručnjaci.

Prema mišljenju stručnjaka, ove izmene mogu dovesti do fragmentacije šuma, povećane erozije, oštećenja šumskog zemljišta, pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja šuma, kao i brojnih negativnih posledica po biodiverzitet.

Pročitajte još:

WWF upozorava da bi nova pravila omogućila masovno uvođenje teške mehanizacije u šumske ekosisteme, čime bi bila ugrožena prirodna ravnoteža i dodatno povećan obim seče. Umesto šumarskih praksi koje uzimaju u obzir reljef, tlo i specifičnosti staništa, sve bi se više prilagođavalo tehničkim mogućnostima mašina.

Zbog toga postoji opasnost da se smanji sposobnost šuma da zadržavaju i prečišćavaju vodu, štite tlo od erozije i ublažavaju posledice klimatskih promena. Istovremeno, novi pristup šumarstvu može imati i negativan uticaj na lokalne zajednice koje žive od tradicionalne eksploatacije šuma, jer bi teške mašine mogle zameniti lokalnu radnu snagu.

Organizacija sada insistira da se sve buduće šumske aktivnosti, koje proističu iz ovih izmena, usklade sa propisima o zaštiti prirode, posebno u zaštićenim područjima mreže Natura 2000. U WWF-u upozoravaju i na predstojeće izmene Pravilnika o sečama, koje predviđaju dodatne masovne intervencije zbog izgradnje novih šumskih puteva. Ako budu usvojene, izmene će omogućiti seču na gotovo petini šumskih površina.

Nakon objavljivanja izmena Pravilnika o sečama, WWF će najaviti i svoje naredne korake u nastojanju da zaštiti bugarsku prirodu od daljeg ugrožavanja.

Energetski portal

EU teži prekidu uvoza ruske energije, nova zavisnost od američkog gasa izaziva zabrinutost

08.05.2025

gas , nafta — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija je 6. maja 2025. godine predstavila novu strategiju za potpuno ukidanje uvoza ruske energije do kraja 2027. godine.

Strategija obuhvata nekoliko glavnih pravaca:

Prekid uvoza ruskog gasa, nafte, uglja i uranijuma – do 2027. godine; privremena zamena ruskih energenata LNG-om – uključujući povećan uvoz iz SAD-a, Katara i drugih saveznika, što je već izazvalo kontroverze zbog ekoloških i geopolitičkih posledica; ubrzana izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana; povećanje energetske efikasnosti – kroz dodatna ulaganja u modernizaciju zgrada, industrije i infrastrukture, uz ciljeve smanjenja potrošnje gasa i struje; borba protiv „senkovitog“ uvoza ruske energije preko trećih zemalja; i takođe obustava uvoza ruskog nuklearnog goriva – uz podršku tranziciji nuklearnih reaktora u državama članicama koje zavise od ruskih zaliha.

Iako se u dokumentu ističe da su članice EU postigle značajan napredak u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, podaci pokazuju da je uvoz ruskog gasa porastao za 18 odsto tokom 2024. godine, a da Rusija i dalje snabdeva oko 13 odsto ukupnih potreba EU za gasom. Poseban izazov predstavljaju pomenuti takozvani tankeri u senci i neformalni energetski tokovi preko trećih zemalja, za koje, kako se navodi, EU još nema konkretan odgovor.

Pročitajte još:

Evropski biro za životnu sredinu (EEB) pozdravlja odlučnost EU da se, bez obzira na eventualni mirovni sporazum, nastavi sa potpunim prekidom uvoza ruskih energenata na koje EU troši stotine miliona evra svake nedelje. Međutim, iz EEB-a upozoravaju da zamena ruskog uglja i gasa američkim fracking gasom nije održivo rešenje ni sa bezbednosnog ni sa ekonomskog stanovišta.

Plan Evropske komisije, kako smo naveli, predviđa i prestanak uvoza ruskog uranijuma, kao deo šireg paketa mera za jačanje energetske sigurnosti Unije. Kritičari, međutim, ističu da je sada prilika da EU napravi iskorak ka sopstvenim obnovljivim kapacitetima i smanji oslanjanje na daleke i nepouzdane energetske izvore.

Energetski portal

Obnova prirode: 150 sadnica hrasta lužnjaka na Staroj planini

08.05.2025

drvo , priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Kadir Celep)

U jugoistočnoj Srbiji prostire se Stara planina, prirodni biser bogat parkovima, rezervatima i zaštićenim područjima od izuzetne ekološke vrednosti. Očuvanje njenog jedinstvenog biodiverziteta postaje sve značajnije u uslovima klimatskih promena koje sa sobom donose sve češće i intenzivnije vremenske ekstreme.

Krajem avgusta prošle godine, požar je zahvatio oko 200 hektara ovog područja, dodatno naglašavajući potrebu za aktivnim merama zaštite.

U cilju očuvanja dragocenih prirodnih vrednosti, Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“ pokrenulo je novi projekat pod nazivom Sačuvajmo dub – hrast lužnjak, usmeren na povratak ove autohtone vrste na njena nekadašnja staništa.

Pročitajte još:

U okviru projekta, biće zasađeno 150 dvogodišnjih sadnica lužnjaka na lokacijama sa dovoljnim vodenim resursima, kako bi se obezbedilo njihovo preživljavanje i razvoj.

Projekat podrazumeva formiranje inicijalnih polja sa kojih bi se populacija prirodno širila, restauraciju staništa, sadnju duž rečnih tokova, kao i stvaranje kvalitetnih ekoloških koridora kroz oplemenjavanje prostora, prenosi WWF Adria.

Energetski portal

1...666768...1,674 Page 67 of 1,674

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ko je čovek koji je posvetio svoj život očuvanju prirode?

Pročitajte još:

Proslava 99. godine života donosi njegovo možda i najznačajnije delo

U FOKUSU:

Struktura i svojstva plute

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM