Otvoren Javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za dobijanje podrške u izradi geotermalnih studija i analiza

05.05.2025

NOVO geotermalna — Foto-illustracija: Pixabay (longdan91)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavio je Javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za dobijanje tehničke podrške u izradi studija za uvođenje geotermalne energije u energetski miks javnih institucija.

Tekst Javnog poziva dostupan je ovde, a on je finansijski podržan od strane Ministarstva finansija Republike Slovačke i u okviru projekta „Geotermalna energija u Srbiji” kroz inicijative „Javno i privatno finansiranje za razvoj” i „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, a u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije.

Poziv je namenjen javnim institucijama, poput toplana, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih, ili socijalnih ustanova i drugim javnim institucijama koje planiraju uvođenje geotermalne energije u svoj energetski miks, u područjima sa dokazanim geotermalnim potencijalom.

Javne institucije imaju priliku da se prijave za dobijanje tehničke podrške, koja uključuje izradu:

Studije izvodljivosti za upotrebu geotermalne energije u sistemima grejanja/hlađenja,
Studije geotermalnog potencijala, uključujući, ako je primenjivo, istražne radove i/ili druge pripremne aktivnosti,
Analizu isplativosti (troškova i koristi) koja pokazuje prednosti uvođenja geotermalne energije u energetski miks.

Pročitajte još:

Kako se navodi, od podnosioca prijave očekuje se da prilikom prijave, demonstrira visok potencijal za razvoj finansijski održivih geotermalnih projekata.

Prijave su otvorene najkasnije do 16. juna 2025. godine u 17 časova i to putem onlajn platforme kojoj se može pristupiti ovde.

Pored popunjavanja osnovnog prijavnog formulara, potrebno je dostaviti izjavu potpisanu od strane ovlašćenog lica kojom se potvrđuje učešće u javnom pozivu, na imejl adresu: zelena.agenda.rs@undp.org.

Za predstavnike i predstavnice zainteresovanih javnih institucija, biće organizovan Info dan 19. maja u 13 časova, kako bi se dobila dodatna pojašnjenja u vezi sa objavljenim pozivom, na koji se mogu prijaviti ovde.

Za dodatna pitanja, možete kontaktirati preko mejla: zelena.agenda.rs@undp.org.

Energetski portal

Zašto plastika guši svet – odgovori na 10 ključnih pitanja

04.05.2025

Zagađenje plastikom predstavlja jedna od najvećih problema današnjeg vremena, a to potvrđuje i podatak da je svet prošle godine proizveo oko 400 miliona tona plastičnog otpada, što je količina jednaka težini 40.000 Ajfelovih tornjeva, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).

Stručnjaci upozoravaju da plastični otpad uništava ekosisteme, izlaže ljude potencijalno štetnim zagađivačima i dodatno pogoršava klimatske promene.

„Zagađenje plastikom je jedna od najozbiljnijih ekoloških pretnji sa kojom se planeta suočava, ali to je problem koji možemo da rešimo. Rešavanjem tog problema ne samo da bismo poboljšali dobrobit ljudi i planete, već bismo otvorili i brojne ekonomske mogućnosti”, izjavila je Elisa Tonda, šefica Odeljenja za resurse i tržišta UNEP-a.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Zemlje širom sveta trenutno pregovaraju o pravno obavezujućem sporazumu o okončanju zagađenja plastikom, pa će i ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine (5.jun) biti posvećen načinima kako da se spreči da plastični otpad završi u prirodi.

Koliko plastike ima uopšte?

Istraživači procenjuju da je čovečanstvo od 1950-ih proizvelo oko 9,2 milijarde tona plastike, od čega je oko sedam milijardi tona završilo kao otpad. Plastika se danas nalazi u svemu – od auto-delova do medicinski uređaja.

Koje vrste plastike predstavljaju najveći problem?

Najveći izvor zagađenja su proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu, jer se ne recikliraju i preplavljuju sistem upravljanja otpadom, završavajući u prirodi. Najčešći među njima su plastične flaše, ambalaža za doziranje, kese za poneti, jednokratni pribor za jelo, kese za zamrzivač, ambalažna pena.

Gde možemo naći plastično zagađenje?

Plastika se nalazi u jezerima, rekama, okeanima, na ulicama gradova i po njivama. Izlazi iz deponija, nakuplja se u pustinjama i čak prodire u morski led. Otkrivena je i na vrhu Mont Everesta i u Marijanskom rovu, najdubljoj tački na Zemlji.

Zašto je zagađenje plastikom tako ozbiljan problem?

Tri su glavna razloga zašto je zagađenje plastikom ozbiljan problem.

Uništava ekosisteme: Mikročestice plastike mogu usporiti rast fitoplanktona – mikroskopske morske alge koja je osnova mnogih morskih lanaca ishrane. Ribe često greškom gutaju plastiku i umiru od gladi jer im se stomaci pune neprobavljivim komadićima.

Ulazi u ljudsko telo: Plastika se razgrađuje na mikroplastiku i nanoplastiku koje mogu završiti u organima. Pronađene su u jetri, testisima, pa čak i u majčinom mleku. Jedno istraživanje je pokazalo da jedan litar flaširane vode može sadržati i do 240.000 čestica mikroplastike.

Pročitajte još:

Doprinosi klimatskim promenama: Sama proizvodnja plastike troši ogromnu količinu energije i bila je odgovorna za više od tri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2020. godini.

Šta mikroplastika radi ljudskom organizmu?

Istraživači intenzivno proučavaju uticaj mikroplastike, jer ih zabrinjava količina koju svakodnevno unosimo kroz hranu i piće.

Može li reciklaža rešiti krizu zagađenja plastikom?

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), samo oko devet odsto plastike se zapravo reciklira. Razlozi za to su brojni, na primer mnogi plastični proizvodi nisu dizajnirani da se recikliraju, neki se mogu reciklirati samo jednom ili dvaput, mnoge zemlje nemaјu adekvatnu infrastrukturu za sakupljanje i preradu plastičnog otpada, sistem reciklaže ne može da isprati količinu plastike koja se proizvodi. Globalna proizvodnja plastike udvostručila se između 2000. i 2019. godine.

Kako svet može rešiti problem zagađenja plastikom?

Potrebno je razmišljati šire od reciklaže. To znači da se moramo baviti svim fazama životnog ciklusa plastičnih proizvoda – od proizvodnje i dizajna, preko upotrebe, do načina na koji ih odbacujemo.

Sve to zvuči skupo i komplikovano. Da li zaista jeste?

Ne mora biti. Vlade, kompanije, nevladine organizacije i građani širom sveta već sprovode inovativna rešenja. Istraživanja pokazuju da bi pristup zasnovan na životnom ciklusu mogao uštedeti svetu 4,5 milijardi dolara u socijalnim i ekološkim troškovima do 2040. godine.

Šta svet preduzima povodom plastičnog zagađenja?

Mnoge države već donose zakone koji ograničavaju upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i obavezuju proizvođače da preuzmu dugoročnu odgovornost za svoje proizvode. Pošto je ovo međunarodni problem, saradnja među državama je ključna.

Zašto je toliko hitno da se reši problem zagađenja plastikom?

Bez odlučnih mera situacija će se drastično pogoršati. Predviđanja kažu da će do 2060. godine količina plastičnog otpada skoro utrostručiti i dostići čak milijardu tona godišnje.

Energetski portal

Program koji menja živote

04.05.2025

Kada su pre dve godine pokrenute prve inicijative u okviru programa PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu, bilo je jasno da će njegov uticaj biti dalekosežan. Ovaj ambiciozni program koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija – UNOPS, UNFPA, UNICEF i UNEP – u partnerstvu sa Vladom Srbije i uz podršku vlade Švajcarske, postao je ključni pokretač promena u 110 gradova i opština širom zemlje. S ciljem da unapredi lokalno upravljanje, poveća socijalnu uključenost i ojača zaštitu životne sredine, program donosi konkretne rezultate u životima građana, a posebno onih koji su godinama bili na margini društva.

Foto: PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu

Jedna od najvažnijih aktivnosti programa PRO usmerena je na ekonomsko osnaživanje neformalnih sakupljača otpada, ljudi koji svojim radom najviše doprinose delatnosti recikliranja u zemlji, ali su istovremeno suočeni sa nesigurnim uslovima života i rada. Kroz kombinovanu strategiju podrške, PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu omogućava im ne samo stabilnije izvore prihoda već i bolji pristup pravima i uslugama.

Bolji uslovi za neformalne sakupljače otpada

Za mnoge sakupljače zatvaranje deponija u okviru Programa čvrstog otpada koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine predstavljalo je pretnju gubitkom jedinog izvora prihoda. Međutim, kroz sinergiju ovog programa i programa PRO, pronađeno je rešenje. Neformalni sakupljači dobijaju priliku da se integrišu u formalne tokove rada, bilo kroz prekvalifikacije i zapošljavanje u drugim sektorima, bilo kroz osnivanje reciklažnih zadruga i socijalnih preduzeća.

„U skladu sa Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom, popisali smo porodice koje su direktno pogođene ovim promenama i za njih kreirali plan podrške. Naša misija je da ih ne ostavimo bez izvora prihoda, već da im omogućimo održivu ekonomsku budućnost”, ističe Ana Nedeljković Belja, menadžerka programa PRO.

Pored ekonomske podrške, program se bavi i širim aspektima socijalne uključenosti. U deset lokalnih samouprava formirani su Lokalni koordinacioni mehanizmi – radna tela koja povezuju centre za socijalni rad, domove zdravlja, škole, komunalna preduzeća i organizacije civilnog društva, kako bi se sakupljačima obezbedio bolji pristup obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama. Takođe, svaka porodica uključena u program dobija porodičnog asistenta, osobu koja ih vodi kroz proces formalizacije i integracije u društvo.

U fokusu:

„Ne želimo samo da im pomognemo na kratke staze, već da postavimo sistemske temelje za njihovu dugoročnu ekonomsku stabilnost i socijalnu uključenost. Samo tako možemo govoriti o održivim promenama”, dodaje Belja.

Program PRO donosi opipljive i merljive rezultate kroz sistematsko praćenje promena u životnim uslovima korisnika. Svaka porodica iz prioritetne grupe prolazi detaljnu procenu, koja uključuje analizu prihoda, izvora egzistencije i ključnih izazova. Na osnovu tih nalaza kreiraju se Individualni porodični planovi podrške sa jasno definisanim merama i ciljevima.

Napredak korisnika prati se kroz upoređivanje podataka, gde se mere povećanje prihoda, ekonomske mogućnosti i ostvarena prava iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva, zatim kroz dostupnost javnim uslugama, gde se analiziraju uključenost porodica u sistem socijalne zaštite, upis dece u škole i pristup zdravstvenoj zaštiti za sakupljače otpada. Najzad, napredak korisnika prati se kroz integraciju u tržište rada, pri čemu se beleži broj osoba koje su prošle obuke i pronašle održive izvore prihoda.

Uspeh programa ne meri se samo brojem korisnika već i suštinskim promenama u njihovim životima – stabilnijim prihodima, boljim pristupom socijalnim uslugama i povećanom društvenom uključenosti. PRO ne pruža samo trenutnu pomoć već stvara održive temelje za bolju budućnost ranjivih grupa u Srbiji.

Planovi za proširenje programa

Program PRO je od početka osmišljen da odgovori na potrebe najranjivijih društvenih grupa, pri čemu je socijalna uključenost jedan od njegovih ključnih stubova. Već sada obuhvata osobe sa invaliditetom, Rome i druge ugrožene kategorije prema Zakonu o socijalnoj zaštiti. Primer podrške neformalnim sakupljačima otpada pokazuje kako program fleksibilno odgovara na nove izazove, prepoznajući specifične potrebe marginalizovanih grupa. Ovim proširenjem ne samo da su adresirani ekonomski i socijalni problemi sakupljača već je postavljen model podrške koji bi se u budućnosti mogao primeniti i na druge zajednice širom Srbije.

Jedinstveni program PRO predstavlja primer sistemskog pristupa smanjenju siromaštva i socijalne isključenosti. Kontinuiranim praćenjem i prilagođavanjem mera osigurava se dugoročna podrška korisnicima, dok fleksibilnost programa omogućava njegovo proširenje na nove ugrožene grupe. Na taj način, PRO ne samo da menja pojedinačne sudbine već doprinosi izgradnji inkluzivnijeg društva.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Naučnici otkrili novu klimatsku intervenciju za rashlađivanje planete

03.05.2025

avion — Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-dumlao)

Tema globalnog zagrevanja nije nova, a načini na koje sve svet pokušava da ga smanji i zaustavi prožimaju ogroman broj zemalja, klimatskih i energetskih politika, podsticaja i dijaloga. Ipak, geoinženjering je možda osmislio način da se privremeno smanji globalno zagrevanje tako što se u atmosferu ubace sitne čestice koje odbijaju sunčevu svetlost. Naučnici već godinama razmatraju ovu ideju, poznatu kao stratosferska injekcija aerosola (engl. stratospheric aerosol injection). Ipak, do sada se verovalo da bi ova tehnika mogla da funkcioniše samo ako se aerosoli ubacuju u najviše slojeve atmosfere iznad tropskih oblasti – na visinama preko 20 kilometara, gde komercijalni avioni ne lete.

Nova studija, koju su vodili istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu objavljena u naučnom časopisu Earth’s Future, donosi iznenađujuće otkriće: aerosoli bi mogli da se efikasno ubrizgavaju i na mnogo nižim visinama, oko 13 kilometara, iznad polarnih oblasti – dakle bliže Severnom i Južnom polu. To znači da bi se, uz određene prepravke, bez potrebe za pravljenjem potpuno novih letelica, mogle koristiti postojeće.

Pročitajte još:

Geoinženjerska strategija

Naučnici su koristili sofisticirani klimatski model (UKESM1) kako bi simulirali različite scenarije. U eksperimentima su u stratosferu ubacivali sumpor-dioksid, gas koji se pretvara u sićušne reflektujuće čestice. Te čestice bi se, nakon ubacivanja, zadržale u stratosferi mesecima i odbijale deo sunčevih zraka nazad u svemir, čime bi se temperatura na Zemlji smanjila.

Simulacije su pokazale da bi ubrizgavanje 12 miliona tona sumpor-dioksida godišnje, na visini od 13 km, u proleće i leto svake hemisfere, moglo da ohladi planetu za oko 0,6 stepeni Celzijusa.

Stratosfera je izabrana jer ako bi se čestice pustile niže, u troposferu, brzo bi nestale zbog oblaka i padavina. U stratosferi, međutim, mogu da ostanu duže i imaju jači efekat.

Ova strategija, koja je jednostavnija i dostupna ranije, jer se ne prave nove skupe letelice decenijama, ima ipak i jednu manjkavost. Potrebna je tri puta veća količina čestica da bi se postigao isti efekat kao na većim visinama. To povećava rizike, kao što su kisele kiše i neujednačeno hlađenje – na primer, tropske oblasti bi se i dalje jako grejale.

Iako ova metoda ne može da zameni smanjenje emisije gasova staklene bašte, naučnici ističu da je važno da razumemo sve opcije koje se mogu razvijati i kombinovati.

Energetski portal

Od čađi do mastila – Kako zagađenje postaje alat umetnosti

03.05.2025

(ricardo-gomez-angel)-Unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

Zagađenje vazduha često podseća na gustu maglu koja prekriva gradove, a umetnici je neretko koriste kao inspiraciju za moćne, mistične fotografije. I dok na slikama može delovati apstraktno i zadivljujuće, stvarnost je mnogo ozbiljnija – zagađenje vazduha odgovorno je za najveći broj prevremenih smrti širom sveta.

Azija, najnaseljeniji kontinent na planeti, u svom južnom delu ima jednu od najbrže rastućih ekonomija sveta – Indiju. Ovaj brzi ekonomski razvoj pozicionira Indiju visoko na listi zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Podaci pokazuju da njen glavni grad, Nju Delhi, zauzima mesto sa najlošijim kvalitetom vazduha među svim svetskim prestonicama. Glavni izvori ovog zagađenja dolaze od emisija iz vozila, kuvanja, termoelektrana, grejanja, ali i industrijskih postrojenja.

Fine čestice PM 2.5 jedan su od najrasprostranjenijih zagađivača, posebno u urbanim sredinama. Njihova veličina iznosi svega do 2,5 mikromilimetara, što im omogućava da lako dospevaju u pluća i krvotok, izazivajući ozbiljne zdravstvene probleme, poput respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. PM 2.5 obuhvata širok spektar čestica, a jedna od glavnih komponenti ovih čestica je čađ. Čađ nastaje usled sagorevanja fosilnih goriva, bio-mase i hemikalija i sadrži sitne čestice nesagorelog ugljen-dioksida.

U FOKUSU:

Iako je Indija zemlja u kojoj su prisutne visoke koncentracije čađi, ujedno je taj problem bio i inspiracija za razvoj inovacije. MIT Media Lab, istraživački centar na Masačusetskom institutu za tehnologiju u Kembridžu, razvio je tehnologiju KAALINK, specijalizovanu za hvatanje čađi iz vazduha. Ovaj mali uređaj postavlja se u izduvne cevi vozila ili, recimo, generatora, a njegova sposobnost hvatanja čestica čađi iznosi čak 95 odsto. Zahvaljujući ovoj inovaciji, startap Graviky Labs stvorio je potpuno novi proizvod – ekološki prihvatljivo mastilo pod nazivom AIR-INK.

Foto-ilustracija: Unsplash (Olga Thelavart)

AIR-INK koristi emisije čađi koje nastaju u industrijskim i saobraćajnim procesima, umesto da zavisi od fosilnih goriva, kao što je to slučaj sa tradicionalnim mastilima. Na ovaj način, mastilo ne samo da smanjuje potrebu za fosilnim resursima već i doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha zato što prikuplja čestice koje bi inače ostale u atmosferi.

Tehnologija KAALINK za svega 45 minuta rada može prikupiti dovoljno emisija za proizvodnju oko 30 mililitara mastila. Do sada je startap razvio dva proizvoda: marker u različitim veličinama vrha, od dva do 50 milimetara, kao i boju za štampanje. Ovih 30 mililitara mastila dovoljno je da napuni jedan marker ili jednu bočicu boje za štampanje. Nakon što se čađ prikupi, ona prolazi kroz proces prečišćavanja kako bi se uklonile opasne supstance, kao što su teški metali i kancerogeni materijali, osiguravajući da konačan proizvod bude bezbedan za upotrebu.

Ovaj tekst započet je notom umetnosti, pa će tako biti i završen. Iako je čađ prisutna u vazduhu odavno inspirisala umetnike da stvaraju nestvarne i mistične fotografije, njen spoj sa ekologijom otvara potpuno novu dimenziju u svetu umetnosti. Proizvod poput AIR-INK omogućava da čađ, ranije štetan nusproizvod industrije i saobraćaja, postane koristan materijal za umetnička dela. Ono što je nekada bilo simbol zagađenja, sada se transformiše u alat za održive inovacije.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Transformacija od otpada do novih proizvoda

02.05.2025

ladies-kutija-sa-mashnom — Foto: Ljubaznošću Miodraga Ristića

Papir se često predstavlja kao ekološki prihvatljivija alternativa plastici, naročito kada se govori o ambalaži. Međutim, čak i papirni otpad, ukoliko se njime adekvatno ne upravlja, ostaje izvor zagađenja na svoj način. Štamparije, kao sektor koji svakodnevno radi sa velikim količinama papira, najbolje poznaju izazove vezane za upravljanje ovakvim otpadom.

Miodrag Ristić dugi niz godina bavi se štamparskim poslom i odlično zna koliko papirnog otpada ostane na kraju jednog radnog dana. Papir je često percipiran kao ekološki prihvatljiviji materijal zbog lakše reciklaže, ali naš sagovornik ne deli to mišljenje i smatra da ovaj proces nije najefikasniji izbor. Kako objašnjava, najveće zagađenje u industriji papira nastaje u procesu reciklaže, koja je ujedno i vrlo energetski intenzivna, što dovodi do emitovanja gasova staklene bašte. Pored ekološkog, treba navesti i finansijski aspekt problema papirnog otpada. Kompenzacija za otkupljeni otpadni papir kroz godine je sve manja, a ako se takav trend nastavi, uskoro će štamparije plaćati da ga neko zbrine.

– Ponekad se radi o skupocenim vrstama papira odnosno kartona, koji prođe kroz sve faze proizvodnje, da bi na kraju veliki procenat tog dragocenog materijala završio u kontejneru za reciklažu. Uobičajeno pitanje koje ljudi postave sebi kad primete ovu anomaliju jeste – ako se to dešava već vekovima, u skoro svim štamparijama na svetu, zašto to neko već nije rešio? – kaže Ristić.

U FOKUSU:

Upravo ovu inerciju navodi kao prvi i najvažniji problem kod svake inovacije. Ipak, porodična štamparija „Deto” osvestila je drugačije mogućnosti i ohrabrila se da otpadni papir, umesto u reciklažu, uvede u jedan drugačiji proces.

Zvanično osnovano u martu 1992. godine, preduzeće ima tradiciju koja traje više od jednog veka, jer su se mnogi članovi porodice tokom tog vremena bavili štamparstvom, knjigovezačkim poslom, izdavaštvom, novinarstvom i grafičkim dizajnom.

– Može se reći da nam je štamparska boja u krvi, što verovatno nije samo metafora, jer poslednjih dvadesetak godina porodica Ristić bukvalno živi i radi pod istim krovom – šaljivo dodaje naš sagovornik.

Kroz godine postojanja, štamparija je prošla kroz više faza razvoja, ali, kako kaže Miodrag, uvek su bili specifični. Vrlo rano počeli su da sarađuju sa marketinškim agencijama i razvijaju sopstvene proizvode, ali i da koriste digitalne alate. Inspiraciju za svoju ideju našli su u frustracijama izazvanim ekološkim i finansijskim izazovima vezanim za otpadni papir. Prepoznajući problem otpada nastalog u proizvodnom procesu, odlučili su da eksperimentišu – kako od uske trake otpadnog kartona napraviti kutiju? Rezultat ih je iznenadio i oduševio, te su odlučili da fotografiju kutije podele i na Pinterestu. Skromno navode da je, zahvaljujući srećnim okolnostima, slika postigla ogroman uspeh i podstakla ih da razmisle o daljoj primeni ove ideje. Danas, ukrasne i reklamne kutije napravljene od tehnološkog viška papira jesu njihov proizvod koji je sve traženiji.

Značaj razvoja ove ideje i kreacije novih kutija najbolje pokazuje podatak da godišnje proizvedu između 10 i 20 tona ovakvog otpada, a kako ističe Miodrag, započeli su utakmicu u kojoj je cilj otrgnuti što više materijala iz tog otpada i ponovo ga pretvoriti u koristan proizvod.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Krompir koji prkosi globalnom zagrevanju – Kako nauka gradi hranu otpornu na klimu

01.05.2025

35865 — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms - AI generator)

Poljoprivrednik je temelj stabilnosti i bezbednosti svakog društva. I dok klimatske promene utiču na gotovo sve sektore, poljoprivreda je među najugroženijima – jer zavisi od prirode više nego druge delatnosti. Promenjeni vremenski obrasci donose neizvesnost: danima se strepi hoće li pasti ijedna kap kiše, ili će se tlo pretvoriti u blatnjavu reku. Zime su sve toplije, zbog čega biljke cvetaju prerano, samo da bi ih nekoliko nedelja kasnije uništio prolećni mraz.

Zabrinutost postoji posebno za osnovne kulture, među kojima je i krompir – simbol narodne hrane.

Kroz istoriju, svet se prilagođavao promenama – biljke, ljudi i čitavi ekosistemi evoluirali su zajedno sa prirodom. Međutim, zbog sve ekstremnijih i nepredvidivijih klimatskih uslova, prirodna sposobnost biljaka da se prilagode više nije dovoljna. Zato naučnici širom sveta tragaju za rešenjima – ne samo kroz uzgoj u kontrolisanim uslovima, već i kroz unapređivanje samih biljnih kultura.

Tim sa Univerziteta u Ilinoisu uspeo je da genetski modifikuje krompir, čineći ga otpornijim na globalno zagrevanje, pri čemu je masa gomolja povećana za 30 odsto, i to u uslovima toplotnog talasa. Naime, dok je krompir bio još u ranoj fazi vegetativnog rasta, toplotni talas je održao temperature iznad 35°C četiri uzastopna dana, a dva puta su prešle i 38°C.

Zbog čega su ovakva zalaganja naučnika važna?

Biljke koje su nekada uspevale u uobičajenim uslovima sada se suočavaju sa novim izazovima, a jedan od tih problema je i fotorespiracija, proces koji smanjuje prinos biljaka, posebno pri visokim temperaturama. Dok u procesu fotosinteze biljka koristi sunčevu svetlost, vodu i ugljen-dioksid kako bi proizvela hranu i kiseonik za svoj rast, u procesu fotorespiracije dolazi do suprotnog efekta. Naime, pri visokim temperaturama, enzim Rubisko može da se “zabuni” i umesto ugljen-dioksida veže kiseonik. Kako su objasnili naučnici, ovo izaziva proizvodnju štetnog nusproizvoda – glikolata, koji troši energiju biljke koja bi bila potrebna za rast, što dovodi do smanjenog prinosa.

Iako ovo nije nova pojava, u prošlosti je fotorespiracija bila prisutna u oko 25 odsto slučajeva, kada su uslovi bili optimalniji. Međutim, sa porastom temperatura, fotorespiracija se sada događa mnogo češće. Biljke moraju da troše više energije kako bi popravile ovu grešku umesto da koriste tu energiju za rast i razvoj plodova.

Kako bi se smanjio procenat fotorespiracije, naučnici dodaju dodatne gene koji omogućavaju biljkama da efikasnije prerade štetni glikolat, čime štede energiju za rast, čak i pri visokim temperaturama.

Katarina Vuinac

Zabeležen rekordan trenutni nivo solarne proizvodnje u Rumuniji – usledila reakcija tržišta

30.04.2025

solarna energija, solari, krov, paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-bowers)

Tokom ove nedelje, tačnije 28. aprila, Rumunija je tokom dana zabeležila istorijski rekord u trenutnoj proizvodnji solarne energije — oko podneva je iz solarnih elektrana u mrežu isporučeno 1.659 MW, što je najviši nivo do sada, kako navodi rumunska platforma za energetiku i infrastrukturu EnergyWorld.

Kako cene električne energije na tržištu postaju negativne zato što u nekim trenucima ima više struje nego što tržištu treba, a struja ne može da se skladišti lako i brzo, ubrzo nakon toga, proizvodnja je naglo opala. Razlog — cene na dnevnom (spot) tržištu električne energije pale su ispod nule. To znači da su proizvođači morali da plate da bi struju isporučili u mrežu. Kako bi izbegli gubitke, mnoge solarne elektrane su privremeno obustavile rad.

Situacija koja se desila pokazuje koliko je važno unapređenje sistema skladištenja energije i bolje balansiranje proizvodnje i potrošnje. Problem negativnih cena struje, kao što se desilo u Rumuniji, nastaje zbog velikog nesklada između proizvodnje i potrošnje. Problem je što solarna proizvodnja brzo raste, a sistem za skladištenje i fleksibilnost potrošnje ipak ne raste istim tempom.

Pročitajte još:

Novi ugovori za projekte OIE

Kroz ulaganja u čistu energiju za javni sektor, Ministar energetike Sebastian Burduja potpisao je 25. aprila novi set od 60 ugovora o finansiranju projekata koji će omogućiti lokalnim zajednicama i javnim institucijama da proizvode sopstvenu struju iz obnovljivih izvora.

U pitanju su investicije ukupne vrednosti gotovo 115 miliona leja (oko 23,1 miliona evra), od čega preko 20 miliona evra dolazi iz bespovratnih sredstava iz evropskog Fonda za modernizaciju. Projekti predviđaju izgradnju solarnih elektrana ukupnog kapaciteta 15,81 MW, koje će služiti za sopstvene energetske potrebe škola, bolnica, opština i drugih institucija, kako se navodi na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Ovo je deo šire strategije kojom je do sada potpisano čak 831 ugovor, ukupne vrednosti preko 2,1 milijardu leja (423,4 miliona evra), pri čemu je 367,6 miliona evra obezbeđeno kao bespovratna sredstva iz EU fondova. Ukupni instalirani kapacitet kroz ove projekte doseže 296,76 MW.

Energetski portal

Hrvatska povećava zelene kapacitete, ali i dalje uvozi struju

30.04.2025

solar-panel-solarni-paneli — Photo-illustration: Pixabay (Zsuzska321)

Hrvatska je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, dok je proizvodnja iz fosilnih goriva i hidroelektrana bila u padu.

Ukupna potrošnja električne energije porasla je za 5,5 odsto, prvenstveno zbog hladnijeg vremena i rasta privrednih aktivnosti. Najveća promena odnosi se na energetski saldo – Hrvatska je ponovno postala neto uvoznik električne energije, navode Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) u svome izveštaju.

Hidroelektrane, kao tradicionalni nosilac proizvodnje, zabeležile su pad proizvodnje od 17,8 odsto (1.656 GWh) u odnosu na isti kvartal prošle godine, što se pripisuje lošim hidrološkim uslovim naročito u prva dva meseca.

Uprkos većoj proizvodnji iz OIE, slabija hidrološka godina i rast potrošnje doveli su do potrebe uvoza električne energije – u iznosu od 325 GWh. To je negativan zaokret u odnosu na prvi kvartal 2024. godine, kada je Hrvatska izvezla 125 GWh, navodi OIEH.

Pad proizvodnje iz termoelektrana i NE Krško

Proizvodnja iz termoelektrana na fosilna goriva iznosila je 909 GWh, što je pad od pet odsto u odnosu na 2024. godinu, pri čemu je TE Plomin bila van pogona u oba kvartala. Termoelektrane drže treće mesto u raspoloživoj električnoj energiji u prvom kvartalu ove godine s 18,5 odsto (u prvom kvartalu 2024. – 19,9 odsto), navodi OIEH.

Isporuka električne energije iz NE Krško ostvarena u prvom kvartalu ove godine iznosila je 757 GWh i manja je za pet GWh u odnosu na isti kvartal prošle godine. U strukturi raspoložive energije to iznosi 15,4 odsto u prvom kvartalu ove godine čime drže četvrto mesto.

Reverzibilne hidroelektrane (neobnovljivi dio) su u prvom kvartalu ove godine proizvele 59 GWh, 29 GWh više od prvog kvartala prošle godine. U strukturi raspoložive energije to iznosi 1,2 odsto u prvom kvartalu ove godine čime drže peto mesto.

Proizvodnja električne energije iz vetroelektrana i solarnih elektrana u porastu

Vetroelektrane su u prvom kvartalu ove godine ostvarile proizvodnju od 881 GWh što je za 131 GWh više u odnosu na prvi kvartal prošle godine, to je rast od 17,5 odsto što je posledica bolje vetrovitosti i ulaska u pogon novih proizvodnih kapaciteta (VE Mazin 20 MW, VE Visoka 53 MW i VE Opor 24 MW).

Pročitajte još:

U strukturi raspoložive energije vetroelektrane su u prvom kvartalu 2025. godine učestovovale s 17,9 odsto (u prvom kvartalu 2024. – 15,6 odsto)

Solarne elektrane su prvom kvartalu ove godine ostvarile proizvodnju od 144 GWh što je za 81 GWh više u odnosu na prvi kvartal prošle godine, to je rast od 128,6 odsto što je posledica ulaska u pogon novih proizvodnih kapaciteta (od 1. marta 2024. godine do 1.marta 2025. godine u pogon je ušlo 426,5 MW novih kapaciteta – 35,5 MW svaki mesec ili 1.168 kW svaki dan.

U strukturi raspoložive energije, solarne elektrane su u prvom kvartalu 2025. godine učestovale s 2,9 odsto (u prvom kvartalu 2024. – 1,3 odsto).

Termoelektrane na obnovljive izvore (biomasa, bioplin) ostvarile su u prvom kvartalu ove godine proizvodnju od 240 GWh što je za 11 GWh više u odnosu na prvi kvartal prošle godine, rast od 4,8 odsto.

U strukturi raspoložive energije termoelektrane na obnovljiva goriva su u prvom kvartalu 2025. godine učestovale s 4,9 odsto.

Geotermalna elektrana je bila van pogona u oba perioda.

Energetski portal

Kako do efikasnijeg upravljanja otpadnim vodama u Srbiji

30.04.2025

otpadne-vode — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Upravljanje otpadnim vodama u Srbiji i dalje zaostaje za evropskim standardima, a broj postrojenja za njihovu preradu daleko je ispod potrebnog nivoa. Da bismo dostigli prihvatljive standarde zaštite vodotokova i uskladili se sa direktivama Evropske unije, neophodno je značajno ubrzati i unaprediti ovaj proces. Ipak, realizacija projekata izgradnje ovih postrojenja nailazi na brojne prepreke, među kojima su netransparentnost, složeni birokratski procesi i nejasni kriterijumi za dodelu sredstava i izbora tehnologije.

Ova pitanja detaljno analizira publikacija Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pod nazivom „Crna knjiga: Mutne vode”, koja sumira višemesečno istraživanje i praćenje puteva investicija u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Martz)

Prema rečima Jovana Rajića, osnivača i šefa pravnog tima RERI, istraživački tim je pokrenuo upravne postupke u sedam gradova kako bi prikupio informacije o realizaciji projekata izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Međutim, i pored zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, gradske uprave su odbile da ih dostave, pozivajući se na klauzulu o tajnosti ugovora između Vlade Srbije i Razvojne banke Nemačke (KfW).

„Crna knjiga donosi konkretne dokaze i dokumentaciju koja pokazuje kako izgleda proces kada ne možete da dobijete ključne informacije od nadležnih organa iako su oni u obavezi da ih dele sa javnošću”, objašnjava Rajić.

Sistem odlučivanja o tome gde će se graditi postrojenja takođe je nejasan. Na papiru, prednost imaju opštine koje su najviše napredovale u pripremi projekata, ali ti kriterijumi su često neprecizni i podložni subjektivnom tumačenju. Osim toga, ne postoji jasno definisan proces javnih nabavki koji bi omogućio izbor najefikasnije i najisplativije tehnologije.

U FOKUSU:

Netransparentnost i dogovorena ekonomija

Naš sagovornik ističe da su njihovi višemesečni pokušaji da dođu do relevantnih informacija ostali bez rezultata, dok se odgovornost prebacuje sa jedne institucije na drugu. On naglašava da je problematično i to što država omogućava privatnim kompanijama da samostalno odlučuju gde će prikupljati podatke i analizirati ih, što u praksi dovodi do zastoja u realizaciji projekata.

„Glavni problem je netransparentnost, počev od odabira opština koje će dobiti postrojenja, pa do toga od koga i pod kojim uslovima se uzima kredit. Takođe, neprihvatljivo je da ugovori budu proglašeni državnom tajnom s obzirom na to da se radi o investicijama od javnog značaja”, kaže Rajić.

On dodaje da su ove kapitalne investicije ključne za dugoročnu efikasnost sistema prečišćavanja voda, ali da je domaće tržište unapred podeljeno među određenim kompanijama.

„Ne postoji zdrava tržišna konkurencija, javne nabavke su zanemarene, a ne postoji ni telo koje bi analiziralo i biralo najadekvatniju tehnologiju za narednih nekoliko decenija. Sve se dešava iza zatvorenih vrata, bez uvida javnosti u to kako se troše sredstva namenjena ovom sektoru”, zaključuje Rajić.

Potreba za reformom i koordinacionim telom

U Srbiji trenutno postoji oko 40 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali samo trećina radi punim kapacitetom. Da bi se dostigli evropski standardi, potrebno je izgraditi čak 359 postrojenja. Međutim, centralizovan sistem upravljanja i nepostojanje jedinstvenog koordinacionog tela predstavljaju veliku prepreku u ovom procesu.

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Trenutni model upravljanja otpadnim vodama oslanja se na javna komunalna preduzeća koja su odgovorna lokalnim samoupravama. Ipak, opštine nemaju dovoljno sopstvenih sredstava i zavise od centralnih institucija, što dodatno komplikuje proces odlučivanja.

Stručnjaci predlažu regionalnu organizaciju delatnosti upravljanja otpadnim vodama, dok infrastruktura treba da bude lokalna i decentralizovana. Ovakva organizacija omogućila bi bolju razmenu informacija, stručnih znanja i iskustava, kao i efikasniju koordinaciju i realizaciju projekata. Osnivanje jedinstvenog koordinacionog tela, što Zakon o vodama i predviđa, moglo bi doprineti efikasnijem i transparentnijem upravljanju ovim sektorom i ubrzanju procesa izgradnje neophodne infrastrukture.

Upravljanje otpadnim vodama u Srbiji zahteva hitne reforme i veću transparentnost. Proces donošenja odluka i raspodele sredstava mora biti javan i jasan, a ugovori ne smeju biti tajni kada se radi o projektima od vitalnog značaja za građane i životnu sredinu. Takođe, neophodno je uspostaviti bolju koordinaciju između lokalnih samouprava i centralnih vlasti, kako bi se osigurao kontinuitet i dugoročna održivost investicija, poručuju iz RERI-ja.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Apatin dobija postrojenje za preradu otpadnih voda velikog kapaciteta

30.04.2025

Apatin 1_0 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Apatinu su u toku pripremni radovi, nakon kojih će biti započeta izgradnja postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda. Reč je o kapitalnom zelenom projektu koji će omogućiti da se umesto otpadnih, tehnički ispravna voda ispušta u recišijent.

Prilikom obilaska radova, Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine, istakla je da je projekat urađen u skladu sa propisima, da je ishodovana saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i da je urađen poštujući uslove zaštite prirode.

Poseban značaj ovog projekta je u tome što se Apatin nalazi nadomak Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje i u blizini jednog od najvećih mrestilišta ribe u Srbiji, rekla je ministarka, dodajući da je zbog toga važno da se izgradi ovo postrojenje, koje će imati kapacitet 20.000 ekvivalent stanovnika i u potpunosti rešiti problem komunalnih otpadnih voda u Apatinu.

To znači da će se sve komunalne otpadne vode, koje sada odlaze u recipijent i narušavaju prirodu, odlaziti u postrojenje iz kojeg će, nakon obrade izlaziti tehnički ispravna voda. Apatin već poseduje izgrađenu kanalizacionu mrežu, što će omogućiti novom postrojenju da radi punim kapacitetom.

Pročitajte još:

Rok za završetak radova je maj 2026. godine.

U Apatinu su uz podršku Ministarstva, pored ovog, realizovani i drugi zeleni projekti – od pošumljavanja, preko zamene ložišta u domaćinstvima, do podrške za upravljanje otpadom.

Do sada je u ovoj opštini zamenjeno 226 individualnih ložišta u domaćinstvima, zasađeno je oko 3.000 novih sadnica u cilju podizanja vetrozaštitnih pojaseva, a Apatin je takođe na konačnoj listi na konkurisu za podršku projektima zamene individualnih ložišta za tekuću godinu.

Energetski portal

1...686970...1,674 Page 69 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Bolji uslovi za neformalne sakupljače otpada

U fokusu:

Planovi za proširenje programa

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Zbog čega su ovakva zalaganja naučnika važna?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Netransparentnost i dogovorena ekonomija

Potreba za reformom i koordinacionim telom

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM