Home Blog Page 66

U Hrvatskoj počinje saobraćanje prvog hibridnog voza

Foto: www.hzpp.hr

Prvi hibridni voz, koji pored električne energije ima i baterijski sistem, počinje saobraćati na prugama u Hrvatskoj od sutra (13. maja).

Elektrobaterijski voz proizveden je u sklopu projekta Primena zelenih tehnologija u železničkom putničkom prevozu iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti 2021. – 2026. Voz će saobraćati na relaciji Zagreb – Bjelovar – Zagreb. Ukupna vrednost projekta iznosi 17,1 miliona evra, pišu hvatski mediji.

Elektrobaterijski voz koristiće se za prevoz putnika na neelektrifikovanoj i elektrifikovanoj mreži železničkih pruga u Hrvatskoj. Na neelektrifikovanoj pružnoj mreži za pogon će koristiti baterije uz postizanje maksimalne brzine do 120 km/h, a na elektrifikovanoj mreži klasičan sistem napajanja pomoću visokonaponske opreme 25 kV 50 Hz prilikom čega postiže brzinu do 160 km/h.

Voz je dužine 60 metara i ima 150 sedećenih mesta. Opremljen je s troja vrata sa svake strane, rampama za ulazak osoba u invalidskim kolicima, prostorom za bicikle i toaletom prilagođenim ulasku osoba u invalidskim kolicima, a kompletan putnički prostor je pod video-nadzorom. Postavljeni su i monitori za prikaz video-sadržaja, a opremljen je i internetom.

Pročitajte još:

„Baterije će se puniti iz kontaktne mreže ili pomoću stabilnih energetskih priključaka koji će biti postavljeni u stanicama Split, Osijek, Varaždin, Bjelovar, Virovitica i Pula. Tokom kretanja voza u dodiru s kontaktnom mrežom dobivena energija može se koristiti za punjenje baterije i direktni pogon elektromotornog voza, a energija dobijena kočenjem voza može se vratiti u mrežu ili se njome mogu puniti baterije“, saopštili su ranije iz HŽ Putnički prijevoz.

Voz je proizvela kompanija KONČAR – Električna vozila. Prve vožnje odrađene su na deonici Velika – Gorica – Lekenik – Velika Gorica.

Na prvoj vožnji elektrobaterijskog voza najavljen je potpredsednik Vlade RH i ministar saobraćaja Oleg Butković, predsednik Uprave HŽ Putničkog prijevoza Željko Ukić i predsednik Uprave KONČAR – Elektroindustrije Gordan Kolak sa saradnicima.

Energetski portal

Nakon energetskog kolapsa, nova rasprava o značaju nuklearne energije u Španiji

Foto-ilustracija: Unsplash (ajay-pal-singh-atwal)

Tokom 28. aprila 2025. godine, Španija i Portugal doživeli su jedan od najvećih nestanaka struje u svojoj novijoj istoriji. U samo nekoliko sekundi, elektroenergetski sistem Pirinejskog poluostrva kolabirao je, ostavljajući milione ljudi bez struje, vode i u mraku. Ministarstva unutrašnjih poslova proglasila su vanredno stanje, a posledice su bile vidljive svuda oko ljudi: zaustavljeni metro sistemi u Madridu, Barseloni, Lisabonu i Portu, obustavljeni letovi na glavnim aerodromima, kolaps na ulicama zbog nefunkcionalnih semafora, otkazane medicinske intervencije i obustavljeno vodosnabdevanje.

Iako je većina funkcija obnovljena narednog dana, ostalo je ključno pitanje: kako je došlo do istovremenog kolapsa u dva tehnički razvijena i međusobno povezana sistema? I, još važnije – šta ovaj incident govori o strukturi energetskog miksa i budućnosti nuklearne energije u Španiji?

Struktura španskog energetskog sistema

Na kraju 2024. godine, ukupna neto instalirana proizvodna snaga u Španiji iznosila je gotovo 129.000 MW. Od toga su obnovljivi izvori energije (OIE) činili 66 odsto ukupnog kapaciteta. Među njima dominiraju vetroelektrane (23,2 odsto), solarne elektrane (18,6 odsto) i hidroelektrane (13,3 odsto), kako ukazuju podaci operatera Red Eléctrica. Ovakav miks omogućava značajno smanjenje emisija, ali donosi i nove izazove – posebno u pogledu stabilnosti mreže.

Pročitajte još:

Obnovljivi izvori ne poseduju takozvanu inerciju – fizički otpor na promene frekvencije u elektroenergetskoj mreži. Za razliku od konvencionalnih elektrana sa velikim turbinama, vetar i sunce koriste invertore koji ne mogu da apsorbuju iznenadne oscilacije, čime se mreža čini osetljivijom na poremećaje. Kako su se ove elektrane povukle, sledeće su bile nuklearne.

Mesto nuklearne energije u energetskom miksu

U ovom novom kontekstu, ponovno se otvara pitanje uloge nuklearne energije. Španija poseduje sedam reaktora koji su proizveli skoro 20 odsto ukupne električne energije tokom 2024. godine.

Nuklearne elektrane, zbog svojih velikih rotirajućih turbina, doprinose stabilizaciji mreže, održavajući konstantnu frekvenciju i snabdevanje tzv. baznom energijom. Tokom samog incidenta, četiri reaktora su bila u pogonu i automatski su se isključila u trenutku kada je mreža kolabirala, iz bezbednosnih razloga, dok preostala tri reaktora nisu radila jer je operator mreže Red Eléctrica, zbog viška proizvodnje iz obnovljivih izvora, tražio njihovo privremeno gašenje. Ova odluka sada se dovodi u pitanje, jer upravo manjak rotirajuće inercije iz nuklearnih i drugih konvencionalnih izvora smatra se jednim od faktora nestabilnosti, kako objašnjava World Nuclear News.

Još 2019. godine Španija je odlučila da postepeno ugasi sve nuklearne reaktore do 2035. godine. Prema tom planu, četiri reaktora treba da budu zatvorena do kraja 2030, a preostala tri u narednih pet godina.

Međutim, poslednji događaji menjaju perspektivu.

Postavlja se pitanje da li je vreme za redefinisanje energetske strategije?

Energetski portal

Vikend u znaku čišćenja i ozelenjavanja Srbije

Foto: EP

Nedavno smo obeležili Prvi maj, praznik rada koji mnogi tradicionalno provode u prirodi – uz roštilj, druženje i odmor. Ipak, neretko iza tih okupljanja ostaje otpad koji narušava lepotu naše životne sredine. Vikend za nama, ljudi širom Srbije ponovo su proveli dan u prirodi, družeći se, ali ovog puta sa drugačijim ciljem – da počiste smeće koje svakodnevno nastaje.

Foto: EP

Organizovano ili samostalno, vredne ruke radile su na brojnim lokacijama. Inicijativa „Zavrni rukave” pomogla je 11. maja organizovanje akcije čišćenja na 399 lokacija u 158 gradova i sela. Od Palića, Sombora, Kikinde, Bečeja i Zrenjanina, preko Novog Sada, Beograda i njegovih okolnih naselja, do Smederevske Palanke, Topole, Gornjeg Milanovca, Čačka, Arilja, Kraljeva, Niša i Vlasotinca – ovo su samo neke od njih. Prema podacima objavljenim na zvaničnoj stranici „Zavrni rukave”, sakupljeno je više od 20.000 džakova otpada.

U Beogradu je organizovano preko 140 lokacija, a akcija koja je sprovedena ovog vikenda mnoge učesnike je povezala i podstakla da razmišljaju dugoročnije – sa željom da ovakve akcije ne budu izuzetak, već deo svakodnevice koju će i sami nastaviti da oblikuju.

Pročitajte još:

Pozitivan primer dolazi iz Smederevske Palanke. Na naselju Kolonija očišćene su dve ulice, više zelenih površina, sportski tereni i dečije igralište. U akciji je učestvovala grupa građana koja već mesec dana, pod sloganom „Očistimo Koloniju”, svakog vikenda čisti naselje, a ovog puta pridružilo im se i nekoliko novih volontera zahvaljujući pozivu kampanje „Zavrni rukave”. Valentina Talijan, jedna od učesnica, rekla je da su do sada uspeli da iskorene višegodišnje male deponije, ali se otpad iznova pojavljuje – zato im je cilj da zajedno dopru do institucija i reše uzroke, a ne samo posledice.

„Pripremili smo i uputstva za sugrađane kako da se ponašaju prilikom odlaganja smeća kako bi pomogli da se naselje održi čistim – tu akciju ćemo sprovesti u narednim nedeljama”, dodala je.

Foto: EP

Slično je bilo i u Zemun Polju, gde su građani tokom same akcije spontano počeli da se dogovaraju o narednim koracima za rešavanje ekoloških i drugih lokalnih problema – pokazujući da volja postoji, samo je treba pokrenuti. Kako su istakli, njihovo naselje je danas znatno zagađenije nego što je bilo, pa zajednički žele da mu vrate lepotu i čistoću kakvu pamte iz detinjstva. Ipak, za dugoročna rešenja, poručuju da je neophodno uključivanje i nadležnih institucija. Pored prikupljenog otpada, građani su sami uredili i dečje igralište i parkić u centru naselja – pokosili su travu, orezali žbunje i oslobodili klupe koje su bile zarasle, kako bi prostor ponovo postao prijatno mesto za boravak. Najmlađi su svoj doprinos dali kroz sadnju cveća. 

Tokom prethodnih dana, sprovedene su i druge akcije čišćenja, poput onih koje se odnose na uklanjanje divljih deponija i uređenje izletišta. Bajina Bašta je počela da se priprema za početak letnje sezone kroz aktivnosti na uređenju izletišta širom opštine. Takođe, uz podršku Opštine, javnih preduzeća i ustanova, u prethodnom periodu pokrenute su i velike akcije čišćenja divljih deponija. I u Somboru su nastavljene akcije uklanjanja manjih divljih deponija od strane Javno komunalnog preduzeća „Čistoća” Sombor.

Zajednički napori građana i organizacija širom Srbije pokazuju da je briga o životnoj sredini nešto što prevazilazi pojedinca – ona postaje kolektivna odgovornost koju ćemo nastaviti da gradimo kroz konkretne akcije i dugoročne promene.

Energetski portal

Potpisano 11 ugovora za priključenje OIE – preko 2.000 MW nove snage

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U prostorijama Elektromreže Srbije (EMS) potpisano je 11 ugovora o priključenju objekata proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora na prenosni sistem.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu EMS-a, ugovori su zaključeni nakon drugog intervala za izradu studije priključenja, što predstavlja važan korak ka daljoj integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem Srbije.

Ukupna snaga objekata proizvođača sa kojima su danas potpisani ugovori iznosi 2.052 megavata.

Između ostalih, potpisani su i ugovori sa Akcionarskim društvom „Elektroprivreda Srbije“ (EPS AD), i to za objekte samobalansirajućih solarnih elektrana koje se grade kroz strateško partnerstvo, ukupne snage od 1.000 megavata.

Energetski portal

Energetska tranzicija Beograda kreće iz Batajnice – Toplana prelazi na geotermalnu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay

Geotermalna energija, kao jedan od najperspektivnijih izvora obnovljive energije, sve više dobija na značaju u strategijama energetske tranzicije širom sveta. Stabilna i pouzdana, ne zavisi od vremenskih uslova i ima ogroman potencijal za grejanje urbanih sredina, naročito u regionima sa odgovarajućim geološkim karakteristikama – kakav je i Beograd.

Upravo tu, u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, JKP Beogradske elektrane započele su istraživanje geotermalnih resursa na više lokacija u prestonici. Preliminarni rezultati ukazuju na postojanje značajnog potencijala, a među najperspektivnijim lokacijama su Borča, Dunav i Batajnica.

Prvi konkretan korak već je napravljen u Batajnici, gde je Vlada Srbije donela rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju izgradnje objekata za proizvodnju toplotne energije iz geotermalnih izvora. Plan obuhvata i formiranje jedinstvene građevinske parcele za rekonstrukciju postojećeg postrojenja toplane TO Batajnica. Eksproprijaciju će sprovoditi Grad Beograd, za potrebe JKP Beogradske elektrane.

Ova lokacija je posebno značajna jer je, prema ranije objavljenoj Studiji Rudarsko-geološkog fakulteta, upravo u Batajnici moguće zameniti čak 90 odsto godišnje količine fosilnog goriva koje se trenutno koristi u toplani. To potvrđuje i naučna analiza koja je utvrdila potencijal geotermalne vode između pet i 20 megavata po jednom sistemu.

Do kraja godine prva bušotina u Batajnici

Plan je, kako za eKapiju kažu iz JKP Beogradske elektrane, da se već ove godine u okviru toplane Batajnica izvede istražna bušotina, koja će imati ključnu ulogu u potvrdi parametara geotermalnog kapaciteta i definisanju narednih koraka. U planu javnih nabavki za 2025. godinu predviđen je postupak izbora izvođača radova, a ukoliko dinamika procedura bude odgovarajuća, radovi bi mogli početi do kraja godine.

Svesni činjenice da su svetske zalihe fosilnih goriva ograničene i da ubrzano nestaju, Beogradske elektrane ubrzavaju primenu obnovljivih izvora energije, kažu iz ovog preduzeća za eKapiju. Jedan od najvažnijih koraka u tom pravcu, kako ističu, jeste istraživanje geotermalnih resursa na lokacijama gradskih toplana, u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

Pročitajte još:

– Preliminarni rezultati istraživanja su pokazali da postoji značajan potencijal za upotrebu geotermalne energije u nekoliko toplana, a u narednoj fazi planirana je izgradnja istražne bušotine u kompleksu toplane Batajnica. Ova bušotina imaće ključnu ulogu u potvrdi parametara geotermalnog kapaciteta i biće osnova za definisanje narednih koraka u primeni obnovljivih izvora energije. Pored toga, namera Beogradskih elektrana jeste da omoguće ekspertima sa Rudarsko-geološkog fakulteta da obave istraživačka ispitivanja i da na taj način damo doprinos nauci – kažu iz JKP Beogradske elektrane.

Ova istražna bušotina, dodaju, predstavlja ključni korak ka potvrdi zaključaka naučne studije koja ukazuje na mogućnost značajnog smanjenja upotrebe fosilnih goriva u toplani Batajnica. Po završetku ispitivanja geotermalnog izvora, biće doneta odluka o daljim fazama uvođenja geotermalne energije u postojeće postrojenje.

– U okviru plana nabavki za 2025. godinu, Beogradske elektrane planiraju sprovođenje postupka javne nabavke za izbor izvođača radova na izgradnji istražne bušotine u kompleksu toplane Batajnica. Početak radova zavisi od dinamike sprovođenja postupka i usklađenosti sa Zakonom o javnim nabavkama, a očekuje se da bi izvođač mogao biti izabran i radovi započeti tokom ove godine – navode.

Projektom nije predviđena izgradnja nove toplane u Batajnici, već rekonstrukcija postojećeg postrojenja, koja bi trebalo da obuhvati izgradnju pomoćnih objekata i modernizaciju opreme za eksploataciju geotermalne energije.

Iako je u ovom trenutku nezahvalno procenjivati visinu ulaganja u naredne faze projekta, relevantni finansijski parametri, kako navode, biće definisani u Studiji opravdanosti, koja će biti izrađena po završetku istraživanja geotermalnog izvora.

Planovi i za Borču i Dunav

Osim kompleksa u Batajnici, JKP Beogradske elektrane planiraju slične istraživačke aktivnosti na drugim perspektivnim lokacijama, uključujući Borču i Dunav, pri čemu se već prikuplja dokumentacija za postupak javne nabavke.

– Ovo istraživanje predstavlja značajan korak ka održivijoj energetskoj budućnosti Beograda, sa potencijalom da doprinese smanjenju upotrebe fosilnih goriva i razvoju geotermalne infrastrukture. Taj projekat će da doprinese široj viziji energetske nezavisnosti grada, zajedno sa izgradnjom vangradskog toplovoda Obrenovac–Novi Beograd i preuzimanjem toplotne energije iz spalionice otpada u Vinči – kažu iz Beograskih elektrana.

Izvor: eKapija

Švajcarska testira solarni sistem između železničkih šina

Foto: Sun-Ways

Švajcarski startap Sun-Ways zvanično je pustio u rad prvu uklonjivu solarnu elektranu postavljenu između železničkih šina koje su u redovnoj upotrebi.

Kako je istaknuto ovo je prvi važan korak ka potpunoj integraciji u železničke mreže, s potencijalom za širenje na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Fotonaponski sistem prostite se između šina na deonici od 100 metara  u kantonu Nešatel. Paneli su postavljeni pomoću specijalne mašine partnera Scheuchzer, koja omogućava brzu i efikasnu instalaciju, do 1.000 metara kvadratnih solarnih panela u samo nekoliko sati.

Električne veze su osigurane unutar panela, a čišćenje se vrši pomoću cilindričnih četki pričvršćenih za zadnji deo vozova. Proizvedena energija je 100 odsto obnovljiva, a dugoročni cilj je da se električna energija direktno vraća u vučni sistem napajanja vozova, čime se maksimizira sopstvena potrošnja tokom dnevnih sati kada je saobraćaj najintenzivniji.

Sistem se sastoji od 48 solarnih modula ukupne snage 18 kilovata, a očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 16.000 kWh električne energije.

Pročitajte još:

„Integracijom fotonaponskih sistema u železnički ekosistem, moguće je direktno napajati vozove obnovljivom energijom, ali i punjače za električna vozila – istovremeno smanjujući emisije CO₂ i povećavajući energetsku nezavisnost celokupnog sistema javnog prevoza u jednoj zemlji”, saopštio je Sun-Ways.

Projekat je usledio nakon odobrenja Švajcarske savezne kancelarije za saobraćaj (FOT) 2024. godine, koji je dozvolio da se započne testiranje nakon desetomesečne tehničke revizije. Instalacija predstavlja prvu primenu ovakve tehnologije pod stvarnim uslovima saobraćaja.

Trogodišnja pilot-faza omogućiće kompaniji Sun-Ways i njenim partnerima da prikupe ključne podatke o performansama i sigurnosti sistema, a ako testiranje bude uspešno, sistem bi mogao biti proširen na 5.000 kilometara švajcarske železničke mreže.

Energetski portal

Crna Gora gradi puteve ka održivoj mobilnosti

Foto-ilustracija: Unsplash/Dragiša Braunović

Elektromobilnost sve više postaje ključna komponenta savremenog saobraćaja, a Crna Gora, iako mala zemlja, prepoznaje značaj održive mobilnosti i koraka ka zelenijoj budućnosti. Razvoj putne infrastrukture i uvođenje električnih vozila nameću se kao nezaobilazni izazovi, ali i prilike za napredak. U razgovoru sa Miroslavom Mašićem, generalnim direktorom Direktorata za državne puteve u Ministarstvu saobraćaja Crne Gore, saznajemo kako se država postepeno kreće ka elektromobilnosti, koje su do sada preduzete mere i šta još treba učiniti kako bi se ovaj proces ubrzao.

Kako ocenjujete trenutne trendove uvoza i izvoza vozila u Crnoj Gori i koliki udeo u ukupnom broju vozila čine električna vozila?

Foto: Ljubaznošću Miroslava Mašića

– Na osnovu dostupnih podataka za 2024. godinu, može se zaključiti da Crna Gora i dalje pokazuje snažnu dominaciju konvencionalnih pogona u sektoru drumskog saobraćaja, kako u pogledu registracije, tako i u pogledu uvoza motornih vozila.

Kada je reč o registrovanim vozilima, dizel-vozila čine 78,5 odsto ukupne flote, dok benzinci učestvuju sa 20,1 odsto. Električna vozila su prisutna tek u simboličnoj meri, sa udelom od 0,2 odsto, dok hibridna vozila čine svega jedan odsto ukupnog broja registrovanih automobila.

Slična slika ogleda se i u strukturi uvoza vozila u 2024. godini, gde čak 84,62 odsto vozila koristi dizel-pogon, a 10,13 odsto benzin. Uvoz električnih vozila iznosi 0,92 odsto, što je nešto veći procenat u odnosu na njihov udeo u registracijama, ali i dalje ukazuje na veoma nizak interes za potpuno električne pogone. Značajnije učešće beleže i hibridna vozila (ukupno 4,18 odsto, sabirajući dizel-hibride i benzin-hibride), dok su vozila sa pogonom na benzin i plin gotovo marginalna (0,15 odsto).

Ovi trendovi pokazuju da energetska tranzicija u sektoru drumskog saobraćaja u Crnoj Gori još uvek nije ušla u zreliju fazu. Iako se može uočiti blago povećanje uvoza hibridnih i električnih vozila, njihova zastupljenost ostaje minimalna i ukazuje na potrebu za dodatnim ekonomskim i infrastrukturnim podsticajima.

U FOKUSU:

Koje mere Ministarstvo saobraćaja preduzima u cilju promovisanja eko-mobilnosti i smanjenja emisije štetnih gasova u transportnom sektoru?

– U cilju promovisanja eko-mobilnosti i smanjenja emisije štetnih gasova, iz okvira svoje nadležnosti, Ministarstvo saobraćaja – Direktorat za drumski saobraćaj i motorna vozila, pripremilo je i usvojilo „Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o tehničkim zahtevima za vozila koja se uvoze ili prvi put stavljaju na tržište u Crnoj Gori (Sl. list CG, br. 5/2015, 63/2018, 10/2019 – Odluka US CG, 68/2020, 16/2021, 17/2024 – Odluka US CG i 43/2024)”, kojim se ograničava uvoz vozila starijih preko 15 godina, odnosno pravilnikom se zabranjuje uvoz upotrebljavanih vozila standarda EURO IV.

Foto-ilustracija: Pixabay/Falco

Dakle, izmenom i dopunom predmetnog pravilnika u Crnoj Gori se od 1. jula 2025. godine uvodi minimalni standard EURO 5 prilikom uvoza upotrebljavanih motornih vozila u Crnu Goru. Takođe, Ministarstvo zajedno sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) radi na izradi „Programa obnove voznog parka sa subvencijama za zamenu starog putničkog vozila za novo putničko vozilo”.

Ministarstvo svake godine dodeljuje nevladinim organizacijama (NVO) novčana sredstva za sprovođenje malih projekata koji imaju za cilj promovisanje zelenog saobraćaja i povećanje svesti građana o korišćenju javnog prevoza, bicikala, električnih trotineta i slično. Ministarstvo je do sada finansiralo više od 50 proje – kata i dodelilo više od 500.000 evra NVO sektoru.

Kakav je trenutni status projekta izgradnje auto-puta Mateševo–Andrijevica i kada se očekuje njegov završetak?

– Moderni i bezbedni putevi su preduslov za bolju unutrašnju i međunarodnu povezanost, kvalitetniju turističku pristupačnost, a samim tim i ponudu i celokupni ekonomski razvoj države. Prostorno-planskim dokumentom definisano je pet glavnih putnih pravaca, koje čine: auto-put Bar–Boljare, Jadransko-jonski auto-put, brza saobraćajnica duž Crnogorskog primorja, brza saobraćajnica Bijelo Polje – Pljevlja – granica sa BiH i brza saobraćajnica Podgorica–Nikšić–Žabljak–Pljevlja, u ukupnoj dužini od 624 km.

Ovih pet auto-puteva i brzih saobraćajnica razvijeno je kroz 19 deonica, koje predstavljaju samostalne građevinske i funkcionalne celine. Od ovih 19 deonica izgrađena je samo jedna, Smokovac–Mateševo, u dužini od 42 km. U skladu sa definisanom dinamikom, zaključenje Ugovora o projektovanju i izgradnji prve naredne deonice auto-puta, tj. deonice Mateševo–Andrijevica, planirano je u trećem kvartalu 2025. godine, nakon čega bi se stvorili uslovi za početak izrade glavnog projekta i izvođenje pripremnih radova, odnosno same izgradnje ove deonice. Uporedo s tim, potrebno je zaključiti Ugovor o kreditu i Ugovor o bespovratnim sredstvima, izabrati nadzor na projektu, kao i niz drugih aktivnosti, kao što je npr. eksproprijacija zemljišta.

Finansiranje će biti podržano od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) (kredit u iznosu od 200 miliona evra), kao i bespovratnim sredstvima iz EU fondova u iznosu od 150 miliona evra, jer je projekat deo indikativnog proširenja Transevropske transportne mreže (TEN-T) na Zapadnom Balkanu i Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata za Crnu Goru. Preostali iznos za finansiranje investicije obezbedio bi se iz državnog budžeta.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST

Rodina gnezda na električnim stubovima i drugim građevimana – veliki, a rešiv problem

Foto-ilustracija: Unsplash (Ben Berwers)

Svako od nas je imao priliku da se sretne sa rodinim gnezdima na električnim stubovima, kako u gradovima, tako i u selima. Iako se uvek radujemo tom prizoru, dobro znamo kakvom su riziku izložene ptice.

Od 2000. godine Zavod za zaštitu prirode Srbije, brojna udruženja za zaštitu prirode,  ali i pojedinačni građani ulažu napore na premeštanju tih gnezda na veštačke platforme na bezbednom odstojanju iznad strujnih vodova.

Postavlja se logično pitanje zašto se te platforme montiraju opet na banderama?

Kako intenzivna urbanizacija sa sobom nosi mnoga iskušenja za rode, adekvatnih mesta za građenje gnezda je sve manje, pa se ptice neretko (gotovo isključivo) odlučuju za gradnju istih na veštački podignutim objektima, poput bandera, dimnjaka ili trafostanica. Kako ptice same preferiraju ovakva mesta, jedino što možemo da uradimo je da upravo ta mesta učinimo sigurnim za njihovo gnežđenje.

Poslednjih godina se JP EPS, po prijavi ili havariji, bavi izmeštanjem lokacija gnezda, tačnije podiže gnezda na metalne platforme iznad električnih vodova gde nema rizika za ptice, niti za prekid ili havarije na mreži. Kada su gnezda napravljena na banderi i vodovima često dolazi do kratkog spoja, naročito po kišnom vremenu. Veštačke platforme u potpunosti otklanjaju taj problem.

Pročitajte još:

Republika Srbija je preduzela korake i u pravcu dugoročnog rešavanja problema stradanja ptica na elektroprivrednoj mreži, tako što je usvojila odgovarajuće izmene zakona prema kojima sva novoizgrađena ili instalirana postrojenja u okviru elekrotrodistributivne mreže moraju biti bezbedna za divlje ptice. Republika Srbija je preuzela obaveze po pitanju sprovođenja Bernske konvencije o zaštiti staništa divlje flore i faune, i uvažavanja preporuka EU o ublažavanju konflikta između ptica i električnih stubova.

Iako ima mnošto primera dobre prakse, daleko smo od toga da možemo da kažemo da je problem rešen. Mnoga slabije razvijena i zabačena mesta u Srbiji još nisu ni čula za ovakve primere i to treba promeniti.

Kako Zavod može pomoći u izmeštanju rodinih gnezda i postavljanja platforme?

Stručno i pravno.

Stručna pomoć uključuje obilazak lokacije i izradu dinamike plana realokacije, kao i deljenje skice platforme za konstrukciju koju bi pravno ili fizičko lice izgradilo. Pravna pomoć je u izdavanju rešenja o uslovima zaštite prirode za premeštanje gnezda koje bi fizičko ili pravno lice podnelo Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Ukoliko se gnezdo rode koje se želi premestiti nalazi na elektridistributivnoj mreži, Rešenje o uslovima zaštite bi se moralo dostaviti JP EPS kako bi se na vreme planiralo isključenje objekta sa mreže, kako bi realokacija bila moguća.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Otvorene prijave za konferenciju OIE SRBIJA 2025 – Mesto susreta lidera zelene tranzicije

Foto: OIE Srbija

Udruženje OIE Srbija objavljuje da su prijave za konferenciju OIE SRBIJA 2025 zvanično otvorene. Konferencija će biti održana 17. i 18. septembra u etno kompleksu Vrdnička kula na Fruškoj gori i okupiće poslovnu zajednicu, investitore, predstavnike međunarodnih organizacija, institucija i vodećih energetskih kompanija, sa ciljem zajedničkog sagledavanja ključnih izazova i prilika u oblasti zelene energije.

Petu godinu zaredom, najveća regionalna konferencija posvećena obnovljivim izvorima energije povezaće ključne aktere energetske tranzicije Srbije i regiona. Organizator konferencije je Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, koje okuplja više od 50 članova, među kojima su najveći proizvođači električne energije iz vetra i sunca, izvođači radova i distributeri opreme, kao i regionalni i globalni lideri iz oblasti energetike.

Zbog velikog interesovanja, konferencija će i ove godine trajati dva dana, uz fokus na analizu rezultata drugog kruga aukcija, aktuelna dešavanja u regionu i Evropi, kao i osvrt na rekordan rast kapaciteta obnovljivih izvora energije ostvaren u prethodnoj godini. Posebna pažnja biće posvećena i obrazovanju kao jednom od ključnih faktora energetske tranzicije, kao i temama poput elektro mobilnosti, ESG standarda i skladištenja električne energije.

Prijave su zvanično otvorene, a kotizacije su dostupne po promotivnoj ceni do 15. jula.

  • Kotizacija za oba dana: 350 evra + PDV (promotivna cena)
  • Cena nakon 15. jula: 450 evra + PDV

Kotizacija uključuje prisustvo na svim panel diskusijama, ekskluzivni OIE SRBIJA PARTY, kafe pauze i kompletan prateći sadržaj.

Registracioni link, kao i više informacija o kotizacijama učešća možete pronaći ovde.

Podsećamo, prethodna četiri izdanja konferencije OIE SRBIJA okupila su hiljade učesnika i više od stotinu panelista, doprinela konkretnim pomacima u oblasti energetike i pokrenula brojne projekte i partnerstva u sektoru OIE.

Izvor: OIE Srbija

Solarna energija predvodi ostvarenje cilja – Utrostručenje OIE do 2030.

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

U novom izveštaju Global Market Outlook for Solar Power 2025–2029, koji je objavila organizacija SolarPower Europe, po prvi put se vremenski okvir prognoza produžava do 2030. godine. Ovaj trenutak, prepoznat je kao važna prekretnica u ostvarivanju globalnih klimatskih ciljeva, a solarna energija pokazuje se kao najznačajniji deo tranzicije prema klimatskoj neutralnosti.

Podsetimo, na konferenciji COP28, održanoj u decembru 2023. godine, više od 130 zemalja postiglo je dogovor o utrostručenju globalnih kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine, što podrazumeva dostizanje ukupno 11 TW instaliranih kapaciteta. Već je u ovom momentu široko prihvaćeno da će vodeću ulogu u ostvarenju ovog cilja imati upravo solarna energija.

Kako smo ranije pisali, solarna energija je u 2024. godini ostvarila odlične rezultate, dostigavši na globalnom nivou instalirani kapacitet od 2,2 TW. Prema srednjem scenariju iz samog izveštaja, predviđa se da će do 2030. godine globalni solarni kapacitet premašiti 7 TW. Ovaj podatak ukazuje na to da će solarna energija imati udeo od oko 65 odsto u ukupnom kapacitetu koji je postavljen kao cilj na COP28.

Pročitajte još:

Da bi se srednji scenario ostvario, potrebno je da se od ove godine do 2030. na godišnjem nivou instalira oko 800 GW novih solarnih kapaciteta. Iako ovaj cilj deluje vrlo ambiciozno, dosadašnje prognoze potcenjivale su brzinu razvoja solarne industrije. Rast kapaciteta nadmašivao je očekivanja, zbog čega solarna energija ima priliku da ipak ostvari cilj koji u ovom trenutku izgleda kao teško dostižan.

Dodatni prostor za razvoj solarne energije otvara i sve veća potražnja za električnom energijom, uzrokovana ekspanzijom veštačke inteligencije, porastom broja data centara, kao i sve širom primenom električnih vozila i grejanja na struju. U izveštaju se naglašava da će ovo dodatno povećati potrebu za fleksibilnim i cenovno konkurentnim izvorima energije, među kojima solarna energija zauzima centralno mesto.

Pored tržišnih faktora, važnu ulogu imaće i državne politike – poput onih gde se ugradnja solarnih sistema na krovove postavlja kao obaveza.

Energetski portal

Švedski put ka zelenom i prosperitetnom društvu

Foto: Jerker Andersson
Foto: (Samelin) Zoran Stojičić

Kada govorimo o Skandinaviji, pred nama se otvara paleta boja koja odražava suštinu severnog regiona evropskog kontinenta – beskrajno plavetnilo zaliva, jezera i mora, koji oblikuju obale, sive stenovite planine, tamne borove šume koje odišu netaknutom divljinom, ali i zelena energija koja simbolizuje održivost.

Švedska, jedna od najšumovitijih zemalja na svetu, poznata je po konceptu Allemansrätten – pravu svakog pojedinca da slobodno luta i istražuje prirodu. Reč je o zakonu koji omogućava da šetate kroz netaknute predele, berete divlje voćke, veslate u kajaku ili kampujete gotovo bilo gde. Slobodno uživanje u prirodi prate jednostavna, ali važna pravila – prirodna ravnoteža ne sme biti narušena, dok privatna imovina mora da se poštuje. Princip zaštite prirode zašao je u samu srž zemlje, od svakodnevnog života Šveđana do kreiranja zakona i ciljeva koje je zemlja zadala.

Dostignuća Švedske, države kojoj potpuno prirodno ide usvajanje principa cirkularne ekonomije, primene obnovljivih izvora i svega što prati održivi razvoj, predstavila nam je Šarlota Samelin, ambasadorka Švedske u Srbiji.

Švedska se nalazi među prvih 10 zemalja na Indeksu ekoloških performansi (EPI). Koje su ključne ekološke politike koje su doprinele ovom postignuću?

– Uspeh Švedske u borbi protiv klimatskih promena rezultat je kombinacije vizionarskih politika, ulaganja i međunarodne saradnje. Uvođenje poreza na ugljenik 1991. godine bilo je ključno za smanjenje emisije gasova staklene bašte podsticanjem korišćenja čistijih izvora energije. Značajna ulaganja u obnovljive izvore energije, poput vetra, sunca i bio-energije, dodatno su smanjila oslanjanje na fosilna goriva.

Inovacije su u srcu klimatske strategije Švedske, uz snažnu podršku razvoju tehnologija koje poboljšavaju energetsku efikasnost i promovišu održive prakse. Takođe, javna svest i obrazovanje predstavljaju prioritete, čime se podstiče ekološki osvešćeno društvo.

Na globalnom nivou, Švedska aktivno učestvuje u međunarodnim ekološkim inicijativama i sarađuje sa drugim nacijama kako bi podigla klimatske ambicije. Prepoznajući važnost kolektivne akcije, Švedska naglašava saradnju u cilju smanjenja globalnih emisija i ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena. Ovaj sveobuhvatan pristup učinio je Švedsku globalnim liderom u oblasti održivosti i borcem za zeleniju budućnost.

U FOKUSU:

Švedska se značajno oslanja na obnovljive izvore energije. Koji su najvažniji koraci koji se preduzimaju kako bi se dodatno povećao udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu?

– Švedska je ostvarila impresivan rast obnovljivih izvora energije, povećavajući njihov udeo u energetskom miksu sa 46 odsto u 2010. godini na 66 odsto u 2023. godini, pri čemu bio-goriva i otpad čine 29,4 odsto, nuklearna energija 26,8 odsto, a hidroenergija 12 odsto. Ovaj napredak je omogućen uz pomoć značajnih ulaganja i podržavajućim politikama koje prioritet daju čistoj energiji i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Švedska je posvećena dostizanju 100 odsto obnovljive proizvodnje električne energije do 2040. godine i postizanju neto nulte emisije najkasnije do 2045. godine.

Foto: Niclas Albinsson

Poređenja radi, tokom istog perioda, Srbija je takođe napredovala u povećanju udela obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, povećavši ga sa 19,8 odsto u 2010. godini na 25 odsto u 2023. godini, pri čemu hidroenergija čini 33 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Efikasna borba protiv klimatskih promena zahteva brži globalni prelaz na zelenu energiju, što uključuje povećana ulaganja u rešenja bez fosilnih goriva kako bi se smanjile emisije i izgradila održiva budućnost.

Zanimljivo je da i Švedska i Srbija smatraju nuklearnu energiju važnim doprinosom zadovoljenju svojih energetskih potreba, ali uz smanjenje emisija. Dok je u Srbiji prekretnica bila 2024. godine, kada je ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, u energetskoj politici Švedske prekretnica se dogodila 2009. godine, kada je vlada dozvolila zamenu postojećih reaktora, čime je efektivno okončan prethodni plan postepenog gašenja nuklearne energije.

Inovacije u Švedskoj uključuju unapređenja u energetskoj efikasnosti, oporezivanje CO2 i razvoj bio-goriva, što je oblast sa velikim potencijalom i u Srbiji. Takođe, značajno smo investirali u nuklearnu energiju, hidroenergiju, vetroenergiju i solarnu energiju kako bismo diversifikovali portfolio obnovljivih izvora energije i promovisali održivost. Doprinosimo i finansiranju klimatskih inicijativa kao jedan od vodećih donatora, dodatno povećavajući naše klimatsko finansiranje kroz jačanje sinergije sa inovacijama i trgovinom.

Koje mere i zakonodavne inicijative Švedska sprovodi kako bi smanjila emisije u transportu i poboljšala kvalitet vazduha i kako su one integrisane u nacionalne strategije?

– Švedske kompanije doprinose održivijim društvima na globalnom nivou nudeći dugoročno održive proizvode i usluge u oblastima kao što su transport, energetika i digitalizacija. Klimatska politika Švedske postavlja cilj dostizanja neto nulte emisije najkasnije do 2045. godine, uz sveobuhvatan plan klimatskih aktivnosti za ostvarenje ovog cilja. Vlada je proširila spoljne klimatske fondove kako bi uključila podršku za prilagođavanje klimatskim promenama, otpornost i smanjenje emisija, pri čemu su za te svrhe u 2023. godini izdvojene 9,4 milijarde švedskih kruna. Pored toga, mobilizovani su i privatni resursi kroz garantni okvir Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) kako bi se dodatno podržali ovi napori. Zahvaljujući ovim inicijativama, Švedska je postala lider u oblasti održivosti, demonstrirajući kako kolektivna akcija i sveobuhvatan pristup mogu efikasno rešavati ekološke izazove.

Intervju vodila: Milica Vučković

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST

Završeni radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za intelektualnu svojinu

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U okviru projekta ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti 26 zgrada centralne vlasti, završeni su radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Radovi su završeni u roku od 10 meseci, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, dodajući da će se kroz ove mere ostvariti godišnja ušteda od 309.416 kWh primarne energije. Ovo predstavlja smanjenje od 36,1 odsto, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za 73 tone, odnosno 35,8 odsto, dok se godišnje uštede energije procenjuju na oko 10.000 evra.

Ministarka je podsetila da je za projekat energetske sanacije 26 zgrada centralne vlasti opredeljeno 40 miliona evra.

Pročitajte još:

„Do sada su završeni radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, a u toku su radovi na još dve zgrade’’, rekla je ministarka.

Na objektu Zavoda sprovedene su brojne mere energetske efikasnosti, među kojima su zamena spoljne stolarije, postavljanje termoizolacije na međuspratnoj konstrukciji, uvođenje centralnog sistema hlađenja sa senzorima koji automatski isključuju uređaje pri otvaranju prozora, ugradnja termoregulacionih ventila i potpuna zamena postojeće rasvete LED sistemom.

Projekat unapređenja energetske efikasnosti 26 zgrada centralne vlasti realizuje se u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike, Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) i UNDP.

Energetski portal

EPS potpisao ugovore za otkup struje iz vetroparkova „Alibunar 1“ i „Alibunar 2“

Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Elektroprivreda Srbije (EPS) potpisala je ugovore o tržišnoj premiji, otkupu električne energije i balansnoj odgovornosti za buduće vetroparkove „Alibunar 1“ i „Alibunar 2“, ukupne snage 168 megavata. Tim povodom, generalni direktor EPS-a Dušan Živković istakao je da kompanija dosledno ulaže u projekte koji koriste obnovljive izvore energije, čime dodatno učvršćuje svoj položaj na tržištu i podstiče investicije u sektor OIE.

Prema njegovim rečima, EPS će preuzimati celokupnu proizvedenu energiju iz ovih vetroparkova, koja će ostati u Srbiji, dok će se otkup i balansiranje sprovoditi po tržišnim uslovima. Ovakav model, kako navodi, donosi obostranu korist – dodatni prihod za EPS i podsticaj investitorima, uz istovremeno jačanje stabilnosti elektroenergetskog sistema i pouzdanost snabdevanja građana i privrede, navodi se na sajtu EPS-a.

Pročitajte još:

Živković je podsetio da je kroz dve sprovedene aukcije obezbeđeno 850 megavata nove snage iz vetra i solara, a da EPS sada, u saradnji sa postojećim i novim partnerima, raspolaže sa ukupno 2,6 gigavata instalisanih kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Planovi za budućnost obuhvataju cilj da se do 2028. godine uvrsti dodatnih 1 gigavat iz samobalansirajućih elektrana koje se razvijaju u saradnji sa strateškim partnerima, čime bi proizvodnja iz obnovljivih izvora mogla da dostigne polovinu ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.

Energetski portal

Svemirska misija otkriva koliko šuma zaista imamo i šta to znači za klimu

Foto: (c) ESA/ ATG medialab

Evropska svemirska agencija (ESA) lansirala je satelit BIOMASS, koji će narednih godina prvi put u istoriji precizno meriti količinu biomase u svetskim šumama. Ova informacija je ključna za razumevanje klimatskih promena – jer šume ne samo da skladište ogromne količine ugljen-dioksida, već ga i oslobađaju kada se uništavaju, bilo kroz seču ili požare.

BIOMASS je deo Copernicus programa, najveće evropske inicijative za praćenje Zemlje iz svemira. Ono što ovu misiju čini posebno zanimljivom za regiju jeste činjenica da je njen naučni vođa dr. Klaus Šipal, bivši student i istraživač sa Tehničkog univerziteta u Beču (TU Wien), institucije koja već godinama sarađuje s ESA-om na obradi i analizi satelitskih podataka.

Za razliku od dosadašnjih metoda koje se oslanjaju na obične slike iz svemira, BIOMASS koristi specijalni radar koji može “videti” ispod krošnji drveća i tako analizirati pravu količinu biomase – stabla, grane i sve što se ne vidi golim okom.

Pročitajte još:

Princip je sličan kao kod CT skenera u medicini: slanjem radarskih impulsa iz više uglova dobijaju se trodimenzionalne slike šumske strukture.

Ovi podaci će biti od ogromnog značaja za naučnike koji istražuju klimatske promene, suše, degradaciju zemljišta i šumske požare. Istraživači sa TU Wien već koriste napredne metode za procenu vlažnosti tla i promena vegetacije, a sada će im novi radarski uvidi dodatno proširiti mogućnosti.

Za zemlje s bogatim šumskim resursima ovakva tehnologija može značiti novi nivo razumevanja i zaštite životne sredine, ali i bolju pripremu za klimatske izazove koji nas očekuju.

Izvor: Grad Beč

Ko je Dejvid Atenboro – čovek koji nas, i sa 99 godina života, uči da prirodu doživimo na novi način?

Foto: EP

Kada svoj život i rad posvetiš prirodi, to nije samo posao – to je poziv kojem ostaješ dosledan. Sve što danas znamo o svetu oko nas, često zahvaljujemo ljudima koji su svojim svedočenjem, istraživanjima i neumornim radom ostavili trag u istoriji, prenoseći znanje na nove generacije. U poslednjim decenijama, čuli smo mnogo o tome kako se svet brzo menja, ali mlade generacije, nažalost, ne mogu da razumeju u potpunosti tu promenu. U svetu koji se menja pred našim očima, postoji jedno ime koje je postalo sinonim za očuvanje prirode i duboko razumevanje ekosistema koji nas okružuje.

To ime je ser Dejvid Atenboro (Sir David Attenborough) – čovek koji kroz svoj život svedoči o neprekidnim promenama u prirodi, koje pogađaju ne samo nju, već i nas, i koji neumorno živi svoj poziv da otkriva, istražuje i nesebično deli svoja saznanja sa svetom. Juče je proslavio svoj 99. rođendan, a uoči ovog velikog jubileja najavio je svoje najnovije delo, koje se veruje da će biti jedno od najvažnijih u njegovoj karijeri.

Ko je čovek koji je posvetio svoj život očuvanju prirode?

Foto: Wikipedia (John Cairns)

London je 8. maja 1926. godine postao bogatiji za jednog od najvećih prirodnih istraživača, dokumentarista i naratora – ser Dejvid Atenboro. Još u periodu detinjstva, Atenboro je pokazivao interesovanje za prirodne nauke, odakle i počinje njegova priča. Nakon završetka školovanja na Kler koledžu, Kembridž, započeo je rad u izdavaštvu, a posle obuke na BBC-u postao je i televizijski producent. Svoje stvaralaštvo započeo je 1954. godine kada je pokrenuo televizijsku seriju Zoo Quest, posvećenu životinjama u divljini i zoološkim vrtovima. Iako je izgradio uspešnu karijeru u BBC-u, postavši i direktor njihovog televizijskog programa, Atenboro je shvatio da želi da ide korak dalje. Tako je od 1972. godine, kada je napustio ovu poziciju, nastavio put prema samostalnoj producentskoj karijeri. Kroz 30 godina, napisao je desetak televizijskih emisija koje su prepoznate i nagrađivane. Sve emisije bile su usmerene na planetu Zemlju i njen živi svet.

Atenboro nije samo voditelj i producent, već se ostvario i kao pisac, kako brojnih knjiga, tako i nekoliko autobiografija. Ovo su samo neka od stvaralaštava koja je Atenboro poklonio planeti i čovečanstvu. Jedno od najznačajnijih priznanja stekao je 1985. godine, kada ga je britanska kraljica Elizabeta II odlikovala titulom viteza (Knight Bachelor) za izuzetan doprinos obrazovanju i približavanje prirodnih nauka široj javnosti. Time je stekao pravo da ispred svog imena nosi titulu Sir.

Pročitajte još:

Proslava 99. godine života donosi njegovo možda i najznačajnije delo

„Nakon skoro 100 godina na planeti, sada shvatam da najvažnije mesto na Zemlji nije na kopnu, već u moru“ – ovo je rečenica kojom je Atenboro najavio svoje novo stvaralaštvo – film Ocean with David Attenborough. Film je premijerno prikazan na njegov rođendan, a ovom trenutku prisustvovao je i kralj Čarls III. Za širu publiku, film će biti dostupan na program Nacionalne Geografije 7. juna 2025. godine, a 8. juna, na Svetski dan okeana, biće dostupan za strimovanje globalno putem platformi Disney+ i Hulu.

Film nosi snažnu poruku o ugroženosti okeana, na koju je značajno uticao čovek, a bez kojih opstanak života na Zemlji postaje nemoguć. Ipak, ovo delo donosi nadu, pokazuje da okeani mogu da se oporave brže nego što smo mislili. Ljubitelji morskog sveta moći će da saznaju neverovatne podatke, poput procene da je samo tokom 20. veka industrija kitolova ubila blizu tri miliona kitova. Film takođe istražuje uticaj zagađenja i klimatskih promena na okeane, ali i pruža moguća rešenja koja bi mogla pomoći u njihovoj obnovi i očuvanju.

Dok čekamo da ovo, kako navode mnogi, možda i najznačajnije delo Atenbora, izađe na male ekrane, možemo se osvrnuti na još jedan vrlo važan film David Attenborough: A Life on Our Planet. Film je izašao 2020. godine, a u njemu Atenboro prikazuje dramatične promene u prirodi, koje je proživeo i dokumentovao kroz svoj život. Ovaj film nas poziva na hitnu akciju kako bismo sačuvali planetu.

Katarina Vuinac

Upoznajte plutu – materijal 21. veka

Foto-ilustracija: Pixabay (Ben-Kerckx)

Planeta se ubrzano menja, suočavajući se sa izazovima poput klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. Potrebna su nam rešenja koja balansiraju ekonomski rast i zaštitu životne sredine. U potrazi za boljim rešenjima, spoljašnji sloj kore hrasta plutnjaka izdvaja se kao primer svestranog materijala koji donosi višestruke koristi i prirodi i industriji, poznat kao pluta.

Za razliku od većine vrsta drveća, kod kojih je stablo potrebno poseći da bi se dobio željeni materijal, hrast plutnjak obezbeđuje plutu bez trajnog oštećenja. Prva „berba” moguća je tek kada drvo dostigne oko 25 godina starosti, a najkvalitetnija pluta dobija se posle treće berbe, kada je drvo staro više od 40 godina. Ovaj ciklus se ponavlja u proseku svakih devet godina, a tokom 200-godišnjeg životnog veka stabla moguće je obaviti oko 17 berbi. Sam proces skidanja kore obavljaju stručnjaci, koji je uklanjaju pažljivo i bez ugrožavanja vitalnog dela drveta. Kora se vremenom regeneriše, vraćajući se u približno prvobitno stanje ili čak postajući kvalitetnija.

Hrast plutnjak, osim što produžava sopstveni životni vek regeneracijom kore, igra značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Procene pokazuju da šume hrasta plutnjaka širom sveta mogu da zadrže do 14 miliona tona CO2 svake godine, smanjujući efekat staklene bašte. Portugal, zemlja sa najvećom površinom ovih šuma, koje pokrivaju čak trećinu ukupne površine hrasta plutnjaka u svetu, koristi ove prednosti kako ekonomski, tako i ekološki. Kako poseduje najveće površine hrasta plutnjaka, tako je Portugal zaslužan za više od polovine svetske proizvodnje plute. Više od 700 kompanija u Portugalu direktno zavisi od ove industrije, obezbeđujući na hiljade radnih mesta. Zbog toga je krajem 2011. godine hrast plutnjak proglašen nacionalnim drvetom Portugala, iako je pod zakonskom zaštitom još od 13. veka.

U FOKUSU:

Struktura i svojstva plute

Mikroskopske vazdušne komore u strukturi plute daju joj izuzetnu lakoću i elastičnost. U jednom kubnom centimetru može se naći na milione sićušnih ćelija ispunjenih vazduhom ili gasovima sličnog sastava, što pluti pruža osobine poput toplotne i zvučne izolacije, otpornosti na vlagu i sposobnosti da uspori širenje vatre. Zahvaljujući tim karakteristikama, pluta predstavlja skoro idealan materijal za različite industrije – od građevine, preko dizajna enterijera, pa sve do tehnološki naprednih grana poput automobilske i aero-industrije. Pluta je čak jedan od važnih elemenata svemirskih letelica upravo zbog svojih izuzetnih toplotnoizolacionih svojstava, jer raketa prilikom lansiranja u svemir postiže ekstremno visoke temperature.

Ekološka gradnja poslednjih decenija sve češće ističe plutu kao materijal budućnosti. Zbog njenih izolacionih svojstava, ploče i pločice od plute koriste se za podove, zidne obloge, pa čak i u vlažnim prostorijama poput kuhinja ili kupatila. Iako mnogi smatraju da je pluta nežna i podložna oštećenjima, njena elastičnost i samoobnavljajuća struktura često sprečavaju trajna udubljenja. Ukoliko dođe do ozbiljnijeg oštećenja, moguće je zameniti samo oštećeni segment, što značajno produžava vek trajanja površine. Osim toga, površinski sloj plute gotovo da ne zadržava grinje i prašinu, zbog čega je veoma privlačna za osobe sklone alergijama i astmi.

Svima nam je pluta već decenijama poznata kao materijal za proizvodnju čepova za flaše, ali se njena primena znatno proširila. U industriji bele tehnike, pluta može poslužiti kao odlična toplotna i zvučna izolacija, dok u moreplovstvu, kvaliteti poput plovnosti i elastičnosti čine je pogodnom za bove, pontone i delove čamaca, gde materijal treba da bude lagan i postojan u dodiru sa vodom.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

1...656667...1,673Page 66 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs