Home Blog Page 66

Preduslov energetske transformacije jugoistočne Azije zavisi od modernizacije mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (road-ahead)

Zemlje jugoistočne Azije kreću putem energetske evolucije, a najnoviji izveštaj analitičke organizacije Ember, ukazuje na to da je elektroenergetska mreža ključ investicija ASEAN-a, i da bez modernizacije mreže, tranzicija ka obnovljivim izvorima neće biti moguća.

Šta je ASEAN i zašto je važan?

ASEAN (Association of Southeast Asian Nations – Asocijacija nacija jugoistočne Azije) – osnovan je 1967. godine sa ciljem jačanja regionalne saradnje u mnogim aspektima. Inicijalni članovi bile su Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland, a kasnije su se pridružili Brunej, Vijetnam, Laos, Kambodža i Mijanmar. Danas ASEAN predstavlja tržište od preko 670 miliona ljudi, sa rastućim industrijskim kapacitetima i sve većom potrošnjom električne energije, što ga čini jednim od najvažnijih regiona za globalnu energetsku transformaciju.

Od fosilnih goriva ka čistim izvorima

Zemlje članice ASEAN-a dugo su se oslanjale na ugalj, naftu i gas za proizvodnju električne energije. Međutim, ubrzani tehnološki razvoj i pad troškova obnovljivih tehnologija, naročito solarnih i vetroelektrana, stvaraju uslove za radikalan zaokret. Prema Emberovim projekcijama, udeo vetra i sunca u ukupnoj proizvodnji električne energije u regionu mogao bi porasti sa trenutnih 4 odsto na čak 25 odsto do 2030. godine.

Ali prelazak na čistije izvore ne zavisi samo od instalacije panela i turbina. Ključni izazov leži u mreži koja tu energiju mora da prenese, uskladišti i stabilno distribuira, što nam je nedavnim nestancima struje na Pirinejskom ostrvu pokazalo svoj značaj. Mreže u mnogim delovima regiona su zastarele, fragmentisane i nespremne za integraciju velikog udela promenljivih izvora poput sunca i vetra.

Pročitajte još:

Šest stubova za budućnost mreža

Izveštaj identifikuje šest ključnih oblasti u kojima su potrebne hitne reforme: Modernizacija postojećih mrežnih sistema – kroz obnovu i digitalizaciju opreme; proširenje fizičke mreže kako bi se omogućio pristup električnoj energiji u udaljenim i ruralnim područjima; fleksibilnost kroz nove tehnologije – kao što su baterijska skladišta i reverzibilne hidroelektrane koje omogućavaju balansiranje mreže; regionalna integracija – međusobno povezivanje zemalja; reforma tržišnih mehanizama – kako bi se omogućila pravična i transparentna trgovina električnom energijom; i na kraju privlačenje investicija – jer su procene da je za modernizaciju mreža do 2040. godine potrebno više od 500 milijardi dolara.

Veliki potencijal za energiju i za radna mesta

Zahvaljujući geografskom položaju i prirodnim resursima, ASEAN ima značajan potencijal za razvoj čiste energije. Samo duž postojećih prekograničnih dalekovoda moguće je instalirati do 30 GW solarnih i vetroelektrana, što bi značajno povećalo sigurnost snabdevanja i smanjilo zavisnost od fosilnih goriva.

Posebno se izdvajaju Sumatra (Indonezija), Saravak (Malezija), Laos, Kambodža i Brunej, gde bi udeo obnovljivih izvora mogao porasti za oko 26 odsto do kraja decenije. Ovi projekti nisu važni samo za energetiku – njihova realizacija bi mogla da otvori i do 182.000 novih radnih mesta u oblasti inženjeringa, građevinarstva, održavanja sistema i logistike, čime bi se dodatno podstakao ekonomski rast.

Energetski portal

Nemačku od 2030. godine očekuju značajna odstupanja od klimatskih ciljeva

Foto-ilustracija: Pixabay/nikolai_kolosov

Stručni Savet za klimatska pitanja Nemačke objavio je novi izveštaj o emisijama gasova staklene bašte za 2024. godinu i projekcijama za 2025. godinu.

Kako se navodi u izveštaju, emisije definisane Zakonom o zaštiti klime biće tesno ispoštovane do 2030. godine. Međutim, od 2030. godine nadalje, ciljevi za smanjenje emisija neće više biti ostvareni, čime postizanje klimatske neutralnosti do 2045. godine postaje nedostižno.

U izveštaju se navodi da su sektori građevinarstva i saobraćaja i u 2024. godini po ko zna koji put prekoračili propisane godišnje količine emisija.

Prema ovogodišnjim projekcijama, emisijski budžet propisan Zakonom o zaštiti klime za period od 2021. do 2030. godine bio bi ispoštovan s rezervom od 81 miliona tona CO₂. Međutim, Savet zaključuje da projekcijski podaci sistematski podcenjuju količine emisija do 2030. godine.

„Nemačka neće ispuniti svoje obaveze prema EU raspodeli opterećenja počevši od 2024. godine. Ciljni jaz do 2030. je u odnosu na prethodnu godinu još veći. Takođe, sveukupni cilj od 65 odsto smanjenja emisija do 2030. neće biti ostvaren”, navodi se u izveštaju.

Pročitajte još:

Za godine nakon 2030, projekcijski podaci pokazuju značajno i rastuće odstupanje od ciljeva. Sektor korištenja zemljišta (LULUCF) više se ne prikazuje kao apsorber emisija, već kao izvor emisija – trend koji se, prema projekcijama, nastavlja do 2045. godine i dalje. Razlog za to je loše stanje šuma.

Prema projekcijama, Nemačka će 2045. godine, isključujući sektor LULUCF, imati preostale emisije od 204 miliona tona CO₂. Ako se LULUCF uključi, te emisije su još veće. Time bi sveobuhvatni cilj klimatske neutralnosti do 2045. godine bio vrlo jasno promašen.

„Iako ne konstatujemo prekoračenje budžeta do 2030, bez rezerve koja se akumulirala između 2021. i 2024. godine – između ostalog zbog pandemije i slabe privrede – prekoračenje do kraja decenije je vrlo vjerovatno”, izjavio je Hans-Martin Hening, predsjednik Savjeta.

Energetski portal

Svetski dan pčela poziva na hitnu akciju – od opstanka pčela zavisi i opstanak ljudi

Foto-ilustracija: Pixabay

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan pčela – dan koji ima za cilj da podigne svest o ključnoj ulozi koju pčele imaju u očuvanju biodiverziteta, održivosti ekosistema i sigurnosti globalne proizvodnje hrane. Istovremeno, ovaj dan nas podseća na rastuće pretnje sa kojima se pčele suočavaju – od gubitka staništa i zagađenja, do klimatskih promena i štetnih poljoprivrednih praksi – koje direktno ugrožavaju njihov opstanak.

Na inicijativu Pčelarskog saveza Slovenije, Ujedinjene nacije su 2017. godine proglasile 20. maj za Svetski dan pčela. Boštjan Noč, predsednik Evropskog pčelarskog saveza i predsednik Pčelarskog saveza Slovenije, poručio je da pčelari gube motivaciju da nastave, a ako počnu da napuštaju pčelarstvo, suočavamo se sa katastrofom u vrlo bliskoj budućnosti.

„Jednostavno će svake godine biti manje pčela, i kao rezultat toga, besplatna usluga oprašivanja koju pružaju će nestati – to će imati ozbiljan uticaj na proizvodnju hrane… Dakle, Evropo – sada ili nikad! Ovo se tiče pčela, pčelara i potrošača”, rekao je Noč, a preneo Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Kao ključne mere za zaštitu pčelara i pčela, on navodi hitno povlačenje lažnog meda sa  tržišta, kao i direktna plaćanja pčelarima kroz poljoprivredne i ekološke mere za besplatnu uslugu oprašivanja koju pružaju pčele.

Foto-ilustracija: Unsplash (Arwin Neil Baichoo)

Uzroci opadanja populacije pčela

Više od 75 odsto svetskih prehrambenih useva zavisi, u manjoj ili većoj meri, od oprašivača – uključujući pčele, leptire, ptice, slepe miševe i druge insekte.

Bez oprašivača, mnogi nutritivno bogati usevi – poput voća, povrća, orašastih plodova i semena – mogli bi biti zamenjeni manje hranljivim kulturama kao što su pirinač, krompir i kukuruz. Time bi se direktno ugrozila nutritivna ravnoteža ljudske ishrane, naročito u siromašnim i ruralnim zajednicama.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i drugih relevantnih organizacija, današnje stope izumiranja vrsta oprašivača su između 100 i 1.000 puta veće od prirodnih, pretežno zbog ljudskih aktivnosti. Procene ukazuju da je oko 35 odsto beskičmenjačkih oprašivača, uključujući pčele i leptire, kao i 17 odsto kičmenjačkih oprašivača, poput slepih miševa i ptica, na ivici izumiranja.

Glavni uzroci koji ugrožavaju opstanak oprašivača su gubitak prirodnih staništa, intenzivna poljoprivreda, prekomerna upotreba pesticida, herbicida i fungicida, zagađenje i klimatske promene.

Pčele nisu samo proizvođači meda, već i indikatori zdravlja životne sredine. Njihova prisutnost, ponašanje i zdravlje reflektuju stanje ekosistema – uključujući kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Zato njihov nestanak ne treba posmatrati kao izolovan biološki fenomen, već kao znak šireg poremećaja u prirodi.

Pročitajte još:

Kako možemo doprineti zaštiti pčela?

Svako od nas može doprineti zaštiti pčela – bilo kao pojedinac, pčelar, poljoprivrednik, donosilac odluka ili član zajednice:

Građani mogu:

  • Saditi autohtone biljke koje cvetaju tokom različitih perioda godine,
  • Kupovati lokalni, sirovi med,
  • Izbegavati upotrebu pesticida u baštama,
  • Postavljati fontane sa vodom za pčele,
  • Širiti svest i edukovati druge o važnosti pčela.

Pčelari i poljoprivrednici mogu:

  • Smanjiti i kontrolisati upotrebu hemikalija,
  • Diverzifikovati useve i saditi atraktivne biljke za oprašivače,
  • Postavljati živice i skloništa za divlje pčele.

Svetski dan pčela nije samo prilika da proslavimo ove izuzetne insekte, već i da prepoznamo njihovu ključnu ulogu u budućnosti naše ishrane i zdravlja planete. U eri klimatskih promena i rastuće nesigurnosti u snabdevanju hranom, pčele su naši najtiši, ali najvažniji saveznici.

Energetski portal

Uzrokuju li OIE velike nestanke struje i šta je rešenje?

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Nestanci struje sve su češća pojava u evropskim zemljama što nameće pitanje stabilnosti elektroenergetskih sistema u Evropi. Zato je Institut za energiju jugoistočne Evrope (IENE) objavio izveštaj pod nazovim „Koliko je jugoistočna Evropa ranjiva na nestanak struje?“ u kojem upozoravaju na slabosti elektroenergetskog sistema i pojašnjavaju moguća rešenja.

Poremećaj u jednom delu regionalnog sistema, bilo zbog tehničkog kvara ili nestabilnosti u protoku električne energije, može izazvati lančane efekte preko granica, posebno u uslovima visoke potrošnje ili neuravnotežene proizvodnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (moritz-lange)

U izveštaju je pojašnjeno da rast obnovljih izvora energije, koji je ključan za održivost, može predstavljati izazov za stabilnost mreže, kao i da energetska tranzicija mora biti praćena modernizacijom mreže i operativnom spremnošću.

„Zastareli prenosni sistemi, neujednačena ulaganja u tehnologije pametnih mreža i ograničeni kapaciteti za skladištenje energije povećavaju izloženost regiona ozbiljnim poremećajima. Takođe, iako je prekogranična trgovina električnom energijom prednost, ona može preneti nestabilnost mreže preko nacionalnih granica, posebno ako protokoli za vanredne situacije nisu usklađeni”, navode iz IENE.

Nestanak struje u Portugalu i Španiji je upozorenje na to šta se može dogoditi kada mreže rade blizu svojih granica, bez dovoljno rezerve ili adekvatne kontrole nad fluktuacijama u proizvodnji iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

„Kako region širi svoj portfelj obnovljivih izvora, veći naglasak mora biti stavljen na fleksibilnost mreže, rezerve kapaciteta i digitalne sisteme upravljanja koji mogu trenutno reagovati na oscilacije. Strateška ulaganja u baterijsko skladištenje, reverzibilne hidroelektrane, prilagodljivu potrošnju i fleksibilnu proizvodnju uz podršku najsavremenije energetske elektronike više nisu opcija — oni su neophodni”, kažu iz IENE.

Varijabilni obnovljivi izvori (VRE), kao što su vetar i sunce, predstavljaju izazov za stabilnost mreže ako nisu podržani dovoljnim kapacitetima za skladištenje energije, fleksibilnom proizvodnjom iz velikih termalnih elektrana i upravljanjem sistemom u realnom vremenu.

Prekid u snabdevaju električnom energijom u Španiji i Portugalu može se pripisati energetskom miksu Grčke, koja 45 odsto svojih godišnjih potreba za strujom osigurava iz elektrana na obnovljive izvore energije, pa u određenim danima velike solarne ili vetroelektrane mogu osigurati i do 80 odsto potrošnje.

Na kraju analize ističu da uz pažljivo planiranje, regionalnu koordinaciju i pravovremena ulaganja, region može ublažiti rizike i nastaviti da gradi čistiju i sigurniju energetsku budućnost.

Energetski portal

Vlada Švajcarske podržava ekološke projekte u 18 lokalnih samouprava Srbije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U 18 lokalnih samouprava širom Srbije u narednih godinu dana biće sprovedeni partnerski projekti koji se bave rešavanjem ključnih ekoloških izazova. Ove inicijative deo su Programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu”, koji se realizuje uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske, u iznosu većem od 225.000 evra, kao i doprinos lokalnih samouprava vredan više od 31.000 evra.

Kroz javni poziv, lokalne samouprave su u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva predložile projekte usmerene na konkretne potrebe u oblasti zaštite životne sredine. Poseban akcenat stavljen je na rešenja zasnovana na prirodi i uključivanje građana u procese odlučivanja.

Podržani projekti obuhvataju različite oblasti: upravljanje otpadom, očuvanje prirodnih resursa, unapređenje kvaliteta vazduha, pošumljavanje i uređenje zelenih površina, upravljanje vodnim resursima, promociju obnovljivih izvora energije i razvoj ekoturizma. Pored praktičnih mera, sve inicijative uključuju i edukaciju i podizanje svesti građana o značaju očuvanja životne sredine.

Pročitajte još:

Ova podrška ne samo da doprinosi unapređenju lokalne ekološke prakse, već i podstiče saradnju između lokalnih samouprava i civilnog sektora, kao i jačanje kapaciteta lokalnih institucija.

Projekte će realizovati Babušnica, Bela Palanka, Bojnik, Bosilegrad, Ćuprija, Knjaževac, Kragujevac, Kraljevo, Medveđa, Niš, Osečina, Prijepolje, Ražanj, Sjenica, Svilajnac, Tutin, Valjevo i Vrnjačka Banja.

Program zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

Energetski portal

Smanjen prinos malina, kolika će biti otkupna cena?

Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Usled vremenskih neprilika koje prate našu zemlju od samog početka godine, mraza i grada, prinos mnogih poljoprivrednih kultura, naročito voćnih vrsta, znatno je smanjen, a u nekim zasadima ga nema „ni za lek”. Iz tog razloga trešnju ovih dana na pijacama možemo naći po vrtoglavoj ceni od 1.000 do 1.500 dinara za kilogram, što je nekoliko puta više nego proteklih godina. Šta se dešava sa drugim voćkama?

O otkupnim cenama drugih voćnih vrsta i o tome zašto mraz nije jedini krivac za slab rod u Topličkom okrugu porazgovarali smo sa agroanalitičarem i stručnjakom za trgovinu voćem, Dušanom Zečevićem iz Blaca.

„Mraz je učinio svoje, međutim, da li je samo mraz? Godinama unazad svedoci smo da je sve manje ulaganja u voćne zasade, naročito na teritoriji Topličkog okruga. Primena stajnjaka svedena je na minimum, a o mineralnim đubrivima da i ne govorim”, ističe Zečević i dodaje da se, između ostalog, hemijski tretmani protiv bolesti i štetočina ne obavljaju pravovremeno ili se potpuno izostavljaju.

Ne ulaže se dovoljno u zasade

Ne ulaže se, kaže ni ukapacitete prerade, a neko ko gaji malinu vozi auto koji je skuplji od jedne mini hladnjače u kojoj bi mogao da zamrzne tu istu malinu.

„Kada je otkupna cena dobra, ljudi kupuju stanove, automobile. Pare se tako lako potroše, ali se u te iste zasade ne uloži onoliko koliko je neophodno. Zato i nema više dobrog i kvalitetnog prinosa”, iskren je naš sagovornik.

Pročitajte još:

Kada je uzgoj maline u pitanju, površine su znatno smanjene, a zasadi su u lošem stanju. Takođe, veliki deo se ne navodnjava, a uzastopna suša ostavlja posledice. Prinosi su smanjeni, a borba između hladnjača, kaže on, biće i te kako izražena ove sezone.

„Što se tiče otkupne cene, očekuje se da ona bude oko 400 dinara po kilogramu sa tendecijom rasta, u zavisnosti od kvaliteta.”

Šta je sa višnjom i šljivom?

Prema rečima ovog agroanalitičara, problem nije samo malina, već i višnja čijih zasada ima sve manje usled ekstremno niske otkupne cene proteklih godina. Ili se iskrčuju i menjaju šljivom ili potpuno napuštaju.

„Šljiva je, kada malo bolje razmislimo zahvalnija za uzgoj, s obzirom da se njen plod, u godinama kada je cena loša, može lako preraditi u rakiju. Takođe, berba traje oko tridesetak dana, pa je moguće obaviti je i u okviru porodice. Nema mašinske berbe i dodatnih troškova.”

Kako dodaje, da bi imala konstantnu otkupnu cenu neophodna je izgradnja preradnih kapaciteta na gazdinstvu kroz rakiju ili suvu šljivu, jer kada je šljiva jeftina ona se prerađuje, a prodaje se onda kada je skupa ili kada je u deficitu.

„Kada je višnja u pitanju, očekuje se da otkup startuje sa minimalnom cenom od 120 dinara po kilogramu. Ići će sigurno i do 150”, zaključuje Zečević.

Izvor: Agroklub.rs

Turska otkrila nove rezerve prirodnog gasa u Crnom moru

Foto-ilustracija: Pixabay

Turska je pronašla nove rezerve prirodnog gasa od 75 milijardi kubnih metara, što je velik korak ka postizanju energetske nezavisnosti ove zemlje, saopštio je u subotu Redžep Tajip Erdogan, presednik Turske.

Nalažište je u bušotini Goktepe-3 u Crnom moru, a nalazi se 69 kilometara zapadno od gasnog polja Sakarija i 165 kilometara od obale.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Recep Tayyip Erdoğan (@rterdogan)

 

Istraživanje je započelo 27. marta i trajalo je oko 50 dana pre nego što je otkriće objavljeno 16. maja. U istraživanju je učestovao najnapredniji turski brod za dubokomorsko bušenje u rezervoarima prirodnog gasa pod visokim pritiskom „Abdülhamid Han”.

Vrednost nalazišta procenjuje se na 30 milijardi dolara, a očekuje se da će zadovoljiti potrebe domaćinstava u Turskoj u trajanju od tri i po godine.

„U energetici ćemo nastaviti neumorno, bez odmora i ne obazirući se na kritike i prepreke, sve dok ne postignemo cilj potpuno nezavisne Turske”, objavio je Erdogan na Instagram profilu.

Pročitajte još:

Iz Centra za istraživanje energetskih strategija i politika (TESPAM) za turske medije saopštili su da će proizvodnja biti fazna, kao i da će maksimalna godišnja proizvodnja biti oko šest milijardi kubnih metara.

Gasna polja u Crnom moru godišnje isporučuju oko 9,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, čime se snabdeva četiri miliona stanova.

Turska planira da udvostruči proizvodnju prirodnog gasa do 2026. godine i učetverostruči je do 2028. Ukupne potvrđene rezerve prirodnog gasa Turske u Crnom moru sada iznose 785 milijardi kubnih metara.

Turska, inače uvozi više od 90 odsto svojih energetskih potreba, zbog čega nastoji smanjiti troškove uvoza, razvijati domaće resurse, kao i proširiti međunarodna partnerstva u istraživanju nafte i gasa.

Energetski portal

Niš modernizuje sistem grejanja: Završena rekonstrukcija toplovoda, slede obnovljivi izvori

Foto: Wikipedia (Geologicharka)

Nakon što je završena rehabilitacija tri kilometra toplovoda i kotlarnice „Krivi vir“, grad Niš bi trebalo da ostvari efikasniji sistem daljinskog grejanja. Infrastrukturni poduhvat, vredan više od 4,2 miliona evra, građanima bi trebalo da donese sigurnije snabdevanje toplotnom energijom, smanjenu potrošnju energenata i manje zagađenje – istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović tokom posete gradu.

Kako je resorna ministrka najavila, sledeća faza unapređenja sistema biće usmerena na primenu obnovljivih izvora energije, dok će u okviru istog plana, kotlarnica „Krivi vir“ dobiti toplotnu pumpu „voda–voda“, koja će koristiti vodu iz Nišave kao dodatni izvor za proizvodnju toplote, pored postojećeg sistema na gas, objašnjeno je na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Pored modernizacije infrastrukture, najavljena je i energetska sanacija devet stambenih zajednica sa ukupno 640 stanova. Projekat će biti realizovan kroz javni ESCO model, a stanari će grejanje plaćati po stvarnoj potrošnji.

Pročitajte još:

Ministarka je pozvala i lokalne samouprave da se prijave na javni poziv koji je otvoren do 23. maja, u okviru nacionalnog programa „Čista energija i energetska efikasnost za građane Srbije“. U prethodna dva javna poziva subvencije je u Nišu iskoristilo više od 300 domaćinstava, dok su na više od dve trećine objekata radovi već završeni.

U okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja, završeni su radovi na Osnovnoj školi „Kralj Petar I“, dok su u završnoj fazi radovi na školi „Stefan Nemanja“. Za ove dve obrazovne ustanove ukupno je izdvojeno 157 miliona dinara.

Novi javni poziv za sanaciju javnih objekata najavljen je za jun, kao dodatna prilika za gradove i opštine da prijave nove projekte.

Energetski portal

Belgija poništila zakon o ukidanju nuklearne energije, Danska razmatra njen potencijal

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Belgijski parlament je 15. maja 2025. doneo značajnu odluku — velikom većinom glasova ukinuo je zakon iz 2003. kojim je bio predviđen postepeni prestanak upotrebe nuklearne energije i zabrana izgradnje novih nuklearnih kapaciteta. To znači da je Belgija i zvanično promenila pravac svoje energetske politike.

Zakon iz 2003. predviđao je zatvaranje svih nuklearnih elektrana u zemlji, a tokom godina je nekoliko reaktora već ugašeno — Doel 3 u septembru 2022, Tihange 2 krajem januara 2023, dok se gašenje Tihange 1 i Doel 2 očekuje do kraja 2025. Međutim, usled geopolitičke situacije, energetske nesigurnosti i rastuće potrebe za stabilnim izvorima energije, dogovoreno je da se dva preostala reaktora, Doel 4 i Tihange 3, nastave koristiti još deset godina, kako navodi World Nuclear News.

Nova zakonska inicijativa formalno je podneta parlamentu u julu prošle godine. Na sednici donjeg doma parlamenta 15. maja, zakon je usvojen sa 102 glasa za, osam protiv i 31 uzdržanim.

Belgijski nuklearni forum pozdravio je ovu odluku kao ispravljanje “istorijske greške” koja je, kako navode, imala dugotrajne negativne posledice po nacionalnu energetsku politiku. 

Pročitajte još:

Danska otvara vrata analizi nuklearne energije

Istih dana kad i Belgija, i Danska je razmatrala izvodljivost i upotrebu nuklearne energije, prvi put posle 40 godina zabrane. Zabrana je aktivna od 1985. godine, dok se trenutno preko 80 odsto energije dobija iz OIE. Međutim, na nedavnoj sednici, dve trećine poslanika podržalo je inicijativu da se sprovede temeljna analiza mogućnosti uvođenja nuklearne tehnologije u danski energetski miks.

Ministar za klimu, energetiku i komunalne delatnosti izjavio je da Danska nema praksu u ovoj oblasti, ali da mora da razmotri sve opcije koje bi mogle da nadopune dominantne izvore — vetar i sunce. 

Rezultati analize, koja će se fokusirati na nove nuklearne tehnologije i njihovu moguću ulogu u energetskoj stabilnosti, očekuju se naredne godine.

Energetski portal

Finansijska pomoć Sloveniji za sanaciju štete od prošlogodišnjeg mraza

Foto-ilustracija: Unsplash (freestocks)

Evropska komisija pripremila je prijedlog kojim bi Sloveniji trebala da budu odobrena sredstva u iznosu od 2,9 miliona evra iz poljoprivredne rezerve, kako bi se sanirala šteta nastala usled mraza koji je u aprilu 2024. godine zahvatio veći deo zemlje. Predlog je upućen na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane, a konačna odluka biće doneta glasanjem država članica EU na sastanku odbora zakazanom za 22. maj 2025. godine.

Mateja Čalušić, resorna ministarka, još je tokom jeseni prošle godine uputila zvaničan zahtev Evropskoj komisiji za aktiviranje mehanizama pomoći, naglašavajući razmere štete na trajnim usevima koju su izazvale niske temperature između 17. i 22. aprila. Evropski komesar za poljoprivredu Kristof Hansen potom je uputio zvanično pismo podrške i najavio da će Komisija predložiti odobravanje sredstava iz rezervnog fonda, navodi se na sajtu Vlade Slovenije.

Pročitajte još:

Finansijska pomoć iz EU biće dodatak nacionalnim merama koje je predvidela Vlada Republike Slovenije. U okviru programa za ublažavanje posledica prirodnih nepogoda, država će izdvojiti dodatnih 3,92 miliona evra, čime ukupna suma dostupna za sanaciju štete dostiže gotovo sedam miliona evra.

Zajedničkim angažovanjem evropskih i nacionalnih institucija, slovenački poljoprivrednici mogli bi dobiti podršku neophodnu za prevazilaženje posledica ekstremnih vremenskih uslova koji su ugrozili njihovu proizvodnju.

Energetski portal

Srbija ima najveću šumovitost u istoriji – 39 odsto teritorije pod šumom

Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija danas ima rekordnu šumovitost od 39 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na period pre Drugog svetskog rata , izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije, Dragan Glamočić, na konferenciji „Šume Srbije – održivost, očuvanje i razvoj ruralnih područja” koja je održana u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

Ministar je istakao da šume imaju više od 300 funkcija – od očuvanja biodiverziteta, preko sprečavanja erozije, do pozitivnog uticaja na klimu. On je naglasio važnost šumarstva u borbi protiv klimatskih ekstrema i očuvanju ruralnih sredina.

Direktor Uprave za šume, Saša Stamatović, govorio je o dva ključna pravca razvoja – primeni koncepta prirodi bliskog gazdovanja i usklađivanju sa evropskom Direktivom o prometu drveta. Novi pristupi u gazdovanju šumama, kao što su selektivna seča i podsticanje konkurencije stabala, povećavaju otpornost šuma na klimatske promene i doprinose očuvanju ekosistema.

Pročitajte još:

Zahvaljujući savremenim tehnologijama, Srbija sada može u roku od 14 dana da identifikuje oštećena stabla pomoću dronova i georeferenciranih snimaka, dok multispektralne kamere omogućavaju rano otkrivanje bolesti i štetočina.

Posebna pažnja posvećena je Vojvodini, kao regionu koji zahteva dodatna pošumljavanja i uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva. Stamatović je najavio i mobilnu aplikaciju koja će omogućiti svim akterima u sistemu brz i transparentan pristup podacima preko Geoportala.

Srbija je, kako je zaključeno, pet godina ispred mnogih evropskih zemalja u primeni ovakvog sistema, a intenzivno se radi i na usklađivanju sa propisima Evropske unije koji se odnose na sprečavanje plasmana nelegalno posečenog drveta i drvnih proizvoda na tržište EU, kao i na podsticanje reciklaže drvnih proizvoda.

Energetski portal

Objavljen Javni poziv za skaliranje zelenih investicionih projekata

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ministarstvo zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije, Švajcarske i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je novi javni poziv za skaliranje zelenih investicionih projekata. Poziv je otvoren za javna i privatna preduzeća, kao i za mala i srednja preduzeća koja razvijaju tehnički zrele, inovativne i ekonomski održive zelene projekte.

Ukupna vrednost projekta iznosi oko 18 miliona dolara. Reč je o programu koji se ne sprovodi po prvi put — prethodnih godina više od 400 kompanija iskazalo je interesovanje prijavom svojih projekata na listu potencijalnih zelenih investicija, navodi Ministarstvo zaštite životne sredine.

Podržani projekti moraju biti u skladu sa ciljevima Zelene agende i obuhvatati jednu od sledećih oblasti:

  • dekarbonizacija i smanjenje industrijskih emisija,

  • cirkularna ekonomija i održivo korišćenje resursa,

  • smanjenje zagađenja životne sredine,

  • zaštita prirode i biodiverziteta,

  • razvoj održivih sistema snabdevanja hranom.

Rok za podnošenje prijava je 6. jun 2025. godine. Svaki podnosilac prijave može konkurisati za finansiranje najviše dva projekta u okviru raspoloživog granta.

Energetski portal

Studija u južnoj Aziji: Kako su naizgled jednostavne promene u ciglanama donele velike rezultate

Foto-ilustracija: Unsplash (steve-johnson)

Bangladeš je među najzagađenijim zemljama na svetu. Tome u velikoj meri doprinosi industrija, tekstilna, kožarska, građevinksa, otpadne vode proistekle iz istih, kao i gust i neregulisan saobraćaj. Tradicionalna industrija proizvodnje cigli decenijama jeveoma važna ekonomije u južnoj Aziji, naročito u Bangladešu.

Upravo ta industrija, od koje živi veliki broj ljudi, predstavlja jednog od najvećih zagađivača vazduha i izvora emisije gasova staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid (CO₂) i fine čestice (PM 2.5). Proizvodnja cigli, pretežno pokretana sagorevanjem uglja, naročito ima loš zdravstveni uticaj u zemljama sa slabim regulatornim sistemima i ograničenim tehničkim kapacitetima.

Upravo u tom kontekstu, istraživači sa Škole javnog zdravlja Univerziteta Boston, zajedno sa partnerima iz Stanforda, icddr,b iz Bangladeša, Greentech Knowledge Solutions i Tehnološkog univerziteta iz Dake, sproveli su jedno od najobuhvatnijih istraživanja do sada kako bi ispitali da li i kako industrija cigli može da postane efikasnija i čistija bez prisile i zakonskih regulativa.

Pročitajte još:

Studija je uključivala 276 ciglana širom Bangladeša u periodu 2022–2023. godine. Ispitivanje je podrazumevalo pružanje edukacije, tehničke pomoći i konkretnih saveta vlasnicima ciglana kako bi uveli jednostavne promene u poslovanje, kao što su bolje slaganje cigli, prelazak na biomasu kao gorivo i smanjenje gubitaka toplote u pećima.

Rezultati su bili ohrabrujući: 65 odsto vlasnika ciglana primenilo je preporučene promene, što je dovelo do smanjenja potrošnje energije za 23 odsto, smanjenja emisija CO₂ i PM 2.5 za oko 20 odsto, kao i povećanja kvaliteta cigli i uštede na potrošnji uglja. Godinu dana kasnije, istraživači su ustanovili da su poboljšane prakse i dalje prisutne, čak dodatno proširene jer su efikasne.

Uprkos postojanju zakona u Bangladešu koji zabranjuju, na primer, upotrebu ogrevnog drveta ili nalažu da ciglane ne smeju biti u blizini škola i bolnica, većina ciglana se i dalje nalazi upravo u blizini škola, a uslovi rada često su izuzetno teški. Ova industrija godišnje proizvede 27 milijardi cigli, a zaslužna je za čak 17 odsto nacionalne emisije CO₂ i 11 odsto emisije PM 2.5 u Bangladešu.

Studija Škole javnog zdravlja iz Bostona, sprovedena u saradnji sa međunarodnim partnerima, pokazuje da održivost ne mora da dolazi iz složenih tehnologija i strogih zakona, već iz jednostavnih, profitabilnih i lokalno prilagođenih rešenja.

Energetski portal

Brestovac otvara put energetske transformacije kroz solarnu energiju

Foto: MT-KOMEX

Jug Srbije prepoznatljiv je po planinskim predelima, specijalitetima i gostoprimstvu, o kojima se priča daleko izvan naših prostora. Dok stanovnici ovog kraja sa pažnjom čuvaju ono što ga čini posebnim, istovremeno otvaraju vrata novim mogućnostima koje donose dobro i za sadašnjost i za budućnost. Jedna od tih mogućnosti je i korišćenje čiste energije, koja sve više pronalazi svoje mesto i u ovom kraju.

Foto: MT-KOMEX

Brestovac, naseljeno mesto u sastavu grada Leskovca, prepoznao je značaj obnovljivih izvora energije, ustupajući svoje zemljište za proizvodnju zelene energije. Na površini od 2,5 hektara, kompanija MT-KOMEX započela je krajem februara ove godine izgradnju solarne elektrane „Solar Elektro”. Investitor ovog projekta Solar Elektro d. o. o. Kragujevac gradnju elektrane poverio je upravo kompaniji MT-KOMEX, koja ima dugogodišnje iskustvo i prepoznatljivost kao pouzdan partner. Sa realizovanih više od 250 projekata solarnih elektrana na zemlji i krovovima, ova kompanija instalirala je preko 350.000 solarnih panela.

Za realizaciju ovog projekta, stručni tim kompanije postaviće 2.600 solarnih panela pojedinačne snage od 640 Wp, pri čemu je kao proizvođač odabrana kompanija Aiko. Ukupna instalisana snaga solarne elektrane iznosiće 1,664 MWp, dok će aktivna snaga biti 1.500 kW. Kvalitet solarne elektrane ogleda se u pažljivom planiranju i preciznoj izvedbi. Kako bi se maksimalno povećala proizvodnja električne energije tokom letnjih meseci, solarni paneli biće vertikalno orijentisani i postavljeni na noseću potkonstrukciju pod uglom od 20° u odnosu na horizontal, a paneli će biti usmereni ka jugu. Južni i jugozapadni delovi Srbije spadaju među najosunčanije regione u zemlji, što ih čini idealnim za razvoj solarnih elektrana i dugoročno unapređenje energetske stabilnosti.

U FOKUSU:

Projektom je predviđeno da solarna elektrana sadrži ukupno 15 invertora pojedinačne snage 100 kW, proizvođača Huawei (model – SUN2000-100KTL-M2). Invertor se automatski sinhronizuje sa mrežom na naponu od 0,4 kV. Kada bude puštena u rad, solarna elektrana će svu proizvedenu električnu energiju predavati u elektrodistributivni sistem. Očekuje se da će godišnja proizvodnja elektrane dostići oko 2.335,4 MWh, što predstavlja značajan doprinos povećanju učešća solarne energije u ukupnoj energetskoj mreži.

Kako bi sigurnost solarne elektrane bila na što višem nivou, za zaštitu od atmosferskih pražnjenja predviđeno je postavljanje gromobrana sa uređajem za rano startovanje. U okviru elektrane, biće montirani i senzori za praćenje lokalnih meteoroloških podataka povezanih za rad elektrane. Ovi senzori obezbediće merenje četiri veličine: snaga sunčevog zračenja, brzina vetra, ambijentalne temperature, kao i temperature solarnih panela. Pored proizvodnje čiste energije, ovaj projekat će doprineti i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Na godišnjem nivou, očekuje se da će elektrana smanjiti emisije CO2 za 2.246 kilograma, čime se dodatno doprinosi zaštiti životne sredine i unapređenju kvaliteta vazduha u ovom regionu. Ovaj solarni projekat postavlja temelje za energetski samostalnu i ekološki odgovornu zajednicu u Brestovcu, doprinoseći ujedno održivoj budućnosti za celu Srbiju.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Građani Beča odlučuju koje projekte grad sprovodi u borbi protiv klimatskih promena

Foto: (c) MA 20/ Christian Fürthner

Građani Beča preuzimaju aktivnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. U tri gradska okruga počinje odlučivanje o tome koji će se klimatski projekti realizovati.

U okviru inicijative „Wiener Klimateam” (Bečki klimatski tim), stanovnici tri bečka okruga Alsergrund, Meidling i Rudolfsheim-Fünfhaus dobijaju priliku da direktno učestvuju u izboru lokalnih projekata koji će se realizovati u cilju zaštite klime i jačanja društvene pravde. Reč je o participativnom modelu donošenja odluka, koji grad Beč primenjuje kako bi građanima omogućio veću uključenost u oblikovanje svoje zajednice.

Tokom prethodnih meseci, građani su imali priliku da predlože ideje za unapređenje svog okruženja s ciljem smanjenja klimatskog opterećenja. Od preko 1.600 pristiglih predloga, u saradnji sa stručnjacima i lokalnim organizacijama, razvijena su 84 konkretna projekta. Stručne službe Grada Beča potom su ih dodatno razradile i ocenile njihovu tehničku i organizacionu izvodivost.

U narednoj fazi, fokus se seli na takozvane građanske žirije – tela sastavljena od po 20 stanovnika svakog od tri okruga. Članovi žirija biraju se nasumično, ali na način koji osigurava da grupa bude reprezentativna za demografsku strukturu okruga – u pogledu starosti, pola, obrazovanja, prihoda i porekla. Osnovni uslovi za učešće su prebivalište u okrugu i starost od najmanje 16 godina, dok državljanstvo nije obavezno. To znači da i oni koji nemaju pravo glasa na izborima mogu ravnopravno učestvovati u procesu odlučivanja.

Pročitajte još:

Rad žirija počeo je u gradskoj većnici, gde članovi prvo prolaze kroz edukativni seminar pod nazivom „klimatski mozaik”, osmišljen kako bi im pružio osnovno razumevanje uzroka i posledica klimatskih promena, posebno u urbanom kontekstu Beča. Tokom maja i juna, članovi žirija će zajednički razmatrati projektne predloge, uz mogućnost stručne konsultacije ako bude potrebe. Odluke se donose prema principu saglasnosti – dok god ne postoje ozbiljni prigovori, predlog može biti prihvaćen.

Ukupan budžet koji stoji na raspolaganju računa se na osnovu simboličnog iznosa od 20 evra po stanovniku u svakom okrugu. Članovi žirija tako preuzimaju odgovornost za raspodelu sredstava među projektima, u skladu s lokalnim prioritetima i potrebama zajednice.

Izabrani projekti biće zvanično predloženi gradskoj vlasti u junu, a realizacija se očekuje u roku od dve godine. Celi proces je transparentan – svi projekti, kao i faze njihove realizacije, biće dostupni javnosti putem platforme za građansko učešće Grada Beča.

Inicijativa „Wiener Klimateam” predstavlja primer kako lokalne zajednice mogu aktivno učestvovati u borbi protiv klimatskih promena i doprinositi donošenju odluka koje direktno utiču na kvalitet života. Ovaj pristup participativne demokratije privlači pažnju i drugih gradova koji traže održive i inkluzivne modele upravljanja, među kojima je i Sarajevo.

Izvor: Grad Beč

Dani OIE 2025 – Lideri energetske tranzicije stižu u Split

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zelena tranzicija više nije pitanje ambicije, već odgovornosti. Hrvatska ima prirodne resurse, investitore, tehnologiju i podršku građana – no bez političke volje i konkretne akcije, energetska nezavisnost ostaje nerealizovan potencijal. Prema podacima za prvi kvartal ove godine, Hrvatska je ponovno postala neto uvoznik električne energije – jasan signal da oklevanje u sprovođenju tranzicije ima svoju cenu.

Zato Dani OIE 2025 – vodeća konferencija o obnovljivim izvorima energije koju organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) – od 21. do 23. maja u Splitu okupljaju predstavnike vlasti, industrije, finansijskih institucija, regionalne i domaće stratege i evropske partnere kako bi zajedno postavili temelje za sprovođenje ambiciozne, usklađene i – što je najvažnije – ostvarive tranzicije.

Tokom tri dana programa, na osam strateških panela, više od 50 domaćih i međunarodnih stručnjaka raspravljaće o najvažnijim koracima koji će definisati energetski zaokret Hrvatske i regije: modernizacija elektroenergetske mreže, uklanjanje birokratskih prepreka, uključivanje lokalne zajednice i prostorno planiranje u skladu s održivim razvojem, integracija baterijskih sistema i digitalnih rešenja, suživot obnovljivih i nuklearne energije, očuvanje životne sredine i jačanje poverenja kroz transparentnost, finansijski modeli i uloga banaka kao i inovativni pristup kogeneracijskim postrojenjima.

Vreme za odluke je sada

Dani OIE 2025 održavaju se u trenutku kada Hrvatska mora krenuti u odlučno sprovođenje ciljeva iz Ažuriranog integriranog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) te aktivno doprineti ostvarivanju evropskog paketa Fit for 55, koji predviđa smanjenje emisija gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine. Na globalnom nivou, upravo proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva najveći je pojedinačni izvor emisija ugljenika – odgovorna je za gotovo 40 odsto ukupnih emisija. Uspešna energetska tranzicija stoga nije samo razvojna prilika, već i najizravniji alat za borbu protiv klimatskih promena.

Konferencija se održava pod visokim pokroviteljstvom tri ministarstava – Ministarstva gospodarstva, Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine te Ministarstva zaštite okoliša i zelene tranzicije – te uz podršku vodećih evropskih i domaćih institucija i organizacija: Europske investicijske banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), WindEurope-a, SolarPower Europe-a i Energetskog instituta Hrvoje Požar (EIHP).

Pročitajte još:

Među potvrđenim govornicima ističu se vodeća imena domaće i evropske energetske politike i industrije. Giles Dickson (WindEurope) dolazi u Split s aktualnim komentarom o ranjivosti evropske elektroenergetske infrastrukture – uključujući i nedavni kolaps mreže u Španjolskoj i Portugalu, a Hana Huzjak (Europska komisija) predstaviće nove smernice energetske politike EU. Tonči Glavinić (MPUGDI) govoriće o prostornim planovima za energetska postrojenja, dok će Dražen Jakšić (EIHP) istaknuti stratešku ulogu OIE u razvoju sigurnog sistema. Andreas Rörig (E.ON Hrvatska) otvoriće pitanje smanjenja uvozne zavisnosti, a Ante Mandić (Petrol Hrvatska) podeliti iskustva s tržišta jugoistočne Evrope. Francesco Corbo (EBRD) i Simone Dell’Atti (EIB) predstaviće konkretne finansijske modele i investicijske strategije. Predstavnici HOPS-a i HEP-ODS-a govoriće o budućnosti mreže i integraciji OIE, dok će se Sandra Zokić (MPŠR) osvrnuti na temu biogasnih postrojenja, a Bojan Linardić (MPUGDI) o razvoju „acceleration areas“. Gosti iz Grčke, Španije i SAD-a podeliće međunarodna rešenja za smanjenje uticaja energetskih postrojenja na prirodu i bioraznolikost.

Uz istaknute govornike, Dani OIE 2025 bit će i mesto ekskluzivne prezentacije najnovijih izveštaja SolarPower Europe-a: Global Market Outlook 2024 i European Market Outlook for Battery Storage.

OIEH – glas sektora koji ne odustaje

Kao krovno udruženje proizvođača, investitora i stručnjaka u području obnovljivih izvora energije, OIEH već gotovo 10 godina predano gradi sektor koji želi – i zna – menjati Hrvatsku nabolje.

„Dani OIE nisu samo mesto susreta, već prostor u kojem prestajemo govoriti što bi trebalo, i počinjemo dogovarati što ćemo napraviti. Imamo resurse, znanje i podršku – ono što nam sada treba je odlučnost. Vreme za projekte nije sutra, nego sada.“ – Maja Pokrovac, direktorica OIEH-a

Split – simbol otpornosti i mogućnosti

Dalmacija je region s najviše sunčanih sati u Evropskoj uniji – prirodni dar koji bi trebao biti temelj naše energetske nezavisnosti. Ipak, Hrvatska i dalje ozbiljno zaostaje: udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji iznosi tek oko 3 odsto na godišnjem nivou, znatno ispod evropskog proseka. Taj paradoks ne sme ostati neadresiran. Zato Split – kao domaćin konferencije – nije izabran slučajno. Ovaj grad na raskršču prirodnih lepota, istorije i moderne urbane energije, savršeno utelovljuje sve ono što tranzicija treba: strateško planiranje, funkcionalne institucije, zajedništvo građana i političku hrabrost.

Konferencija Dani OIE 2025 daje priliku da se lokalne inicijative povežu s nacionalnim politikama, da se iskustvo s terena pretoči u sistemske promene i da se jug Hrvatske – umesto da ostane samo potencijal u tablicama – pozicionira kao istinski predvodnik održivog razvoja.

Izvor: OIE Hrvatska (OIEH)

1...656667...1,671Page 66 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs