U svetu se godišnje proizvede na desetine miliona tona tekstila. Tekstilna industrija, koja je postala izuzetno dinamična u 21. veku, utiče na životnu sredinu kao nikada ranije. Proizvodnja tekstila svrstava se među velike zagađivače, odgovorne za ogromnu količinu potrošene vode, pri čemu se korišćena voda značajno zagađuje hemikalijama iz procesa bojenja i obrade tkanina. Modna industrija doprinosi emisijama ugljen-dioksida kroz svoje proizvodne procese i globalnu logistiku, dok istovremeno generiše velike količine tekstilnog otpada koji trune, umesto da se reciklira ili ponovo upotrebljava. Osim toga, model poslovanja poznat kao „brza moda” podstiče prekomernu kupovinu jer se trendovi brzo menjaju, odeća ubrzo postaje „zastarela”, dok se otpad gomila. Akcenat se stavlja na kvantitet, ne na dugotrajnost proizvoda, a takav način potrošnje uveliko „trese” i naš region. Ipak, postoji još jedan način poslovanja – održiva moda.

Humana Nova je nastala kao odgovor na društvene i ekološke izazove koji su uočeni početkom 2011. godine u Međimurskoj županiji, na krajnjem severu Hrvatske. Grupa posvećenih ljudi, inspirisana studijskim putovanjima po Evropskoj uniji i primerima dobre prakse u radnoj integraciji, prepoznala je visoku stopu nezaposlenosti osoba sa invaliditetom, pripadnika romske manjine i šivačica u srednjoj i starijoj dobi koji su ostali bez posla zbog propadanja tekstilne industrije. Shvatajući da je tekstil veliki zagađivač, koji se u to vreme nije sistemski prikupljao, tim je odlučio da pokrene projekat koji istovremeno rešava socijalne i ekološke probleme.

Od samog osnivanja Socijalne zadruge Humana Nova, naglasak je stavljen na integraciju osoba iz marginalizovanih grupa i razvoj cirkularnog modela privrede. Pokretanje šivaonice i sortirnice tekstila pokazalo se kao efikasno rešenje. Ključna odluka bila je i registracija prvo kao društvenog, a naknadno i neprofitnog preduzeća, tako da je postojala obaveza reinvestiranja prvo 70 odsto, a potom 100 odsto ostvarene dobiti u dalji razvoj poslovanja.

U FOKUSU:

• Reciklažni automati – pametno rešenje za čistu budućnost
• Cirkularna ekonomija – cilj ili sredstvo upravljanja otpadom?
• Izazovi i prilike za Crnu Goru na putu ka cirkularnoj ekonomiji

Održiva budućnost kroz reciklažu i prenamenu tekstila

Ova socijalna zadruga posluje u dva pogona: sortirnica i šivaonica. U sortirni centar zadruge najpre stiže tekstil koji građani donose na lokaciju ili se prikuplja u saradnji sa privatnim firmama, ali i kroz saradnju sa komunalnim preduzećima i tokom akcija organizovanih u školama i vrtićima. Nakon toga, tim radnika razvrstava odeću i tkanine prema kvalitetu i mogućnostima daljeg iskorišćenja. Upotrebljive i očuvane stvari završavaju u second-hand radnji, gde se prodaju po povoljnim cenama, dok se deo materijala iz sortirnice izdvaja za redizajn i izradu novih proizvoda. Unikatne komade garderobe koji građani kupe u radnji mogu nakon nošenja ponovo doneti u sortirni centar. Postoji i mogućnost doniranja tekstila organizacijama poput Crvenog krsta, centara za socijalni rad ili azila za pse.

Pored toga, postoji još jedna prenamena tekstila, tako se jedan deo materijala, nakon dodatne obrade, koristi za proizvodnju industrijskih krpa ili se šalje na dalju reciklažu, odakle nastaje filc, jedan od najstarijih oblika tkanine poznatih čoveku. A trenutno je u razvojnoj fazi nastanak sekundarnog gasa, kroz saradnju s partnerskim kompanijama. U šivaonici zaposleni svakodnevno rade na proizvodnji raznovrsnih odevnih i drugih predmeta od recikliranog i ekološki prihvatljivog materijala. Kreativni tim takođe organizuje radionice na kojima deca i odrasli imaju priliku da nauče kako se tekstil može iskoristiti za nove proizvode. Na taj način Humana Nova ne samo da direktno smanjuje zagađenje već i podstiče svest zajednice o važnosti odgovornog upravljanja resursima.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA