Home Blog Page 71

Otvorene prijave za konferenciju OIE SRBIJA 2025

Foto: OIE Srbija

Udruženje OIE Srbija saopštilo je da su prijave za konferenciju OIE SRBIJA 2025 zvanično otvorene. Najveća regionalna konferencija posvećena obnovljivim izvorima energije ove godine obeležava važan jubilej – pet godina okupljanja ključnih aktera sektora OIE i zajedničkog rada na unapređenju energetske tranzicije u Srbiji i regionu.

Konferencija će se održati 17. i 18. septembra 2025. godine u Vrdniku, a očekuje se učešće predstavnika poslovne zajednice, investitora, međunarodnih organizacija, institucija, kao i vodećih energetskih kompanija.

Pročitajte još:

Tokom dva dana programa, učesnici će imati priliku da razmene iskustva i mišljenja o najvažnijim temama iz oblasti zelene energije, sa posebnim osvrtom na rezultate drugog kruga aukcija, kretanja na evropskom i regionalnom tržištu, kao i na izuzetno visok rast kapaciteta obnovljivih izvora ostvaren u prethodnoj godini.

Zbog velikog interesovanja, konferencija će i ove godine trajati dva dana. Učesnicima je obezbeđen bogat program koji uključuje panel diskusije, ekskluzivni OIE SRBIJA PARTY, kafe pauze i dodatne sadržaje koji omogućavaju umrežavanje i poslovnu saradnju.

Prijave su moguće putem e-maila: office@oie.rs, a kotizacije su dostupne po promotivnoj ceni od 350 evra + PDV do 15. jula, dok regularna cena iznosi 450 evra + PDV.

Energetski portal

Kad AI odgovori, planeta plaća: istina o potrošnji struje i vode

Nismo ni primetili kada su se ChatGPT, DeepSeek i ostali AI čatbotovi ušunjali u sve segmente našeg života – od planiranja porodičnog izleta do rešavanja komplikovanih zadataka na poslu, pa čak i ljubavnih problema.

Život je, bez sumnje, postao jednostavniji uz ovu sofisticiranu tehnologiju, ali, ako se preterano oslanjamo na nju, pitanje je hoćemo li uspeti da zadržimo svoju radoznalost, kreativnost i sposobnosti da samostalno razmišljamo?

Da li iz bojazni da će veštačka inteligencija uskoro postati dominantna inteligencija, ili možda iz potrebe da održe neki oblik ljudskog kontakta sa svojim digitalnim sagovornikom, mnogi korisnici osećaju potrebu da se zahvale AI čatbotovima na pomoći. Iako se to čini kao sitan, simpatičn gest, on zapravo ima svoju cenu. Direktor kompanije OpenAI, Sem Altman, nedavno je podelio podatak koji je uzdrmao javnost: svakodnevno zahvaljivanje ChatGPT-ju kompaniju OpenAI do sada je koštalo desetine miliona dolara, a najveći deo tog troška odnosi se na potrošnju električne energije i vode.

Digitalni džin koji guta resurse

Da bismo razumeli zašto je to tako, potrebno je znati kako AI čatbotovi funkcionišu. Svaki put kada postavimo pitanje, podaci se obrađuju na moćnim serverima u ogromnim data centrima koji troše velike količine struje. Takozvano „treniranje” jednog velikog jezičkog modela, kao što je GPT, prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu može potrošiti i do 1.287 megavat-sati struje – što je dovoljno da se prosečno domaćinstvo u SAD-u snabdeva strujom 120 godina.

Foto-ilustracija: Pixabay (Yamu jay)

Međutim, ono što dodatno zabrinjava jeste voda. Serveri se ne samo napajaju, već se i intenzivno hlade – a to hlađenje često uključuje upotrebu velikih količina vode. Studija Univerziteta u Kaliforniji, Riversajd, pokazuje da prosečan korisnik, koji dnevno postavi 20 do 50 pitanja ChatGPT-ju, indirektno potroši i do pola litra vode. Na globalnom nivou, to su milioni litara svakog dana, a samo za treniranje GPT-3 modela potrošeno je oko 700.000 litara.

U svetu gde je većina električne energije i dalje dobijena iz fosilnih goriva, a voda postaje sve dragoceniji i oskudniji resurs, ovi brojevi ne mogu biti zanemareni. Možda je vreme da malo pažljivije biramo kad i kako komuniciramo sa digitalnim asistentima.

AI kao saveznik planete

Da ne bude da je sve crno – veštačka inteligencija ima i svetlu, veoma korisnu stranu, naročito kada je reč o zaštiti životne sredine.

Zahvaljujući analizi podataka, AI omogućava preciznije planiranje i upotrebu resursa u gotovo svim privrednim granama. Veštačka inteligencija takođe može predložiti efikasnije rute za transport, optimizovati potrošnju struje u zgradama i domaćinstvima, ili pomoći da se razviju sistemi grejanja i hlađenja koji manje štete planeti.

AI je i dobar učitelj – sposoban je da objasni kako pravilno razvrstavati otpad, kako napraviti korisne stvari od onoga što bismo inače bacili, i kako razvijati ekološku svest kod dece, odraslih, pa i donosilaca odluka.

Dakle, pitanje nije da li treba da koristimo AI, već kako da to činimo odgovorno. Umesto besciljnog dopisivanja, možemo se potruditi da svaka interakcija ima svrhu radi rešavanja konkretnih problema, a ljubaznosti poput zahvaljivanja ipak treba da sačuvamo za ljude.

Milena Maglovski

Povratak zlatnog bora na Zlatibor – snaga zajedništva i nauke na delu

Foto-ilustracija: Freepik (Oleksandr Ryzhkov)

Uz podršku Evropske unije i zajedničkim angažmanom naučnika, udruženja, šumara i lokalne zajednice, započet je proces obnove zlatnog bora – gotovo zaboravljenog simbola Zlatibora. Ova retka i jedinstvena varijacija belog bora, prepoznatljiva po svojim zlatno-žutim četinama, bila je na ivici nestanka, navodi se na sajtu EU za tebe.

Iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, poručili su da je zlatni bor više od retke biljne pojave, zato što predstavlja deo identiteta ovog kraja. Ovom akcijom žele da podstaknu ljude da ponovo prepoznaju vrednost svog okruženja i da postanu aktivni čuvari prirode.

Kako je istaknuto, u prethodnoj fazi projekta, tokom Evropske nedelje zelene diplomatije u novembru 2024, zasađeno je 800 stabala belog bora, koje sada služe kao osnova za kalemljenje zlatnog bora.

Pročitajte još:

Interesantno je da su naučnici sa Šumarskog fakulteta i članovi udruženja Discover Serbia pažljivo birali mladice i grančice preostalih zlatnih borova – kojih je ostalo samo četiri – kako bi sačuvali genetsku osobenost ove vrste.

U toku je kalemljenje oko 200 stabala, a prvi rezultati očekuju se u narednim mesecima. Sadnice koje razviju prepoznatljive zlatne četine biće vraćene na Zlatibor, poklonjene obrazovnim i kulturnim ustanovama ili donirane u humanitarne svrhe. Svako novo stablo simbol je obnove i duboke povezanosti čoveka sa prirodom.

Energetski portal

Energetski bilans CG 2024 – hidrološki izazovi proizvodnje i veća potrošnja električne energije

Foto-ilustracija: Pixabay (Thomas)

Godišnji energetski bilans Crne Gore za 2024. godinu pokazao je da je ova zemlja proizvela manje električne energije nego što je planirano, dok je potrošnja porasla.

Ukupno je proizvedeno 3.446,6 GWh struje, što je za 4,4 odsto manje od planiranog i skoro 15 odsto manje u odnosu na 2023. godinu. Međutim, količina proizvedene električne energije bila je dovoljna za pokrivanje potreba domaćeg tržišta.

Na smanjenje proizvodnje najviše je uticao loš hidrološki bilans, odnosno manjak padavina i sušna godina koji su uticali na znatno manju proizvodnju iz hidroelektrana. Preciznije, hidroelektrana Perućica ostvarila je oko 93 odsto planirane proizvodnje, dok je hidroelektrana Piva bila blizu plana, ali je i ona imala značajno manji rezultat u odnosu na prethodnu godinu. Male hidroelektrane proizvele su svega 83 odsto planirane količine.

Pročitajte još:

Kada je reč o vetroelektranama, proizvele su oko 89 odsto planirane energije, a solarne elektrane 59 odsto. Iako solarna energija nije dostigla planirane rezultate, treba istaći da je proizvodnja iz ovog izvora više nego utrostručena u odnosu na prethodnu godinu, iako još uvek ima prostora za dalji rast.

Termoelektrana Pljevlja ostvarila je najbolje rezultate sa 1.337,84 GWh, što je više od planiranog za oko 20 GWh.

U Crnoj Gori je tokom 2024. godine došlo do porasta potrošnje električne energije i to za oko šest odsto od planiranog.

Na kraju godine, ukupni instalirani kapaciteti za proizvodnju električne energije u zemlji iznosili su 1.090 MW – pri čemu su najveći udeo činile hidroelektrane (705 MW), zatim termoelektrane (225 MW), vetroelektrane (118 MW) i solarne elektrane (43 MW).

Energetski portal

Rani Javni uvid u elaborat za solarnu elektranu Ruma 1, 2, 3 i 4 sa sistemima za skladištenje

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Započet je rani javni uvid u dokumentaciju koja prethodi izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju solarne elektrane – Ruma 1, 2, 3 i 4. U pitanju je energetski projekat koji predviđa postavljanje fotonaponskih sistema ukupne snage do 999 kW, uz prateće baterijske sisteme za skladištenje energije, kako se navodi u elaboratu dostupnom na sajtu Opštine Ruma.

Tokom trajanja ranog javnog uvida, građani, pravna lica, kao i nadležni organi i institucije pozvani su da se upoznaju sa predloženim rešenjima, iskažu mišljenje i doprinesu kreiranju prostorno-funkcionalnog okvira ovog projekta, što predstavlja početnu fazu u razvoju projekta koji ima potencijal da doprinese energetskoj diversifikaciji opštine Ruma.

Pročitajte još:

Saobraćajnu povezanost prostora obezbeđuje državna saobraćajnica Ruma–Irig, koja je deo šireg infrastrukturnog koridora između Novog Sada, Šapca i Loznice, što dodatno podiže strateški značaj ovog poteza.

Preliminarna površina obuhvaćena planom iznosi oko 5,6 hektara, dok će precizne granice biti definisane u narednoj fazi izrade nacrta plana. Što se tiče stanja životne sredine, zemljište je pretežno ozelenjeno i u funkciji poljoprivrede, ali se pretpostavlja moguća prisutnost hemijskih ostataka zbog prethodne poljoprivredne obrade i blizine saobraćajnice.

Energetski portal

Slovenija izdvaja 13 miliona evra za mlade poljoprivrednike i pokretanje gazdinstava

Foto-ilustracija: Unsplash (frances-gunn)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije raspisalo je javni poziv za intervencijsku podršku mladim poljoprivrednicima za 2025. godinu, u ukupnoj vrednosti od preko 13 miliona evra. Program ima za cilj podsticanje osnivanja novih gazdinstava mladih ljudi, unapređenje konkurentnosti domaće poljoprivrede i otvaranje novih radnih mesta u ruralnim sredinama.

Podrška se dodeljuje kroz dva seta kriterijuma. Prvi je namenjen preduzetnicima i licima koja su već uključena u obavezno ili dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, ili su se obavezala da će to učiniti u roku od tri meseca. Drugi set obuhvata fizička lica sa radnim iskustvom u poljoprivredi koja ne žele da preuzmu petogodišnju obavezu uključivanja u osiguranje.

Visina pomoći zavisi od ispunjenih kriterijuma – kreće se od 40.000 do 57.600 evra u prvom slučaju, odnosno od 18.600 do 31.920 evra u drugom. Posebni dodatak od 5.000 evra namenjen je kandidatima sa završenim obrazovanjem u oblasti poljoprivrede ili majstorskim ispitom za pčelare, kako se navodi na sajtu Vlade Slovenije.

Pročitajte još:

Pravo na učešće imaju kandidati između 18 i 40 godina starosti, sa stečenim obrazovanjem iz relevantnih oblasti i koji su u poslednjih pet godina postali vlasnici i operateri poljoprivrednog gazdinstva.

Izmene u strateškom planu Zajedničke poljoprivredne politike predviđaju povećanje ulaznog prihoda sa 330.000 na 500.000 evra, kao i obavezu povećanja površina pod organskom proizvodnjom za korisnike koji ostvaruju 20 odsto subvencije za ovu vrstu delatnosti.

Prijave se mogu podneti od 12. maja u 8 časova, a krajnji rok je 11. septembar 2025. u 14 časova. Poziv predstavlja važan korak ka jačanju agrarnog sektora i vraćanju mladih ljudi na selo.

Energetski portal

NIS podneo novi zahtev za odlaganje primene američkih sankcija

Foto-ilustracija: Pixabay

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je novi zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država za izdavanje posebne licence kojom bi se odložila puna primena sankcija. Kako navode iz kompanije, cilj ovog zahteva je omogućavanje neometanog operativnog rada i nakon 28. aprila, što je datum do kog važi prethodna licenca izdata 28. marta ove godine.

NIS je takođe podsetio da je 14. marta već podneo zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što može predstavljati dugotrajan i kompleksan proces.

Pročitajte još:

Uprkos izazovnim okolnostima, iz kompanije poručuju da ostaju posvećeni obezbeđivanju stabilnog snabdevanja domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, kao i očuvanju socijalne stabilnosti svojih zaposlenih. Javnost će, kako navode, biti pravovremeno obaveštavana o svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje kompanije.

Podsećamo, Ministarstvo finansija SAD je krajem marta izdalo specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu odloženo do 28. aprila 2025. godine. Ova licenca kompaniji omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti do 28. aprila odnosno do ukidanja sankcija, u zavisnosti šta nastupi prvo.

Energetski portal

Dekomisija nuklearki i dalje traje: Italija obnavlja skladišta otpada na mestima neaktivnih elektrana

Foto-ilustracija: Unsplashh (gowtham-agm)

Italija ima četiri nuklearne elektrane koje su nekada radile — Caorso, Trino, Garigliano i Latina — i sve su zatvorene i nalaze se u različitim fazama dekomisije.

Ipak, zemlja i dalje ima radioaktivni otpad, kako iz bivših elektrana, tako i iz medicinskih i industrijskih izvora, ali se sav otpad trenutno privremeno skladišti dok se ne izgradi nacionalno trajno odlagalište.

Pomenuta nuklearna elektrana Caorso smeštena je u severnom regionu Emilija-Romanja, u blizini reke Po. Počela je sa radom 1978. godine i bila je jedina italijanska elektrana koja je koristila reaktor ključale vode. Imala je snagu od 860 megavata, što ju je činilo jednom od najvećih nuklearnih elektrana u Italiji.

Iako je bila projektovana za višedecenijsku eksploataciju, Caorso je zatvorena već 1990. godine, samo 12 godina nakon puštanja u rad, kao direktna posledica referenduma 1987. godine, kojim su Italijani izrazili protivljenje korišćenju nuklearne energije nakon nesreće u Černobilju. Deaktivacija postrojenja traje već godinama, a dozvola za konačno razmontiranje reaktora izdata je 2014. godine. 

Od tada, elektrana je u postupku dekomisije, odnosno procesu razmontiranja svih sistema i objekata povezanih sa nuklearnom proizvodnjom. Proces je dugotrajan i složen, jer uključuje precizno uklanjanje kontaminiranih komponenti, njihovu dekontaminaciju, klasifikaciju i bezbedno skladištenje.

Pročitajte još:

Trenutno se na lokaciji nalaze tri skladišta za radioaktivni otpad – ERSBA 1, ERSBA 2 i ERSMA – u kojima se čuva materijal nastao kako tokom rada elektrane, tako i tokom procesa deaktivacije. Postrojenja se modernizuju kako bi bila usklađena sa najnovijim standardima, dok se nacionalno trajno odlagalište još uvek planira na državnom nivou, kako se navodi na sajtu World Nuclear News.

Fabrika koja se gradi zapravo je novo skladište, koje zamenjuje dotrajali objekat ERSBA 1.

Tokom 2023. završeni su radovi na adaptaciji objekta ERSBA 2, dok su aktivnosti na objektu ERSMA, u kojem se skladišti otpad srednjeg nivoa radioaktivnosti, i dalje u toku.

Nova zgrada skladišta, koja će zameniti ERSBA 1, biće iste zapremine kao i prethodna – oko 50 metara dužine, 30 metara širine i 6 metara visine – a u njoj će biti instalirane dve dizalice za bezbedno premeštanje kontejnera sa otpadom. 

Italija trenutno nema funkcionalno nacionalno odlagalište za radioaktivni otpad, te su pomenuti objekti važni za tranzicioni period, kako ne bi morali da se gradi iznova pojedinačni objekti za ovu namenu, u periodu u kom se otpad mora čuvati pod strogim nadzorom.

Prema podacima, prošle godine Italija je koristila oko pet odsto električne energije proizvedene iz nuklearnih kapaciteta, ali je reč o uvozu, kako se navodi na sajtu World Nuclear Association.

Energetski portal

Reciklažni automati – pametno rešenje za čistu budućnost

Foto: TOMRA Collection Srbija i Crna Gora

Plastični otpad predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova današnjice. Svake godine širom sveta se potroši oko 500 milijardi plastičnih flaša, a veliki broj njih završi u prirodi umesto da bude recikliran. Procenjuje se da čak osam miliona tona plastike godišnje dospeva u okeane, što dovodi do alarmantne prognoze – do 2050.  godine u morima će biti više plastike nego ribe, posmatrano po težini.

Zato je neophodno da kao društvo prepoznamo značaj reciklaže i cirkularne ekonomije kako bismo smanjili količinu otpada i sačuvali dragocene resurse. Recikliranjem štedimo energiju koja bi se inače trošila na ekstrakciju i preradu sirovina, čime se doprinosi i smanjenju emisije ugljen-dioksida.

U FOKUSU:

Koliko je važna reciklaža?

Neki materijali se razgrađuju veoma sporo ili gotovo nikada. Na primer, aluminijumskoj limenci potrebno je oko 500 godina da se razgradi, ali njenom reciklažom štedi se čak 90–95  odsto energije u poređenju sa dobijanjem aluminijuma iz primarnih sirovina. PET plastici treba oko 100 godina da se raspadne, a najveći problem nastaje kada završi u rekama, jezerima i morima. Staklo se praktično ne razgrađuje u prirodi, ali je potpuno reciklabilno i može se beskonačno puta ponovo koristiti.

Važno je shvatiti da otpad od ambalaže nije beskoristan – on je vredan resurs koji može da se vrati u sistem i ponovo iskoristi.

Umesto da završi na deponijama ili, još gore, u prirodi, ambalažni otpad može se reciklirati i ponovo upotrebiti u proizvodnji novih proizvoda. Na taj način se smanjuje potreba za eksploatacijom prirodnih resursa, što doprinosi zaštiti životne sredine i očuvanju sirovina za buduće generacije.

Reciklaža ambalažnog otpada takođe ima značajne ekonomske benefite. Materijali poput plastike, stakla i aluminijuma mogu se ponovo preraditi i koristiti u proizvodnim procesima, čime se smanjuju troškovi proizvodnje i potrošnja energije. Reciklažna industrija takođe otvara nova radna mesta i podstiče razvoj održive ekonomije.

TOMRA Collection Srbija i Crna Gora

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Lafarge Srbija donirala opštini Beočin sadnice drveća povodom Dana planete Zemlje

Foto: Lafarge

Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje, kompanija Lafarge Srbija, deo Holcim grupe, u saradnji sa opštinom Beočin, realizovala je posebnu ekološku akciju donacije i sadnje 186 sadnica drveća na teritoriji opštine. Ova brojka simbolično predstavlja 186 godina postojanja fabrike cementa u Beočinu, ukazujući na snažnu povezanost tradicije, odgovornog poslovanja i dugoročne održivosti.

Foto: Lafarge

Sadnja je realizovana uz aktivno učešće učenika i nastavnika biologije iz OŠ „Jovan Grčić Milenko” iz Beočina, koji su svojim doprinosom dodatno osnažili poruku ove inicijative – da je briga o planeti odgovornost svih nas, a da obrazovanje i uključivanje mladih igraju ključnu ulogu u oblikovanju održive budućnosti.

„Održivi razvoj i zaštita životne sredine predstavljaju temeljne vrednosti našeg poslovanja. Ova inicijativa ima za cilj ne samo oplemenjivanje javnih površina, već i dugoročan doprinos kvalitetu života lokalne zajednice. Ponosni smo što ovakve projekte realizujemo u partnerstvu sa lokalnom samoupravom i obrazovnim institucijama, jer verujemo u snagu zajedništva”, izjavila je Dušica Jovanović, menadžer komunikacija i odnosa sa javnošću kompanije Lafarge Srbija.

Predsednica opštine Beočin, Biljana Janković, istakla je važnost partnerstava između javnog i privatnog sektora: „Zahvalni smo kompaniji Lafarge Srbija na donaciji i partnerskom pristupu u realizaciji ove značajne ekološke akcije. Sadnja drveća nije samo doprinos estetskom uređenju javnih površina – to je ulaganje u zdraviju životnu sredinu, kvalitetniji život građana i podizanje svesti o važnosti zaštite prirode, posebno među najmlađima. Verujemo da je ovo lep primer uspešne saradnje koji bi trebalo slediti i u budućnosti.”

Sadnice različitih vrsta drveća posađene su na više lokacija u Beočinu i okolnim selima na pažljivo odabranim mestima koja će u budućnosti doprineti unapređenju urbanog pejzaža, stvaranju prirodnih hladovina, poboljšanju kvaliteta vazduha i podsticanju biodiverziteta. Ova akcija je deo šire strategije Lafarge-a usmerene na očuvanje prirodnih resursa, smanjenje ekološkog otiska i podršku održivim praksama u svim segmentima poslovanja.

Lafarge Srbija, kao deo Holcim grupe, ostaje posvećena cilju da kroz inovacije, saradnju i odgovorno poslovanje doprinesu stvaranju otpornijih, zelenijih i inkluzivnijih zajednica u skladu sa dugoročnom misijom da gradi napredak za ljude i planetu.

Izvor: Lafarge 

U Knjaževcu otvoren Centar za energetsko savetovanje

Foto-ilustracija: Pixabay (jplenio)

U Knjaževcu otvoren Centar za energetsko savetovanje, nova javna usluga namenjena svim građanima i malim preduzetnicima koji žele da uštede energiju, smanje svoje račune i poboljšaju uslove života i rada.

Kako je navedeno na sajtu Nemačke saradnje u Srbiji, ovaj centar pružaće besplatne savete o energetskoj efikasnosti, mogućnostima ulaganja u obnovljive izvore energije, informacije o subvencijama i drugim načinima finansiranja ovih ulaganja kao i o primerima dobre prakse na koje građani i preduzetnici mogu da se ugledaju u unapređenju sopstvenih energetskih navika.

Centar će biti smešten u okviru poslovnog prostora Javnog preduzeća za razvoj, urbanizam i izgradnju opštine Knjaževac, koje će ujedno biti i zaduženo za njegovo vođenje.

Pročitajte još:

Prema rečima Mladena Radosavljevića, direktora Javnog preduzeća, centar će biti otvoren za pojedinačne razgovore, grupne diskusije o različitim temama i savetovanja o praćenju potrošnje i potreba za energijom, učešću u javnim konkursima za dodelu subvencija, od materijala i načina toplotne izolacije objekata do pravilnog planiranja i dimenzionisanja solarnih elektrana i kolektora.

Centar je otvoren za sve Knjaževčane, bez obzira na to da li su tek počeli da razmišljaju o energetskoj efikasnosti ili su već aktivni u ovoj oblasti.

Uspostavljanje Centra za energetsko savetovanje u Knjaževcu pomoglo je Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa Regionalnom agencijom za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Projekat implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Energetski portal

Evo u kojoj zemlji izdavanje dozvola za solarnu elektranu traje 48 sati

Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Deficit električne energije uzrokovan sušom protekle godine naterao je vlasti Zambije da maksimalno ubrzaju procedure u vezi izgradnje solarnih elektrana. Tako su smanjili rok za odobrenje prijava za solarne projekte sa više od šest meseci na samo 48 sati.

Ova reforma deo je napora da se ispuni Predsednička direktiva o dodavanju 1.000 megavata (MW) solarne energije u nacionalnu mrežu do kraja 2025. godine.

Makozo Čikote, ministar energetike, ponovo je potvrdio posvećenost Vlade podršci razvoju sektora solarne energije kroz obezbeđivanje efikasnog, transparentnog i investitorima prijateljskog okruženja, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike Zambije.

Smanjenjem perioda odobravanja na 48 sati uklonjena su dugotrajna administrativna kašnjenja koja su ranije ometala razvoj projekata.

Pročitajte još:

„Učešće privatnog sektora ključno je za ostvarenje cilja od 1.000 MW solarne energije, i Ministarstvo poziva domaće i međunarodne investitore da iskoriste ovu priliku i pomognu u izgradnji zelenije i energetski otpornije Zambije”, stoji u saopštenju.

Iz Ministarstva  su apelovali na lokalne vlasti i tradicionalne lidere da aktivno učestvuju u procesu tako što će obezbediti zemljište za solarne projekte. Naglašavaju da je pristup zemljištu ključna komponenta za uspešnu realizaciju solarne infrastrukture i da je saradnja sa lokalnim zajednicama od suštinskog značaja za pravovremenu implementaciju.

Smanjena proizvodnja električne energije značajno je uticala na domaćinstva i privredu, što je dodatno istaklo hitnu potrebu za diversifikacijom izvora energije. Ubrzano ulaganje u solarnu energiju stoga postaje ključno za zadovoljavanje rastuće potražnje i izgradnju pouzdanijeg, održivijeg i klimatski otpornog energetskog sektora.

Energetski portal

Snaga u svakoj kapi – kako kiša postaje električna energija

Photo-Ilustration: Pixabay (pictures101)

Energija je svuda oko nas – u vazduhu, u talasima, pa čak i u travi pod našim nogama. Ključno pitanje otuda nije da li energije ima, već da li ćemo uspeti da je iskoristimo na pravi način.

U potrazi za odgovorima, naučnici širom sveta neumorno razvijaju tehnologije koje nam omogućavaju da crpimo čistu energiju iz prirode. Jedan zanimljiv iskorak stiže od istraživača Američkog hemijskog društva, koji su uspeli da proizvedu električnu energiju koristeći kišne kapi.

Kako to funkcioniše? Kada tekuća voda pokreće turbinu, stvara se električna energija – to je osnova hidroelektrične energije. Ipak, ovaj metod zahteva velike količine vode i odgovarajuću infrastrukturu, pa je ograničen na rečne tokove i veće vodene površine. Šta se dešava kada imamo manju količinu vode, kao što je kiša? Tu na scenu stupa inovativni pristup koji koristi električno naelektrisanje.

Naime, kada voda teče kroz kanal sa provodnom unutrašnjom površinom, dolazi do odvajanja električnih naboja. Ovaj fenomen može se iskoristiti za proizvodnju struje, ali dosadašnji pokušaji su bili neefikasni jer se interakcija dešava samo na površini kanala. Naučnici su pokušavali da reše ovaj problem pravljenjem mikro i nano-kanala koji bi povećali površinu, ali voda prirodno ne prolazi lako kroz tako male otvore. A kada se veštački pumpa, potroši se više energije nego što se proizvede.

Pročitajte još:

Zato su istraživači osmislili novi pristup – korišćenje većih kanala kroz koje bi mogla slobodno da protiče kišnica.

Oni su izgradili jednostavan sistem: voda je kapala iz metalne igle, formirajući kapljice slične onima koje padaju tokom kiše. Te kapljice padale su u vertikalnu, usku cev od polimera visoku 32 centimetra i prečnika svega dva milimetra. Kada bi kapljice udarile u vrh cevi, formirali bi se kratki vodeni stubovi razdvojeni džepovima vazduha – fenomen poznat kao plug flow. Tokom spuštanja niz cev, voda je dolazila u kontakt sa unutrašnjim zidovima što je dovodilo do odvajanja električnih naboja. Voda se potom skupljala u posudi ispod cevi, a žice postavljene na vrhu cevi i u posudi sakupljale su nastalu električnu energiju.

Rezultati su bili izuzetno ohrabrujući: sistem je uspeo da pretvori više od 10 odsto energije vode koja pada u električnu energiju. U poređenju sa konstantnim, neprekinutim tokom vode, ovaj metod je generisao čak 100.000 puta više elektriciteta.

Još zanimljivije – u drugom eksperimentu, tim je otkrio da istovremeno ili uzastopno korišćenje dve cevi udvostručuje količinu proizvedene energije. Kada su vodu usmerili kroz četiri cevi istovremeno, uspeli su da napajaju 12 LED sijalica koje su svetlele neprekidno 20 sekundi.

Ova tehnologija ima potencijal da ponudi jednostavniju, jeftiniju i lakše održivu alternativu klasičnim hidroelektranama. Zbog svog kompaktnog dizajna, može se lako prilagoditi urbanim sredinama – na primer, za postavljanje na krovove zgrada, gde bi skupljala energiju direktno iz kiše.

Milena Maglovski

SAD namerava da uvede visoke carine na solarne panele iz Azije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ministarstvo trgovine Sjedinjenih Američkih Država je objavilo konačne odluke u istragama o antidampinškim i kompenzacionim carinama na kristalne fotonaponske ćelije iz više zemalja. Ova odluka dolazi nakon istrage koja je započela pre godinu dana, kada je nekoliko velikih proizvođača solarne opreme zatražilo od administracije tadašnjeg predsednika da zaštiti njihove interese.

Američka administracija najavila je uvođenje carina do čak 3.521 odsto na uvoz solarnih panela iz četiri zemlje jugoistočne Azije, odnosno Kambodže, Malezije, Tajlanda i Vijetnama.

Kako navode, utvrdili su da kompanije u svakoj od ovih zemalja primaju subvencije od Vlade Kine. Reč je o jednim od prvih kompenzacionih carina koje su uvedene nakon što je Ministarstvo u istragama zaključilo da su kompanije koristile strane subvencije.

Pročitajte još:

„Na osnovu činjenica dostavljenih kroz transparentan istražni postupak, Ministarstvo je utvrdilo da se uvoz solarnih ćelija iz Kambodže, Malezije, Tajlanda i Vijetnama prodaje po dampinškim cenama na američkom tržištu i da prima subvencije koje podležu kompenzacionim carinama”, saopšteno je iz Ministarstva trgovine.

Međunarodna komisija za trgovinu (ITC), koja je odvojena agencija, sada ima rok do 2. juna 2025. godine da donese konačnu odluku o šteti. Ako ITC zaključi da su određene zemlje prouzrokovale štetu američkoj industriji, Ministarstvo trgovine će zvanično uvesti antidampinške i kompenzacione mere.

Predviđene stope su u zavisnosti od porekla: 34,41 odsto za panele iz Malezije, 38 odsto za one iz Vijetnama, 651,85 odsto za Kambodžu. Međutim, neke kambodžanske kompanije, suočavaju se s rekordnim carinama od 3.521 odsto.

Energetski portal

Dan planete Zemlje 2025 – posvećen obnovljivim izvorima energije

Dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila i predstavlja globalni događaj posvećen podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine. Prvi put je obeležen 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a u Srbiji se zvanično obeležava od 1992. godine.

Ove godine obeležava se 55. godišnjica Dana planete Zemlje, a globalna tema glasi Naša snaga, naša planeta (eng Our Power, Our Planet). Globalni origanizator ovog Dana, EARTHDAY.ORG (EDO), poziva milijardu svojih pristalica u 192 zemlje da se ujedine oko obnovljive energije, sa ciljem da se do 2030. godine utrostruči globalna proizvodnja čiste električne energije.

Obnovljiva energija, poput solarne, vetro, hidro i geotermalne, smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i pomaže u borbi protiv klimatskih promena. Zemlje poput Islanda, Norveške i Švedske već proizvode više od polovine svoje struje iz ovih izvora.

EARTHDAY.ORG poziva sve građane da se uključe – da razgovaraju sa svojim komšijama, poslodavcima, lokalnim i državnim vlastima i zagovaraju brži prelazak na obnovljive izvore. Na raspolaganju su brojni alati za edukaciju, akciju i umrežavanje – od organizovanja događaja do širenja poruka putem društvenih mreža.

Na njihovom sajtu dostupna je Globalna mapa događaja Dana planete Zemlje 2025, gde uz navođenje svoje lokacije, mogu da se vide inicijative u blizini. Globalnu mapu pogledajte ovde.

Pročitajte još:

Povodom Dana planete Zemlje, WWF je naglasio važnost racionalne proizvodnje i potrošnje hrane. Postojeći sistem proizvodnje hrane koristi 40 odsto nastanjive površine, uzrokuje gubitak staništa i emisiju ugljen-dioksida, dok Zemlja ne može da obnovi resurse istom brzinom.

Nataša Kalauz iz WWF-a upozorava da prestanemo da kupujemo više nego što nam treba i da ne bacamo hranu, jer to doprinosi zagađenju i siromaštvu. Smanjenjem otpada, ne samo da štitimo planetu, već dajemo Zemlji 13 dodatnih dana za obnovu resursa.

Održivo razmišljanje o hrani može doneti dugoročne koristi za nas i našu planetu.

Energetski portal

Afrika pred izazovima: Povlačenje zapadnih finansija i novi trgovinski poredak

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U jeku globalnih promena koje oblikuju novu ekonomsku i političku realnost, i afričke zemlje se nalaze pod sve većim pritiskom. Promene koje donosi nova američka administracija, zajedno sa smanjenjem evropske razvojne pomoći, značajno utiču na tokove finansiranja, posebno u oblasti energetske tranzicije. Istovremeno, trgovinska pravila se menjaju, a afričke zemlje na te promene odgovaraju različitim strategijama.

Povlačenje SAD iz klimatskih obaveza i Power Africa

Foto-ilustracija: Unsplash (etornam-ahiator)

Početkom 2025. godine, nakon što je predsednik Tramp stupio na dužnost, američka administracija povukla se iz Pariskog sporazuma i prekinula podršku brojnim međunarodnim inicijativama za borbu protiv klimatskih promena. Među potezima bilo je i faktičko napuštanje inicijative Power Africa, koja je prethodno igrala ključnu ulogu u proširenju pristupa električnoj energiji u podsaharskoj Africi. Power Africa je izbačena iz budžetskih planova, bez novih sredstava niti sa projektima u reviziji.

Kao dodatni udarac, pod pritiskom SAD-a, blokirana je isplata 500 miliona dolara iz Climate Investment Funds (CIF) – fonda koji funkcioniše pod okriljem Svetske banke i koji finansira projekte obnovljive energije u zemljama u razvoju. Ova sredstva bila su namenjena za sprovođenje Just Energy Transition Partnership (JETP) u Južnoafričkoj Republici, zemlji koja je bila u središtu planiranog prelaska sa uglja na obnovljive izvore. Projekti koji su već započeti ostali su bez ključne finansijske podrške.

Pročitajte još:

Paralelno s tim, američka Export-Import Bank takođe svojim postupcima najavljuje zaokret u strategiji s obzirom na povlačenje iz sektora obnovljive energije i preusmeravanje sredstava na podršku izvozu tehnologija vezanih za fosilna goriva, prvenstveno gas i naftu.

Iako Evropska unija nastavlja da deklarativno podržava Afriku, realna finansijska podrška sve je manja. Više zemalja članica – uključujući Nemačku, Holandiju i Španiju – najavile su znatno smanjenje svojih budžeta za međunarodnu pomoć, u nekim slučajevima i do 40 odsto, što dodatno komplikuje afričke planove za energetsku i infrastrukturnu tranziciju.

Regionalni odgovori

U Istočnoj Africi, zemlje poput Kenije i Ugande pokušavaju da odgovore formiranjem domaćih klimatskih fondova i oslanjanjem na regionalne razvojne banke. Njihovi planovi u sektoru solara i geotermalne energije sve se više finansiraju kombinacijom lokalnih obveznica i podrške iz Azije. Ipak, bez garancija zapadnih institucija, pristup povoljnim kreditima ostaje ograničen. Centralnoafričke zemlje – poput Konga, Kameruna i Gabona – oslanjaju se i dalje na velike hidroenergetske projekte, većinom finansirane kineskim kreditima.  U jeku nove američke tarifne politike, Zimbabve je pogođen carinom od 18 odsto na izvoz u SAD – uključujući duvan, čelik i šećer, koji su ključni za privredu zemlje. Za razliku od većine država koje su krenule u pregovore ili najavile recipročne mere, Zimbabve je odlučio da jednostrano ukine sve carine na američku robu, što predstavlja pokušaj da se očuva pristup američkom tržištu i izbegnu dodatne sankcije. 

Afričke zemlje traže odgovore na krizu. Usled povlačenja zapadnih sredstava, zaokreta u trgovinskoj politici i globalnih neizvesnosti, a pred afričkim kontinentom je složen zadatak, uz sve izraženiju potrebu za regionalnom koordinacijom i institucionalnim jačanjem.

Energetski portal

1...707172...1,673Page 71 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs