Nova evropska taksa na emisije – Ugljen-dioksid ima cenu

05.05.2025

mobilnost, automobili, emisije — Foto-ilustracija: Unsplash (liana-s)

Evropska unija planira da od 2027. godine uvede novi sistem naplate emisije ugljen-dioksida – poznat kao ETS2 – koji će pokrivati sektor saobraćaja i grejanja. Ova nova ekološka taksa ima za cilj da podstakne prelazak na čistije izvore energije, ali i nosi potencijalno snažne političke posledice, jer utiče direktno na životne troškove građana, navodi se na sajtu Organizacije Transport & Environment (T&E).

Većina građana EU već danas plaća neku vrstu ekološke takse kroz poreze na gorivo, ali ETS2 donosi jedinstven sistem određivanja cene emisija ugljenika na nivou cele Unije. Cilj je da se upotreba fosilnih goriva učini skupljom, čime se podstiče uvođenje efikasnijih i ekološki prihvatljivih rešenja, poput električnih vozila i toplotnih pumpi.

Organizacija Transport & Environment (T&E) ističe da bogatiji građani i velike kompanije treba da snose veći deo troškova jer upravo oni troše najviše goriva. Statistike pokazuju da 30 odsto najbogatijih ljudi u EU čini polovinu ukupne potrošnje goriva, što znači da bi oni platili i polovinu novog poreza. Zato se predlaže da se sav prihod od niže i srednje klase vrati građanima kroz direktne nadoknade ili smanjenje poreza.

Pročitajte još:

Pored kompenzacija, novac od ETS2 može da se iskoristi za razvoj rešenja koja su ljudima stvarno potrebna – poput subvencionisanih električnih automobila za porodice, boljeg javnog prevoza i nižih dažbina na struju.

T&E takođe upozorava da sistem neće biti pravičan ukoliko izuzme bogate zagađivače, kao što su privatni avioni, jahte ili poslovna klasa na međunarodnim letovima. Predlaže se uvođenje poreza na avio-karte u zavisnosti od količine emisija kako bi svi plaćali svoj deo zagađenja.

Još jedan važan korak je uvođenje kontrole cene. Trenutni plan predviđa „meku granicu“ od oko 55 evra po toni CO₂, što je oko 13 centi po litru goriva. Postoji mogućnost da se tržište koriguje ako cena počne previše da raste, što bi umanjilo rizik od naglih skokova troškova za građane.

Pored svega, kad ETS2 počne da važi, nacionalne takse na CO₂, koje već postoje u zemljama poput Francuske, Nemačke i Švedske, trebalo bi da budu ukinute, jer bi novi sistem zamenio postojeće. To bi olakšalo njegovu političku prihvatljivost.

Energetski portal

Lokalne smaouprave od danas mogu da se prijave za subvencije građanima za mere EE

05.05.2025

Subvencije za energetsku efikasnost 2024 — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Jedinice lokalne samouprave i gradske opštine od danas do 23. maja mogu da se prijave na Javni poziv i uključe u ovogodišnji program subvencionisanja mera energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, istakla je da će od ove godine socijalno ugroženi građani moći da konkurišu za subvencije u svim lokalnim samoupravama koje učestvuju u projektu.

Uz status energetski ugroženog kupca, moći će da se dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti sanacije domaćinstva. Naglasila je i da je proširen obuhvat građana koji su socijalno ugroženi i na druge kategorije.

„Osim energetski ugroženih kupaca i drugi socijalno ugroženi građani koji imaju ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i korisnici najniže penzije i invalidi rada, moći će da se prijave za subvencije do 90 odsto vrednosti radova”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Kako je dodala, od ove godine lokalne samouprave će najkasnije deset dana pre raspisivanja javnih poziva za građane organizovati info dane za građane i lokalne medije kako bi se upoznali sa prijavljivanjem i benefitima ulaganja u energetsku efikasnost, dok će nakon raspisivanja javnog poziva, kao i prošle godine, građani imati deset dana da prikupe dokumentaciju i podnesu prijave.

Ministarka je rekla da su javnim pozivom predviđeni povoljniji uslovi za ekonomski devastirane lokalne samouprave kojima će ministarstvo obezbediti minimum dva miliona dinara za učešće u projektu, kao i za gradove i opštine sa visokim nivoom zagađenosti vazduha, gde je predviđeno veće učešće ministarstva.

Ukazala je da se unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima mogu ostvariti uštede u potrošnji energije između 20 i 40 odsto u zavisnosti od mera energetske sanacije i da će država nastaviti sa ovom podrškom.

Ministarka je podsetila da građani mogu da ostvare subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti investicija za zamenu stolarije, izolacije, fasade, krovova, neefikasnih kotlova i postavljanje solarnih kolektora i panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Energetski portal

Vetar i sunce donose 76 novih megavata EPS-u do kraja godine

05.05.2025

vetar , NOVO — Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Elektroprivreda Srbije (EPS) ojačala je svoj portfelj obnovljivih izvora energije kroz dva važna projekta – vetropark „Kostolac“ i solarnu elektranu „Petka“, ukupne snage 76 megavata. Reč je o projektima koji će biti priključeni na mrežu do kraja godine.

Vetropark „Kostolac“, sa svojih 20 vetrogeneratora i snagom od 66 megavata, moći će da godišnje proizvede oko 187 miliona kilovat-časova električne energije, što je dovoljno za potrebe 30.000 domaćinstava.

Paralelno, solarna elektrana „Petka“ prostire se na oko 15 hektara, a instalisana snaga od 9,75 megavata omogućava godišnju proizvodnju od približno 13,7 gigavat-časova.

Pročitajte još:

Projekti se realizuju na lokacijama nekadašnjih kopova i odlagališta termoelektrane „Kostolac“, čime su se u projekte energetskog razvoja uključili i principi cirkularne ekonomije.

Finansijska podrška obezbeđena je iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, uz dodatna bespovratna sredstva Evropske unije od 30 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je cilj da udeo zelene energije u Srbiji do 2030. godine dostigne 45 odsto.

Energetski portal

Otvoren Javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za dobijanje podrške u izradi geotermalnih studija i analiza

05.05.2025

NOVO geotermalna — Foto-illustracija: Pixabay (longdan91)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavio je Javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za dobijanje tehničke podrške u izradi studija za uvođenje geotermalne energije u energetski miks javnih institucija.

Tekst Javnog poziva dostupan je ovde, a on je finansijski podržan od strane Ministarstva finansija Republike Slovačke i u okviru projekta „Geotermalna energija u Srbiji” kroz inicijative „Javno i privatno finansiranje za razvoj” i „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, a u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije.

Poziv je namenjen javnim institucijama, poput toplana, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih, ili socijalnih ustanova i drugim javnim institucijama koje planiraju uvođenje geotermalne energije u svoj energetski miks, u područjima sa dokazanim geotermalnim potencijalom.

Javne institucije imaju priliku da se prijave za dobijanje tehničke podrške, koja uključuje izradu:

Studije izvodljivosti za upotrebu geotermalne energije u sistemima grejanja/hlađenja,
Studije geotermalnog potencijala, uključujući, ako je primenjivo, istražne radove i/ili druge pripremne aktivnosti,
Analizu isplativosti (troškova i koristi) koja pokazuje prednosti uvođenja geotermalne energije u energetski miks.

Pročitajte još:

Kako se navodi, od podnosioca prijave očekuje se da prilikom prijave, demonstrira visok potencijal za razvoj finansijski održivih geotermalnih projekata.

Prijave su otvorene najkasnije do 16. juna 2025. godine u 17 časova i to putem onlajn platforme kojoj se može pristupiti ovde.

Pored popunjavanja osnovnog prijavnog formulara, potrebno je dostaviti izjavu potpisanu od strane ovlašćenog lica kojom se potvrđuje učešće u javnom pozivu, na imejl adresu: zelena.agenda.rs@undp.org.

Za predstavnike i predstavnice zainteresovanih javnih institucija, biće organizovan Info dan 19. maja u 13 časova, kako bi se dobila dodatna pojašnjenja u vezi sa objavljenim pozivom, na koji se mogu prijaviti ovde.

Za dodatna pitanja, možete kontaktirati preko mejla: zelena.agenda.rs@undp.org.

Energetski portal

Zašto plastika guši svet – odgovori na 10 ključnih pitanja

04.05.2025

Zagađenje plastikom predstavlja jedna od najvećih problema današnjeg vremena, a to potvrđuje i podatak da je svet prošle godine proizveo oko 400 miliona tona plastičnog otpada, što je količina jednaka težini 40.000 Ajfelovih tornjeva, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).

Stručnjaci upozoravaju da plastični otpad uništava ekosisteme, izlaže ljude potencijalno štetnim zagađivačima i dodatno pogoršava klimatske promene.

„Zagađenje plastikom je jedna od najozbiljnijih ekoloških pretnji sa kojom se planeta suočava, ali to je problem koji možemo da rešimo. Rešavanjem tog problema ne samo da bismo poboljšali dobrobit ljudi i planete, već bismo otvorili i brojne ekonomske mogućnosti”, izjavila je Elisa Tonda, šefica Odeljenja za resurse i tržišta UNEP-a.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Zemlje širom sveta trenutno pregovaraju o pravno obavezujućem sporazumu o okončanju zagađenja plastikom, pa će i ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine (5.jun) biti posvećen načinima kako da se spreči da plastični otpad završi u prirodi.

Koliko plastike ima uopšte?

Istraživači procenjuju da je čovečanstvo od 1950-ih proizvelo oko 9,2 milijarde tona plastike, od čega je oko sedam milijardi tona završilo kao otpad. Plastika se danas nalazi u svemu – od auto-delova do medicinski uređaja.

Koje vrste plastike predstavljaju najveći problem?

Najveći izvor zagađenja su proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu, jer se ne recikliraju i preplavljuju sistem upravljanja otpadom, završavajući u prirodi. Najčešći među njima su plastične flaše, ambalaža za doziranje, kese za poneti, jednokratni pribor za jelo, kese za zamrzivač, ambalažna pena.

Gde možemo naći plastično zagađenje?

Plastika se nalazi u jezerima, rekama, okeanima, na ulicama gradova i po njivama. Izlazi iz deponija, nakuplja se u pustinjama i čak prodire u morski led. Otkrivena je i na vrhu Mont Everesta i u Marijanskom rovu, najdubljoj tački na Zemlji.

Zašto je zagađenje plastikom tako ozbiljan problem?

Tri su glavna razloga zašto je zagađenje plastikom ozbiljan problem.

Uništava ekosisteme: Mikročestice plastike mogu usporiti rast fitoplanktona – mikroskopske morske alge koja je osnova mnogih morskih lanaca ishrane. Ribe često greškom gutaju plastiku i umiru od gladi jer im se stomaci pune neprobavljivim komadićima.

Ulazi u ljudsko telo: Plastika se razgrađuje na mikroplastiku i nanoplastiku koje mogu završiti u organima. Pronađene su u jetri, testisima, pa čak i u majčinom mleku. Jedno istraživanje je pokazalo da jedan litar flaširane vode može sadržati i do 240.000 čestica mikroplastike.

Pročitajte još:

Doprinosi klimatskim promenama: Sama proizvodnja plastike troši ogromnu količinu energije i bila je odgovorna za više od tri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2020. godini.

Šta mikroplastika radi ljudskom organizmu?

Istraživači intenzivno proučavaju uticaj mikroplastike, jer ih zabrinjava količina koju svakodnevno unosimo kroz hranu i piće.

Može li reciklaža rešiti krizu zagađenja plastikom?

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), samo oko devet odsto plastike se zapravo reciklira. Razlozi za to su brojni, na primer mnogi plastični proizvodi nisu dizajnirani da se recikliraju, neki se mogu reciklirati samo jednom ili dvaput, mnoge zemlje nemaјu adekvatnu infrastrukturu za sakupljanje i preradu plastičnog otpada, sistem reciklaže ne može da isprati količinu plastike koja se proizvodi. Globalna proizvodnja plastike udvostručila se između 2000. i 2019. godine.

Kako svet može rešiti problem zagađenja plastikom?

Potrebno je razmišljati šire od reciklaže. To znači da se moramo baviti svim fazama životnog ciklusa plastičnih proizvoda – od proizvodnje i dizajna, preko upotrebe, do načina na koji ih odbacujemo.

Sve to zvuči skupo i komplikovano. Da li zaista jeste?

Ne mora biti. Vlade, kompanije, nevladine organizacije i građani širom sveta već sprovode inovativna rešenja. Istraživanja pokazuju da bi pristup zasnovan na životnom ciklusu mogao uštedeti svetu 4,5 milijardi dolara u socijalnim i ekološkim troškovima do 2040. godine.

Šta svet preduzima povodom plastičnog zagađenja?

Mnoge države već donose zakone koji ograničavaju upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i obavezuju proizvođače da preuzmu dugoročnu odgovornost za svoje proizvode. Pošto je ovo međunarodni problem, saradnja među državama je ključna.

Zašto je toliko hitno da se reši problem zagađenja plastikom?

Bez odlučnih mera situacija će se drastično pogoršati. Predviđanja kažu da će do 2060. godine količina plastičnog otpada skoro utrostručiti i dostići čak milijardu tona godišnje.

Energetski portal

Program koji menja živote

04.05.2025

Kada su pre dve godine pokrenute prve inicijative u okviru programa PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu, bilo je jasno da će njegov uticaj biti dalekosežan. Ovaj ambiciozni program koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija – UNOPS, UNFPA, UNICEF i UNEP – u partnerstvu sa Vladom Srbije i uz podršku vlade Švajcarske, postao je ključni pokretač promena u 110 gradova i opština širom zemlje. S ciljem da unapredi lokalno upravljanje, poveća socijalnu uključenost i ojača zaštitu životne sredine, program donosi konkretne rezultate u životima građana, a posebno onih koji su godinama bili na margini društva.

Foto: PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu

Jedna od najvažnijih aktivnosti programa PRO usmerena je na ekonomsko osnaživanje neformalnih sakupljača otpada, ljudi koji svojim radom najviše doprinose delatnosti recikliranja u zemlji, ali su istovremeno suočeni sa nesigurnim uslovima života i rada. Kroz kombinovanu strategiju podrške, PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu omogućava im ne samo stabilnije izvore prihoda već i bolji pristup pravima i uslugama.

Bolji uslovi za neformalne sakupljače otpada

Za mnoge sakupljače zatvaranje deponija u okviru Programa čvrstog otpada koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine predstavljalo je pretnju gubitkom jedinog izvora prihoda. Međutim, kroz sinergiju ovog programa i programa PRO, pronađeno je rešenje. Neformalni sakupljači dobijaju priliku da se integrišu u formalne tokove rada, bilo kroz prekvalifikacije i zapošljavanje u drugim sektorima, bilo kroz osnivanje reciklažnih zadruga i socijalnih preduzeća.

„U skladu sa Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom, popisali smo porodice koje su direktno pogođene ovim promenama i za njih kreirali plan podrške. Naša misija je da ih ne ostavimo bez izvora prihoda, već da im omogućimo održivu ekonomsku budućnost”, ističe Ana Nedeljković Belja, menadžerka programa PRO.

Pored ekonomske podrške, program se bavi i širim aspektima socijalne uključenosti. U deset lokalnih samouprava formirani su Lokalni koordinacioni mehanizmi – radna tela koja povezuju centre za socijalni rad, domove zdravlja, škole, komunalna preduzeća i organizacije civilnog društva, kako bi se sakupljačima obezbedio bolji pristup obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama. Takođe, svaka porodica uključena u program dobija porodičnog asistenta, osobu koja ih vodi kroz proces formalizacije i integracije u društvo.

U fokusu:

„Ne želimo samo da im pomognemo na kratke staze, već da postavimo sistemske temelje za njihovu dugoročnu ekonomsku stabilnost i socijalnu uključenost. Samo tako možemo govoriti o održivim promenama”, dodaje Belja.

Program PRO donosi opipljive i merljive rezultate kroz sistematsko praćenje promena u životnim uslovima korisnika. Svaka porodica iz prioritetne grupe prolazi detaljnu procenu, koja uključuje analizu prihoda, izvora egzistencije i ključnih izazova. Na osnovu tih nalaza kreiraju se Individualni porodični planovi podrške sa jasno definisanim merama i ciljevima.

Napredak korisnika prati se kroz upoređivanje podataka, gde se mere povećanje prihoda, ekonomske mogućnosti i ostvarena prava iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva, zatim kroz dostupnost javnim uslugama, gde se analiziraju uključenost porodica u sistem socijalne zaštite, upis dece u škole i pristup zdravstvenoj zaštiti za sakupljače otpada. Najzad, napredak korisnika prati se kroz integraciju u tržište rada, pri čemu se beleži broj osoba koje su prošle obuke i pronašle održive izvore prihoda.

Uspeh programa ne meri se samo brojem korisnika već i suštinskim promenama u njihovim životima – stabilnijim prihodima, boljim pristupom socijalnim uslugama i povećanom društvenom uključenosti. PRO ne pruža samo trenutnu pomoć već stvara održive temelje za bolju budućnost ranjivih grupa u Srbiji.

Planovi za proširenje programa

Program PRO je od početka osmišljen da odgovori na potrebe najranjivijih društvenih grupa, pri čemu je socijalna uključenost jedan od njegovih ključnih stubova. Već sada obuhvata osobe sa invaliditetom, Rome i druge ugrožene kategorije prema Zakonu o socijalnoj zaštiti. Primer podrške neformalnim sakupljačima otpada pokazuje kako program fleksibilno odgovara na nove izazove, prepoznajući specifične potrebe marginalizovanih grupa. Ovim proširenjem ne samo da su adresirani ekonomski i socijalni problemi sakupljača već je postavljen model podrške koji bi se u budućnosti mogao primeniti i na druge zajednice širom Srbije.

Jedinstveni program PRO predstavlja primer sistemskog pristupa smanjenju siromaštva i socijalne isključenosti. Kontinuiranim praćenjem i prilagođavanjem mera osigurava se dugoročna podrška korisnicima, dok fleksibilnost programa omogućava njegovo proširenje na nove ugrožene grupe. Na taj način, PRO ne samo da menja pojedinačne sudbine već doprinosi izgradnji inkluzivnijeg društva.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Naučnici otkrili novu klimatsku intervenciju za rashlađivanje planete

03.05.2025

avion — Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-dumlao)

Tema globalnog zagrevanja nije nova, a načini na koje sve svet pokušava da ga smanji i zaustavi prožimaju ogroman broj zemalja, klimatskih i energetskih politika, podsticaja i dijaloga. Ipak, geoinženjering je možda osmislio način da se privremeno smanji globalno zagrevanje tako što se u atmosferu ubace sitne čestice koje odbijaju sunčevu svetlost. Naučnici već godinama razmatraju ovu ideju, poznatu kao stratosferska injekcija aerosola (engl. stratospheric aerosol injection). Ipak, do sada se verovalo da bi ova tehnika mogla da funkcioniše samo ako se aerosoli ubacuju u najviše slojeve atmosfere iznad tropskih oblasti – na visinama preko 20 kilometara, gde komercijalni avioni ne lete.

Nova studija, koju su vodili istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu objavljena u naučnom časopisu Earth’s Future, donosi iznenađujuće otkriće: aerosoli bi mogli da se efikasno ubrizgavaju i na mnogo nižim visinama, oko 13 kilometara, iznad polarnih oblasti – dakle bliže Severnom i Južnom polu. To znači da bi se, uz određene prepravke, bez potrebe za pravljenjem potpuno novih letelica, mogle koristiti postojeće.

Pročitajte još:

Geoinženjerska strategija

Naučnici su koristili sofisticirani klimatski model (UKESM1) kako bi simulirali različite scenarije. U eksperimentima su u stratosferu ubacivali sumpor-dioksid, gas koji se pretvara u sićušne reflektujuće čestice. Te čestice bi se, nakon ubacivanja, zadržale u stratosferi mesecima i odbijale deo sunčevih zraka nazad u svemir, čime bi se temperatura na Zemlji smanjila.

Simulacije su pokazale da bi ubrizgavanje 12 miliona tona sumpor-dioksida godišnje, na visini od 13 km, u proleće i leto svake hemisfere, moglo da ohladi planetu za oko 0,6 stepeni Celzijusa.

Stratosfera je izabrana jer ako bi se čestice pustile niže, u troposferu, brzo bi nestale zbog oblaka i padavina. U stratosferi, međutim, mogu da ostanu duže i imaju jači efekat.

Ova strategija, koja je jednostavnija i dostupna ranije, jer se ne prave nove skupe letelice decenijama, ima ipak i jednu manjkavost. Potrebna je tri puta veća količina čestica da bi se postigao isti efekat kao na većim visinama. To povećava rizike, kao što su kisele kiše i neujednačeno hlađenje – na primer, tropske oblasti bi se i dalje jako grejale.

Iako ova metoda ne može da zameni smanjenje emisije gasova staklene bašte, naučnici ističu da je važno da razumemo sve opcije koje se mogu razvijati i kombinovati.

Energetski portal

Od čađi do mastila – Kako zagađenje postaje alat umetnosti

03.05.2025

(ricardo-gomez-angel)-Unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

Zagađenje vazduha često podseća na gustu maglu koja prekriva gradove, a umetnici je neretko koriste kao inspiraciju za moćne, mistične fotografije. I dok na slikama može delovati apstraktno i zadivljujuće, stvarnost je mnogo ozbiljnija – zagađenje vazduha odgovorno je za najveći broj prevremenih smrti širom sveta.

Azija, najnaseljeniji kontinent na planeti, u svom južnom delu ima jednu od najbrže rastućih ekonomija sveta – Indiju. Ovaj brzi ekonomski razvoj pozicionira Indiju visoko na listi zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Podaci pokazuju da njen glavni grad, Nju Delhi, zauzima mesto sa najlošijim kvalitetom vazduha među svim svetskim prestonicama. Glavni izvori ovog zagađenja dolaze od emisija iz vozila, kuvanja, termoelektrana, grejanja, ali i industrijskih postrojenja.

Fine čestice PM 2.5 jedan su od najrasprostranjenijih zagađivača, posebno u urbanim sredinama. Njihova veličina iznosi svega do 2,5 mikromilimetara, što im omogućava da lako dospevaju u pluća i krvotok, izazivajući ozbiljne zdravstvene probleme, poput respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. PM 2.5 obuhvata širok spektar čestica, a jedna od glavnih komponenti ovih čestica je čađ. Čađ nastaje usled sagorevanja fosilnih goriva, bio-mase i hemikalija i sadrži sitne čestice nesagorelog ugljen-dioksida.

U FOKUSU:

Iako je Indija zemlja u kojoj su prisutne visoke koncentracije čađi, ujedno je taj problem bio i inspiracija za razvoj inovacije. MIT Media Lab, istraživački centar na Masačusetskom institutu za tehnologiju u Kembridžu, razvio je tehnologiju KAALINK, specijalizovanu za hvatanje čađi iz vazduha. Ovaj mali uređaj postavlja se u izduvne cevi vozila ili, recimo, generatora, a njegova sposobnost hvatanja čestica čađi iznosi čak 95 odsto. Zahvaljujući ovoj inovaciji, startap Graviky Labs stvorio je potpuno novi proizvod – ekološki prihvatljivo mastilo pod nazivom AIR-INK.

Foto-ilustracija: Unsplash (Olga Thelavart)

AIR-INK koristi emisije čađi koje nastaju u industrijskim i saobraćajnim procesima, umesto da zavisi od fosilnih goriva, kao što je to slučaj sa tradicionalnim mastilima. Na ovaj način, mastilo ne samo da smanjuje potrebu za fosilnim resursima već i doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha zato što prikuplja čestice koje bi inače ostale u atmosferi.

Tehnologija KAALINK za svega 45 minuta rada može prikupiti dovoljno emisija za proizvodnju oko 30 mililitara mastila. Do sada je startap razvio dva proizvoda: marker u različitim veličinama vrha, od dva do 50 milimetara, kao i boju za štampanje. Ovih 30 mililitara mastila dovoljno je da napuni jedan marker ili jednu bočicu boje za štampanje. Nakon što se čađ prikupi, ona prolazi kroz proces prečišćavanja kako bi se uklonile opasne supstance, kao što su teški metali i kancerogeni materijali, osiguravajući da konačan proizvod bude bezbedan za upotrebu.

Ovaj tekst započet je notom umetnosti, pa će tako biti i završen. Iako je čađ prisutna u vazduhu odavno inspirisala umetnike da stvaraju nestvarne i mistične fotografije, njen spoj sa ekologijom otvara potpuno novu dimenziju u svetu umetnosti. Proizvod poput AIR-INK omogućava da čađ, ranije štetan nusproizvod industrije i saobraćaja, postane koristan materijal za umetnička dela. Ono što je nekada bilo simbol zagađenja, sada se transformiše u alat za održive inovacije.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

1...707172...1,672 Page 71 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Bolji uslovi za neformalne sakupljače otpada

U fokusu:

Planovi za proširenje programa

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM