Home Blog Page 73

Bugarska najavila nova istraživanja nafte i gasa u Crnom moru

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Na svečanosti u Savetu ministara, bugarski premijer Rosen Željakov, potpisao je ugovor o istraživanju i potrazi za naftom i prirodnim gasom u Bloku 1-26 Han Tervel. Tom prilikom, premijer je istakao da se Bugarska svrstava među zemlje koje aktivno razvijaju neiskorišćeni prirodni potencijal crnomorskog dna.

Kako je dodao, ova istraživanja doprinose nacionalnoj i evropskoj energetskoj sigurnosti, kao i diverzifikaciji izvora energije.

U istraživanju će biti primenjene najsavremenije tehnologije, što uključuje i superkompjutere i veštačku inteligenciju. Premijer je naveo da ulazak kompanije Shell u istraživanje, ukazuje da razvoj sopstvenih nalazišta ima ogroman potencijal.

Žečo Stankov, ministar energetike Bugarske, rekao je da se ovim istraživanjima u Crnom moru pravi još jedan važan korak ka otkrivanju potencijala sopstvene eksploatacije u njihovoj zemlji.

Ministar je istakao da će to doprineti i postizanju energetske nezavisnosti zemlje, što je jedan od ključnih prioriteta vlade, dodajući da je direktna korist za bugarske građane ta što će, u slučaju otkrića, do 30 odsto koristi ostati državi kroz koncesionu naknadu.

Pročitajte još:

Iz kompanije Shell rekli su da je njihov prioritet bezbedno izvođenje u skladu sa zakonima Bugarske.

,,Radni program Shell Exploration & Production predviđa sveobuhvatne geološko-geofizičke aktivnosti, uključujući sprovođenje novih 3D seizmičkih istraživanja, obradu i interpretaciju seizmičkih podataka, procenu potencijala oblasti i druge aktivnosti’’, navodi se na sajtu Ministarstva energetike Bugarske.

Shell će kroz finansijsku podršku obezbediti obrazovne programe radi dodatne obuke bugarskih stručnjaka u oblasti istraživanja i eksploatacije nafte i prirodnog gasa.

Energetski portal

Kako je Beč smanjio emisije štetnih gasova za 31 odsto?

Foto: (c) Wien Energie/ Johannes Zinner

Austrijska prestonica beleži veliki uspeh u borbi protiv klimatskih promena – emisije gasova staklene bašte smanjene su za 31 odsto od 2005. godine, a u 2023. za dodatnih 11 odsto, što premašuje nacionalni prosek.

Prema podacima austrijskog Zavoda za zaštitu okoline, najveći pad zabeležen je u sektorima energije, zgrada i saobraćaja, zahvaljujući manjoj upotrebi fosilnih goriva, prelasku na obnovljive izvore i snažnim ulaganjima u javni prevoz i biciklističku infrastrukturu.

„Klimatska zaštita u Beču nije samo plan, već stvarnost. Postavili smo temelje za ambiciozne ciljeve, poboljšali kvalitet vazduha i života za više od dva miliona ljudi”, rekao je Mihael Ludvig, gradonačelnik.

Grad planira dostići klimatsku neutralnost do 2040. godine.

Veliki pomaci ostvareni su u grejanju – smanjena je upotreba prirodnog gasa, a sve više zgrada prelazi na obnovljive sisteme. U saobraćaju se beleži pad potrošnje dizela kod teških teretnih vozila.

Pročitajte još:

Beč je od 2020. godine pet puta povećao solarne kapacitete i do 2030. želi dostići 800 megavata maksimalne snage (MWp), što bi moglo pokriti potrebe četvrtine domaćinstava. Paralelno se transformišu javni prostori – uređeno je preko pola miliona kvadrata zelenih površina, uključujući 18 novih parkova, s ciljem borbe protiv urbanih vrućina.

U novogradnji je zabranjeno uvođenje fosilnih sistema grejanja, a program „Rešimo se gasa” širi se s 100 na 200 zgrada koje prelaze na održive izvore. Beč ulaže i u kružnu ekonomiju kroz strategiju grada bez otpada – fokusirajući se na reciklažu, popravke i pametno upravljanje resursima.

Grad razvija i strategiju za očuvanje biodiverziteta: stvaraju se nova zaštićena područja, kao što je Park biodiverziteta u Donaustadtu ili prirodna oaza na prostoru nekadašnje ranžirne stanice Breitenlee.

„Zeleni projekti znače čišći vazduh, bolje zdravlje, niže troškove i kvalitetniji život. U tome je snaga zelene tranzicije”, zaključuje  Jirgen  Jirgen Černohorski, član bečke gradske vlade za klimu.

Izvor: Grad Beč

Počinje prijava za turističke vaučere u poštama širom Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-knezevic)

Građani širom Srbije od danas imaju mogućnost da se prijave za subvencionisane turističke vaučere na šalterima Javnog preduzeća „Pošta Srbije“. Prvi ciklus obuhvata 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, saopštio je ministar turizma i omladine u tehničkom mandatu Husein Memić.

Prijave će biti moguće na ukupno 1.331 poštanskom šalteru, dok je 3.569 ugostitelja širom zemlje uključeno u sistem koji prihvata vaučere. Ministar je izrazio očekivanje da će, kao i prethodnih godina, interesovanje biti veliko i da će već tokom prvih sati svi vaučeri biti podeljeni.

Krajnji rok za korišćenje vaučera je 20. novembar ove godine. Pravo na ovu vrstu pomoći imaju penzioneri, studenti, nezaposleni, korisnici dodatka za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi i korisnici porodične invalidnine po osnovu palog borca, kako se navodi na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Osim pomenutih, vaučere mogu da koriste i nosioci poljoprivrednog gazdinstva, osobe starije od 65 godina koje nemaju penziju, kao i zaposleni sa mesečnim primanjima do 80.000 dinara.

Vaučeri se mogu koristiti za odmor u trajanju od najmanje pet noćenja van mesta prebivališta ili studiranja korisnika. Neophodno je prethodno izvršiti rezervaciju kod ugostitelja koji posluju u sistemu vaučera, a koji su navedeni na zvaničnom sajtu Ministarstva turizma.

Prilikom podnošenja prijave u pošti, građani moraju priložiti potvrdu o izvršenoj rezervaciji kroz centralni informacioni sistem za ugostiteljstvo, kao i dokumentaciju koja dokazuje ispunjavanje uslova za dobijanje vaučera.

Energetski portal

„Miris prirode“ – Izložba o biljkama Srbije u Galeriji SANU

Photo illustration: Pexels

U produkciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS), izložba „Miris prirode – biljne vrste Srbije“ predstavlja treću postavku u okviru obrazovnog projekta „Zaštićena prirodna dobra Srbije“, povezanog sa istoimenom edicijom knjiga u izdanju Zavoda. Izložba će biti otvorena za posetioce do 29. aprila 2025. godine u Galeriji nauke i tehnike SANU, radnim danima od 10.00 do 20.00 časova, a subotom od 10.00 do 15.00 časova.

„Nakon izložbi Glas prirode (2023) i Dodir prirode (2024), koje smo takođe realizovali u saradnji sa Galerijom nauke i tehnike SANU, nova izložba Zavoda Miris prirode nudi prikaz biljnih vrsta Srbije koje uživaju status zaštite u okviru kategorija retkih, endemičnih, reliktnih i ugroženih vrsta“, navodi se na sajtu ZZPS.

Izložba donosi bogat prikaz biljnih vrsta Srbije kroz savremen, edukativan i vizuelno privlačan pristup. Postavka obuhvata informativne table, video i audio radove, kao i foto-prezentacije, a dodatno je obogaćena autentičnim biljnim materijalom – od sušenog lekovitog bilja do originalnih herbarijumskih primeraka iz zbirke Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Posetioci imaju priliku da zavire i u digitalizovanu herbarsku kolekciju Josifa Pančića, koja se čuva u Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti „Jevremovac”.

Pročitajte još:

Poseban doživljaj pruža interaktivna igra prepoznavanja biljnih mirisa, koja poziva da kroz čulo mirisa otkrijemo neočekivane veze sa emocijama i uspomenama.

Koliko je Srbija bogata biljnim svetom, pokazuje podatak da prostor naše zemlje, koji zauzima svega 1,9 odsto teritorije Evrope, naseljava između 4200 i 4300 taksona u rangu vrsta, podvrsta i hibrida. Njihova zaštita i očuvanje predstavlja pitanje od opšteg državnog značaja, ističu u ZZPS.

Prema domaćem zakonodavstvu, kao strogo zaštićene ili zaštićene biljne vrste proglašavaju se one koje imaju poseban značaj sa ekološkog, ekosistemskog, biogeografskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog ili drugog aspekta za Republiku Srbiju. Trenutno je u Srbiji strogo zaštićeno 641, a zaštićeno 570 divljih biljnih vrsta.

Život na Zemlji funkcioniše zahvaljujući ravnoteži celokupnog živog sveta, a biljke, zahvaljujući procesu fotosinteze, čine osnovu energetskog lanca – obezbeđuju hranu, kiseonik, lekovita svojstva, apsorbuju zagađenja, stabilizuju tlo, zadržavaju vlagu, pružaju stanište, hlade vazduh i učestvuju u regulaciji klime.

Međutim, mnoge biljne vrste suočene su s ugroženošću. Kako ukazuje Crvena lista vaskularne flore Evrope, nestajanje biljaka može biti postepeno – kao kod reliktnih vrsta – ali i posledica narušavanja staništa, prekomerne eksploatacije lekovitih i ukrasnih biljaka, gubitka zemljišta, urbanizacije, intenzivne ili nedovoljne ispaše, odvodnjavanja, infrastrukturnih radova i prenamene prostora.

Energetski portal

Prva energetska zajednica u Hrvatskoj – solarna elektrana u vlasništvu 127 osoba

Foto: krizevci.hr

Umesto da budu samo potrošači, pojedinci i zajednice širom sveta sve više preuzimaju aktivnu ulogu u proizvodnji čiste energije. Postavljanjem solarnih panela na krovove kuća, zgrada i zajedničkih objekata, ne samo da smanjuju račune za struju, već doprinose i borbi protiv klimatskih promena.

Prva solarna elektrana u Hrvatskoj koja je u stoodstotnom vlasništvu građana zvanično je puštena u rad. Suvlasnički udeo je raspodeljen među 127 građana, od kojih više od četvrtine dolazi s područja Koprivničko-križevačke županije.

Postrojenje se nalazi na krovu Gradske tržnice u Križevcima, a ovaj pionirski projekat rezultat je rada energetske zajednice ZEZ Sunce.

„Svi građani u Hrvatskoj imaju pravo sami proizvoditi električnu energiju, a energetske zajednice su jedan od načina kako to mogu ostvariti. Solarna elektrana na Gradskoj tržnici naš je prvi projekat, ali svakako ne i poslednji. Otvoreni smo za saradnju sa svim lokalnim zajednicama koje žele pokrenuti slične inicijative u svojim gradovima”, izjavio je Mislav Kirac, upravnik ZEZ Sunca i programski koordinator Zelene energetske zadruge (ZEZ), jednog od suosnivača ove energetske zajednice.

Pročitajte još:

Izgradnja elektrane započela je početkom 2025. godine, nakon uspešno provedenog javnog poziva za članove ZEZ Sunca kojim su u samo desetak dana članovi prikupili 140.000 evra potrebnih za realizaciju projekta.

Proizvedena električna energija, dovoljna za snabdevanje pedesetak domaćinstava, a za sada će se prodavati na tržištu. Cilj je da se s primenom zakonski dopuštenog deljenja energije članovima zajednice omogući i direktno korištenje solarne energije u vlastitim kućama ili poslovnim prostorima.

„Iako je reč o prvoj solarnoj elektrani u Hrvatskoj u potpunom vlasništvu građana, Križevci već imaju iskustva u ovakvim inicijativama. Nadam se da će ostali gradovi slediti ovaj primer pa stoga pozivam kolegice i kolege gradonačelnike i načelnike da budu odvažni te da javne resurse stave u funkciju građanske energije”, rekao je Mario Rajn, gradonačelnik Križevaca.

Martin Kozjak, direktor Komunalnog poduzeća Križevci d.o.o., koje je vlasnik zgrade tom je prilikom naglasio da se u svom radu zalažu za zeleno i održivo.

Energetski portal

Francuska nedavno otkrila najveće prirodno nalazište vodonika na svetu – Na pomolu i nova nacionaolna strategija 

Foto: OpenAI

U severoistočnom delu Francuske naučnici su nedavno došli do jednog od najznačajnijih otkrića u oblasti čiste energije. Na dubini od 1.250 metara ispod zemlje, istraživači iz laboratorije GeoRessources i Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) otkrili su čak 46 miliona tona prirodnog, tzv. belog vodonika.

Beli vodonik je jedna od kategorija za definisanje. Za razliku od zelenog vodonika koji se dobija putem elektrolize korišćenjem obnovljivih izvora energije, ili sivog vodonika čija proizvodnja zavisi od fosilnih goriva i prati je emisija CO₂, beli vodonik nastaje prirodnim putem i nalazi se u zemljinoj kori, spreman za upotrebu bez dodatne industrijske prerade. Zbog toga se naziva još i prirodni, čak i zlatni vodonik. 

Procenjena vrednost nalazišta je oko 92 milijarde dolara, kako prenose svetski mediji, iako prava vrednost leži u potencijalu da se promeni pravac globalne energetske politike. 

Pročitajte još:

Iako je u Francuskoj očekivana sednica oko nove nacionalne strategije za vodonik u toku jučerašnjeg dana, Ministarstvo industrije i energetike odložilo je taj događaj za danas. 

Podsećanja radi, prva strategija za vodonik usvojena je 2020. godine, uz budžet od devet milijardi evra, sa ciljem dekarbonizacije teške industrije i izgradnje kapaciteta za proizvodnju vodonika putem elektrolize. Iako je uz pomoć tih mera industrija pokrenuta, ona se ipak suočava sa izazovima poput slabije potražnje, usled čega se brojni projekti odlažu.

S obzirom na ambiciozni cilj da se do 2030. instalira 6,5 GW kapaciteta za proizvodnju vodonika, potrebno je više konkretnih koraka. 

Industrijski akteri očekuju današnje predstavljanje nove strategije, koja bi trebalo da donese jasniju mapu puta, snažnije podsticaje i konkretne mehanizme za podršku potražnji, posebno u sektorima transporta i metalurgije. 

S obzirom na nedavno otkriće ogromnih rezervi prirodnog vodonika u severoistočnom regionu, nova strategija dobija dodatnu težinu.

Energetski portal

Za nove zelene kilovate četiri solarne elektrane u Prnjavoru

Foto: MT-KOMEX BH

Uskoro će novi kilovati zelene energije početi da se proizvode na teritoriji grada Prnjavora, gde su u toku pripremni radovi za izgradnju četiri solarne elektrane na zemlji. Zimski meseci iskorišćeni su za izvođenje zemljanih radova – obeležavanje terena, kopanje i postavljanje kablova, a dosadašnji tok radova odvija se prema planu.

Foto: MT-KOMEX BH

Elektrane „Prosjek 1”, „Prosjek 2”, „Prosjek 3” i „Prosjek 4” imaju snagu od po 149,26 kWp svaka, a zauzimaće ukupnu površinu od oko 13.500 kvadratnih metara. Njihova izgradnja odvija se na području grada Prnjavora u Bosni i Hercegovini, a investitor je kompanija Sole verde d.o.o. Banja Luka.

Lokacije elektrana su lako dostupne putem lokalnog pristupnog puta, dok dobro razvijena elektroenergetska infrastruktura u ovom delu omogućava efikasno priključenje na mrežu. Planirano je povezivanje novih postrojenja na srednjenaponsku mrežu preko posebne trafostanice, čime će se obezbediti stabilno snabdevanje i maksimalna iskorišćenost solarne energije.

Za izgradnju solarnih elektrana koristiće se solarni paneli kompanije AIKO Solar i inverterski sistemi kompanije Huawei, a takođe i ostala oprema dolazi od svetski poznatih brendova koji garantuju dugotrajno korišćenje i stabilnu proizvodnju električne energije. Paneli će biti postavljeni na aluminijumsku i čeličnu konstrukciju, a orijentisani prema jugu pod nagibom od 28 stepeni. Projektom je predviđena temeljna primarna čelična konstrukcija koja se pobija u tlo.

Pročitajte još:

Svaka od elektrana sastoji se od 234 panela snage 640 Wp, kao i tri invertora snage 50 kW. Izgradnja solarnih elektrana „Prosjek 1”, „Prosjek 2”, „Prosjek 3” i „Prosjek 4” poverena je kompaniji MT-KOMEX BH, renomiranom lideru u oblasti obnovljivih izvora energije. Sa dugogodišnjim iskustvom, tim iskusnih inženjera i instalatera ove kompanije primenjuje najsavremenija tehnička rešenja kako bi osigurao maksimalnu efikasnost i dugoročnu pouzdanost sistema.

Foto: MT-KOMEX BH

– Teren na kojem se grade solarne elektrane je sam po sebi zahtevan jer je nagnut prema severu, što nije pogodno za postavljanje solarnih panela, ali nakon izvršene detaljne analize, određen je optimalan nagib panela i rastojanje između redova da ne bi došlo do senčenja istih, što može izazvati smanjenu proizvodnju. Na osnovu navedenog napravljena je dispozicija solarnih elektrana koja omogućava najbolju iskorišćenost parcele – rekao je Bojan Lazić, inženjer na projektu.

Zahvaljujući stručnosti i posvećenosti, MT-KOMEX BH je investitoru omogućio optimalno korišćenje potencijala ove lokacije, uz vrhunsku implementaciju svih segmenata projekta – od projektovanja i pripremnih radova do finalne instalacije i priključenja na mrežu.

Prema podacima, prosečna godišnja proizvodnja električne energije po jednoj solarnoj elektrani, sa uračunatim gubicima, iznosi 211.897 kWh. Procena godišnje proizvodnje solarnih elektrana dobijena je korišćenjem programskog paketa.

Završetkom ovih projekata Bosna i Hercegovina će dobiti nove kilovate zelene energije. Energija iz obnovljivih izvora omogućava ekonomski rast, bolji kvalitet života i doprinosi borbi protiv klimatskih promena. Jedna od glavnih prednosti solarnih elektrana je ta što smanjuju emisiju štetnih gasova, jer za rad ne koriste fosilna goriva. Instalacija solarnih panela postaje sve pristupačnija, a njihove performanse su u stalnom porastu, što doprinosi globalnim naporima u smanjenju zavisnosti od konvencionalnih izvora energije.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Do kraja maja na mreži solarna elektrana „Petka“ i vetropark u Kostolcu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na stručnom skupu Energija, projekti, sigurnost, održanom na Zlatiboru u okviru 40. međunarodnog savetovanja Energetika 2025, v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, rekao je da preduzeće nastavlja da razvija projekte koji su u skladu s procesom dekarbonizacije. Među najznačajnijim ulaganjima istaknuti su prvi vetropark EPSa i solarna elektrana Petka u Kostolcu. Elektrana bi, prema najavama, trebalo da bude priključena na mrežu do kraja maja, dok je nedavno završen i poslednji, 20. vetrogenerator vetroparka. Ukupno će ovi kapaciteti dodati 76 megavata iz obnovljivih izvora u sistem.

Prema njegovim rečima, proces dekarbonizacije već ide svojim tokom i kroz novih 550 megavata iz vetra, 150 MW iz solara, 100 MW prozjumera, 100 MW iz TE-TO u Pančevu. Tom prilikom, Živković je istakao i značaj energetske efikasnosti, nazivajući se uspavanim džinom, uz objašnjenje da iz ove oblasti, pored OIE, treba da izvučemo maksimum za energetsku sigurnost u budućnosti, navodi se u saopštenju EPSa.

„Svedoci smo da će se u procesu tranzicije energetske kompanije suočti se neophodnom transformacijom i prilagođavanjem okolnostima na tržištu. Zajedno tražimo načine kako dalje, treba da budemo proaktivniji i da shvatimo da smo deo rešenja”, rekao je Živković.

Kako je dodao, budućnost treba da vidimo i kroz maksimalnu diverzifikaciju proizvodnje, resursa i rešenja na finansijskom tržištu za realizaciju projekata.

„Iskoračili smo iz klasičnih načina i modela, tako smo odlučni u tome da sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju radimo reverzibilnu HE „Bistrica”, a sa korejskim partnerima veliki projekat od 1 GW solara’’, istakao je Živković.

Pročitajte još:

Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske, u okviru panela  Zelena energija i energetska tranzicija izazovi i ciljevi 2030/2050, rekao je da Elektroprivrede Srbije, Crne Gore, Republike Srpske moraju zajedno ući u proces dekarbonizacije. Kako je dodao, pre svega treba videti kako će to sve da se finansira, uzimajući u obzir da su evropski grantovi potrošeni, zbog čega moramo da se oslonimo na sopstvene izvore finansiranja.

Prema rečima Sanela Buljubašića, generalnog direktora Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, dekarbonizacija traži strateške odluke, koje donose hrabri ljudi, dodajući da pravednu tranziciju ne mogu da sprovode same elektroprivrede, već države iz svojih sredstava. 

Ispred Crne Gore, govorio je Jovan Kasalica, izvršni rukovodilac funkcionale celine Snabdevanje u EPCG, koji je istakao da je dekarbonizacija nevolja koja nas sve pogađa, ali da u njoj ima prilika za investicije. U odnosu na to, naveo je da je u toku realizacija 54 MW iz vetra, a pripremaju i poziv za baterijske sisteme. Kako je zaključio, EPCG će do kraja godine imati novih 200 MW snege iz OIE.

Energetski portal

CZZS poništio ekološku dozvolu za MHE „Sutjeska 2B” na granici Nacionalnog parka

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Presudom Okružnog suda Banja Luka, dana 9. aprila 2025. godine, poništena je obnovljena ekološka dozvola za malu hidroelektranu „Sutjeska 2B” na reci Sutjesci, na osnovu tužbe Centra za životnu sredinu (CZZS), koja je pokrenuta zbog niza nepravilnosti u samom procesu obnove ekološke dozvole, koji je vodilo Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske.

Razloge za poništenje sud nalazi u nedostatku procesnih radnji na osnovu kojih bi se utvrdila promena vlasnika ove hidrocentrale, s obzirom na to da su vlasnik i lice ovlašćeno za zastupanje više puta menjani tokom trajanja ekološke dozvole. Sud smatra da je sadašnji vlasnik, HIDROENERGY d.o.o. Laktaši, trebalo da se pridržava procedure obaveštavanja Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS o promeni vlasništva, što tokom postupka nije učinjeno na pravilan i zakonit način.

Pilipović: Ministarstvo rešava predmete po neutemeljenim činjenicama

„Ova presuda jedna je u nizu presuda koje je dobio Centar za životnu sredinu i predstavlja još jedan dokaz da nadležno ministarstvo rešava predmete na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenih činjenica, što često dovodi do toga da takve odluke budu poništene od strane suda. Pozivamo nadležno ministarstvo da prilikom odlučivanja o studijama uticaja na životnu sredinu i ekološkim dozvolama uvaži sve relevantne činjenice i okolnosti koje mogu da utiču na drugačije donošenje odluke“, istakao je Ratko Pilipović, pravni savetnik u Centru za životnu sredinu.

Centar za životnu sredinu godinama vodi kampanju za očuvanje Nacionalnog parka Sutjeska i sprečavanje izgradnje planiranih malih hidroelektrana unutar parka. Posle višegodišnje pravne borbe, istraživanja terena i dokazivanja njegove vrednosti, zajedno sa građanima i istraživačima, obustavljena je izgradnja pet planiranih malih hidroelektrana unutar parka.

Međutim, to nije bio kraj borbe, jer je usledilo planiranje novih energetskih projekata na granicama nacionalnog parka.

Kada je reč o maloj hidroelektrani „Sutjeska 2B”, prva pravna pobeda po tužbi Centra za životnu sredinu došla je kada je, presudom Okružnog suda u Banjaluci, ukinut javni interes za njenu izgradnju, koji je bio utvrđen odlukom Vlade RS iz 2019. godine.

Trenutno se na prostoru reke Sutjeske i njene pritoke Jabušnice grade tri male hidroelektrane, a planirana je izgradnja još dve, među kojima je i Sutjeska 2B, kojoj je sada poništena ekološka dozvola i ukinuta odluka o javnom interesu. Ovih pet elektrana nalaze se u neposrednoj blizini Nacionalnog parka, a neke od njih i na samoj granici, kao što je slučaj sa elektranama na reci Jabušnici, čiji tok razdvaja zaštićeno područje Nacionalnog parka od ostatka prostora koji nije pod tom zaštitom.

Pročitajte još:

Topić: Sutjeska pod pretnjom devastacije i uništavanja

Vladimir Topić, koordinator programa Energija i klimatske promene u Centru za životnu sredinu, navodi da je trenutno u toku velika devastacija gornjeg toka reke Sutjeske, kao i rečice Jabušnice.

„Sutjeska, kao jedna od poslednjih netaknutih reka prve kategorije, trenutno je pod velikim pritiskom u vidu devastacije i uništavanja“, naveo je Topić.

Nacionalni park Sutjeska je najstariji i najveći nacionalni park u Republici Srpskoj i dom je jednoj od poslednjih prašuma u Evropi. U pitanju je naš najveći i najstariji nacionalni park, u kojem kanjoni reka Sutjeska i Hrčavka, zajedno sa prašumom Perućica, predstavljaju stanište mnogih ugroženih i endemskih vrsta, kao i vrsta od evropskog i međunarodnog značaja.

Izvor: CZZS

Površine pod uljanom repicom uvećane za čak 36,8 odsto u jesenjoj setvi. Koji su razlozi?

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael Schwarzenberger)

U jesenjoj setvi 2024. godine uljanom repicom zasejano je čak 36,8 odsto površina više nego u setvi 2023., pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Pod ovom uljaricom jesenas je zasejano 48.445 hektara. Proverili smo: koji su razlozi uvećanja površina?

Ova biljna vrsta ima najkraći period između žetve i setve i ratarima donosi prve značajnije prihode u vegetacionoj sezoni. Dobra i stabilna cena, kao i mogućnost otkupa ove uljarice, ohrabrili su mnoge poljoprivredne proizvođače da seju ovu ozimu kulturu.

Jedan od glavnih razloga je prošlogodišnja suša kada je žetva soje počela neuobičajno rano i dala niske prinose, te su ratari tokom jeseni imali dovoljno vremena da naprave drugačiju setvenu strukturu.

Usevi u dobroj kondiciji

Pretpostavka je da je deo površina namenjen soji zasejan uljanom repicom, na šta su dodatno uticale relativno stabilne otkupne cene, ali i druge osobine ove biljne vrste koje potenciraju njeno veće gajenje na našim poljima.

Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Ana Marjanović Jeromela, objasnila nam je da su tokom jeseni kasniji termini setve bili daleko povoljniji s obzirom na to da je bilo više padavina.

„Cena roda je veoma bitna, a ono što ratari ističu i što im je veoma važno jeste činjenica da je ovo prvi novac u godini”, kaže naša sagovornica napominjujući da je usev uljane repice trenutno u dobroj kondiciji, lepo je prezimela, nije bilo ekstremnih temperatura ni golomrazice.

„Tokom prethodnog perioda dobila je dosta vlage koja joj neće smetati ukoliko ne dođe do većih padavina i vodoleža, nekih olujnih vetrova ili grada.”

Kako ističe, većina poljoprivrednih proizvođača je poslušala savete stručnjaka i na vreme su tretirali useve protiv repičinog sjajnika, najzanačnije štetočine ove biljne vrste.

Pročitajte još:

Zahteva pažnju, ali je zahvalna kultura

Ratar iz Bačke Palanke Milan Jovicki godinama unazad sejao je uljanu repicu i među prvima je ovu kulturu počeo da gaji. Imao je njiva gde je kvalitet zemlje bio loš, ali je uprkos tome prinosom upravo tu bio prezadovoljan.

„Uljana repica je usev koji zahteva pažnju, dobru i kvalitetnu osnovnu i predsetvenu pripremu. Ono što je bitno jeste da nakon setve padne kiša, jer tako će seme brže da nikne”, kaže Jovicki.

Usev treba redovno obilaziti dok je u fazi nicanja, kad su temperature malo više od uobičajenih.

„Ukoliko se pojavi buvač, istog dana se mora reagovati. U tom period prskalica mora biti uvek spremna i zakačena za traktor kako bi se odmah reagovalo.”

Ovaj ratar napominje da je osetljiva na loše vreme, jak vetar, grad, pljusak, ali može da donese dobre prinose.

„Pre nekoliko godina sam radio i oglede sa jednom semenskom kućom i bio sam zadovoljan”, kaže on, dodajući da se gotovo svi usevi na području Bačke Palanke nalaze u dobrom stanju i da će veoma brzo sve njive biti žute.

Redovno obilaziti parcele

Kako je napomenuo, bitno je obilaziti parcele i kontrolisati pojavu sjajnika.

„Uvek ću, pored drugih ratarski kultura, ukazati poverenje uljanoj repici. Naravno, poštovaću plodored kako bih izbegao moguće probleme, ali ona prva donosi novac koji je nama ratarima upravo u period žetve preko potreban”, ističe ovaj proizvođač.

Stručnjaci preporučuju ratarima da pregledaju svoje parcele i ukoliko uoče prisustvo sjajnika na nivou praga štetnosti primene insekticide.

Porast pšenice, pad ovsa i raži

Prema podacima RZS, u jesenjoj setvi prošle godine ostvaren međugodišnji rast ukupnih zasejanih površina od 8,5 odsto. Pod pšenicom je zasejano najviše, 590,5 hiljada hektara, što je za 8,6 odsto više nego u 2023. godini. Rast površina u jesenjoj setvi zabeležen je i kod ječma (rast od jedan odsto).

Sa druge strane, kulture koje su ostvarile međugodišnji pad površina u jesenjoj setvi, u odnosu na 2023. godinu, jesu ovas (pad od devet odsto) i raž (pad od 1,7 odsto).

Izvor: Agroklub

Najtoplija godina u istoriji Evrope: izveštaj ESOTC 2024 otkriva sve izraženije posledice klimatskih promena

Foto-ilustracija: Pixabay

Evropa je 2024. godine zabeležila najtopliju godinu u svojoj istoriji, sa rekordnim temperaturama koje su pogodile gotovo polovinu kontinenta, pokazuje najnoviji izveštaj o stanju evropske klime (ESOTC 2024), objavljen 15. aprila 2025. godine.

Izveštaj, koji potpisuje oko 100 naučnih saradnika, objedinjuje podatke iz Službe za klimatske promene Kopernikus (C3S), koju sprovodi Evropski centar za srednjeročne vremenske prognoze (ECMVF), kao i podatke Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Kako se navodi u izveštaju, tokom 2024. godine zabeležen je izražen kontrast između istoka i zapada Evrope – istok kontinenta je bio pogođen sušom i rekordnim toplotama, dok su zapadne oblasti bile toplije, ali i neuobičajeno vlažne. Skoro trećina rečne mreže premašila je visoke pragove vodostaja, što je izazvalo ozbiljne posledice po infrastrukturu i živote građana. Rezultat su bile razorne oluje i poplave koje su pogodile oko 413.000 ljudi, a život je izgubilo najmanje 335 osoba.

Osim toga, toplotni stres je postao izraženiji nego ikad – više od 60 odsto Evrope suočilo se sa iznadprosečnim brojem dana u kojima je zabeležen jak toplotni stres, što je drugi najveći broj od kada se vode ovakva merenja. Nasuprot tome, hladni ekstremi su u opadanju – površina evropskog kopna sa manje od 90 dana mraza proširila se na rekordnih 69 odsto, u poređenju sa prosečnih 50 odsto u prethodnim decenijama.

Pročitajte još:

Površinska temperatura mora takođe je bila iznad proseka – u evropskom regionu za 0,7°C, dok je u Sredozemnom moru odstupanje iznosilo čak 1,2°C.

Zabrinjava i nastavak gubitka ledenih masa – svi regioni Evrope zabeležili su topljenje glečera, a najveći gubici zabeleženi su u Skandinaviji i na arktičkom arhipelagu Svalbard. S druge strane, šumski požari predstavljaju još jedan alarmantan signal. Samo u septembru, u Portugalu je izgorelo oko 110.000 hektara šuma, što čini četvrtinu ukupno spaljene površine u celoj Evropi tokom 2024. godine. Procene govore da je oko 42.000 ljudi bilo pogođeno ovim požarima.

Uprkos ovim izazovima, zabeležen je i jedan pozitivan pomak – udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Evropi dostigao je rekordnih 45 odsto, što ukazuje na sve snažniji zaokret ka održivijim energetskim rešenjima.

Milena Maglovski

Nemačka smanjuje seču drveta, ali njegova upotreba za energiju raste

Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

U nemačkim šumama je tokom 2024. godine posečeno ukupno 61,2 miliona kubnih metara drveta – što je pad od 13,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj pad najvećim delom je rezultat znatnog smanjenja količine oštećenog drveta, koje je ranijih godina bilo posledica suša, jakih vetrova i masovnog napada insekata, uglavnom potkornjaka.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), u 2024. godini je zabeležen četvrti uzastopni pad količine oštećenog drveta, a njegov udeo u ukupnoj seči pao je ispod 50 odsto – prvi put od 2018. godine.

Pročitajte još:

Iako se ukupna seča smanjila, interesantan je podatak da je upotreba drveta u energetske svrhe porasla. Naime, po prvi put od 2006. godine, od kada i se vode statistike, u Nemačkoj je posečeno više drveta za energente (12,5 miliona kubika) nego za potrebe industrije (12,2 miliona).

Ovaj trend ukazuje na rastući značaj biomase u nemačkom energetskom sektoru, s obzirom na to da je njen udeo prvi put od 2014. godine premašio 20 odsto – tačnije, dostigao je 20,5 odsto.

Istovremeno, većina ukupno posečenog drveta i dalje se koristi kao trupci za proizvodnju rezane građe i furnira, pri čemu je u 2024. godini 33,3 miliona kubika (54,3 odsto ukupne količine) otišlo upravo u ovu svrhu.

Energetski portal

Prvo istraživanje o uticaju zračenja električnih vozila na ljudsko zdravlje

Foto: bfs.de

Nemačka Savezna kancelarija za zaštitu od zračenja (BfS) i Savezno ministarstvo za zaštitu životne sredine (BMUV) proveli su istraživanje o uticaju zračenja električnih i hribridnih automobila na ljudsko zdravlje.

Za potrebe istraživanja izmerena su i procenjena magnetska polja na sedištima 11 automobila sa isključivo električnim pogonom, dva hibridna vozila i jednog sa motorom sa unutarnjim sagorevanjem, proizvedenih između 2019. i 2021. godine. Osim toga, električni dvotočkaši takođe su prvi put uključeni u istraživanje, a to su E-skuter, dva laka motocikla i jedan električni motocikl.

Foto: bfs.de

Studija je pokazala da magnetna polja u električnim vozilima nisu jača od onih u klasičnim ili hibridnim automobilima. Iako su u nekim slučajevima zabeležena lokalno jača polja, nisu premašene granice koje bi mogle negativno uticati na zdravlje. Najviša pojedinačna vrednost magetnog polja zabeležena je pri uključivanju hibridnog vozila.

„U pojedinim slučajevima su – lokalno i u kratkom trajanju – zabeležena relativno jaka magnetna polja. Međutim, preporučene granične vrednosti za polja koja se javljaju u telu su u ispitivanim scenarijima bile ispoštovane, tako da se, prema aktuelnim naučnim saznanjima, ne očekuju zdravstveno značajne posledice”, rekla je Inge Paulini, predsednica BfS-a.

Pročitajte još:

Analiza merenja i simulacija pokazala je da su preporučene granične vrednosti za polja izazvana u telu bile ispoštovane u svim ispitivanim scenarijima.

Međutim, detaljna analiza otkrila je razlike: izmerene vrednosti magnetnih polja su varirale između različitih vozila, unutar samih vozila (zavisno od lokacije), kao i u zavisnosti od režima rada.Najjača magnetna polja su se najčešće javljala u predelu stopala ispred sedišta, dok su magnetna polja u predelu glave i trupa uglavnom bila niska.

Nije utvrđena jasna veza između snage motora i magnetnih polja u unutrašnjosti električnih vozila. Veći uticaj od same snage motora imao je stil vožnje. Kod sportske vožnje sa snažnim ubrzanjima i kočenjima, zabeležena su kratkotrajna jača magnetna polja nego pri umerenoj vožnji.

Studija je, prema saznanjima BfS, dosad najveće i najdetaljnije istraživanje o pojavi magnetnih polja u električnim vozilima. Prikupljeni podaci zasnovani su na sistematskim mjerenjima jačine polja u aktuelnim modelima vozila odobrenim za saobraćaj u Njemačkoj, na testiranim valjcima, zatvorenoj testnoj stazi i u realnom saobraćaju.

Jasna Dragojević

Završena montaža svih vetrogeneratora u Kostolcu

Foto: EPS (Danilo Mijatović)

Elektroprivreda Srbije (EPS) završila je montažu svih 20 vetrogeneratora u okviru svog prvog vetroparka u Kostolcu, čime je ovaj značajan projekat ušao u završnu fazu. Vetroturbine, visoke 179 metara, raspoređene su na prostoru nekadašnjih površinskih kopova i odlagališta, čime je ovaj projekat ujedno i primer prenamene eksploatisanih rudarskih površina u energetske kapacitete zasnovane na obnovljivim izvorima.

Ukupna snaga vetroparka iznosi 66 MW, dok se očekuje godišnja proizvodnja od oko 187 miliona kilovat-časova električne energije. To je dovoljno da se strujom snabdeva približno 30.000 domaćinstava u Srbiji. Svaki vetrogenerator ima snagu od 3,3 MW, a pored njihovog postavljanja, predstoji još izgradnja trafostanice, razvodnog postrojenja i kablovske mreže unutar vetroparka, kako je saopštila Elektroprivreda Srbije (EPS).

Projekat se finansira putem kredita Nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, dok je dodatnih 30 miliona evra obezbeđeno preko WBIF fonda. Planirano je da vetropark bude priključen na elektroenergetsku mrežu do kraja ove godine.

Pročitajte još:

Paralelno sa završetkom radova na vetroparku, postavljeni su i svi solarni paneli u solarnoj elektrani „Petka“, koja se takođe nalazi u Kostolcu i čije se priključenje na mrežu očekuje do kraja maja, kako je objasnio generalni direktor EPS-a Dušan Živković za RTS.

Pored ovih projekata, u toku su pripreme za realizaciju još jednog strateškog projekta – izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“.

Uz zalihu od 1,7 miliona tona uglja na deponijama termoelektrana i kapacitete akumulacija od 400 GWh, EPS planira dodatno povećanje rezervi u narednih mesec dana, za 10 odsto na deponijama, a za 20 odsto u akumulacijama, kako bi se obezbedila još veća energetska sigurnost, objasnio je Dušan Živković.

Energetski portal

Srbija uvodi evropske standarde za kvalitet peleta i briketa

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Po prvi put u Srbiji usvojen je Pravilnik o čvrstim gorivima iz drvne biomase, kojim se uvodi sistemska regulativa za kvalitet peleta i briketa na domaćem tržištu. Ovim propisom Srbija se usklađuje sa standardima Evropske unije i značajno podiže nivo zaštite zdravlja građana i životne sredine, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pravilnik precizno definiše tehničke standarde, obavezne laboratorijske analize, pravila za ocenu usaglašenosti i označavanje proizvoda, kao i parametre koji direktno utiču na zdravlje ljudi i kvalitet vazduha.

Od sada, na tržištu će moći da se prodaju isključivo peleti i briketi visokog kvaliteta, koji ispunjavaju stroge zahteve u pogledu fizičkih i hemijskih karakteristika – uključujući veličinu, oblik, postojanost, kalorijsku vrednost, nivo vlage i sadržaj pepela.

Poseban fokus stavljen je na kontrolu prisustva štetnih i toksičnih elemenata, kao što su arsen, kadmijum, hrom, bakar, olovo, živa, nikal, cink, sumpor i azot što predstavlja važan iskorak ka bezbednijem korišćenju drvne biomase kao izvora energije.

Proizvođači i uvoznici drvnih goriva dužni su da obave kontrolu kvaliteta i pribave Izjavu o usaglašenosti od ovlašćenog tela pre stavljanja proizvoda na tržište.

Pročitajte još:

Usvajanje ovog pravilnika rezultat je angažovanja Grupacija za obnovljive izvore energije i primarnu preradu drveta, kao i efikasne inicijative Centra za privredne inicijative i brza rešenja Privredne komore Srbije (PKS).

„Usvajanjem Pravilnika stvaraju se uslovi za zdravu i fer konkurenciju na tržištu, jaču zaštitu potrošača, podsticanje održivog razvoja sektora biomase, najvećeg resursa obnovljivog izvora energije u Srbiji, kao i unapređenje kontrole kvaliteta energetskih materija iz domaćih izvora”, navodi se u saopštenju PKS-a.

Na osnovu inicijative Privredne komore Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike je u junu 2024. godine formiralo radnu grupu za izradu nacrta Pravilnika. U procesu su učestvovali predstavnici nadležnih institucija, struke i privrede, a kroz širok konsultativni proces usvojen je konačan tekst, koji je 11. aprila 2025. godine zvanično objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 31/2025.

Energetski portal

Drugi poziv za kompanije koje žele da proizvode sopstvenu zelenu energiju u Rumuniji

Foto-ilustracija: Unsplash (istvan-hernek)

Ministarstvo energetike Rumunije otvorilo je novu rundu podrške investicijama u projekte proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe, u okviru programa finansiranog iz Fonda za modernizaciju. Reč je o drugom pozivu ovog tipa, a ukupni budžet iznosi 300 miliona evra, namenjenih isključivo kompanijama iz privatnog sektora.

Cilj konkursa jeste da podstakne kompanije, posebno iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, da investiraju u vlastite izvore zelene energije i time doprinesu energetskoj nezavisnosti i održivosti rumunske privrede. Poseban akcenat stavljen je na smanjenje administrativnih prepreka i olakšavanje uslova za pristup sredstvima, a novine su uvedene u skladu sa nedavno usvojenim zakonodavnim izmenama.

Kako bi se ubrzala realizacija projekata, značajno su pojednostavljene procedure. Više nije neophodno posedovati građevinsku dozvolu i dokaz o uklanjanju zemljišta iz poljoprivredne upotrebe prilikom potpisivanja ugovora, već samo u trenutku kada se traži isplata sredstava. Takođe, regulatorni akt iz oblasti zaštite životne sredine neće se zahtevati odmah, već pred prvu uplatu.

Pročitajte još:

Pravo učešća prošireno je i na privredne subjekte sa sekundarnim delatnostima iz oblasti primarne proizvodnje hrane i pića, koji do sada nisu imali mogućnost da konkurišu u drugim šemama podrške.

Maksimalna vrednost bespovratne pomoći po projektu iznosi do 20 miliona evra, uz uslov da najmanje 70 odsto proizvedene električne energije bude namenjeno sopstvenoj potrošnji. Maksimalni iznosi podrške po megavatu instalisane snage razlikuju se u zavisnosti od vrste obnovljivog izvora:

  • Solarna energija:

    • do 5 MW – do 450.000 evra/MW

    • preko 5 MW – do 360.000 evra/MW

  • Energija vetra: do 700.000 evra/MW

  • Hidroenergija: do 1.805.000 evra/MW

Energetski portal

1...727374...1,673Page 73 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs