U produkciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS), izložba „Miris prirode – biljne vrste Srbije“ predstavlja treću postavku u okviru obrazovnog projekta „Zaštićena prirodna dobra Srbije“, povezanog sa istoimenom edicijom knjiga u izdanju Zavoda. Izložba će biti otvorena za posetioce do 29. aprila 2025. godine u Galeriji nauke i tehnike SANU, radnim danima od 10.00 do 20.00 časova, a subotom od 10.00 do 15.00 časova.
„Nakon izložbi Glas prirode (2023) i Dodir prirode (2024), koje smo takođe realizovali u saradnji sa Galerijom nauke i tehnike SANU, nova izložba Zavoda Miris prirode nudi prikaz biljnih vrsta Srbije koje uživaju status zaštite u okviru kategorija retkih, endemičnih, reliktnih i ugroženih vrsta“, navodi se na sajtu ZZPS.
Izložba donosi bogat prikaz biljnih vrsta Srbije kroz savremen, edukativan i vizuelno privlačan pristup. Postavka obuhvata informativne table, video i audio radove, kao i foto-prezentacije, a dodatno je obogaćena autentičnim biljnim materijalom – od sušenog lekovitog bilja do originalnih herbarijumskih primeraka iz zbirke Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Posetioci imaju priliku da zavire i u digitalizovanu herbarsku kolekciju Josifa Pančića, koja se čuva u Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti „Jevremovac”.
Pročitajte još:
- Ekološki kriminal – Jedan od najbrže rastućih oblika kriminala na svetu
- Privođenje i krivične prijave zbog hvatanja ptica u Pukovcu
- Masovni gubici pčela u Srbiji se nastavljaju i u proleće 2025. godine
Poseban doživljaj pruža interaktivna igra prepoznavanja biljnih mirisa, koja poziva da kroz čulo mirisa otkrijemo neočekivane veze sa emocijama i uspomenama.
Koliko je Srbija bogata biljnim svetom, pokazuje podatak da prostor naše zemlje, koji zauzima svega 1,9 odsto teritorije Evrope, naseljava između 4200 i 4300 taksona u rangu vrsta, podvrsta i hibrida. Njihova zaštita i očuvanje predstavlja pitanje od opšteg državnog značaja, ističu u ZZPS.
Prema domaćem zakonodavstvu, kao strogo zaštićene ili zaštićene biljne vrste proglašavaju se one koje imaju poseban značaj sa ekološkog, ekosistemskog, biogeografskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog ili drugog aspekta za Republiku Srbiju. Trenutno je u Srbiji strogo zaštićeno 641, a zaštićeno 570 divljih biljnih vrsta.
Život na Zemlji funkcioniše zahvaljujući ravnoteži celokupnog živog sveta, a biljke, zahvaljujući procesu fotosinteze, čine osnovu energetskog lanca – obezbeđuju hranu, kiseonik, lekovita svojstva, apsorbuju zagađenja, stabilizuju tlo, zadržavaju vlagu, pružaju stanište, hlade vazduh i učestvuju u regulaciji klime.
Međutim, mnoge biljne vrste suočene su s ugroženošću. Kako ukazuje Crvena lista vaskularne flore Evrope, nestajanje biljaka može biti postepeno – kao kod reliktnih vrsta – ali i posledica narušavanja staništa, prekomerne eksploatacije lekovitih i ukrasnih biljaka, gubitka zemljišta, urbanizacije, intenzivne ili nedovoljne ispaše, odvodnjavanja, infrastrukturnih radova i prenamene prostora.
Energetski portal
