Nismo ni primetili kada su se ChatGPT, DeepSeek i ostali AI čatbotovi ušunjali u sve segmente našeg života – od planiranja porodičnog izleta do rešavanja komplikovanih zadataka na poslu, pa čak i ljubavnih problema.
Život je, bez sumnje, postao jednostavniji uz ovu sofisticiranu tehnologiju, ali, ako se preterano oslanjamo na nju, pitanje je hoćemo li uspeti da zadržimo svoju radoznalost, kreativnost i sposobnosti da samostalno razmišljamo?
Da li iz bojazni da će veštačka inteligencija uskoro postati dominantna inteligencija, ili možda iz potrebe da održe neki oblik ljudskog kontakta sa svojim digitalnim sagovornikom, mnogi korisnici osećaju potrebu da se zahvale AI čatbotovima na pomoći. Iako se to čini kao sitan, simpatičn gest, on zapravo ima svoju cenu. Direktor kompanije OpenAI, Sem Altman, nedavno je podelio podatak koji je uzdrmao javnost: svakodnevno zahvaljivanje ChatGPT-ju kompaniju OpenAI do sada je koštalo desetine miliona dolara, a najveći deo tog troška odnosi se na potrošnju električne energije i vode.
Digitalni džin koji guta resurse
Da bismo razumeli zašto je to tako, potrebno je znati kako AI čatbotovi funkcionišu. Svaki put kada postavimo pitanje, podaci se obrađuju na moćnim serverima u ogromnim data centrima koji troše velike količine struje. Takozvano „treniranje” jednog velikog jezičkog modela, kao što je GPT, prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu može potrošiti i do 1.287 megavat-sati struje – što je dovoljno da se prosečno domaćinstvo u SAD-u snabdeva strujom 120 godina.
Međutim, ono što dodatno zabrinjava jeste voda. Serveri se ne samo napajaju, već se i intenzivno hlade – a to hlađenje često uključuje upotrebu velikih količina vode. Studija Univerziteta u Kaliforniji, Riversajd, pokazuje da prosečan korisnik, koji dnevno postavi 20 do 50 pitanja ChatGPT-ju, indirektno potroši i do pola litra vode. Na globalnom nivou, to su milioni litara svakog dana, a samo za treniranje GPT-3 modela potrošeno je oko 700.000 litara.
U svetu gde je većina električne energije i dalje dobijena iz fosilnih goriva, a voda postaje sve dragoceniji i oskudniji resurs, ovi brojevi ne mogu biti zanemareni. Možda je vreme da malo pažljivije biramo kad i kako komuniciramo sa digitalnim asistentima.
AI kao saveznik planete
Da ne bude da je sve crno – veštačka inteligencija ima i svetlu, veoma korisnu stranu, naročito kada je reč o zaštiti životne sredine.
Zahvaljujući analizi podataka, AI omogućava preciznije planiranje i upotrebu resursa u gotovo svim privrednim granama. Veštačka inteligencija takođe može predložiti efikasnije rute za transport, optimizovati potrošnju struje u zgradama i domaćinstvima, ili pomoći da se razviju sistemi grejanja i hlađenja koji manje štete planeti.
AI je i dobar učitelj – sposoban je da objasni kako pravilno razvrstavati otpad, kako napraviti korisne stvari od onoga što bismo inače bacili, i kako razvijati ekološku svest kod dece, odraslih, pa i donosilaca odluka.
Dakle, pitanje nije da li treba da koristimo AI, već kako da to činimo odgovorno. Umesto besciljnog dopisivanja, možemo se potruditi da svaka interakcija ima svrhu radi rešavanja konkretnih problema, a ljubaznosti poput zahvaljivanja ipak treba da sačuvamo za ljude.
Milena Maglovski
