Home Blog Page 53

Kada se sport i nauka pronađu – priča o pećinskom insektu i Ivani Španović

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Iako se sport i nauka retko sreću u istim vestima, ovih dana ih povezuje nešto zaista posebno. U centru pažnje su Ivana Španović, naša najuspešnija atletičarka i jedna od najboljih skakačica u dalj, i – ni manje ni više – nova vrsta pećinskog insekta.

Sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu saopštili su da je nova vrsta pronađena u Pećini na vrelu Đerekarske reke, u selu Đerekare kod Tutina, na Pešterskoj visoravni, blizu granice sa Crnom Gorom.

Kao što sportisti pomeraju granice, obaraju rekorde i donose pobede, tako i naučnici svakim novim otkrićem proširuju granice znanja. Ovog puta govorimo o do sada nepoznatoj vrsti otkrivenoj duboko u pećini, koja je simbolično ponela ime upravo po šampionki – Remyella spanovicae.

Nije prvi put da nova vrsta u Srbiji nosi ime u čast istaknutih pojedinaca koji su bili inspiracija istraživačima. Pre nekoliko godina, na planini Povlen, otkrivena je pećinska vrsta insekta koja je nazvana po Novaku Đokoviću, a inspiraciju su autori pronašli u njegovim osobinama – brzini i istrajnosti.

 

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Објава коју дели Nikola Vesović (@insects.veson)

Na sličan način, i ova novootkrivena vrsta dobila je ime po Ivani Španović – kao priznanje za njenu sportsku karijeru, posvećenost i doprinos promociji Srbije na svetskoj sceni. Ono što ih povezuje jesu snaga, izdržljivost i istrajnost. Kako je istaknuto na sajtu Biološkog fakulteta, nova vrsta insekta s lakoćom se kreće po plafonu i vertikalnim zidovima pećine zahvaljujući snažnim ekstremitetima – dok Ivana, s jednakom lakoćom, preskače granicu od sedam metara. Moglo bi se reći da oboje, svako na svoj način, prkose gravitaciji.

Latinski naziv spanovicae doslovno znači (vrsta) posvećena Španović, čime njeno ime ostaje trajno zabeleženo i u svetu nauke.

A ko je zapravo ova neobična imejakinja naše šampionke? Reč je o retkoj i endemskoj vrsti pećinskog tvrdokrilca iz porodice Leiodidae, koja živi isključivo u potpunom mraku. Potpuno je slepa, dugačka svega četiri do pet milimetara, ali prilagođena izazovima podzemnog sveta. Ima izduženo telo, veoma duge noge i antene koje su kod mužjaka čak duže od samog tela. Iako gotovo nevidljiva ljudskom oku, njena pojava i ime sada su postali važan trag u nauci.

Spoj nauke i sporta u ovom otkriću podseća nas da inspiracija može da dođe iz najneobičnijih pravaca – pa čak i iz tame jedne pećine.

Katarina Vuinac

Evropske železnice razjedinjene brzinom, kolosecima i investicijama – Stanje i problemi u Evropi

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-winkler)

Mnogi evropski gradovi guše se u saobraćajnim gužvama, klimatske obaveze sve više pritiskaju, a za to vreme razvoj železnice, koja bi mogla biti glavni adut, ne odvija se baš zadovoljavajućom brzinom.

Najnoviji izveštaj organizacije Transport&Environment (T&E) otkriva da evropske železnice, uprkos velikim ulaganjima od oko 40 milijardi evra godišnje, i dalje zaostaju za ambicijama. Ono što nedostaje su svakako povezanost, brzina i usaglašenost. Da bi železnica zaista bila konkurentna automobilima i avionima, potrebna je velika modernizacija i ozbiljna promena investicionih prioriteta.

Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS) još uvek nije u potpunosti implementiran čak ni na glavnim koridorima.

ETCS (European Train Control System) je standardizovani evropski sistem kontrole vozova, koji je deo šireg sistema ERTMS (European Rail Traffic Management System). On predstavlja “mozak” bezbednosti: prati brzinu, položaj i dozvoljeno kretanje voza i automatski interveniše ako mašinovođa ne poštuje ograničenja.

Od zemalja iz kojih su dostupni podaci, samo Belgija i Luksemburg su blizu potpune pokrivenosti svoje mreže ETCS sistemom. U mnogim drugim državama članicama, uključujući Francusku, Nemačku i Poljsku – koje predstavljaju centralne čvorove TEN-T mreže – udeo opremljenih deonica je i dalje ispod 10 odsto. Međutim, nivo zaostajanja direktno ugrožava prekograničnu funkcionalnost celokupne evropske železničke infrastrukture.

Pročitajte još:

Problem brzine i koloseka

Evropa pati i od velike neujednačenosti u pogledu maksimalnih brzina na železnici. Više od jedne petine španske mreže podržava brzine preko 240 km/h, dok je većina mreže u Hrvatskoj ograničena na ispod 80 km/h, navodi T&E. Ove razlike ne proizlaze samo iz geografije ili tehničkih ograničenja, već i iz dugotrajnog zanemarivanja investicija u pojedinim delovima Evrope, posebno u državama Centralne i Istočne Evrope.

Većina EU koristi standardni kolosek širine 1435 mm, ali niz zemalja – uglavnom na perifernim i istočnim granicama Unije – i dalje koristi šire koloseke. Ukrajina, Finska, Estonija, Letonija i Litvanija koriste kolosek širine približno 1520 mm, nasledstvo iz perioda tesne povezanosti s Rusijom. Irska ima širi kolosek od 1600 mm, dok Španija i Portugal koriste tzv. iberijski kolosek od 1688 mm. Mnoge od ovih zemalja već su započele prelazak na standardnu širinu – bilo kroz nove pruge, bilo kroz prilagođavanje postojećih. Međutim, konverzija je izuzetno složen i logistički zahtevan proces. Samo u Ukrajini 2020. godine postojalo je skoro 20.000 kilometara širokog koloseka. Takve promene, ako se ne isplaniraju pažljivo, mogu ozbiljno poremetiti saobraćaj i odvratiti korisnike od železnice ka zagađujućim alternativama. Zato TEN-T regulativa obavezuje države članice da do jula 2026. godine dostave socio-ekonomsku analizu prilikom donošenja odluke o konverziji. Ta analiza mora biti usaglašena sa susednim zemljama, naročito na prekograničnim linijama, kako bi se sprečili novi infrastrukturni raskoraci.

Iako su Španija i Francuska lideri po dužini brzih pruga, njihova prekogranična povezanost ostaje skromna. Postojeća infrastruktura često je nedovoljno iskorišćena, što ukazuje na ozbiljne propuste u planiranju i koordinaciji. Brze pruge su se često projektovale izolovano – kao nacionalni prestižni projekti, a ne kao deo funkcionalne kontinentalne mreže.

U međuvremenu, zemlje poput Nemačke i Italije imaju znatan broj brzih usluga, ali relativno mali udeo posebno izgrađenih brzih linija. U Švedskoj i Austriji, infrastruktura postoji, ali vozovi još ne dostižu projektovane brzine. Slična situacija je i u Danskoj, koja se zvanično vodi kao zemlja sa brzom železnicom, iako to ne potvrđuju performanse u praksi.

Centralna i Istočna Evropa, s druge strane, još uvek čeka svoju šansu. Početak razvoja brzih železnica u Poljskoj i Češkoj već je na vidiku, ali njihov napredak zavisiće od podrške EU, posebno kroz kohezioni fond.

Energetski portal

FBiH: Za finansiranje projekata iz obnovljivih izvora energije 17,5 miliona KM

Foto: Pixabay

Vlada Federacije BiH je, na predlog Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, donela Odluku kojom se usvaja Program utroška sredstava Trajnog revolving fonda kod Union banke d.d. Sarajevo ovog ministarstva za dugoročno finansiranje projekata putem dodele kredita za 2025. godinu.

Ukupan iznos za raspodelu sredstava po ovom programu je oko 17.500.000 KM.

Sredstva predviđena za pozajmljivanje po Programu su planirana ovogodišnjim federalnim budžetom, a čini ih i saldo sredstava zatečenih na računu u Banci na dan 25.2.2025. godine, kao i sredstva koja će mesečno biti alocirana na račun Trajnog revolving fonda u Banci od povrata dodeljenih kreditnih sredstava.

Pročitajte još:

Dodela ukupno raspoloživih sredstava, prema ovoj odluci, vršiće se po dva projekta. Prvi se odnosi na realizaciju korištenja obnovljivih izvora energije – za proizvodnju električne energije iz sunčeve energije za sopstvene potrebe, a drugi na ulaganje u imovinu, nabavku osnovnih sredstava i opreme direktno uključene u proces proizvodnje i modernizaciju tehnoloških procesa.

Kako je obrazloženo u Odluci, reč je o Trajnom revolving fonda uspostavljenom kod Union banke d.d. Sarajevo 2014. godine putem kojeg se svake godine po programima Federalnog ministarstva dodeljuju kreditna sredstva privrednim društvima iz oblasti prerađivačke industrije.

„Za realizaciju ove odluke zadužena su federalna ministarstva energije, rudarstva i industrije, te finansija, kao i  Union banka d.d. Sarajevo, svako u okviru svoje nadležnosti”,  saopšeno je iz Vlade FBiH. 

Energetski portal

Vetropark „Kostolac” u završnoj fazi – prve elise zavrteće se tokom leta

Foto-ilustracija: Unsplash (vadym-alyekseyenko)

Vetropark „Kostolac” nalazi se u završnoj fazi izgradnje, a puštanje u probni rad očekuje se na jesen. Reč je o prvom vetroparku „Elektroprivrede Srbije“, koji će doneti dodatnih 66 MW zelene energije. 

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, do sada je postavljeno svih 20 vetrogeneratora, dok se radovi na trafostanici i priključenju vetroparka na mrežu privode kraju. Prve elise vetrogeneratora zavrteće se tokom leta, dok se puštanje celog vetroparka u probni rad očekuje na jesen.

Ministarka je istakla da je posebno značajno to što staro rudarsko odlagalište na ovaj način dobija novu namenu i postaje prostor za proizvodnju čiste energije, uz znatno manji uticaj na životnu sredinu.

Pored ovog projekta, u Kostolcu će u narednim danima na mrežu biti priključena i solarna elektrana „Petka”, snage gotovo 10 MW, koja će doprineti povećanju udela obnovljivih izvora energije (OIE) u energetskom sistemu i omogućiti efikasniju upotrebu već iskorišćenih površina za proizvodnju zelene energije.

„U protekle dve godine, kapaciteti iz vetra i sunca povećani su za 85 odsto i približavamo se cilju da do 2030. godine imamo 45 odsto električne energije proizvedene iz OIE. Sa vetroelektranom „Kostolac” i solarnom elektranom „Petka”, EPS će povećati proizvodne kapacitete za ukupno 76 MW – drugu godinu zaredom, jer je prošle godine upravo ovde u Kostolcu pušten u rad novi blok B3 snage 350 MW”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Dodala je da je plan da naredne godine počnu pripremni radovi na strateškom projektu reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, a da bi u naredne tri godine na mreži trebalo da bude i 1 GW solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskih skladišta.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, istakao je da je izgradnja prvog vetroparka predstavljala veliki izazov, ali i pravu priliku da i iskusni inženjeri i mladi stručnjaci steknu nova znanja i iskustva.

„Ovaj projekat je konkretan korak ka dekarbonizaciji i održivom energetskom razvoju, ne samo EPS-a, već i celokupne srpske energetike”, rekao je Živković, dodajući da će vetropark godišnje proizvoditi oko 187 miliona kWh, što je dovoljno za prosečnu potrošnju oko 30.000 domaćinstava.

Projekat se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, dok bespovratna sredstva Evropske unije, odnosno Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), iznose 30 miliona evra. Deo sredstava obezbeđuje i EPS.

Energetski portal

Počela isplata subvencija pčelarima za 2025. godinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije saopštilo je da je otpočela isplata subvencija po košnici pčela za 2025. godinu. Uručenje rešenja su u toku, a ukupna vrednost odobrenih podsticaja prelazi milijardu dinara.

Pravo na subvencije ostvarilo je 16.580 poljoprivrednih proizvođača koji su se prijavili na javni poziv, a administrativna obrada zahteva je završena.

Ministarstvo je pozvalo pčelare da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprava kako bi preuzeli i prihvatili rešenja. Nakon prihvatanja, ukoliko korisnici nemaju primedbi, potrebno je da se odreknu prava na žalbu, u skladu sa priloženim uputstvom, kako bi rešenja postala pravosnažna i kako bi isplata bila realizovana bez odlaganja, navodi se na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Uputstvo za odustanak od prava na žalbu dostupno je putem zvaničnih kanala.

Za dodatne informacije, pčelari mogu kontaktirati Upravu za agrarna plaćanja na brojeve telefona 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 i besplatan broj 0800/106-107, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Detalji su dostupni na internet stranicama Uprave za agrarna plaćanja i eAgrara.

Energetski portal

Predstavljen dokument o javnim česmama sa izvorskom vodom u Beogradu

Foto: Centar za kreiranje politika i strategija

U Beogradu je održan završni događaj projekta „Javne česme, javna stvar”, koji sprovodi Centar za kreiranje politika i strategija uz podršku Evropske unije. Tom prilikom predstavljen je dokument predloga javne politike o stanju izvorske vode na javnim česmama u Beogradu.

Dokument je rezultat višemesečnog istraživanja i rada na terenu. Kao početna tačka u analizi, autori su se bavili regulativnim okvirom, pri čemu je poseban akcenat stavljen na sprovođenje Programa kontrole kvaliteta podzemnih, odnosno izvorskih voda na teritoriji Beograda. Dve institucije koje se posebno izdvajaju kada je reč o kontroli kvaliteta vode na javnim česmama jesu Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Uz njih postoji i set drugih institucija koje su na različite načine uključene u ovaj proces.

Foto: EP

Nenad Spasojević, programski direktor Centra i jedan od autora dokumenta, rekao je da se kontrola kvaliteta izvorske vode vrši na 34 javne česme, ističući da je izvorska voda promenjivog sastava. Gradski zavod za javno zdravlje zadužen je za mesečno izveštavanje o kvalitetu vode, po nalogu Sekretarijata.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih problema jeste neažuriranost sajta na kojem bi građani trebalo da dobiju informacije o tome da li je voda sa pojedinih česama ispravna za piće. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da se redovna kontrola kvaliteta ne sprovodi na svim javnim česmama.

U prethodnim mesecima obavljeni su brojni razgovori sa građanima i stručnjacima, s ciljem da se doprinese unapređenju stanja na terenu, većoj institucionalnoj odgovornosti i boljoj informisanosti građana, kao i njihovom uključivanju u monitoring rada nadležnih. Istraživanje je realizovano kroz polustrukturisane intervjue sa predstavnicima institucija i stručnjacima, kao i fokus grupe sa različitim kategorijama građana – mladima, sportistima, pripadnicima romske zajednice i roditeljima sa decom.

Treći segment istraživanja obuhvatio je terenski rad i razgovore sa građanima u blizini javnih česmi. Pokazalo se da većina njih nije dovoljno informisana o kvalitetu vode, niti zna gde takve informacije mogu da pronađu. Zato je terenski rad bio usmeren i na informisanje i edukaciju građana, ali i na isticanje ekološkog aspekta – kroz preporuke za korišćenje ambalaže koja nije od plastike.

Pročitajte još:

Milica Stanković, projektna asistentkinja u Centru za kreiranje politika i strategija i jedna od autorki dokumenta, istakla je da su razgovori sa građanima na terenu potvrdili postojanje svesti o važnosti provere kvaliteta vode, ali i da većina ne zna gde te informacije može da pronađe. Dodala je da je deo građana izrazio i nepoverenje u kvalitet i svežinu izvorske vode sa javnih česmi, zbog čega često sa sobom nose prethodno napunjene flašice.

„Naša ideja nije bila da budemo samo kritičari koji ukazuju na problem, već i da ponudimo moguća rešenja. Zato smo izradili set konkretnih preporuka”, rekao je Nenad Spasojević, dodajući da, za razliku od mnogih drugih ekoloških problema, ovaj ima dobru šansu da se reši na konkretan način.

Predlozi rešenja grupisani su u tri oblasti – upravljanje i saradnja, mapiranje i finansiranje kontrole kvaliteta, te kontrola kvaliteta i izveštavanje – koje su detaljno obrađene u samom dokumentu.

Prof. dr Vera Arežina sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, takođe jedna od autorki dokumenta, govorila je o problemu neadekvatnog obeležavanja javnih česmi kada je reč o kvalitetu vode. Istakla je da, iako na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje piše da su table uredno postavljene, one u praksi na mnogim lokacijama ne postoje.

„Čak i tamo gde se postavi obaveštenje, ono je najčešće samo papir koji, usled vetra ili kiše, brzo bude uništen”, dodala je.

Pored javnih česmi sa izvorskom vodom, u Beogradu postoji i oko 197 javnih česmi priključenih na gradski vodovod, kod kojih takođe postoje brojni problemi – česme presušuju, oštećene su ili nemaju adekvatne slavine.

Katarina Vuinac

Promene u Jadranskom moru – žute mrlje sve češće

Foto: www.irb.hr

Žute mrlje koje se šire morskom površinom na Jadranu su pojava koja će sa godinama postati sve učestalija. Iz Instituta Ruđer Bošković (IRB) ističu da je reč o polenu, koji više nije samo sezonska pojava već pokretač promena u ekosistemu.

U šibenskom kanalu, na morskoj istraživačkoj stanici Martinska, naučnici IRB u sklopu projekta Pollmar prate koliko polena dolazi u more, kako se ponaša, kakve materije otpušta i kako utiče na život u moru. Naučnici su upozorili da će Jadran u budućnosti sve češće biti prekriven ovim žutim slojem i to ne zato što je more zagađeno, već zato što prirodni ciklusi ulaze u novo, nepoznato poglavlje.

„Naučni scenariji jasno predviđaju da kako atmosferski CO₂ raste, tako se produžuje sezona oprašivanja, biljke stvaraju više polena, a vazduh nosi te mikroskopske čestice sve dalje do mora”, kaže  Slađana Strmečki Kos, koordinatorica projekta.

Ističe da je cilj razumeti šta se događaja kada polen dospe u more i zašto je to važno u vreme klimatskih promena.

Pročitajte još:

Šta je Pollmar?

Pollmar je prvi naučni projekat u Hrvatskoj, i među retkima u Evropi, koji  istražuje uticaj polena na more. Tim okuplja stručnjake iz atmosferske hemije, aerobiologije, okeanologije i biogeohemije mora. Na njemu pored naučnika iz Hrvatske, rade naučnici iz Portugala i Poljske. Jedan od ciljeva projekta je da se identifikuju zagađujuće materije koje se vezuju za polen u vazduhu i zajedno s njim dospevaju u more. Ove supstance mogu biti potencijalno štetne, kako za morski ekosistem, tako i za zdravlje ljudi.

Uzorkovanje mora

Od marta do septembra 2024. godine, naučnici su dva puta mesečno uzimali uzorke mora ispred stanice Martinska i kod Jadrije, pri čemu su pored morske vode uzorkovali i vazduh, kišu, polen i lebdeće čestice. Pratili su kako polen reaguje u slanoj vodi, odnosno da li puca, koje supstance se oslobađaju, koliko dugo ostaje na površini i do koje dubine prodire u more. U laboratoriji su zatim rekonstruisali te procese u kojima su ispitivali kako različite vrste polena utiču na primarnu produkciju, odnosno na stvaranje organske materije fotosintezom, što predstavlja osnovu morskog prehrambenog lanca.

Iz IRB kažu da će u godinama koje dolaze, interakcije kopna i mora postati sve jače, a polen postati glasnik promena.

Energetski portal

Potencijal i izazovi nuklearnog pogona za trgovačke brodove

Foto-ilustracija: Unsplash (ian-taylor)

Vekovima unazad brodovi su igrali ključnu ulogu u povezivanju različitih krajeva sveta, trgovini, ekonomiji, energetici i turizmu. Iako su i danas nezamenjivi u mnogim aspektima globalnog života, postoji jedan važan izazov koji mora biti rešen kako bi njihova budućnost bila održiva. Budući da su veliki zagađivači mora, okeana i vazduha, i brodovi se moraju podvrgnuti tranziciji ka čistijim tehnologijama.

Koliko je važno da ovakva tranzicija bude sprovedena što pre, pokazuje činjenica da postoje organizacije koje već prepoznaju ove izazove i rade na njihovom rešavanju. Evropska agencija za pomorsku sigurnost (EMSA) sprovodi studije o alternativnim gorivima i energetskim rešenjima za brodarstvo kako bi pružila podršku ovom sektoru da pređe na održiva rešenja. Prethodni izveštaji na ovu temu obuhvatali su bio-goriva, amonijak, vodonik, sintetička goriva i druge opcije. Najnoviji izveštaj, pod nazivom Potential Use of Nuclear Power for Shipping, objavljen krajem 2024. godine, fokusira se na nuklearnu energiju kao potencijalno rešenje za dekarbonizaciju pomorskog sektora. Do sada, nuklearna energija je uglavnom korišćena u vojne svrhe, kao i za pogon ledolomaca na Arktiku. Međutim, kako se navodi u izveštaju, sada je prepoznata i kao održiv izvor energije koji može doprineti ostvarivanju ciljeva Evropske unije o nultim emisijama.

Da bi se omogućila šira upotreba nuklearnih reaktora u trgovačkim brodovima, treba usmeriti napore na razvoj odgovarajuće tehnologije. Ključni izazovi koji zahtevaju pažnju su dostupnost i cena fisilnog materijala koji se koristi kao gorivo u nuklearnim reaktorima. Fisilni materijali, kao što su uranijum i plutonijum, mogu da podlegnu fisionoj reakciji i oslobode veliku količinu energije, što ih čini ključnim za pokretanje nuklearnih reaktora. Reaktori treba da budu dizajnirani na način da mogu da koriste različite vrste ovih materijala kako bi omogućili fleksibilno snabdevanje gorivom i smanjili prekid u lancu snabdevanja, objašnjeno je u izveštaju.

U FOKUSU:

Govoreći o održivosti, nuklearni pogon gotovo da nema emisije štetnih gasova, jer proces proizvodnje energije putem nuklearne fisije ne zahteva sagorevanje fosilnih goriva. Iako dolazi do oslobađanja emisija prilikom vađenja, prerade i transporta uranijumskog goriva, one su relativno niske, a u budućnosti bi ove emisije mogle biti još niže ukoliko se u procese uključe obnovljivi izvori energije.

Iako početna ulaganja u brodove na ovaj pogon mogu biti veća, dugoročno bi mogli smanjiti troškove zahvaljujući dužim intervalima između dopunjavanja goriva i očekivanom rastu cena nafte.

Izvesno je da će se sa napretkom tehnologije i početni investicioni troškovi smanjivati. Ipak, za širu upotrebu nuklearnog pogona na trgovačkim brodovima potrebno je sprovesti detaljnu regulatornu reformu, koja će osigurati odgovorno i bezbedno korišćenje nuklearne energije u pomorskom transportu.

Izveštaj ističe i ključne izazove poput curenja radijacije, potonuća, prevrtanja plovila, sudara, požara, kao i licenciranja tehnologije i brodogradilišta. Takođe, identifikovani su spoljni rizici, kao što su otmica i teroristički napadi. Zbog toga je od presudne važnosti pažljiva procena rizika uz stalni rad na unapređenju sigurnosnih mera.

Južna Koreja predvodi promene

Kako bi ova priča izašla iz teorijskih okvira, selimo se u Južnu Koreju. U februaru ove godine, južnokorejska kompanija HD KSOE predstavila je u Sjedinjenim Državama model broda sa nuklearnim pogonom. Ovaj impozantni teretnjak može da primi 15.000 kontejnera dužine 20 stopa. Brod je već dobio načelno odobrenje Američke pomorske agencije (ABS) i koristi naprednu SMR (Small Modular Reactor) tehnologiju, odnosno mali modularni reaktor.

Zahvaljujući ovoj tehnologiji, oslobođen je prostor koji je prethodno zauzimala teška oprema motora. Dodatno, dizajn broda uključuje napredni sistem zaštite od radijacije.

Iako su brojni izazovi pred daljim razvojem nuklearnog pogona za trgovinske brodove, ova tehnologija već sada pokazuje značajan potencijal, što potvrđuje i primer iz Južne Koreje.

Priredila: Katarina Vuinac 

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

EEA: Zagađenje bukom predstavlja zdravstveni rizik za više od 90 miliona Evropljana

Photo-illustration: Unsplash (Musa Haef)

Preko 20 odsto stanovnika Evrope izloženo je štetnim nivoima saobraćajne buke, dok taj procenat prema strožim smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dostiže čak 30 odsto. Ovo su ključni nalazi Izveštaja o buci u životnoj sredini u Evropi za 2025. godinu, koji je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), na osnovu podataka iz runde izveštavanja iz 2022. godine u okviru Direktive o buci u životnoj sredini (END).

Najveći izvor buke u Evropi i dalje je drumski saobraćaj, koji izlaže više od 92 miliona ljudi nivoima iznad praga propisanog Direktivom o buci u životnoj sredini od 55 decibela u periodu dan-veče-noć. Za poređenje, 18 miliona ljudi pogođeno je bukom iz železničkog saobraćaja, a 2,6 miliona bukom od avionskog saobraćaja.

Zagađenje bukom predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik u Evropi / Foto-ilustracija: Unsplash (Nabeel Syed)

Buka iz saobraćaja ne samo da narušava kvalitet svakodnevnog života, već ima i ozbiljne, dalekosežne posledice po zdravlje stanovništva u Evropi. Prema najnovijim podacima, hronična izloženost visokim nivoima buke povezuje se sa oko 66.000 prevremenih smrti godišnje, dok svake godine doprinosi razvoju 50.000 novih slučajeva kardiovaskularnih bolesti i 22.000 slučajeva dijabetesa tipa 2.

Pored toga, skoro 17 miliona ljudi širom Evrope trpi dugotrajnu iritaciju izazvanu bukom, a 4,6 miliona osoba pati od ozbiljnih poremećaja sna. Najnovija istraživanja ukazuju i na povezanost između buke i porasta slučajeva depresije i demencije, što dodatno potvrđuje njen negativan uticaj na mentalno zdravlje.

Pročitajte još:

Posebno su zabrinjavajući podaci koji se odnose na decu. Više od pola miliona dece ima poteškoće sa čitanjem zbog stalne izloženosti buci iz saobraćaja. Takođe, oko 63.000 dece pokazuje probleme u ponašanju, dok se procenjuje da je više od 272.000 dece razvilo prekomernu telesnu težinu kao posrednu posledicu buke. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za konkretnim merama koje bi zaštitile najranjivije kategorije stanovništva.

Ukupan gubitak zbog buke procenjuje se na 1,3 miliona godina zdravog života godišnje, što predstavlja ekonomski trošak od najmanje 95,6 milijardi evra godišnje – oko 0,6 odsto BDP-a Evropske unije.

Prema analizi EEA, EU je daleko od ispunjenja cilja iz Akcionog plana za nulto zagađenje iz 2021. godine, koji predviđa smanjenje broja hronično uznemirenih bukom za 30 odsto do 2030. godine. Do sada je taj broj smanjen za svega tri odsto između 2017. i 2022. godine, što je daleko ispod potrebnog tempa.

Izveštaj poziva na hitne i dodatne mere, uključujući regulatorne promene, bolju urbanističku politiku, poboljšanu izolaciju i tiše transportne sisteme, kako bi se zaštitilo zdravlje stanovništva i dostigli ciljevi održivog razvoja u oblasti životne sredine.

Energetski portal

Potpisan Sporazum o saradnji za unapređenje naučnih istraživanja u oblasti zaštite životne sredine

Foto-ilustracija: Pixabay

Sporazum o saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine i Fonda za nauku Republike Srbije, usmeren ka jačanju naučne podrške u rešavanju ekoloških izazova, potpisan je juče.  Dokument postavlja osnovu za sistemsku saradnju u oblasti naučnih istraživanja, razvoja zelenih inovacija i ostvarivanja strateških ciljeva održivog razvoja.

„Sporazumom koji sam danas potpisala postavljamo temelje za udruženi rad na podsticanju i podršci zelenim inovacijama i naučnim istraživanjima u oblasti zaštite životne sredine. Verujem da je nauka ključna kako za unapređenje ekoloških politika, tako i za donošenje odluka zasnovanih na istraživanjima. Ono što je za nas od velikog značaja, ključna je za razvoj novih zelenih rešenja koja mogu da daju važan doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja. Održivi razvoj uz očuvanje prirodnih resursa je naš put, a odgovor na taj zahtev je upravo u inovativnim idejama. Očekujem da će ovaj Sporazum biti osnov za dugoročno partnerstvo i da ćemo zajedno osnažiti naše kapacitete u borbi za još bolju životnu sredinu, a time i bolji kvalitet života građana“, izjavila je resorna ministarka Sara Pavkov.

Pročitajte još:

Prema rečima v.d. direktora Fonda za nauku, prof. dr Nenada Filipovića, Sporazum će omogućiti dodatnu institucionalnu povezanost i obezbediti bolje uslove za razvoj naučnih projekata sa fokusom na održivi razvoj i zaštitu životne sredine, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Pavkov je naglasila da je potpisani Sporazum značajan iskorak ka jačanju saradnje između naučne zajednice i ministarstva na čijem je čelu, jer će zajednički rad ove dve institucije doprineti ostvarivanju strateških ciljeva održivog razvoja.

Energetski portal

Započet projekat FOREST Invest za otpornije šume i veću energetsku sigurnost

Foto-ilustracija: Pixabay (Kapa65)

Veliki nacionalni projekat FOREST Invest, koji ima za cilj da ojača otpornost šuma u Srbiji, obezbedi obezbedi energetsku sigurnost za najugroženije i pomogne u borbi protiv klimatskih promena, zvanično je započet u Beogradu. 

Projekat se realizuje u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i uz podršku Zelenog klimatskog fonda, a njegova vrednost iznosi 85 miliona dolara.

Kako je istaknuto na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pažnja je prvenstveno usmerena na poboljšanje upravljanja šumama, povećanje površina pod pošumljavanjem i zaštitu ugroženih zajednica koje za ogrev zavise od šumskih resursa.

Pročitajte još:

Prema rečima Bratislava Ćirkovića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Srbija želi da do 2030. godine poveća kapacitet svojih šuma za uklanjanje ugljenika za 17 odsto, a do 2050. za 22 odsto.

„Radićemo na održivom upravljanju na pola miliona hektara šuma, proizvodnji kvalitetnog sadnog materijala i osnaživanju privatnih vlasnika”, rekao je Ćirković.

FOREST Invest je usklađen sa strateškim planovima Srbije – uključujući Nacionalno utvrđene doprinose i Strategiju niskougljeničnog razvoja. Ukoliko se ne preduzmu mere, emisije iz sektora šumarstva do 2050. mogle bi porasti za 14 odsto.

Energetski portal

Elektrifikacijom moguće smanjiti emisije LNG sektora za 60 odsto

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz lanca snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG) mogle bi se smanjiti za više od 60 odsto upotrebom današnjih tehnologija, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).

U izveštaju pod nazovim „Procena emisija iz LNG lanca snabdevanja i opcije za njihovo smanjenje” bavili su se fazama proizvodnje na izvoru, preradi, prenosu gasovodom, ukapljivanjem, transportom brodovima i regasifikacijom širom sveta.

Procenjuje se da emisije gasova sa efektom staklene bašte povezane s globalnim snabdevanjem LNG-om iznose oko 350 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida (Mt CO₂-eq) godišnje. Oko 70 odsto ovih emisija otpada na CO₂ koji se sagoreva ili ispušta, dok preostalih 30 odsto čini metan koji neizgoren izlazi u atmosferu.

Prema izveštaju, više od 99 odsto LNG-a potrošenog u 2024. godini imalo je niže emisije tokom životnog ciklusa u poređenju s ugljem. U proseku, na globalnom nivou, LNG dovodi do oko 25 odsto manje emisija u odnosu na ugalj.

Emisije iz LNG lanca snabdevanja mogle bi se smanjiti za više od 60 odsto upotrebom postojećih tehnologija, a mnoge mere mogle bi se sprovesti uz niske ili umerene troškove.

„Samo smanjenje curenja metana moglo bi da smanji emisije za blizu 90 Mt CO2-eq godišnje, odnosno 25 odsto ukupnih emisija LNG-a, a polovina tog smanjenja mogla bi se postići bez neto troška. Smanjenje spaljivanja (flaring) u LNG postrojenjima i na nalazištima koja isporučuju gas moglo bi dodatno smanjiti godišnje emisije za još pet Mt CO2-eq”, navodi IEA.

Pročitajte još:

Druge strategije uključuju primenu hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljen-dioksida (CCUS) u postrojenjima za ukapljivanje kako bi se uhvatio CO2 koji prirodno postoji u izvornom gasu.

Elektrifikacija postrojenja u ranijim fazama lanca snabdijevanja LNG-om znači da se umjesto korišćenja fosilnih goriva za pogon opreme i mašina koristi električna energija,  posebno ona iz obnovljivih izvora može dodatno smanjiti emisije za oko 110 Mt CO2-eq.

Norveška predvodnik

Norveška je predvodnik u elektrifikaciji naftnih i gasnih operacija u početnoj fazi, koristeći mrežne priključke ili namenske offshore vetroelektrane kao deo svog plana da do 2040. godine smanji emisije za 70 odsto. British Petroleum (BP) je takođe elektrifikovao značajan deo svojih postrojenja u Permijanskom basenu u Teksasu.

Osim njih malo je velikih akcija elektrifikacije koje su pokrenuli drugi proizvođači nafte i gasa, naročito kada je reč o postojećim postrojenjima.

Energetski portal

Vlada Srbije uputila zahtev OFAC-u za novo odlaganje sankcija NIS-u

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, saopštila je da je Vlada Srbije uputila zvanično pismo Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), koja deluje u okviru Ministarstva finansija SAD, sa zahtevom da se Naftnoj industriji Srbije (NIS) omogući produženje važeće dozvole za rad za dodatnih 180 dana nakon 27. juna.

Resorna ministarka naglasila je da bi eventualno uvođenje sankcija NIS-u u ovom trenutku imalo ozbiljne posledice po snabdevanje naftom i naftnim derivatima u Srbiji, ali i u širem regionu. Istakla je da bi to dodatno pogoršalo već složenu situaciju na tržištu koje je pod pritiskom zbog aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i rasta cena sirove nafte od čak 20 odsto u poslednje dve nedelje, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Vlada Srbije je, kako je rekla, informisala američke vlasti o rizicima koje bi prekid rada NIS-a imao po građane i privredu, i u tom kontekstu zatražila dodatno odlaganje primene sankcija.

Poslednja dozvola OFAC-a, koja ističe 27. juna, omogućila je dvomesečni kontinuitet u nabavci i plaćanju sirove nafte, kao i njenom transportu do rafinerije.

Ministarka je istakla da Srbija nije učestvovala ni na koji način u događajima koji su doveli do uvođenja sankcija i da se sada sve strane moraju usmeriti ka očuvanju stabilnosti energetskog sistema. Naglasila je da će razgovori sa američkom stranom biti nastavljeni u cilju nalaženja rešenja koje neće ugroziti snabdevanje tržišta, posebno u periodu kada globalni energetski sistem trpi ozbiljne pritiske.

Energetski portal

Irska zatvorila poslednju elektranu na ugalj – energija vetra sada dominantna

Foto-ilustracija: Pixabay

Zatvaranjem termoelektrane Moneypoint 20. juna 2025. godine, Irska je zvanično okončala proizvodnju električne energije iz uglja, pridruživši se grupi od 15 evropskih zemalja koje su u potpunosti izbacile ugalj iz svog energetskog miksa.

Ovaj istorijski korak, kako navodi organizacija Beyond Fossil Fuels, moguć je zahvaljujući impresivnom rastu obnovljivih izvora energije u Irskoj. Na prelazu milenijuma, vetroenergija je činila tek jedan odsto proizvodnje električne energije, dok danas obezbeđuje više od trećine ukupne potrošnje, čime je omogućila potpunu eliminaciju uglja.

Irska, Dablin / Foto-ilustracija: Unsplash (Gregory Dalleau)

„Irska je tiho prepisala svoju energetsku priču, zamenjujući toksični ugalj čistom, domaćom obnovljivom energijom. Ali posao još nije završen. Sledeći zadatak je izgradnja modernog elektroenergetskog sistema – fleksibilnog, otpornog i spremnog za skladištenje energije iz obnovljivih izvora”, poručio je Aleksandru Mustatsa, aktivista za ugalj i gas u organizaciji Beyond Fossil Fuels.

Iako će TE Moneypoint do 2029. zadržati ograničenu rezervnu ulogu, koristeći teško lož ulje u slučaju nužde prema instrukcijama irskog operatora prenosnog sistema, njen izlazak sa tržišta označava odlučan zaokret Irske ka energetskoj budućnosti bez fosilnih goriva.

Pročitajte još:

„Vlada mora da osigura da se ova rezervna uloga svede na apsolutni minimum i da se u potpunosti ugasi. Istovremeno, neophodno je zaustaviti dalju ekspanziju energetski intenzivnih data centara koji nas dodatno vezuju za zagađujući i skupi fosilni gas”, upozorio je Džeri Mak Evili, direktor kampanja organizacije Friends of the Earth Ireland.

Mak Evili je dodao da irska vlada planira izgradnju novih gasnih elektrana kapaciteta 2 GW – ali bez jasne strategije za smanjenje zavisnosti od fosilnog gasa.

„Sada je pravi trenutak da se jasno stavi do znanja da je energetski sistem sa nultom emisijom ugljen-dioksida – uz razvoj baterijskih skladišta, povećanje energetske efikasnosti i snažno oslanjanje na obnovljive izvore – ključ za klimatske i bezbednosne ciljeve Irske”, istakao je.

Zatvaranje Moneypointa označava početak leta velikih promena u Evropi, jer se i Španija i Italija pripremaju da u narednim mesecima zatvore svoje poslednje kopnene elektrane na ugalj, čime će se, uz izuzetak Balearskih ostrva i Sardinije, pridružiti klubu zemalja bez uglja.

Evropa sada broji 15 zemalja koje su iz energetske slike izbrisale ugalj, dok se još 10 obavezalo da će to učiniti do 2030. godine.

Energetski portal

Nova nuklearna elektrana na ruskom Dalekom istoku

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Rusija planira izgradnju dve nove nuklearne jedinice tipa VVER-1000 u Primorskom kraju, na krajnjem jugoistoku Rusije, najjužnijem delu ruskog Dalekog istoka, na granici sa Kinom i Severnom Korejom i izlazom na Tihi okean. Jedinice će biti deo nove nuklearne elektrane „Primorska“, a cilj je da se obe puste u rad do 2035. godine.

Prema saopštenju Državne korporacije za atomsku energiju Rosatom, vremenski okvir predviđa da prvi beton bude izliven u decembru 2027. godine, dok se puštanje prve jedinice u rad očekuje 2033. godine, a druge 2035. godine. U okviru projekta biće izgrađene i dve dalekovodne veze snage 500 kV, ukupne dužine 200 kilometara, navodi World Nuclear News (WNN).

Pročitajte još:

Projekat je uključen u ruski nacionalni program razvoja energetike do 2042. godine. Cilj jeste stabilno snabdevanje strujom različitih potrošača u regionu, ali i podsticaj ekonomskom razvoju otvaranjem hiljada radnih mesta, povećanjem poreskih prihoda i podsticanjem privatnog preduzetništva.

Generalni direktor Rosatoma, kako navodi WNN, izjavio je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu da Rusija do 2042. planira dodatnih 30 gigavata proizvodnih kapaciteta kroz izgradnju oko 40 novih nuklearnih jedinica, i da taj ambiciozni plan mora biti realizovan u roku od samo 17–18 godina.

Energetski portal

Besplatna onlajn info sesija za domaćinstva koja žele da proizvode sopstvenu struju

Foto-ilustracija: Unsplash (watt-a-lot)

Besplatna onlajn informativna sesija pod nazivom „Kako izgraditi solarnu elektranu na krovu porodične kuće?“ biće održana u četvrtak, 26. juna 2025. godine, s početkom u 19 časova, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine.

Reč je o sesiji namenjenoj vlasnicima porodičnih kuća i građanima koji žele da saznaju kako da izgrade svoju solarnu elektranu, steknu status kupca-proizvođača (prozjumera) i ostvare značajne uštede na računima za električnu energiju.

Tokom događaja, učesnici će imati priliku da se informišu o proizvodnji struje za sopstvene potrebe, pravilnom određivanju snage elektrane u skladu s potrošnjom domaćinstva, principima obračuna za prozjumere i povraćaju investicije. Biće predstavljeni i konkretni koraci za dobijanje statusa prozjumera i upis u registar, dostupne državne subvencije, kao i zakonske novine koje će uticati na buduće korisnike ovog sistema.

Sesiju će voditi Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine, a svoja iskustva podeliće i prozjumeri Nenad Maričić i Miloš Đorić.

„Pozivamo sve koji razmišljaju o korišćenju solarne energije da nam se pridruže, saznaju kako da pokrenu sopstvenu proizvodnju električne energije, smanje troškove i doprinesu zaštiti životne sredine“, poručuju iz Centra za unapređenje životne sredine.

Prijava je moguća putem linka:

https://prozjumer.rs/besplatna-onlajn-info-sesija-kako-izgraditi-solarnu-elektranu-na-krovu-porodicne-kuce-jun25

Energetski portal

1...525354...1,671Page 53 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs