Razmena robe širom sveta ukazuje na to da su transport i logistika ključni za privredu, da je važno regionalno povezivanje i saradnja, pa su komunikacija i želja da se usklade privatni, javni i interesi svih država regiona od suštinskog značaja. Iz Udruženja italijanskih industrijalaca poručuju – Srbija se ističe u regionu kao strateška raskrsnica i ima veliku šansu da se pozicionira kao logistički i distributivni centar od regionalnog, pa i evropskog značaja.

Srbija postaje sve interesantnija kako za domaće, tako i za međunarodne investitore, jer po povoljnim uslovima nudi parcele za gradnju modernih logističkih i distributivnih centara.

Simone Apoloni, potpredsednik „Konfindustrija Srbija”, ističe da Srbija ima odličnu lokaciju u srcu Evrope i na raskrsnici više međunarodnih puteva i infrastrukture.

„Logistički, intermodalni sistem treba da bude vrlo dobro osmišljen, da bude minimum bimodalni, što znači dve vrste transporta, i da se lokacija bira vrlo pažljivo, treba da bude blizu međunarodnih puteva”, rekao je Apoloni.

Igor Živković, arhitekta iz kompanije „Enerplan Balkan”, objašnjava da su obično to objekti velikog kapaciteta, velikog skladišnog prostora, sa hladnjačama, sa hladnim komorama u jednom delu, sa srednjim hlađenjem i običnim skladištem.

„Tako da su objekti višeslojni, imaju prilaze vozila, odnosno kamiona sa različitih strana objekata”, rekao je Živković.

Pročitajte još:

• Srbija priprema uvođenje cene emisije CO₂ u skladu sa CBAM mehanizmom
• Predstavljen izveštaj OECD-a o cenama energije i subvencijama na Zapadnom Balkanu
• Radovi na 125 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje 10.000 hektara oranica

Pogodne lokacije

U Beogradu, Jagodini, Inđiji i Dobanovcima, samo jedna kompanija izgradila je prošle godine 65.000 kvadratnih metara logističkih centara za investitore. Planiraju da do kraja godine ozidaju još 12.000 kvadratnih metara u Kuli, Lapovu i Pančevu.

Dragan Dutina, tehnički direktor kompanije „Penta Ge. Ko. Konstrakšn”, navodi da su oni locirani isključivo prema zahtevima tržišta, prema zahtevima cene lokacije i budućeg zakupa.

„Česta je situacija da se hladnjača gradi na zemljištu koje je potencijalno pogodno da bude ili logistički centar ili poljoprivredno, najčešće je i bilo poljoprivredno zemljište koje je pretvoreno u neko građevinsko zemljište”, kaže Dutina.

Investitori napominju i da je sve manje dobrih lokacija za gradnju takvih objekata. Ono što je važno nadležnima, jeste da gradnja tih objekata bude u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Gradnja logističkih centara

Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ističe da se logistički centri mogu graditi isključivo na zemljištu koje je planskim dokumentom određeno za tu namenu, a to podrazumeva i saobraćajnu opremljenost i mrežu saobraćajnica jer osnovni zahtev jeste da svaka građevinska parcela mora imati pristup javnoj saobraćajnoj površini.

U ministarstvu naglašavaju da se intenzivno rade auto-putevi, obnavlja železnica i proširuje aerodrom, kako bi se investitorima omogućilo da grade što više distributivnih i logističkih centara po Srbiji.

Njihov razvoj pomoći će firmama da smanje troškove transporta.

Glavni cilj je da roba stigne na pravo mesto u predviđeno vreme i u besprekornom stanju.

Izvor: RTS