Bacanje hrane postavlja ozbiljan globalni izazov, koji izlazi iz ekonomskih i ekoloških okvira, ukazujući na duboku neravnotežu u svetu. Dok milioni ljudi gladuju, ogromne količine hrane završavaju kao otpad. Ujedinjene nacije su prepoznale ovu krizu i postavile cilj „nulta glad” do 2030. godine kao Drugi cilj održivog razvoja (SDG).

Prema podacima Ujedinjenih nacija, danas dve milijarde ljudi širom sveta nemaju redovan pristup bezbednoj, hranljivoj i dovoljnoj količini hrane. Ako se sadašnji trendovi nastave, procene pokazuju da će više od 600 miliona ljudi biti hronično gladno do 2030. godine. Iako bacanje hrane nije glavni uzrok ovih statistika, promena u načinu upravljanja hranom – od proizvodnje do potrošnje – mogla bi značajno doprineti smanjenju globalne gladi.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) ukazuje na podatak da u Evropi svake godine 50 miliona tona voća i povrća završi kao otpad samo zato što nije pravilnog oblika, što predstavlja ekonomski gubitak od 140 milijardi evra. Na globalnom nivou, godišnje se na putu od polja do stola baci oko 1,3 milijarde tona hrane. U našem regionu, Srbija prednjači u količini bačene hrane, sa čak 700.000 tona godišnje, dok Hrvatska baca 400.000 tona, a Slovenija 140.000 tona.

Često se pogrešno veruje da organski otpad nema značajan ekološki uticaj. Međutim, ako se hranom ne upravlja pravilno, ona ne postaje korisno organsko đubrivo, već završava na deponijama, gde tokom raspadanja emituje metan – gas staklene bašte koji je daleko štetniji od ugljen-dioksida. Iako veliki deo organskog otpada potiče iz domaćinstava, bacanje hrane odvija se tokom celog lanca snabdevanja, što uključuje i proizvodnju i prodaju. Prodajni lanci neretko naručuju prekomernu količinu hrane, a visoke cene dovode do toga da se brojne namirnice ne prodaju do isteka roka. U Srbiji je ova tema bila naročito prisutna pre nekoliko godina, kada su pokrenute kampanje sa ciljem podizanja svesti o problemu bacanja hrane.

U FOKUSU:

• Pametna energetika tima Turbine Tech
• Tehnološki iskorak u borbi protiv šumskih požara
• Spor razvoj elektromobilnosti u BiH

U centru pažnje našao se Zakon o porezu na dodatu vrednost, prema kojem je plaćanje PDV-a od 20 odsto obavezno na doniranu hranu. Na ovaj način, prodajni lanci dodatno se obeshrabruju da hranu koja nije prodata ali koja može i dalje da se upotrebi usmere na one kojima je najpotrebnija. Zbog ovakvog pristupa, kompanijama je često isplativije da hranu bace nego da je doniraju.

Iako je prioritet da se jestiva hrana usmeri onima kojima je najpotrebnija, ono što više nije za ljudsku ili stočnu upotrebu može dobiti novu vrednost kroz proizvodnju bio-goriva, čime se istovremeno smanjuju otpad i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Dok mnogi maloprodajni lanci ne pridaju dovoljno pažnje problemu gladi, britanski Sainsbury’s, u saradnji sa svojim dobavljačem RenECO, pronašao je način da istovremeno smanji prehrambeni otpad i doprinese ekološkim ciljevima. Reč je o potpunoj promeni u načinu snabdevanja gorivom za njihovu logistiku, preciznije teška teretna vozila. Od marta ove godine, 30 kamiona ovog maloprodajnog lanca preći će sa dizela na bio-gorivo dobijeno iz prehrambenog otpada. Bio-gas, proizveden ovim procesom, koristiće se za stvaranje tečnog bio-goriva pogodnog za teška teretna vozila. Važno je naglasiti da se za ovu svrhu koristi hrana koja više ne može biti donirana niti iskorišćena za ishranu životinja.

Procene pokazuju da će se na ovaj način godišnje smanjiti emisije ugljen-dioksida za više od 3.000 tona, što je, kako ističe kompanija, ekvivalentno godišnjoj potrošnji električne energije u više od 1.900 domaćinstava. Trenutno, ovih 30 kamiona čini polovinu njihovog voznog parka, ali kompanija je sebi postavila ambiciozan cilj – postizanje neto-nulte emisije u svojim operacijama do 2035. godine.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST