Bugarska otvorila prvo nacionalno odlagalište za nisko i srednje radioaktivni otpad

Bugarska je otvorila jedno od najvažnijih energetskih postrojenja u regionu — 66 armiranobetonskih ćelija, kapacitet za 19.000 kontejnera i čak 138.200 kubnih metara radioaktivnog otpada, koji će se skladištiti narednih 60 godina, a zatim nadzirati duže od tri veka. Novo nacionalno odlagalište za nisko i srednje radioaktivni otpad, otvoreno 14. aprila 2026. godine u blizini NE Kozloduj, predstavlja prvi objekat ove vrste na Balkanu i ključni deo dugoročne strategije upravljanja nuklearnim otpadom u zemlji, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Ali, šta zapravo znači „odlagalište“ i kakav se otpad tu čuva?

Za razliku od klasičnog skladišta, ovo nije mesto gde se otpad privremeno odlaže, već trajni sistem za njegovo konačno zbrinjavanje. Suština je u izolaciji — radioaktivni materijal se smešta u posebno projektovane strukture koje ga odvajaju od ljudi i životne sredine na veoma dug period, uz kombinaciju tehničkih i prirodnih zaštitnih barijera.

Reč je o takozvanom površinskom odlagalištu, što znači da se otpad ne zakopava duboko u geološke slojeve, već se smešta u armiranobetonske ćelije i rovove blizu površine. Ipak, bezbednost se ne oslanja na dubinu, već na višeslojnu zaštitu: otpad se prethodno obrađuje, zatim pakuje u kontejnere, potom u betonske blokove, koji se na kraju smeštaju u dodatno ojačane strukture.

Pročitajte još:

• Evropska komisija ispituje francusku podršku za nove nuklearne reaktore
• Kako nuklearna nauka smanjuje gubitke hrane
• Nuklearna industrija traži jaču podršku EU: više kapaciteta za manju zavisnost od uvoza gasa

Važno je da će dio ovog sistema biti i materijali nižeg i srednjeg nivoa radioaktivnosti: zaštitnoj opremi, filtrima, dijelovima postrojenja, laboratorijskom i medicinskom otpadu, ali i materijalima nastalim tokom demontaže nuklearnih objekata.

Jedan od glavnih izvora ovog radioaktivnog otpada je gašenje starih reaktora u Kozloduju. Bugarska se tokom pristupanja Evropskoj uniji obavezala da zatvori blokove 1 i 2 do 2002. godine, a blokove 3 i 4 do 2006. godine, jer su ocenjeni kao neusklađeni sa savremenim bezbednosnim standardima. Njihova razgradnja i dekontaminacija danas generišu značajne količine radioaktivnog materijala, koji sada dobija trajno mesto za odlaganje.

To ne predstavlja kraj nuklearne energije u Bugarskoj. U okviru iste elektrane danas rade blokovi 5 i 6, reaktori novije generacije VVER-1000, ukupne snage oko 2.000 megavata, koji čine okosnicu proizvodnje električne energije u zemlji.

Energetski portal