Industrijsko zagađenje u Srbiji: Da li novi zakon štiti zdravlje građana ili zagađivače?

Kako dalje navode, industrijska postrojenja koja podležu režimu izdavanja integrisanih dozvola predstavljaju najveće pojedinačne izvore zagađenja. U Srbiji i dalje više od 150 takvih postrojenja posluje bez integrisane dozvole, dok postupci izdavanja dozvola često traju godinama. Ovakvo stanje ukazuje da sistem ne funkcioniše i da institucije ne uspevaju da dosledno sprovode postojeće zakone, poručuju iz BOŠ-a.

– Nacrt novog zakona ne donosi rešenja za ove probleme. Nedavno objavljena Analiza Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE) i Fidrih Ebert fondacije pokazuje da postoji nesklad između onoga što se reformom želi postići i konkretnih predloženih rešenja. Umesto da ispravi postojeće nedostatke, Nacrt u nekim delovima čak može dovesti do novih problema u praksi – stoji u saopštenju. 

Dodaju i da posebno zabrinjava činjenica da Nacrt ostavlja mogućnost za odstupanje od najboljih dostupnih tehnika (BAT standarda), koji predstavljaju osnovni mehanizam za smanjenje industrijskog zagađenja, bez dovoljno precizno definisanih kriterijuma, čime se direktno povećava i rizik od proizvoljne primene zakona.

– Predloženim rešenjima učešće javnosti svodi se na puku formalnost. Primera radi, Nacrt predviđa rok od svega 15 dana za dostavljanje komentara na složenu tehničku dokumentaciju, uz zastarele načine informisanja, što je slučaj i sa trenutnom javnom raspravom, koja otežava uključivanje javnosti, uzimajući u obzir poklapanje rokova sa praznicima i neradnim danima. Takav pristup otežava suštinsko učešće građana, stručne javnosti i organizacija civilnog društva u donošenju odluka koje direktno utiču na kvalitet životne sredine i javno zdravlje – navedeno je u saopštenju. 

Pročitajte još:

• RERI izneo zapažanja na Predlog programa zaštite prirode za period 2026–2031
• Naučnici razvili biorazgradivo gnojivo koje štiti biljke, tlo i vodu za piće
• Zapadni Balkan dobija plan za obnovu šumskih predela

Ističu da su problemi prisutni i u oblasti nadzora i sankcija: predloženi sistem ne obezbeđuje dovoljno jasne i efikasne mehanizme kontrole, dok postojeća postrojenja ostaju u povoljnijem položaju u odnosu na nova, iako su upravo ona često najveći zagađivači. Bez dosledne primene zakona, uključujući zabranu rada bez integrisane dozvole i adekvatno sankcionisanje, nije moguće očekivati stvarno smanjenje zagađenja, navode iz BOŠ-a.

– Bez jasnih pravila, efikasnog nadzora i stvarnog uključivanja javnosti, zakon ostaje mrtvo slovo na papiru, dok se posledice industrijskog zagađenja nastavljaju osećati u svakodnevnom životu građana. Zato su potrebna rešenja koja će zaista doprineti smanjenju industrijskog zagađenja, a ne samo formalnom usklađivanju sa evropskim standardima – navedeno je u saopštenju.

Koalicija 27 i Platforma za društveni razvoj i inovacije pozivaju organizacije civilnog društva, stručnu javnost, medije i građane da se upoznaju sa glavnim nedostacima Nacrta Zakona i pridruže se u daljem praćenju procesa usvajanja zakona kao i zahtevu za sprovođenjem otvorene javne diskusije o delotvornim rešenjima i nakon formalnog završetka javne rasprave.

Izrađeni komentari i primedbe na Nacrt zakona dostupni su OVDE.

Ova aktivnost je deo projekta ,,Navigator Zelene agende“, koji podržava Evropska unija, a sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženje Aarhus centar, organizacijom Eko-tim, organizacijom Eco-Zone, Centrom za ekološko istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom Protection and Preservation of Natural Environment i Mrežom CEE Bankwatch. 

Energetski portal