Koliko smo daleko od cilja nultog otpada?

30.03.2024

Podrška inicijativi nultog otpada, krunisana je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 14. decembra 2022. godine, kada je 30. mart proglašen za Međunarodni dan nultog otpada. U srž problema postavlja se neodrživa praksa proizvodnje i potrošnje proizvoda od hrane do tekstila što dovodi do stvaranja otpada, a potom i nepravilo upravljanje istim. Sve ovo uzrokuje emitovanje gasova staklene bašte, opasne hemikalije, a fizički je i direktna pretnja velikom delu biodiverziteta.

Podaci Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), pokazuju da domaćinstva, mala preduzeća i pružaoci javnih usluga godišnje generišu oko 2,2 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada, u šta se ubraja ambalaža, elektronika, plastika, hrana i drugo. Oko 2,7 milijardi ljudi širom sveta nemaju pristup prikupljanju čvrstog otpada, a skoro polovinom ovog otpada se ne upravlja u kontrolisanim objektima.

Ukoliko otpad ne bude počeo da se posmatra kao resurs, procene su da će proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porasti na 3,8 milijardi tona godišnje do 2050. godine.

Na globalnom nivou, oko 20 odsto proizvedene hrane godišnje završi kao otpad. Neke od održivih praksi jesu korišćenje otpada od hrane u stočarstvu, poljoprivredi, održavanju zelenih površina. Donosioci odluka treba da podrže projekte koji uključuju kompostiranje, razvrstavanje otpada od hrane i druge. Kako bi se istakao negativan uticaj koji otpad od hrane ima na društvo i prirodu, UNEP je uoči Međunarodnog dana objavio Izveštaj o indeksu otpada od hrane 2024. Neki od interesantnih podataka jesu da najveći deo ovog otpada dolazi iz domaćinstava, pa tako ona dnevno bacaju najmanje milijardu obroka. Na godišnjem nivou, prosečna osoba baci 79 kilograma hrane. Ovome doprinose sve intenzivnija ispoljavanja klimatskih promena, kao što su visoke temperature i suše, koje otežavaju čuvanje, transport i prodaju hrane na bezbedan način, zbog čega dolazi do značajnih količina hrane koja se gubi. Trenutne količine ovog otpada odgovorne su za osam do 10 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Zagađenje plastikom nije ništa manji problem. Podaci UNEP-a pokazuju da oko 85 odsto plastičnih flaša, ambalaža i drugih proizvoda za jednokratnu upotrebu, završi na deponijama ili se njima na drugi način nepravilno upravlja.

Tekstilna industrija takođe je, naročito poslednjih godina, na lošem glasu. Od ukupne količine materijala koja se koristi za proizvodnju odeće, svega manje od jednog procenta se reciklira kako bi se proizveli novi proizvodi. Ova industrija ne samo da doprinosi zagađenju, već koristi izuzetno veliku količinu vode – resursa koji je ugrožen. Slikovito, reč je o količini vode koja bi se na godišnjem nivou upotrebila da se napuni 86 miliona olimpijskih bazena.

Treba pomenuti i električni i elektronski otpad i lošu praksu podsticanja potrošača od strane proizvođača da stalno svoje postojeće uređaje zamenjuju novim. Neke zemlje već su počele da uvode mere koje podstiču njihove građane da svoje stare proizvode poprave, umesto da kupe novi. Elektronski otpad u sebi neretko sadrži veoma opasne supstance, kao što su živa i olovo.

Primena cirkularne ekonomije treba da postane ustaljena praksa kako bi se rešio problem zagađenja otpadom. Počevši od samog dizajna proizvoda, koji im daje karakteristike dugotrajnih, onih koji mogu da se poprave, ponovo upotrebe ili razgrade. Ukoliko proizvod ipak postane otpad, potrebno je podsticati njegovu reciklažu. Na taj način se ne smanjuje samo nagomilavanje otpada, već se čuvaju i novi resursi – sami materijali, ali i korišćenje onih koji su potrebni kako bi se proizvodi stvorili kao što su električna energija i voda. Čuvanje resursa ključno je za očuvanje planete, zato što povećanje njihovog korišćenja predstavlja glavni pokretač trostruke planetarne krize – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.

Katarina Vuinac

Zeleni kilovati za Novu Crnju

30.03.2024

solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Put kojim treba da idemo, a koji nas vodi prema održivijoj i sigurnijoj budućnosti, mora da bude ispunjen obnovljivim izvorima energije.

Sumirajući 2023. godinu, jedna od navažnijih lekcija koju su naučile gotovo sve države na planeti jeste neophodnost prelaska na zelenu energiju, kako zbog klimatskih promena čije se posledice osećaju sve intenzivnije, tako i zbog energetske sigurnosti i stabilnosti koja se pokazala kao veoma krhka u pogledu dosadašnjih načina proizvodnje i snabdevanja energijom.

Odgovorne kompanije u Srbiji važnost rešavanja ovog problema shvatile su ozbiljno, zbog čega je potrebno da se na što bolji način iskoristi solarni potencijal naše zemlje. U ostvarenju postavljenog cilja koji se nalazi na kraju puta kojim smo krenuli, kompanija CEEFOR pruža znanje i podršku.

Dugogodišnje iskustvo u oblastima održivog razvoja i energetske efikasnosti, kao i konsultantnskim i projektantskim uslugama u oblasti obnovljivih izvora energije stvorili su poverenje u inženjere kompanije CEEFOR, kojima se poveravaju brojni projekti za izgradnju solarnih elektrana, kako na krovovima, tako i na zemlji.

Vojvodina će uskoro biti bogatija za još jednu solarnu elektranu, zato što je u opštini Nova Crnja u počela izgradnja solarne elektrane „B2 Nova Sun“ – 10 MW. Građevinska dozvola za gradnju ove solarne elektrane je dobijena, izgradnja je počela i predviđeno je da ona u rad bude puštena u prvom kvartalu 2024. godine.

U FOKUSU:

Solarna elektrana prostiraće se na oko 13 hektara, a u okviru nje biće postavljeno 17.740 bifacijalnih solarnih panela marke Canadian Solar 660. Prepoznatljivost kao kompanije kojoj može da se veruje, stekla je, između ostalog, kontinuiranim odabirom najkvalitetnijih proizvoda na tržištu.

Zbog toga je i za ovu elektranu izabrano 100 invertora Fronius Tauro – ECO-100-3-P, snage 100 kW. Na zemljišnu površinu biće postavljena konstrukcija turskog proizvođača Kirac metal, a solarna elektrana će imati devet transformatora.

Sva proizvedena energija iz solarne elektrane, plasiraće se u elektrodistributivni sistem, tako da će građani ovog područja dobijati svoju energiju iz obnovljivih izvora.

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Solarna elektrana „B2 Nova Sun“ zauzima parcele u industrijskom dijelu Nove Crnje, tik uz nekadašnju Fabriku za proizvodnju šećera, te sa ovom investicijom upotpunjuje Opštinski plan o promociji obnovljivih izvora energije.

Stručni tim kompanije CEEFOR čine inženjeri koji iskoriste svaku pruženu priliku, što kroz učestvovanje na projektima, sajmovima i konferencijama, da svoje znanje šire i unapređuju, kako bi iznova opravdali poverenje koje im pružaju klijenti. Njihovu posvećenost potvrđuje spisak zadovoljnih klijenata. A da dela govore više od reči, pokazuje činjenica da tokom olujnog vetra i vremenskih neprilika koje su našu zemlju zadesile ovog leta, solarne elektrane koje su projektovali inženjeri kompanije CEEFOR nisu pretrpele ni najmanja oštećenja.

Kompanija CEEFOR više od decenije uspešno posluje u oblasti razvoja održivih projekata i energetske efikasnosti u regionu Balkana, a svojim klijentima nudi konsultantske i projektantske usluge u oblasti obnovljivih izvora energije.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Za mlade poljoprivrednike u Vojvodini 200 miliona dinara

30.03.2024

straw_bales_poljoprivreda_njiva — Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je Konkurs za finansijsku podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini u 2024. godini. Prijavljivanje će trajati do 26. aprila.

,,Cilj je obnova ruralnih područja Vojvodine kako bi se podstakao ostanak mladih u ruralnim područjima, odnosno njihov povratak iz gradova. Ovo je podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, njihovom razvoju i unapređivanju kroz podsticanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava”, navodi se u konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Za realizaciju je predviđeno ukupno 200 miliona dinara. Bespovratna sredstva za podršku investicijama utvrđuju se u iznosu do 90 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 500.000 dinara, a maksimalan 1.500.000 dinara.

Pročitajte još:

Novac koji će se deliti po ovom konkursu namenjen je investiranje u nabavku različite opreme za farme, podizanje višegodišnjih zasada voćaka, hmelja i vinove loze, podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju, kao i za nabavku priključne mehanizacije.

Pravo na podsticaje ostvaruju fizička lica starija od 18 godina koja u momentu podnošenja zahteva ne smeju imati više od 40 godina, koji su prvi put upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva nakon 01.04.2023. godine i nisu ostvarivali pravo na subvencije.

U toku je još nekoliko konkursa za podršku poljoprivrednoj proizvodnji Vojvodine, a svi detalji su na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Izvor: Agroklub

Toplotne pumpe ključne za energetsku tranziciju Kine?

29.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)

Grejanje predstavlja jedan od ključnih segmenata globalne potrošnje energije i emisija, sa oko 20 odsto ukupne potrošnje u industriji i zgradarstvu, zbog čega je odgovorno za oko četvrtinu emisija u energetskom sektoru. Kina igra izuzetno važnu ulogu kada je reč o ovoj temi, budući da njeni sektori zgradarstva i industrije čine otprilike jednu trećinu globalne potrošnje toplote. Tokom poslednje decenije, potrošnja grejanja u kineskim zgradama je rasla brže nego u bilo kojoj drugoj zemlji, postavljajući Kinu danas kao drugo najveće tržište za grejanje prostora i vode, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. Zabeleženo je povećanje od 13 odsto između 2010. i 2022.

Trenutno, grejanje u Kini u velikoj meri oslanja se na upotrebu uglja, koji predstavlja oko polovine potrošnje energije za grejanje u zgradama i industriji. Zavisnost od uglja doprinosi emisijama CO2, čineći grejanje odgovornim za 40 odsto kineskih emisija CO2. Ipak, zabeležen je pad u zavisnosti od uglja za više od 5 odsto tokom prethodne decenije, navodi se u saopštenju Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pročitajte još:

U kontekstu globalnog trenda dekarbonizacije, toplotne pumpe su se pokazale kao izuzetno obećavajuće rešenje. Globalna prodaja toplotnih pumpi porasla je za gotovo 30 odsto od 2020. uprkos blagom padu od tri odsto u 2023. godini. Kina je zapravo jedno od najvećih tržišta za toplotne pumpe, čineći više od četvrtine globalne prodaje, sa snažnim rastom od 12 odsto u 2023. godini. Toplotne pumpe pružaju jednu od najefikasnijih opcija za dekarbonizaciju toplote, sa primenom ne samo u mrežama daljinskog grejanja i zgradama, već i u industriji.

Postoji veliki potencijal za primenu decentralizovanih toplotnih pumpi u Kini, posebno u ruralnim i urbanim područjima južnih i centralnih regija. Stoga, predviđa se da će se kapacitet toplotnih pumpi u ovim oblastima više nego udvostručiti do 2030. godine i petostruko povećati do 2050. godine.

Dakle, iako ugalj i dalje igra značajnu ulogu u kineskom energetskom sektoru, rastuća primena toplotnih pumpi ukazuje na postepeni prelazak ka održivijim rešenjima.

Energetski portal

U susret proleću umetnici oslikali platna od recikliranih limenki i pozvali na zaštitu životne sredine

29.03.2024

20240321_165114g — Foto: Recan fondacija

Street-art umetnici Vuk Đurić (Endo) i Đurađ Stevanović oslikali velika platna od recikliranih limenki u prisustvu velikog broja građana i zainteresovanih prolaznika u centru Vrnjačke Banje, (na platou ispred prostorija „Super Art Gallery“ i „Concept Store“-a, u Ulici Kneza Miloša), čime su pozvali prisutne da sa dolaskom proleća, buđenjem prirode i novim ciklusom rađanja daju svoj doprinos budućnosti planete Zemlje, da recikliraju, da biraju održive ambalaže kako bi „svu lepotu i raznovrsnost planete Zemlje očuvali za budućnost.“

„Ovom akcijom želeli smo da podsetimo publiku ne samo na dolazak proleća, na buđenje prirode već i na naše zajedničko ’buđenje’ kada je reč o zaštiti životne sredine“, rekao je Vuk Đurić street-art umetnik, dok je Đurađ Stevanović dodao: „lepota kojoj se svakog proleća divimo, bogatstvo boja, mirisa i doživljaja ne sme da nestane i zato smo danas javnim oslikavanje limenki od aluminijuma, ambalaže koja može beskonačno da se reciklira, želeli da inspirišemo sve prisutne da vode računa o prirodi, da recikliraju, jer je to jedan od načina da pokušamo da očuvamo prirodu.“

Oslikavanje recikliranih limenki je javni događaj koji je organizovan u partnerstvu Super Koncept Atelja i Recan fondacije sa idejom da se posetioci inspirišu na reciklažu, večni ciklus novog rađanja koje simbolizuje proleće, večnost umetnosti i beskonačne mogućnosti reciklaže metala i aluminijuma.

Pročitajte još:

„Ideja izvođenja umetničkog dela na recikliranom materijalu spaja kulturu, kreativnost i brigu o životnoj sredini na jednom mestu. Sama prilika da umetnici daju svoj jedinstveni pečat pretvaranjem potencijalnog otpada u umetničko delo stvara novu vrednost u umetničkom, ali i materijalnom smislu. Time otvaramo direktnu mogućnost humanitarnog delovanja koja je ujedno i kruna ovog događaja“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred projekta „Svaka limenka se računa“ koja se bavi promovisanjem zaštite životne sredine i podizanje svesti o potrebi reciklaže limenki i Recan fondacije.

Vuk Đurić Endo jedan je od najznačajnijih muralista mlađe generacije u zemlji i regionu. Do sada je oslikao nekoliko stotina murala malih, srednjih i velikih dimenzija širom sveta (u Vijetnamu, Portugalu, Švajcarskoj, Nemačkoj, Srbiji i regionu). Đurađ Stevanović akademski slikar i muralista javnosti je poznat po svojim muralima kako se navodi „hektarima oslikanih zidova“, a ujedno učesnik je i realizator brojnih umetničkih projekata u zemlji i regionu.

Umetnička dela, koja su dimenzija 2.5 sa 1.25 metar, simbolično je otkupila Recan fondacija, a sav novac biće doniran Humanitarnom udruženju „Humanizacija“ iz Sombora.

Izvor: Recan fondacija

Prečišćavanjem otpadnih voda do smanjenja industrijskog zagađenja

29.03.2024

Otpadna voda pre prečišćavanja, posle primarnog i posle sekundarnog prečišćavanja i gosti_2 — Foto: UNDP

Agro-industrijski kombinat „Žibel Bačka Topola“ predstavio je danas novo, sekundarno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje je izgrađeno uz podršku Vlade Švajcarske. Zahvaljujući novom postrojenju, nivo kvaliteta voda iz proizvodnog procesa ove fabrike sada je usklađen sa vrednostima propisanim u Evropskoj uniji (EU). To će značajno doprineti smanjenju zagađenja reke Krivaje, u koju se ove vode ispuštaju, kao i konkurentnosti proizvoda preuduzeća „Žibel Bačka Topola“ na inostranom tržištu.

Šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Ričard Koli istakao je da je izgradnja ovog postrojenja podržana kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, u kojem Švajcarska učestvuje sa 6,4 miliona evra. On je dodao da Švajcarska podržava zelenu tranziciju i reforme u Srbiji sa preko 30 miliona evra bespovratnih sredstava koja, osim sprovođenja Zelene agende, pokrivaju dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja, pripremu prvih aukcija obnovljivih izvora energije, upravljanje energijom, energetsku efikasnost, kao i oporavak od rizika od katastrofa.

„Švajcarska i druge zemlje su 2021. godine usvojile rezoluciju kojom pozivaju Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava da prepozna pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao posebno ljudsko pravo. Dakle, potrebno je da radimo na njegovom obezbeđenju svakog dana. Svaka inicijativa za zelenu tranziciju, u Švajcarskoj ili u Srbiji, ima svoju cenu, ali pravi finansijski podsticaji, poput ovoga koji pruža projekat „EU za Zelenu agendu“ mogu rezultirati značajnim uštedama i pokrenuti razvoj inovativnih pristupa, novih inovativnih industrija i otvaranje novih radnih mesta“, dodao je Koli.

Pročitajte još:

Nakon prečišćavanja otpadnih voda ostaju velike količine otpadnog mulja, zbog čega je „Žibel Bačka Topola“ sproveo istraživanje koje je pokazalo da ovaj mulj može da se koristi za proizvodnju organskog đubriva.

„Ovo rešenje doprinosi smanjenju zagađenja reke Krivaje i unapređenju poslovnog imidža ove kompanije. Pored toga, otpadni mulj koji se može koristiti za proizvodnju đubriva dobar je primer za primenu principa cirkularne ekonomije. Takođe, ovo rešenje nam pokazuje da viši stepen kontrole industrijskih procesa, uz odgovarajuću ekpertizu, vodi čistijoj vodi, čistijem vazduhu, i zdravijoj životnoj sredini“, rekao je Antoan Avinjon, programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji.

„Svaki proizvodni proces ima neki otpad, koji može da ima novu namenu i koji možemo iskoristiti uz malo investicija, i tako smanjiti troškove kompanija i očuvati životnu sredinu. Zbog toga nam je drago što ova kompanija razmatra da dodatno investira u sopstvenu kompostanu, kako bi od otpadnog mulja proizvodila organsko đubrivo. To je odličan primer koji može poslužiti kao inspiracija za druge fabrike u Srbiji“, rekao je Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

On je pozvao sve kompanije kojima je potrebna podrška da smanje zagađenje i dekarbonizuju svoje poslovanje da se prijave na Javni poziv za zelenu tranziciju srpske privrede i društva, u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji”.

„Žibel Bačka Topola“ u novom postrojenju prerađujuje otpadne vode koje nastaju tokom prerade klaničkog otpada, od kojeg proizvode komponente hrane za kućne ljubimce.

„Ova fabrika na 110 mesta širom zemlje prikuplja otpad životinjskog porekla i tako pokriva sve klanice mesnih industrija i živinarstva u Srbiji, i reguliše pitanje animalnog otpada i pitanje uticaja prerađivača na životnu sredinu. Nakon primarnog prečistača, sekundarni prečistač nam je otvorio nove perspektive kao što su prerada mulja, zbog čega ćemo dalje ići u pravcu „prerada otpada bez otpada“, kako bi se sve ono što se ovde stvori i procesuira imalo novu upotrebnu vrednost“, rekao je Željko Stanić, direktor kompanije „AIK – Žibel Bačka Topola“

Izgradnja sekundarnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda jedno je od 52 do sada podržana inovativna rešenja u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Integracija sistema elektronske naplate putarine Srbije i BiH

29.03.2024

put — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Despeyroux)

U cilju integracije sistema za elektronsku naplatu putarine između Srbije i Bosne i Hercegovine, potpisan je Memorandum o poslovnoj saradnji.

Memorandum su potpisali direktori javnih preduzeća „Putevi Srbije”, „Auto-putevi Republike Srpske” i „Auto-ceste Federacije Bosne i Hercegovine” – Zoran Drobnjak, Nedeljko Ćorić i Denis Lasić.

Ovim potpisanim dokumentom, ljudima koji imaju tagove u Bosni i Hercegovini, kao i onima u Srbiji, biće omogućeno da nesmetano koriste puteve, bez zaustavljanja, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Govoreći o saradnji Srbije i BiH, u ovom trenutku grade se i jedan auto-put, kao i dve brze saobraćajnice, rekao je ministar i dodao da će do kraja ove godine biti završeno naših skoro 19,5 kilometara prvog dela auto-puta Beograd–Sarajevo.

Kako je istakao, ove godine ćemo završiti i brzu saobraćajnicu Šabac–Loznica, vezu do graničnog prelaza Šepak, a počinje da se radi i put Slepčević–Badovinci, kao i još jedan polumost pored Pavlovića mosta kako bismo imali četiri trake mosta.

Pročitajte još:

Najavljena je i izgradnja auto-puta u narednih godinu i po dana između Požege i Kotromana, gde će se, kako je objasnio, tunelom ulaziti sa strane Srbije u BiH.

Prema njegovim rečima, vlade Srbije i BiH su, u saradnji sa železničkim preduzećima i Federacije i Republike Srpske, konkurisale u EU za dobijanje sredstava za rekonstrukciju pruge Beograd–Sarajevo.

Prisećanja radi, Srbija je prošle godine uspostavila integrisanu naplatu putarine i sa Severnom Makedonijom, a u našoj zemlji izdato je preko 50.000 tagova. Ministar je rekao da očekuje da će 15. aprila biti uspostavljena i zajednička integrisana naplata putarine sa Crnom Gorom, 15. maja sa Hrvatskom, a u junu i sa Grčkom.

Energetski portal

UIO neće menjati zakon zbog solarnih panela u BiH

29.03.2024

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (giorgio-trovato)

Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje BiH odbio je predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost kojim je od njih traženo da se usaglasi i reguliše status prozjumera, odnosno fizičkih lica koja će postavljanjem solarnih panela na svojim domaćinstvima višak struje predavati Elektroprivredi RS.

Prethodno je Elektroprivreda RS obustavila sve aktivnosti vezane za prozjumere zbog, kako su rekli, neusaglašenosti Zakona o obnovljivim izvorima energije RS i Zakona o PDV-u koji je na nivou BiH.

Oni tvrde da Zakon o PDV nalaže da se sva energija preuzeta iz mreže oporezuje, dok bi prema Zakonu o obnovljivim izvorima energije porez trebalo obračunati na razliku između preuzete i predate količine električne energije, odnosno na osnovu neto merenja.

U svom mišljenju, UO je istakao da je sve već regulisano, a da se detalji mogu rešiti podzakonskim aktima.

,,Razmotrivši predloženu dopunu zakona, smatramo da je nepotrebna, budući da za obračun PDV-a po neto principu obračuna utroška električne energije kupca-proizvođača važeća odredba ne predstavlja smetnju. Navedena odredba primarno uređuje razmenu dobara i usluga među obveznicima PDV-a, imajući u vidu da ista nalaže obostrani obračun PDV-a, dok sama ta činjenica ne podrazumeva po automatizmu i obostrano pravo odbitka ulaznog PDV-a. To pravo je regulisano drugim odredbama ovog zakona“, rekli su u UIO BiH, i potom istakli da obračun netiranjem nije presudan za promet između dva obveznika PDV-a.

Pročitajte još:

U UIO BiH su rekli da specifičnost u načinu utvrđivanja poreske osnovice može biti pojašnjena Pravilnikom o primeni Zakona o PDV-u, što je, kako kažu, racionalniji pristup od donošenja zakona kada to nije neophodno.

Rešenje ovog problema je, kažu u dvosmernim brojilima, koja će transparentno i dokazivo beležiti razliku između predate i preuzete električne energije.

Imajući u vidu da energetski sektor, kažu, tumači funkcionisanje kupca-proizvođača u odnosu na distributivno preduzeće koje upravlja distributivnom mrežom tako da isti ne vrši promet električne energije koju proizvodi distributivnom preduzeću, već koristi za vlastite potrebe, uključujući i višak proizvodnje iznad vlastite potrošnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

,,U određenim mesecima tokom godine proizvođač višak “skladišti u mreži” samo za svoje potrebe za periode kada proizvodi manje od vlastite potrošnje. Kupac-proizvođač ne vrši isporuku dobara niti pruža usluge drugom licu za šta bi primio ili trebalo da primi naknadu u bilo kom obliku, i u svakom trenutku može preuzeti “uskladišteni” višak“, kažu u UIO BiH i dodaju da za ovo ne treba menjati zakon.

Ono na šta stavljaju poseban akcenat i što je imperativ sprovođenja Zakona o PDV-u kod netiranja jeste potpuno transparentan sistem obračuna potrošnje električne energije primenom dvosmernih brojila i uspostavljanjem jasnih procedura.

,,Na ovaj način će sistem merenja utroška energije biti jednostavno proverljiv i dokaziv, i na taj način neće predstavljati smetnju utvrđivanju tačne obaveze za PDV u svakom poreskom periodu i za svako lice“, rekli su u UIO BiH.

Sličan stav ima i Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske čiji je predstavnik na nedavno održanom Samitu energetike rekao da ne postoji nikakva prepreka za sticanje statusa kupca proizvođača i njegovu primenu, kao i za zaključivanje ugovora o snabdevanju sa šemom obračuna i neto merenja.

Nakon usvajanja Zakona o obnovljivim izvorima energije 2022. godine ERS je pokrenuo inicijativu da se na 50.000 krovova u Srpskoj postave solarni paneli. Program energetske održivosti, kako su ga tada nazvali, trebao je da rastereti elektroenergetski sistem za oko 300 gigavat časova.

Raspisan je poziv za prve prijave zainteresovanih građana koje su u početku opteretili obimnom i relativno skupom dokumentacijom potrebnom za ulaz u projekat. Shvativši da se za projekat prijavio veoma mali broj domaćinstava, od papirologije se odustalo, a onda je cela ideja pomalo pala u zaborav.

Izvor: Capital

Holandija: ugovori o ograničenju kapaciteta ubrzavaju nova OIE priključenja na mrežu

28.03.2024

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Na mnogim mestima u Holandiji postoji preopterećenost mreže, zbog čega je otežan pristup novim solarnim i vetroelektranama. Pitanje priključenja na mrežu, veoma je važno za energetsku tranziciju, zbog čega su uvedeni ugovori o ograničenju kapaciteta, odnosno o upravljanju zagušenjem.

Ovi ugovori zapravo znače da proizvođači i kupci električne energije pomažu u smanjenju opterećena na mreži, a da za to dobijaju razumnu naknadu od sistemskih operatera. Operateri sistema imaju mogućnost da solarnim i vetroparkovima nametnu privremene prekide, potpune ili delimične, kako bi se oslobodili kapaciteti za prenos u trenutku kada se najviše koristi energija.

Međutim, do sada ugovori nisu mogli lako da se primenjuju, zato što nije precizno određeno šta je razumna nadoknada. To dovodi to toga da operateri sistema moraju da prave posebne aranžmane o uslovima sa svakom novim proizvođačem, što oduzima vreme.

Zbog toga, Holandska uprava za potrošače i tržište (ACM), dala je zeleno svetlo svim operaterima sistema da dve godine eksperimentišu sa standardnim ugovorima za upravljanje zagušenjima.

Pročitajte još:

U tom periodu testiraće se različiti aspekti standardnih ugovora, kao što su uslovi ili visina naknade. Nakon toga standardni ugovor postaće praksa, čime će biti olakšana njihova šira primena bez dugih pregovaranja, zahvaljujući utvrđenim cenama i ograničenjima.

Opredeljenje za standardni ugovor će biti na dobrovoljnoj osnovi. To znači da će oni proizvođači koji ne žele da učestvuju u takvom ugovoru, moći da sklapaju individualne aranžmane sa operaterima sistema koji će garantovati da će zadržati kapacitet mreže dostupnim za ove proizvođače.

Efikasnost standardnih ugovora biće procenjena najkasnije posle dve godine od strane ACM-a. Ovi ugovori predstavljaju prelazno rešenje dok Holandija ne bude izgradila veću električnu mrežu.

Energetski portal

„Vreme je da kažemo zbogom“ – Volvo se oprostio od dizelaša

28.03.2024

car-auto-punjenje-električni — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Fousert)

Pre nekoliko dana, švedska kompanija Volvo Kars proizvela je svoj poslednji automobil sa dizel motorom modela XC90 i time načinila važan korak u zelenoj tranziciji automobilske indutstrije.

Na prošlogodišnjoj Nedelji klimatskih promena, održanoj u Njujorku, iz Volvo Karsa su ponosno najavili potpuni prestanak proizvodnje dizel vozila u ovoj godini, a ono što su tada obećali, već u prvom kvartalu 2024. godine postalo je realnost.

„Jednog oblačnog četvrtka početkom februara, naše kolege u Gentu napravile su svoj poslednji automobil sa dizel motorom, V60, a naša fabrika u Torslandi je pre nekoliko dana sa proizvodne trake skinula svoj poslednji dizel automobil XC90“, navodi se u saopštenju kompanije.

Volvo ne posustaje u svojoj nameri da do 2030. godine proizvodi isključivo električne automobile, a da do 2040. godine postigne neto nultu emisiju gasova staklene bašte.

Iako su tokom dugih 97 godina postojanja kompanije upravo dizel vozila izgradila ime švedskog giganta, sve ozbiljnija klimatska kriza obavezala je Volvo da kažu „zbogom“ automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem.

PROČITAJTE JOŠ:

Kompanija je najavila da će potpuni prelazak na električne automobile ostvariti do 2030. godine, premda navode da već sada većinu njihove prodaje u Evropi čine električni i hibridni automobili.

„Prošle godine smo povećali prodaju potpuno električnih automobila za 70 odsto, a udeo na globalnom električnom tržištu za 34 odsto“, kažu iz kompanije i dodaju da su pre samo pet godina prodaju mahom činili dizelaši, dok su električni modeli tek počeli da se probijaju.

Iako streme ka potpuno električnoj budućnosti, napominju da se ne sme zanemariti uloga hibridnih modela koji predstavljaju most ka zelenijoj budućnosti.

Da prelazak na električne automobile teče po planu potvrđuje i činjenica da je Volvo Kars u februaru ove godine ostvario najveću prodaju elektrifikovanih modela ikada – kako potpuno električnih, tako i hibrida.

„Potpuno električni automobili činili su 22 odsto automobila prodatih širom sveta tokom meseca, dok je kombinovana prodaja električnih automobila i plug-in hibrida iznosila 44 odsto“, navode iz kompanije u drugom saopštenju.

Volvo je nedavno predstavio svoj najnoviji model električnog vozila EX30, a tokom prva dva meseca 2024. godine prodato je ukupno 5.863 automobila.

Milena Maglovski

Zelena planeta između distopije i utopije

28.03.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Foto-ilustracija: Plastic ocean photo created by jcomp – www.freepik.com

Tog dana me je na ulaznim vratima zgrade sav uzrujan presreo stariji komšija uz saopštenje da „lift opet ne radi!“ Primetila sam da moj sagovornik nervozno gužva komad folije dok nabraja sve odgovorne za ovaj nemili događaj, a kada smo se konačno razišli, bacio je omot ispred vrata.

„Vidiš da je ionako sve prljavo, ni čistačica ne radi svoj posao“, bile su njegove reči i očigledno razlog da ne potraži kantu za smeće.

I zaista, zagađenje životne sredine kojem sam upravo posvedočila neće dovesti do ekološke katastrofe, ali je za jedan veoma mali procenat pogoršao situaciju. Kada se ovi mali procenti saberu, ono što imamo jesu ekološke posledice velikih razmera koje su mogle biti sprečene samo da je svako od nas postupao savesno.

A šta ako bismo preokrenuli situaciju? Da, umesto što sebi dopuštamo neodgovornost prema životnoj sredini uz izgovor „to je samo mali omot čokoladice, ništa strašno“, svi počnemo da je veoma malim doprinosima čuvamo.

Upravo ovo je ideja protopije, relativno novog društvenog koncepta koja nam kaže da do svih velikih promena u svetu treba da dođemo postepeno, sitnim, ali važnim koracima.

Monika Bjelskajt, futurista i osnivač istraživačke platforme Protopian Futures, objasnila je u svom predavanju, dostupnom na jutjub kanalu Google design, šta termin protopija znači.

Kako navodi, termin je skovao Kevin Keli, čuveni futurista i uednik magazina Wired. Reč protopija potiče od reči pronoja koja označava stanje suprotno paranoji – umesto da verujemo da je ceo svet protiv nas, pronoja, odnosno protopija, uveravaju nas da je ceo svet uz nas.

Protopija bi se mogla okarakterisati kao vid pokreta koji predstavlja alternativu postojećim konceptima distopije i utopije nudeći optimističnu viziju budućnosti.

I dok su distopija i utopija hipotetički društveni ekstremi koji su predmet brojnih naučno-fantastičnih ostvarenja, protopija je mnogo bliža realnosti. Štaviše, Bjelskajt tvrdi da mnogi već žive u skladu sa principima protopije dajući svoje skromne doprinose za bolju budućnost.

Umesto sanjarenja o nekakvoj nedostižnoj utopiji ili strahovanja od distopije, protopija nas navodi da sliku budućnosti kakvu priželjkujemo učinimo realnom tako što ćemo da je gradimo sada.

Kako svetle budućnosti nema bez zdrave životne sredine, lako je uočiti zašto je ideja protopije stapa sa pojmom ekologija.

Stanje životne sredine čini se beznadežnim, a ljudi prestaju da budu ekološki motivisani kada shvate da su, uprkos tome što voze električne automobile i koriste ekološke deterdžente, vazduh i voda i dalje zabrinjavajuće zagađeni.

Međutim, zastupnici protopije tvrde da će upravo ovi mali doprinosi zaštiti životne sredine sprečiti najgore klimatske scenarije, te da nas svako zasađeno drvo, svaki solarni panel i svaki električni automobil vode ka zelenijoj budućnosti.

Umesto da bespomoćno čitamo o plastičnom otpadu i šumskim požarima, protopija nas navodi da budemo kreativni kako bismo na sve moguće načine doprineli zaštiti prirodnih dobara. Ovo otklanja osećaj bespomoćnosti i stavlja nas u ulogu aktivnih boraca protiv klimatskih promena koji su uzeli budućnost planete u svoje ruke.

Istina je da ne možemo svi da postavimo solarne panele na krov ili da vozimio najnoviji električni SUV, ali tu su reciklaža, čišćenje javnih površina i brojna druga rešenja koja lako i besplatno možemo da primenimo.

Iako se o ovoj temi još uvek ne može naći mnogo članaka, osnovna zamisao je da je svaki, pa i najmanji doprinos boljem svetu važan. Zapitajmo se „šta ovoga trenutka mogu da učinim za bolji svet“, umesto što ćemo se moliti za čudo koje će u trenutku otkloniti sve naše nevolje.

Milena Maglovski

Kompanije „B2 Nova Sun“, „B2 Sunspot“ i Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“ potpisali ugovore o otkupu električne energije

28.03.2024

Kompanije „B2 Nova Sun“, „B2 Sunspot“ i Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“ potpisali su ugovore o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti za dve solarne elektrane – „B2 Nova Sun“ u Novoj Crnji u Banatu i „B2 Sunspot“, koja se gradi u Kikindi.

Solarna elektrana „B2 Sunspot“ nalazi se u vangrađevinskom području grada Kikinde, na lokaciji nekadašnje deponije. To ovaj projekat čini izuzetnim jer je ovo prva elektrana u regionu koja se gradi na rekultivisanoj staroj deponiji, koja ovom investicijom dobija novu primenu. Planirana snaga priključenja ove elektrane iznosiće 7 MW.

Solarna elektrana „B2 Nova Sun“, sa snagom priključenja od 9,9 MW, takođe je jedan od pobednika aukcija održanih prošle godine. Ovaj projekat zauzima parcele u industrijskom delu Nove Crnje, tik uz nekadašnju Fabriku za proizvodnju šećera, te sa ovom investicijom upotpunjuje Opštinski plan o promociji obnovljivih izvora energije.

Miloš Kostić, direktor kompanija „B2 Nova Sun“ i „B2 Sunspot“, izjavio je da su ugovori o otkupu električne energije sa EPS-om nastavak prethodno potpisanih ugovora o tržišnoj premiji, takođe sklopljenih sa „Elektroprivredom Srbije“. Za obe solarne elektrane je prihvaćena cena od 89,7 evra po MWh.

Pročitajte još:

„Ovo su prve solarne elektrane sa kojima EPS potpisuje ugovore za otkup električne energije i preuzimanje balansne odgovornosti u probnom radu i trajnom radu i to na 15 godina. Cena otkupa i balansiranja je određena na tržišnim principima, a ova energija daće i dodatnu sigurnost za rad našeg elektroenergetskog sistema i snabdevanja građana i privrede“, rekao je David Žarković, izvršni direktor za elektroenergetski portfelj u EPS AD. „Elektroprivreda Srbije“ je siguran partner za sve kompanije koje su se opredelile da kroz aukcije za tržišne premije povećaju udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu Srbije.

I jedna i druga elektrana imaju dobijene građevinske dozvole i potpisane ugovore za izgradnju po principu „ključ u ruke“, sa kompanijom MT-KOMEX, a takođe, za obe elektrane je kupljena sva potrebna oprema, a radovi su u toku.

„U Novoj Crnji radovi polako privode kraju, a kada je reč o elektrani u Kikindi, procenjuje se da je 40 odsto radova dovršeno“, rekao je Kostić, i dodao da se za solarnu elektranu u Kikindi, postavljanje na mrežu očekuje početkom maja.

Elektrane su finansirane delom iz sredstava investitora, dok je drugi deo finansiran iz kredita dve banke. Kostić je istakao da je i pored velikog broja zahteva i interesovanja drugih investitora, dobijanje svih potrebnih dozvola išlo očekivanim tokom, naglašavajući da su sve procedure započete na vreme.

Energetski portal

Kako Banja Luka rešava problem zagađenja prirode

28.03.2024

dorde-pandurevic-nWqHsNmdsc8-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Đorđe Pandurević)

Pod sloganom „Čist grad, duga ljubav’’, počelo je prolećno uređenje Banja Luke, a svi građani, zajednice etažnih vlasnika, mesne zajednice i ustanove pozvani su da se pridruže akciji.

Iz Gradske uprave navode da je akcija započela postrojavanjem svih vozila i timova, koji će učestvovati u samim aktivnostima, koje i ove godine obuhvataju uklanjanje kabastog otpada iz domaćinstava, čišćenje i pranje saobraćajnica i javnih površina, iscrtavanje saobraćajne signalizacije, komunalno-inspekcijski nadzor, sanacija deponija, postavka i sanacija komunalne opreme, košenje, uređenje raskrsnica i kružnih tokova, orezivanje stabala, popravke javne rasvete.

Draško Stanivuković, gradonačelnik rekao je da ovu akciju organizuju na početku proleća, jer žele da se pospremi grad i pomogne sugrađanima u odlaganju otpada.

„Ideja je oduvek bila da imamo više reciklažnih dvorišta, zato je važno da smo započeli sa ovim pilot projektom na ovoj privremenoj lokaciji i da vidimo kako će se pokazati. Sugrađani će moći odložiti otpad radnim danima od 11 do 19 časova i vikendom od osam do 16 časova. Jednostavno, želimo da preventivno delujemo da se ne stvaraju deponije’’, naveo je Stanivuković.

Pročitajte još:

On je najavio postavljanje još električnih bicikala, novih stajališta za bicikle, ali i akciju podele kartica za besplatan javni prevoz.

Milada Šukalo, koordinator akcije „Čisto lice grada’’ najavila je u toku godine postavljanje mobilnih kamera kako bi se uticalo na savest onih koji nepropisno odlažu otpad.

„U ova tri meseca koliko traje akcija prolećnog uređenja, reciklažno dvorište biće privremno na ovoj lokaciji, a zatim dvorište će biti trajno smešteno na lokaciji Rakovačkih bara’’, navela je ona.

Boriša Mandić, ovlašćeni potpisnik u Odeljenju za komunalne poslove rekao je da se nastavlja sa ugradnjom podzemnih kontejnera, sa planom da se svake godine ugradi bar 20 ovih kontejnera.

Energetski portal

112.156 posetilaca među najnovijim automobilima i motociklima

28.03.2024

Ovogodišnji Međunarodni sajam automobila DDOR BG Car Show i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“ posetilo je 112.156 ljudi, registrovanih na ulaznim kapijama Beogradskog sajma između 21. i 27. marta 2024. godine. To je gotovo 10 odsto više nego na prošlogodišnjem Međunarodnom salonu automobila.

Ovaj pomalo neverovatan podatak utoliko je značajniji jer je ova manifestacija održana u uslovima i dalje prisutnih globalnih privrednih, energetskih, komunikacionih, tehnoloških i tržišnih turbulencija u automobilskoj industriji, izazvanih kako geopolitičkim previranjima tako i velikim tehnološkim zaokretima i novim konceptima poslovanja. Međutim, za razliku od prethodnih post-kovid godina, rehabilitovani su u značajnoj meri komercijalni efekat, uobičajeni sajamski popusti i lageri vozila za brzu isporuku.

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, koja okuplja sve igrače na srpskom auto i moto tržištu, uspela je da okupi pod svodovima Beogradskog sajma sve svoje članice, što znači i sve brendove i njihove aktuelne modele. Zastupnici brendova učinili su sve da predstave najnoviju ponudu sa međunarodnog tržišta, pre svega novih električnih, hibridnih i plug-in hibridnih modela, kao i poslednje generacije najnovijih ekološki usavršenih modela sa konvencionalnim pogonima.

Ovogodišnji DDOR BG Car Show okupio je oko 230 izlagača, koji su predstavili više od 30 automobilskih brendova sa 38 premijera. Na „Motopassionu“ se okupilo oko 50 izlagača, sa više od 30 brendova i 60 premijera motocikala, kvadova i skutera. Uz napomenu da je sajamski moto sektor i ovog puta pokazao izrazito najveću ekspanziju u pogledu broja brendova, modela i noviteta.

U hali 3 bili su brendovi sa modelima iz premijum klase Mercedes, Maybach, BMW i Mini. Hala 1 je primala brendove: Mazda, Nissan, MG, Škoda, Subaru, Isuzu, Toyota, Honda, Opel, Peugeot, Suzuki, Fiat, Abarth, Jeep, Alfa Romeo, Citroen, Chery, Ford, Hyundai, Dacia, Renault, Kia, Volvo, Geely, Lynk&Co. Hala 3A bila je rezervisana za laka privredna vozila i izlagače LCV programa – Mercedes, Renault, Dacia, Fiat Professional, BG Plast (proizvođač nadogradnji), bila je predstavljena i mini izložba kineskih električnih vozila (putničko i lako dostavno vozilo marke BAW – model Pony, lako dostavno vozilo marke Runhorse – model J2-P i džip petosed marke Dayun model Yuehu). Na sajmu „Motopassion“ u hali 4 predstavili su se sledeći brendovi motocikala, ATV vozila i skutera: BMW, Honda, KTM, Kawasaki, Suzuki, Motomorini, SYM, Yamaha, Ducati, Benelli, Zontes, QJ Motor, Kymco, Keeway, Polaris, Indian, Triumph, Husqvarna, GASGAS, Jawa, Linhai, Malaguti, CAN AM, Odes, Segway, Loncin, Voge, Peugeot, Peda, Kove. Prateća automobilska oprema bila je u halama 2 i 1A.

Pročitajte još:

Kao i inače, za posetioce su najinteresantnije bile cene izloženih modela i uslovi pod kojima u mogli da ih nabave. Najskuplji izloženi modeli na Salonu automobila bili su pojedini modeli Mercedesa i BMW-a (Mercedes GLS Maybach 600 4matic, Mercedes AMG G 63, Mercedes AMG GT Coupe, BMW XM…) sa početnim cenama izloženih modela od 210.000 do 240.000 evra. Definitivno najskuplji izloženi automobil bio je ekskluzivni sportski model automobila KTM X-BOW GT-XR, trkački automobil legalan za vožnju u javnom saobraćaju, čija je početna cena bila oko 285.000 evra, a konačna cena je dostizala i 400.000 evra. U donjoj cenovnoj kategoriji – od 13.000 do 20.000 evra – mogli su se naći pojedini modeli Fijata (najjeftinija Fiat Panda 1.0 BSG hybrid, Fiat 500 1.0 BSG hybrid dolcevita, Fiat Tipo sedan…), Hyundaija (Hyundai i10 1.0T N Line, Hyundai i20, Hyundai i20 1.2 MPI Premium 2T…), Kije (KIA Picanto 1.2, KIA Stonic 1.4 DPI…), Dačije (Logan Expression 1.0 ECO-G 100, Sandero Stepway Expression 1.0 ECO-G 100…), Suzukija (Swift, Ignis…), MG-ja (Standard ZS…), Citroena (C3), Toyote (Yaris Luna 1.5 VVT-IE…), Forda (Puma Titanium…)

Ovogodišnje izdanje „Motopassiona“ predstavilo je izuzetno bogatu ponudu motocikala svih relevantnih svetskih brendova, uključujući brojne premijere i nove modele i opremu, čija prodaja na tržištu iz godine u godinu raste.

Nastavljen je proboj noviteta u sektoru prateće industrije i opreme, posebno kod proizvođača kompatibilne i prateće opreme za ekološki napredna vozila te punjača za električna vozila i solarnih modula za primenu u auto-industriji.

Na spisku najviđenijih sajamskih učesnika bile su i finansijske institucije i osiguravajuća društva, strukovne organizacije, klubovi, udruženja i specijalizovani mediji. To se posebno odnosi na banke, lizing i osiguravajuće kompanije, koje su, u saradnji sa prodavcima i distributerima, pripremile povoljne finansijske aranžmane, uslove kreditiranja, povlastice u dodatnoj opremi vozila, produženoj garanciji ili uslovima servisiranja. Najveći broj povlastica i popusta bio je namenjen za vozila u srednjoj cenovnoj kategoriji (20-30 hiljada evra).

Ne treba prevideti ni privlačnost pratećeg programa, koji je za mnoge posetioce bio čak i prvi razlog za posetu. To se odnosi i na „novinarski reli“, koji je ovog puta održan na trenažerima u formatu simulatora vožnje (pobednici novinarka Hepi televizije Una Kruna Mitrović u ženskoj konkurenciji, novinari RTS-a Veljko Pavlović, u juniorskoj konkurenciji, i Stefan Bendić, u seniorskoj), i na „novinarski dan“, namenjen medijskim profesionalcima, dan pred zvanično otvaranje sajma. Posetioci su bili veoma zadovoljni i „porodičnim danom“, kada su porodice sa decom ulazile po privilegovanoj ceni; izborom „Miss DDOR BG Car Show 08 i 16. Motopassion (pobednica Iva Glišović, koja krasila štand Pežoa); tradicionalnom smotrom oldtajmera „Memorijal princa Tomislava Karađorđevića“, čiji je izložbeni deo u hali 2 privukao više pažnje nego možda ikada ranije; proglašenjem „automobila godine“ u izboru AANS (kineski MG4); proglašenjem najuspešnijih u auto-privredi od strane Automobilskog foruma ili NAVAK-ovim svakodnevnim demonstracijama bezbedne vožnje i drugim događanjima, promocijama, demonstracijama.

Ozbiljna zainteresovanost ovdašnjih kupaca za stanje i ponude automobilske industrije na srpskom tržištu, ali i uvoznika i distributera da im sve to obezbede, na mnogo načina objašnjava i izuzetnu posećenost ove manifestacije, i to u uslovima i za izlagače i za potencijalne kupce koji se ne mogu nazvati idealnim. Ali obećavaju, o čemu govori i ovakva izvanredna poseta.

Izvor: Beogradski sajam

1...394041...1.511 Page 40 of 1.511

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM