OD ANTIKVARNOG ESCAJGA DO UNIKATNOG NAKITA

Foto: Nemanja Jovanov i Jelena Jovanov

Usvakom domu nalaze se predmeti koji će u budućnosti završiti kao otpad. Neki su namenjeni za jednokratnu upotrebu, a među ostalima pronađu se i oni sa višedecenijskim životnim vekom. Oni koji su porodično nasleđeni čuvaju se iz sentimentalnih razloga u nekom kutku kuće i čekaju dan kada će njihov vlasnik doneti odluku da ih jednostavno baci. Kada bi ugao posmatranja prema starim stvarima bio promenjen, stvarnost može da izgledala i ovako – ukoliko predmeti koji nam više nisu potrebni završe, umesto na otpadu, u rukama pravog čoveka, oni mogu da dobiju još jednu šansu i mogućnost da budu upotrebljivi.

Među takvim stvarima je i starinski escajg, u koji je neretko utkan ručni rad kroz jedinstvene šare, a nove generacije zamenjuju ga jednostavnijim i modernijim setovima. Promenom ugla njegovog posmatranja, kada antikvarni escajg završi u rukama Milice Radan Jovanović i njenog supruga Slobodana, on postaje unikatan nakit i brend – SikiliFrik. 

Izradu ovakvog nakita Milica je započela pre skoro 15 godina, kada je tragala za nečim što će biti dugotrajno, za ceo život. Apciklaža ili preoblikovanje starog escajga u nakit za nju je veoma inspirativan proces. Kao jedan od najvećih izazova u počecima u procesu stvaranja nakita je priroda i vrsta materijala koji se koristi. Za to je potreban poseban alat. Iako veoma zahtevni za obradu, inox, rostfrai, različite vrste čelika i prohroma predstavljaju i glavni adut ovakvog nakita zato što nerđajući čelik ne izaziva alergije, neće korodirati, a i jednostavan je za održavanje.

U FOKUSU:

Foto: Ljubaznošću Milice Radan Jovanović

U radu stalni izazov jeste i neprestana potraga za još lepšim, starijim i interesantnijim komadima escajga. Na početku izrade potreban materijal nabavljan je na buvljim pijacama i u online prodavnicama kao što su Limundo i Kupindo. Danas, šest godina kasnije, sve je više ljudi koji našu sagovornicu kontaktira kako bi joj predali svoj escajg da od njega naprave nakit, ali pronalazak i dalje zahteva mnogo truda.

– Čitav proces počinje već pomenutom potragom. Kad nađemo nešto što nam se čini interesantnim za obradu, sledi preoblikovanje. Pre nego što pristupimo preoblikovanju, obavljamo jednu od najvažnijih faza u procesu, a to je čišćenje. To podrazumeva: pranje, otkuvavanje i dezinfekciju escajga. Zatim sledi osmišljavanje šta bismo pravili od pribavljenog materijala, pa tek onda na red dolazi radionica. Kada materijal stigne do radionice, tu sledi merenje i iscrtavanje, sečenje, bušenje, savijanje i poliranje. Često je potrebno i grejati određene komade kako bismo mogli da ih savijamo. Određeni proizvodi su nakon poliranja spremni za korišćenje, a neki poput ogrlica, minđuša i narukvica imaju i fazu spajanja – dodavanje: alki, kopči, lanaca i drugog, objašnjava Milica.

Milica ima osvešćenu potrebu da doprinosi zaštiti životne sredine. Kaže da se u Srbiji ne upravlja otpadom na najbolji način, a da su ključni faktori nedovoljno jačanje svesti i nepostojanje dovoljno razvijene infrastrukture za reciklažu.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti