Održivo poslovanje je relativno nova, vrlo osetljiva i promenjiva tema. Različite kompanije u celom lancu snabdevanja i u različitim oblastima imaju različito gledište na to šta je održivo za njih, a šta ne. U Srbiji se to, čini mi se, nekada prihvata iz pomodarskog stava, dok druge kompanije iskreno veruju u održivo poslovanje. Generalno, održivost je neodvojivi deo kulture kompanija kojom se one rukovode kada su u pitanju odluke i dugoročne investicije u cilju stvaranja trajne vrednosti.
Poslovne strategije zasnovane su na osnovnim principima stvaranja i deljenja vrednosti sa različitim zainteresovanim stranama – potrošačima, kupcima, zajednicama, zaposlenima i akcionarima, i to određuje način na koji će voditi kompaniju. Njihove obaveze u pogledu održivosti poslovanja proističu iz povezivanja sa različitim pitanjima koja su za njih važna, kao i od strateških prioriteta.
Strateški ciljevi održivosti su smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, promocija zdravlja, kao i doprinos razvoju lokalne zajednice. Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjeg stanovništva i koji ne ugrožava zadovoljavanje potreba budućih generacija. Održivost podrazumeva da ne trošimo previše resurse koje ne bismo morali mnogo da koristimo i koje bismo mogli da štedimo za buduće generacije, odnosno da ne idemo maksimalno u eksploataciju resursa koji se mogu potrošiti.
Prema jednoj studiji koja je nedavno urađena o principima ESG (Environmental/Social/Governance), a u kojoj su obuhvaćene različite domaće, strane, manje i veće kompanije u Srbiji i regionu, te kompanije razmišljaju različito o ulaganjima u održivi razvoj i sprovođenje ESG principa. Deo kompanija kao da nije dovoljno zreo da shvati koliko će se ti principi vrednovati u budućnosti. Velike, razvijene firme se time ozbiljno bave i rade ESG godišnje izveštaje, dok manje misle da ako stave modernije sijalice u poslovni prostor, da će uštedeti značajnu količinu energije, i to je sve što su uložili u održivost.
U FOKUSU:
- PADEJ DOBIJA SOLARNU ELEKTRANU INSTALISANE SNAGE 3 MWP
- IMPLEMENTACIJA ODGOVORNOG POSLOVANJA U SRBIJI I SVETU
- ODABRANI NOVI PROJEKTI KOJE ĆE KROZ GRANTOVE PODRŽATI WWF ADRIA
Malo učešće OIE u ukupnoj potrošnji energije
U svetu se odvijaju promene i različiti koncepti održivog poslovanja su orijentisani i usmereni na druge izvore, i to naročito važi za energetiku. Mi možemo ili da se oslanjamo na ono što smo mislili da je održivi razvoj pre korone i Rusko-ukrajinskog rata ili da redefinišemo ciljeve održivog razvoja i poslovanja, jer će se oni i zbog prekomponovanja globalnog sveta ipak sporije primenjivati.
Najbolji primeri u oblasti održivog razvoja su u energetici, ali je nažalost razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) i učešće te energije u ukupnoj potrošnji u Srbiji mali i na tome treba raditi. To je jedan od razvojnih zadataka u narednom periodu. Još uvek postoji dominantna tradicionalna filozofija vezana za termoelektrane na ugalj i tog resursa se ne oslobađamo brzinom koja je planirana.
Razvijene države Evropske unije imaju veće učešće OIE, ali generalno nisam optimista oko rokova koji su određeni čak i u tim zemljama, na primer da će u Nemačkoj OIE pokrivati 80 odsto bruto potrošnje električne energije do 2030. godine. Za to su neophodne promene u načinu razmišljanja, života, korišćenju energije, resursa, ulaganja u održivi razvoj, umesto rasta potrošačkog mentaliteta.
Obnovljivi izvori energije imaju puno prednosti, ali ne treba zaboraviti da je privreda u svetu ostvarila izuzetan rast zahvaljujući fosilnim gorivima i OIE neće moći brzo da ih zamene. Međutim, stalan rast je nemoguć ako se privreda oslanja samo na ograničene resurse.
Nivo svesti vlasnika domaćih firmi i u oblasti nekretnina u Srbiji je dosta nizak. Sve zavisi od snage kompanije. Ako je finansijska snaga kompanije velika, i ulaganja u održivi razvoj su značajnija. Kompanije koje razumeju da je marketing investicija, a ne trošak i na održive principe poslovanja gledaju na isti način i u skladu sa tim je potreban i budžet za ulaganja. Sa druge strane, domaće manje kompanije ne ulažu dovoljno u održivo poslovanje. Među njima ima onih koji preduzimaju zanimljive akcije, ali nisam siguran kada bi se pokrenulo ozbiljno istraživanje, šta bi ono pokazalo – koliko vlasnici firmi razumeju i ozbiljno veruju u to šta je održivi razvoj.
U proizvodnom segmentu proizvođači će uvek pokušati da naprave proizvodnu liniju koja će uštedeti energiju, a time i troškove proizvodnje. Dugoročno posmatrano, u Srbiji imamo relativno nisku cenu električne energije i između ostalog zato imamo velike investicije i interesovanje investitora za poslovanje kod nas. Za velike evropske proizvođače veliku uštedu predstavlja cena struje, koja je u Srbiji najniža u Evropi. Niska cena električne energije je faktor za ulaganje investitora, a sa druge strane to je ograničenje za razvoj OIE. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja kada je reč o promenama i treba dosta vremena za rezultate. Industrija koristi energiju koja se njoj najviše isplati. Ako je cena struje niska u Srbiji u odnosu na EU, teško da će preći na korišćenje OIE, jer su industrijalci jako veliki potrošači, njima se to sada ne isplati. Održivost u poslovanju zavisi od toga koliko košta ukupno tradicionalno poslovanje.
Dr Slobodan Aćimović
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
