Home Blog Page 140

Jaz između cilja smanjenja emisija i realnosti

21.11.2023

emisije — Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Piwnicki)

Uoči ovogodišnje Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskih promenama – COP28, koja treba da bude održana od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, UNEP je objavio izveštaj u vezi sa emisijama pod nazivom Emissions Gap Report 2023.

U trenutku pisala izveštaja, zabeleženo je 86 dana tokom kojih su temperature premašivale 1,5 ^oC iznad predindustrijskih nivoa. Štaviše, septembar je premašio prethodni rekord od 0,5^oC, sa prosečnom globalnom temperaturom od 1,8^oC iznad predindustrijskog nivoa. Rezultati istraživanja izneti u Izveštaju pokazuju da nije reč samo o rekordnim temperaturama, već i globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao i atmosferskim koncentracijama ugljen-doksida.

Na glovalnom nivou, emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2022. godini postavile su novi rekord od 57,4 gigatona CO2 ekvivalenta, što predstavlja povećanje od 1,2 odsto u odnosu na godinu ranije.

Iako je pandemija korona virusa dovela do smanjena emisija u tom periodu, gotovo sve industrije su se oporavile, premašujući sada nivoe iz 2019. godine. Od toga najveći deo trenutnih emisija sa efektrom staklene bašte, dve trećine, čine one nastale iz sagorevanja fosilnih goriva i industrijskih procesa, navodi se u Izveštaju.

Pročitajte još:

I kada je reč o globalnoj potrošnji primarne električne energije, ona se povećala u 2022. godini. Do povećanja je najvećim delom došlo korišćenjem uglja, nafte i obnovljive energije, dok je potrošnja gasa smanjena za tri odsto nakon energetske krize i dešavanja u Ukrajini. Ukupno gledano, kako se navodi u izveštaju, rast potražnje za električnom energijom u 2022. godini uglavnom su zadovoljile obnovljive izvore, isključujući hidroelektranu, vođene rekordnim povećanjem solarnih kapaciteta.

Iako se povećava udeo obnovljivih izvora, povećanje prate i investicije u izvlačenje fosilnih goriva i njihovo korišćenje. Štaviše, kako smo nedavno pisali, vlade imaju u planu da proizvedu dvostruko veću količinu fosilnih goriva do 2030. godine u odnosu na cilj postavljen Pariskim sporazumom.

Od države do države

Količina emitovanih emisija po glavi stanovnika značajno se razlikuje među državama. Ako u obzir uzmemo prosek od 6,5 tona CO2 ekvivalenta (tCO2e), u Ruskoj Federaciji i SAD – one su dvostruko veće od proseka, dok su u Indiji manje od polovine ovog broja. Zemlje G20 imaju prosek od oko 7,9 tCO2e, dok se na nešto nižem proseku od toga nalaze Brazil, države članice EU i Indonezija. Na kraju skale, najmanje razvijene zemlje imale su prosečno 2,2 tCO2e, a mala ostrvske države u razvoju 4,2 tCO2e.

Globalno gledano, oko 10 odsto stanovništva sa najvišim prihodima, odgovorno je za 48 odsto emisija, a dve trećine njih živi u razvijenijim zemljama.

Jaz između cilja i realnosti

U Izveštaju se navodi da je 25. septembra 2023. godine, čak 97 zemalja koje doprinose sa 81 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, usvojilo obećanja o postizanju neto nulte emisije. Koliko je ohrabrujuće, ne treba donosi zaključak bez uzimanja u obzir jaza u postavljenom cilju do 2030. i postojeće situacije. Naime, trenutni bezuslovni Nacionalno određeni doprinosi (NDC) ukazuju na jaz od 14 gigatona CO2 ekvivalenta (GtCO2e) za postavljen cilj Pariskog sporazuma od 2 ^oC i jaz od 22 GtCO2e za cilj od 1,5 ^oC. Primenom dodatnih uslovnih NDC, ovaj jaz smanjio bi se za tri GtCO2e.

Pomenuti jaz u emisijama, prema Izveštaju, definiše se kao razlika između procenjenih globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje proizilaze iz potpune primene najnovijih NDC i rigoroznih smanjenja emisija koja su postavljena od 2020. godine, takozvanih least-cost pathways.

Nažalost, trendovi pokazuju da su emisije danas veće nego 2020. godine, što upućuje na to da je svet iscrpeo preostali budžet, te zakoračio prema većem globalnom zagrevanju. Ono dobro u svemu jeste da je i dalje moguće vratiti se na prvobitni put, ukoliko se dekarbonizacija ubrza.

Katarina Vuinac

Između ekoloških Izazova i rashladnih uređaja u Latinskoj Americi

21.11.2023

air_conditioning_klima_uređaji — Photo-illustration: Unsplash (Krysztof Kotkowicz)

Rashladni uređaji poput klima-uređaja i frižidera negativno utiču na životnu sredinu na više načina: proizvode značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji doprinose globalnom zagrevanju; povećavaju potrošnju električne energije, doprinose toplotnom zagađenju, posebno u urbanim područjima; povećavaju potrebu za dodatnom energetskom infrastrukturom; stvaraju probleme sa otpadom i reciklažom na kraju svog životnog veka, a takođe mogu izazvati buku koja utiče na kvalitet života.

Hlađenje trenutno čini oko 10 odsto ukupne potražnje za električnom energijom na globalnom nivou, a očekuje se da će se ova potražnja povećati, naročito u Latinskoj Americi i na Karibima. Prognoze ukazuju na porast broja dana sa visokim temperaturama za 29 odsto do 43 odsto između 2041. i 2060. godine u odnosu na period 1990-2000, što implicira značajno povećanje potrebe za efikasnim rashladnim rešenjima, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pročitajte još:

Uprkos sve većoj potrebi, samo 15 odsto domaćinstava u ovim regionima trenutno poseduje klima-uređaje. Ovaj broj se povećao za 20 odsto u periodu od 2010. do 2022. godine, što odražava rast prihoda i poboljšanje životnog standarda. Projekcije sugerišu da bi se do 2050. godine vlasništvo nad ovim uređajima moglo čak i učetvorostručiti.

Efikasni rashladni uređaji su od suštinskog značaja za smanjenje potrošnje energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu. Statistike pokazuju da domaćinstva sa klima-uređajima troše između 35 odsto i 42 odsto više električne energije godišnje, što potvrđuje potrebu za većom efikasnošću radi smanjenja troškova. Interesantno je da, prema studijama Međunarodne agencije za energiju (IEA), efikasniji klima-uređaji ne moraju nužno biti skuplji u početnoj kupovini.

Uvoz efikasnijih klima-uređaja i frižidera mogao bi rezultirati uštedom od oko 20 teravat sati energije i ekonomskom uštedom od 3,4 milijarde dolara u periodu od 2020. do 2030. godine, govore podaci IEA.

Energetski portal

Ima li nade za nemačke glečere?

21.11.2023

Glečeri se formiraju kada se sneg akumulira na istom mestu tokom godinai decenija, pretvarajući se u led pod pritiskom sopstvene težine. Proces taloženja snega i njegovog prelaska u led traje mnogo godina, međutim šta kada sneg više ne pada kao ranije? Promene u njihovoj veličini i brzini topljenja pomažu naučnicima da razumeju promene u klimi.

Nemački glečeri suočavaju se s neizvesnom budućnosti dok klimatske promene nastavljaju da utiču na njihovo postojanje. Iako su neki od poslednja četiri glečera u Nemačkoj, locirani na Cugšpiceu i u regionu Vacman, uspeli da prežive prošlo leto bolje od očekivanog, stručnjaci upozoravaju da je njihov status glečera i sudbina neizvesna.

Glečeri Vacman i Blauajs kod Berhtesgadena, blizu austrijske granice, izgubili su relativno malo leda prošlog leta, što je pozitivan znak. Međutim, ovo se desilo zbog vremenskih uslova koji su usporili njihovo topljenje.

Pročitajte još:

S druge strane, situacija na Cugšpiceu je znatno ozbiljnija, govore istraživači Bavarske akademije nauka i humanističkih nauka (BAdW). Ovo je najviši vrh sa skoro 3.000m nadmorske visine, nalazi se na jugu Nemačke.

Na bočnim stranama planine Cugšpice su tri glečera, uključujući dva u Nemačkoj najveća: Aeverni Šneferner i Hoentalferner. Treći je zapravo do nedavno imao status glečera – Južni Šneferner. Sa površinom od oko hektar i po, ovaj glečer se smanjio za polovinu u samo četiri godine i nije bio pokretan, što je ključni uslov za očuvanje statusa glečera. Ovi glečeri su značajni jer predstavljaju neke od poslednjih preostalih glečera u Nemačkoj, a njihovo smanjivanje i nestajanje su indikatori klimatskih promena i globalnog zagrevanja, prenosi agencija DPA.

Posebno je ugrožen Severni Šneferner zbog veće izloženosti suncu.

Ukupno gledano, iako su neki glečeri privremeno uspeli da se odupru brzim promenama, dugoročno gledano, predviđanja su sumorna. U narednih petnaest godina, prema naučnicima, glečeri koji su nekada bili simboli „večnog“ leda mogu potpuno nestati.

Energetski portal

Balkans Go Circular 2023: Regionalna konferencija o cirkularnoj ekonomiji

21.11.2023

cirkularna ekonomija — Foto-ilustracija: Pexels (Lisa fotios)

Centar za cirkularnu ekonomiju CirEkon treći put organizuje regionalnu stručnu konferenciju Balkans Go Circular, koja će se održati 22-23. novembra na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Tokom konferencije brojni eksperti iz oblasti cirkularne ekonomije, predstavnici institucija, fondova, banaka i kompanija razmeniće svoja znanja, iskustva i najnovije informacije vezane za ovu oblast. Program Balkans Go Circular 2023 posvećen je pokretačima cirkularnosti i tržišnim promenama na Balkanu.

Renomirani govornici i podrška malim i srednjim preduzećima obeležavaju prvi dan zvaničnog programa

Tokom uvodnih predavanja o ekonomskim trendovima na Balkanu i u svetu, posetioci će biti u prilici da čuju Janeza Potočnika, kopredsedavajućeg UNEP-ovog (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu) međunarodnog panela za resurse, Vilijama Nealea, savetnika za cirkularnu ekonomiju u Evropskoj komisiji, kao i istaknutog aktivistu Haralda Fredla.

Dalji program koncipiran je kroz tri panel sesije, čiji će govornici analizirati: aktuelne i dolazeće regulative i direktive koje će uticati na evropsko tržište, modele finansiranja cirkularnog poslovanja i neophodne cirkularne promene, usluge i proizvode na tržistu regiona.

U toku konferencije, Milan Veselinov, jedan od vodećih eksperata za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, održaće masterklas na temu “Cirkularna ekonomija u 2024”, na kome će biti reči o praktičnim alatima i potrebama za implementacijom cirkularne ekonomije vidljivim već početkom naredne godine.

Edukacija novih generacija i predstavnika malih i srednjih preduzeća ključna je u uspostavljanju cirkularne ekonomije kao standarda. Balkans Go Circular 2023 priprema poseban deo progama posvećen podršci malim i srednjim preduzećima prilikom transformacije na cirkularno poslovanje. Predstavnici malih i srednjih preduzeća biće u prilici da tokom konferencije realizuju kraće konsultacije sa predstavnicima fondova i banaka, te sa poslovnim i tehničkim ekspertima, i na taj način dobiju direktne informacije o modelima saradnje i finansiranja, koji odgovaraju njihovom poslovanju.

Studenti kao kreatori rešenja na Balkans Go Circular 2023

Drugog dana konferencije održaće se takmičenje studenata u kreiranju cirkularnih rešenja za aktuelne tržišne izazove sa kojima se kompanije susreću.

Cirkularni izazov i mesto održavanja konferencije su važan podsetnik da, kroz plasiranje cirkularne ekonomije kao predmeta/kursa ili smera/modula na osnovnim i master akademskim studijama, možemo na suštinski način implementirati ovu oblast u balkanski region.

Učešće na konferenciji je besplatno i otvoreno za sve koje oblast cirkularne ekonomije zanima, bilo da su preduzetnici, inovatori, studenti, zaposleni u različitim institucijama ili zainteresovani građani. Sesije su koncipirane tako da publika može aktivno učestvotati u diskusijama i nakon završetka konferencije steći detaljniji uvid u ovu veoma važnu oblast odgovornog poslovanja.

Konferencija Balksan Go Cicular 2023 organizuje se i realizuje uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Banca Intesa Beograd.

Izvor: CirEkon

Javni poziv za subvencije za proizvodnju sadnog materijala

21.11.2023

voće, voćnjak — Foto-ilustracija: Pixabay (Lichtsammler)

Foto-ilustracija: Unsplash (Manuel Venturini)

Javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za proizvodnju sadnog materijala, uključujući sadnice voćaka, vinove loze, hmelja i ruža, objavljen je 20. novembra 2023. godine. Poziv je otvoren do 28. novembra 2023. godine i predstavlja značajnu priliku za pravna lica i preduzetnike u sektoru poljoprivrede.

Ovaj program podsticaja, koji je usklađen sa zakonodavstvom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, omogućava pravnim licima i preduzetnicima da unaprede svoju proizvodnju kroz finansijsku podršku. Maksimalni ukupni iznos podsticaja koji se može ostvariti po korisniku za jednu kalendarsku godinu iznosi 700.000 dinara.

Za prijavu na ovaj program, zainteresovani proizvođači trebaju podneti zahtev putem digitalne platforme eAgrar, ili preko portala ePodsticaji. Ovaj pristup olakšava proces prijave i čini ga pristupačnijim za sve potencijalne korisnike.

Program podsticaja ima za cilj da unapredi kvalitet i količinu domaćeg sadnog materijala, čime se doprinosi jačanju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja u zemlji.

Energetski portal

EBRD pokreće solarni energetski projekat u Hrvatskoj

20.11.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) započela je svoj projekat u okviru programa InvestEU. Sa investicijom od 10,6 miliona evra, EBRD finansira tri firme posebne namene za potrebe izgradnje tri solarne elektrane (SPV) registrovane u Hrvatskoj. Ovi SPV-ovi deo su Encro grupe – istaknutog proizvođača obnovljive energije u Hrvatskoj. Projekat bi trebalo da donese zemlji tri postrojenja ukupne snage 30 MW, i prvi je takav koji će biti finansiran od strane EBRD-a u zemlji.

Ovaj projekat će olakšati uspostavljanje novog kapaciteta za proizvodnju solarne energije od 30 MV u Hrvatskoj, što predstavlja prvi poduhvat banke u sektoru solarnih fotonaponskih (PV) elektrana u zemlji, navodi se na sajtu EBRD-a.

Ovu inicijativu odlikuje jedinstven pristup, koji podrazumeva prodaju proizvedene električne energije na veleprodajnom tržištu. Ovaj metod se ističe po tome što funkcioniše nezavisno od bilo koje šeme podrške obnovljivoj energiji. Usvajanjem ove strategije, projekt otvara put tržišnim rešenjima u razvoju hrvatskog sektora obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Električna energija iz ovih solarnih instalacija će se direktno plasirati na tržište, nudeći klijentu fleksibilnost da se uključi u korporativne ugovore o kupovini električne energije (PPA) po sopstvenom nahođenju.

Do sada je EBRD u hrvatsku ekonomiju uložio više od 4,6 milijardi evra. Nova strategija banke, usvojena u maju, daje prioritet tranziciji zelene ekonomije, uključujući obnovljivu energiju, kao ključni fokus za svoje buduće aktivnosti u Hrvatskoj.

Energetski portal

Četiri ključne tačke dugo očekivanog klimatskog sporazuma SAD-Kina: Ni reči o smanjenju upotrebe uglja

20.11.2023

power-plant-coal-ugalj — Photo illustration: Pixabay

Dugo očekivani klimatski sporazum koji su 14. novembra objavile Sjedinjene Američke Države i Kina ne sadrži ni reči o smanjenju upotrebe uglja, niti planu za okončanje fosilnih goriva. Pa ipak, prvi zajednički klimatski sporazum od 2021. godine, takozvani “Sunnylands Statement” nazvan po mestu sastanka predstavnika zemalja u Kaliforniji, ponovo pokreće mogućnost saradnje između dva najveća emitera gasova staklene bašte na svetu, veruju analitičari.

„Sunnylands izjava o povećanju saradnje u rešavanju klimatske krize“, objavljena dan pre susreta predsednika Džoa Bajdena i Si Đinpinga na marginama Azijsko-pacifičkog ekonomskog saveza (APEK) i manje od tri nedelje pre Konferencije Ujedinjenih nacija (UN) o klimi COP28, predstavlja vrhunac niza nedavnih klimatskih susreta između SAD i Kine.

Ovi susreti uključuju posetu SAD-ovog izaslanika za klimu Džona Kerija Pekingu u julu, klimatsko putovanje guvernera Kalifornije Gavina Njusoma u Kini u oktobru, sastanke kineskog izaslanika za klimu Sija Ženhua sa Kerijem u Sanilendsu početkom novembra i objavljivanje dugo očekivanog kineskog plana kontrole metana.

Neki analitičari poput Tejle Bland, starije programske službenice Kineskog klimatskog centra, ocenjuju da sporazum predstavlja “više politički gest pozitivne namere nego akcioni plan“. Njen kolega Li Šuo slaže se da sporazum ne sadrži važne informacije po pitanju nekih ključnih i suštinskih problema, poput energetske tranzicije i uglja.

Pročitajte još:

Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

,,Mislim da je ovo uglavnom u skladu s očekivanjima, da će u okviru trenutno izazovne političke situacije između Kine i SAD-a, svaki ishod u vezi sa klimom biti samo ‘postavljanje osnove’, a ne ‘postavljanje tona’ ili ‘otvaranje novog poglavlja’ ’’,ističe Lu Šuo.

Drugi, pak, primećuju da je bilo i konkretnijih obećanja. Čak i Greenpeace ističe da izjava sadrži nekoliko ohrabrujućih elemenata.

,,To uključuje podršku trostrukom povećanju globalne obnovljive energije do 2030. godine, s posebnim naglaskom na važnosti dovoljnog napretka obnovljive energije kako bi se zamenili ugalj, nafta i gas; pominje da će ciljevi smanjenja emisija do 2035. godine obuhvatiti celokupnu ekonomiju, obuhvatiti sve gasove staklene bašte i usklađivati se s ograničenjem zagrevanja prema Pariskom sporazumu’’, ističe Greenpeace.

Slede četiri najvažnije tačke sporazuma:

Ne pominje se okončanje ere fosilnih goriva

Sporazum navodi da je potrebno “ubrzati zamenu za proizvodnju električne energije iz uglja, nafte i gasa“, ali ne pominje jasna obećanja o smanjenju upotrebe uglja, gradnje novih elektrana na ugalj, niti okončanje ere fosilnih goriva. Obe zemlje i dalje su veliki proizvođači fosilnih goriva.

Ugalj ostaje osnova kineske ekonomije, a zemlja je dodala preko 44 gigavata električne energije iz uglja u poslednje dve godine kako bi zadovoljila povećanu potražnju za energijom. U Sjedinjenim Američkim Državama, proizvodnja nafte i prirodnog gasa postavlja domaće rekorde.

Prelazak na obnovljivu energiju će se ubrzati

Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Obe zemlje su se složile da će uložiti napore da do 2030. godine trostruko povećaju kapacitet obnovljive energije. Kina je do prošle godine instalirala solarne i vetroelektrane od 758 GW. Tokom 2023. godine, planira da doda 210 GW iz solarnih instalacija, što je otprilike dvostruko više u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Ali, i SAD ulažu milijarde dolara u čistu energiju putem Zakona o smanjenju inflacije.

Dve zemlje planiraju ponovo da pokrenu Forum za energetsku efikasnost SAD-Kina kako bi “produbile razmenu politika o rešenjima za uštedu energije i smanjenje ugljenika u ključnim oblastima, uključujući industriju, zgrade, transport i opremu”. Na kraju, i Kina i SAD imaju cilj da unaprede razvoj najmanje pet velikih projekata za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida do 2030. godine, uključujući hvatanje iz industrijskih i energetskih izvora.

Suočavanje s zagađenjem plastike zahteva razvoj cirkularne ekonomije

Jedan od kraćih delova sporazuma govori o tome da su obe zemlje “odlučne da okončaju zagađenje plastikom“, što je važna izjava s obzirom na trenutno učešće obe strane u pregovorima o Globalnom sporazumu o plastici u Keniji. Obe zemlje uglavnom su bile neme ili neaktivne u smanjenju upotrebe plastike u svojim proizvodima i uvođenju značajnih programa recikliranja plastike. Ako nacionalne vlade usvoje stroge propise, to bi moglo da se promeni.

Smanjenje metana konačno dolazi u prvi plan

Fokus na metan se smatra važnim, s obzirom na to da je reč o često zanemarenom gasu staklene bašte. Kada je dogovoren Globalni pakt o metanu na COP26 u Glazgovu, sa ciljem smanjenja emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, Kina nije bila među potpisnicima. Druga najveća svetska ekonomija trenutno ne uključuje metan kao gas koji uzrokuje zagrevanje u svojim podnescima UN-u.

Međutim, prema izjavi, ove dve zemlje će sada uključiti sve gasove staklene bašte, uključujući metan, u svoje naredne nacionalne planove za borbu protiv klimatskih promena. SAD i Kina takođe su se složile da će biti domaćini Samita o metanu i gasovima staklene bašte koji nisu CO2 na COP28.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Izvoz otpada – EU donosi strože mere za upravljanje otpadom

20.11.2023

beach-plastika-plaža — Photo-illustration: Pixabay

Postignut je politički dogovor između Evropskog parlamenta i Saveta o pošiljkama otpada. Ovaj sporazum je značajan deo Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj smanjenje zagađenja i promovisanje održivog upravljanja otpadom unutar i van granica EU.

Nova uredba uvodi stroge mere, posebno u pogledu izvoza plastičnog otpada. U odlučujućem potezu da se spreči degradacija životne sredine i zagađenje u trećim zemljama, biće zabranjen izvoz plastičnog otpada iz EU u zemlje koje nisu članice OECD-a.

Da podsetimo, članice OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Čile, Češka, Danska, Estonija. Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Japan, Koreja, Kolumbija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, kao i Kostarika od pre dve godine.

U vezi sa drugim otpadom koji se može reciklirati, propis predviđa da se takav otpad može izvoziti u zemlje koje nisu članice OECD-a samo ako one pokažu sposobnost da upravljaju otpadom na održiv način. Ova odredba osigurava da su prakse upravljanja otpadom u zemljama primaocima usklađene sa visokim ekološkim standardima EU, čime se sprečava šteta po ljudsko zdravlje, saopšteno je na sajtu Evropske komisije.

Pročitajte još:

Prema nedavnoj studiji WWF-a, Brazil bi mogao postati četvrti najveći proizvođač plastičnog zagađenja na svetu, sa više od trećine plastičnog otpada kojim se ne upravlja adekvatno. Uprkos tome što je mali proizvođač plastičnih proizvoda, ograničena infrastruktura i kapaciteti za prikupljanje i sortiranje u gusto naseljenim priobalnim zajednicama i glavnim gradovima kao što su Sao Paulo i Rio de Žaneiro postaju sve vidljiviji problemi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Errani)

Tragedija klizišta na deponiji Koše u Etiopiji 2017. godine -deponija koja prima otpad iz Adis Abebe od 1964. godine, pokazuje koliko daleko ovaj problem može da ode. Klizišta i zdravstvene opasnosti, uključujući izloženost toksičnim hemikalijama i respiratornim bolestima, dakle ugroženost života, prisutna je na ovakvim mestima, a u jednom trenutku deponija je zauzimala prostor od čak 36 hektara.

U međuvremenu, Kenija je pokušala da preduzme neke korake uvođenjem zabrane plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Iako je zabrana inicijalno bila uspešna, izazovi prekograničnog zagađenja brzo su se pojavili, sa otpadom koji ilegalno prelazi granice iz susjednih zemalja poput Ugande i Tanzanije, navodi WWF.

Ključni aspekt nove uredbe je modernizacija i digitalizacija procedura otpreme otpada. Kada se ove procedure učine digitalnim i efikasnim, trebalo bi da se olakša integracija otpada nazad u cirkularnu ekonomiju, bez ugrožavanja nivoa kontrole koji je potreban za takve pošiljke.

Prepoznajući trgovinu otpadom kao ozbiljan ekološki zločin koji je često povezan sa organizovanim kriminalom, uredba poziva na pojačanu saradnju između država članica EU i strože sankcije protiv onih koji su uključeni u nezakonitu trgovinu otpadom. Učešće Kancelarije EU za borbu protiv prevara (OLAF) u podršci istragama u vezi sa transnacionalnim zločinima trgovine otpadom dodatno naglašava ozbiljnost ovog pitanja.

Ukratko, nova regulativa EU o transportu otpada je važan korak ka odgovornom upravljanju otpadom.

Energetski portal

Potraga za izgubljenim sortama: Odgovor vinogradarstva na klimatske promene

20.11.2023

vinograd_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Ales Me)

Foto-ilustracija: Unsplash (Lasseter Winery)

Međunarodna organizacija vinara je saopštila da će količine vina ove godine biti najmanje u poslednjih šest decenija. Na takvo stanje su uticali mrazevi, kiše i suše. Kako se izboriti sa klimatskim promenama i sve većim izazovima u vinarstvu i vinogradarstvu za RTS je govorio dr Miodrag Grbić, profesor genomike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi.

Klimatske promene pogađaju sve oblasti našeg života uključujući i vinsku proizvodnju, napominje prof. dr Miodrag Grbić. Porast temperatura u periodu rasta vinove loze od 1950. do 2004. godine iznosi 1,7 stepen Celzijusa što ima katastrofalne posledice na kvalitet vinske proizvodnje.

„Prvo, ove visoke temperature smanjuju kiselost vina, dovode do velike količine šećera što stvara visokoalkoholna vina, a po standardima Evropske unije, ako vino ima više od 16 procenata alkohola, ne može da se prodaje kao vino nego može da ide samo kao liker. I na kraju, imamo nešto što se u struci zove zeleni tanini. Tanini koji daju kvalitet vina i specifičan ukus postaju zeleni, odnosno nedovoljno sazreli, tako da vino ne može da stari na određeni način“, objašnjava profesor.

Pored toga, dolazi i do smanjenja prozvodnje antocijana, tako da crvena vina, na primer, dobijaju lošu boju, i vina sa geografskim poreklom praktično gube svoje tipične karakteristike, dodaje profesor.

Sve ovo se dešava širom sveta, ističe profesor. Veliki vinski regioni Francuske – Loara, Bordo, Burgundija – su pogođeni klimatskim promenama i pitanje je kakva će biti budućnost tipčnih vina proizvedenih u ovim regionima.

Pročitajte još:

Nauka kao dežurni vatrogasac

Foto-ilustracija: Unsplash (Devon Janse van Rensburg)

Trenutno postoji 10.000 različitih sorti vinove loze, a samo 15 sorti čine 50 odsto zasađenih površina pod vinovom lozom. Ove široko gajene sorte su selektovane zbog visoke produktivnosti, popularnosti u određenim regionima i šire se svuda po svetu, međutim, one najgore reaguju na klimatske promene.

„Nauka koristeći naročito genomiku, i to je jedan deo projekta, pilot projekta koje smo uradili ovde u Srbiji, fokusirajući se na genetski diverzitet vinove loze u Srbiji, u saradnji sa Institutom za vino i vinovu lozu iz Lariohe iz Španije, Biološkim fakultetom, Institutom za multidisciplinarne studije i Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna i Novog Sada. I praktično smo uspeli da vidimo vrh ledenog brega analizirajući 163 uzorka vinove loze sa fokusom da tražimo stare vinove loze koje su skoro izgubljene i koje u ovim klimatskim promenama mogu da imaju vrlo pozitivne karakteristike“, naglašava profesor Grbić.

Tokom istorije, vinogradarstvo je prošlo najpre kroz veliku krizu zbog filoksere koja je gotovo potpuno uništila vinsku proizvodnju i smanjila diverzitet vinove loze. Posle toga, kako bi postala otporna na filokseru, vinova loza je kalemljena na podlogu i opet je napravljena selekcija jer su kalemljene sorte koje su rano sazrevale, koje su imale visoku produktivnost, ali zbog klimatskih promena, one više nisu rentabilne.

„Sorte koje kasno sazrevaju pod ovim uslovima globalnog otopljenja, u stvari postaju sorte koje sazrevaju u normalno vreme. Takođe, te sorte mogu da imaju genetski sklop koji je otporan na ove klimatske promene, recimo da su otpornije na sušu i koje imaju manji prinos, ali daju visoko kvalitetna vina“, ističe profesor.

Naučnici sada, praktično, istražujući genetski diverzitet, očekuju da će naći sorte koje još uvek postoje, mada su skoro zaboravljene, a koje mogu da budu potencijal koji će poniditi odgovor na trenutne klimatske promene.

Potraga za autohtonim sortama

Profesor Miodrag Grbić napominje da su istraživanja praktično na početku. Obuhvaćeno je 163 različite sorte, a jedna od osnovnih namera je da se napravi katalogizacija svih sorti na teritoriji Srbije.

„Ovaj pilot projekat je iznedrio praktično 11 sorti koje nemamo u bazi podataka. Što je vrlo interesantno da one predstavljaju stare ili gotovo izgubljene sorte za koje u daljem istraživanju može da se utvrdi kako reaguju na klimatske probleme. Praktično te sorte koje smo utvrdili nemaju ime. Zovu se ‘nepoznata’. Ali što se tiče teritorije Srbije da bi napravili potpunu katalogizaciju treba da uradimo otprilike dve i po hiljade uzoraka, a uradili smo 163.“

Genomskim istraživanjima je utvrđeno i da se domestifikacija vinove loze odigrala mnogo pre nego što se do sada mislilo, napominje profesor Grbić. Ranije se mislilo da se to dešavalo u Gruziji otprilike pre šest hiljada godina. Međutim, postoji drugi centar domestifikacije vinove loze koji je u zapadnoj Aziji, današnjoj Anadoliji odakle je vinova loza stigla u Evropu.

„A most ka Evropi je Balkan. Znači da su prve domestifikovane sorte vinove loze unesene u Evropu preko Balkana sa dolaskom prvih poljoprivrednika. Znači da su sorte koje su ovde gajene jedne od najstarijih i najinteresantnijih u Evropi, međutim, nedovoljno istražene“, ističe prof. dr Miodrag Grbić.

Izvor: RTS

Padej dobija solarnu elektranu instalisane snage 3 MWp

20.11.2023

viber_image_2023-11-19_10-22-29-572 — Foto: EP

U Severobanatskom naselju Padej u toku je izgradnja solarne elektrane „Panawiss plus“ instalisane snage 3 MWp. Završetak radova elektrane, koja će se prostirati na pet hektara površine, planiran je do kraja tekuće godine.

Investitor projekta je Panawiss plus, a izvođenje radova povereno je kompaniji MT-KOMEX koja je kroz dugogodišnje iskustvo, ostvarila brojne uspešne projekte, izgradnjom i isporukom opreme za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i krovovima, ukupne instalisane snage više od 90 MW.

Kompaniju čini stručan i od poverenja tim ljudi, spreman da klijentima uvek pruži punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

Za izgradnju ove solarne elektrane biće upotrebljeno ukupno 5.400 monofacijalnih panela, nemačkog proizvođača Luxor Solar, dok je za model panela izabran ECO LINE HALF CELL M144/500 W, poslednje generacije. Kada je reč o konstrukciji na koju se postavljaju solarni paneli, izabran je model turskog proizvođača Kirac metal. Stručni tim kompanije odlučio je da za solarnu eletranu „Panawiss plus“ koristi invertore kompanije Fronius Tauro – ECO-100-3-P, snage 100 kW.

Transformaciju električne energije sa napona 0.4 kV na napon 20 kV vršiće transformator snage 2.500 kVA, prema proračunima ova elektrana na godišnjem niovu će proizvoditi 3.700 MW.

Sva proizvedena električna energija plasiraće se u elektrodistributivni sistem.

Pročitajte još:

Ušteda CO2

Jedan hektar šume apsorbuje osam kilograma ugljen-dioksida po satu. Ukoliko se uzme u obzir da biljke fotosintezu vrše u proseku 12 sati u toku dana, to znači da na dnevnom nivou apsorbuju 96 kilograma. Gledano na godišnjem nivou, jedan hektar šume apsorbuje oko 35.000 kilograma, dok je za 20 godina reč o 700 tona.

Kada je reč o elektrani, ona će na godišnjem nivou smanjiti emisije za 3.000 tona, odnosno 60.000 tona za 20 godina.

Energetski portal

Uskoro završetak radova na gasnoj interkonekciji Srbija-Bugarska

20.11.2023

Kopaonik Gasovod — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike-Nikola Mladenović

Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska privodi se kraju i on bi u probni radi trebalo da bude pušten do kraja meseca.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike na gasno merno-regulacionoj stanici Niš 2 sada se već radi na detaljima, dok su Trupale, kao najveći objekat na ovom gasovodu, završene.

„Radovi teku očekivanom dinamikom i u finalnoj su fazi. Sledeće nedelje će MUP izvršiti kontrolu gasne interkonekcije, pregled radova, kako bismo ispunili sve uslove da gasovod uđe u probni rad pre kraja novembra, kao što je bilo i planirano“, rekla je Đedović Handanović, navodi se u saopštenju.

Gasno-merno regulacione stanice Niš 2 i Trupale ministarka je obišla sa Nenadom Jocićem, načelnikom Uprave za preventivnu zaštitu od požara Ministarstva unutrašnjih poslova. Podsetila je i da su svi administrativni preduslovi za isporuke gasa iz Azerbejdžana ispunjeni.

Pročitajte još:

„Potpisan je ugovor između Transportgasa i Bulgartransgasa o gasnoj interkonekciji. Time su ispunjeni ugovorni preduslovi sa svim uključenim stranama da interkonektor uđe u probni rad i da imamo još jedan izvor snabdevanja gasom u toku ove grejne sezone, ali i ubuduće, što je veoma važno za sigurnost snabdevanja naših građana i privrede. Ove nedelje je potpisan i ugovor za isporuku gasa iz Azerbejdžana do 400 miliona metara kubnih godišnje u periodu do 2026, a nakon toga od 2027. te količine mogu biti i do tri puta veće”, rekla je Đedović Handanović.

projekat gasne interkonekcije ističe se svojom strateškom važnošću za energetsku infrastrukturu Srbije, pružajući mogućnost diversifikacije izvora snabdevanja gasom.

Energetski portal

Koji gasovi staklene bašte svojom koncentracijom obaraju rekorde?

19.11.2023

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Gasovi sa efektom staklene bašte, nakon dostignutog novog rekorda u 2022. godini, kako se navodi u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacija (WMO), nastavljaju da rastu i u tekućoj godini bez naziranja kraja takvog trenda.

Tako su prosečne globalne koncentracije ugljen-dioksida bile po prvi put prošle godine preko 50 odsto iznad predindustrijskog perioda. Stopa rasta tokom ove godine u odnosu na prethodnu jeste bila nešto niža, ipak navodi se da je to verovatno samo posedica prirodnih i kratkoročnih varijacija u ciklusu ugljenika. Uz to se ističe da nastavljaju sa rastom i emisije nastale kao posledica industrijskih aktivnosti.

Kada je reč o ostalim gasovima, metan je takođe beležio rast, dok je azot-oksid zauzeo prvo mesto kada je reč o rekordnom porastu, kada se uzmu poređenja rasta između 2021. i 2022. godine.

Pročitajte još:

Ovakim trendom, svet se ne nalazi na putu koji je postavljen Pariskim sporazumom, a kao posledice u izveštaju se navode ekstemnije vremenske prilike, praćene intenzivnim vrućinama i padavinama, a takođe posledice će biti otpadanje leda, porast nivoa mora i njegovo zakiseljavanje.

Iako nešto više od jedne četvrtine CO2 apsorbuje okean, a oko 30 odsto kopneni ekosistemi, kao što su šume, oko polovine ovih emisija ostaje u atmosferi. Zbog toga sve dok nivo ugljen-dioksida bude rastao, rašće i globalna temperatura.

Ugljen-dioksid predstavlja najvažniji gas staklene bašte, čineći oko 64 odsto efekta globalnog zagrevanja, a nastaje najvećim selom sagorevanjem fosilnih goriva i proizvodnjom cementa. Kada je reč o metanu, oko 60 odsto emisije dolazi iz ljudskih aktivnosti i to poljoprivrede, eksploatacije fosilnih goriva, sa deponija i iz sagorevanja biomase. Za oko 40 odsto emisija azotnog oksida odgovoran je čovek, recimo, kroz upotrebu đubriva ili usled industrijskih procesa, a njegovo povećanje je u period između 2021. i 2022. godine bilo najviše zabeleženo nego ikada ranije tokom modernih vremenskih zapisa.

Energetski portal

SUBVENCIJAMA DO NOVIH ZELENIH VOZILA

19.11.2023

possessed-photography-PuwfRakCJvk-unsplash (1) — Foto-ilustracija: Unsplash (possessed-photography)

Foto-ilustracija: Unsplash (thomas-kelley)

Subvencijama za kupovinu vozila na električni i hibridni pogon Vlada Srbije podstiče građane da se odluče za ekološke automobile. Tako je 2020. godine doneta Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila, koja imaju isključivo električni i hibridni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori) pokreće i električni agregat (hibridni pogon). I ove godine izdvojena su sredstva u iznosu od 294 miliona dinara, što je duplo više nego prošle godine, a dodelu novca vršiće Ministarstvo zaštite životne sredine, po pristiglim urednim zahtevima, sve do visine raspoloživih sredstava.

Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, a zahtev mogu da podnesu do 31. oktobra.

Ovo pravo nemaju pravna lica i preduzetnici koji su ostvarili, odnosno koji ostvare pravo na subvencionisanu nabavku putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza.

U Uredbi je naglašeno da subvencije važe za nova vozila, ona koja nisu bila u upotrebi, niti su registrovana do dana podnošenja zahteva za subvencionisanu kupovinu.

U FOKUSU:

Isplata subvencija

Kako je pojašnjeno, pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja kupuju vozilo na rate dužna su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o lizingu.

Foto-ilustracija: Unsplash (martin-katler)

Ukoliko kupuju novo vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon dostavljanja dokaza o isplaćenom delu kupoprodajne cene. Tada su u obavezi da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja dostave Ministarstvu ugovor o kupoprodaji vozila, račun za avans (ako je plaćen avans), predračun i dokaz o uplati preostalog dela kupoprodajne cene vozila – izvod iz banke.

Ako vozilo kupuju putem finansijskog lizinga, moraju u roku od 15 dana od prijema rešenja da dostave Ministarstvu ugovor o finansijskom lizingu, potvrdu lizing kuće o visini uplaćenog učešća, kao i dokaz o izvršenoj uplati.

Postupak dodele subvencija se prekida ako visina opredeljenih sredstava u tekućoj godini nije dovoljna za odobravanje svih uredno predatih zahteva.

Ministarstvo zaštite životne sredine četvrtu godinu uzastopno podstiče kupovinu električnih i hibridnih automobila, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i u cilju
unapređenja kvaliteta životne sredine. Da građani shvataju koliko je važan ekološki prihvatljiviji transport, pokazuju i podaci da se svake godine pomoću državnih subvencija kupi sve više ovakvih vozila, pa je tako 2020. godine kupljeno 112, 2021. godine 504, a 2022. godine rekordnih 715 vozila.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

EEA: Rešenja zasnovana na prirodi imaju ključnu ulogu u izgradnji klimatske otpornosti Evrope

19.11.2023

biljke , priroda — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Rešenja zasnovana na prirodi, kao što je obnova močvara u područjima podložnim poplavama ili zelena infrastruktura za smanjenje efekata toplotnih ostrva u gradovima treba da se povećavaju i prošire, kako bi se Evropi pomoglo da se bolje nosi sa uticajima klimatskih promena, pokazuje brifing Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) „Skaliranje rešenja zasnovanih na prirodi za otpornost na klimu i obnovu prirode“.

Brifing procenjuje trenutno stanje projekata prilagođavanja klimi i kako oni mogu povećati otpornost društva i biodiverzitet. Otkriveno je da trenutno postoji ograničeno iskustvo širom Evrope u proširenju rešenja zasnovanih na prirodi. Pored toga, nedostatak standarda za procenu i praćenje predstavlja veliki izazov za repliciranje projekata i njihovu primenu na širem nivou.

Ključno proširivanje rešenja zasnovanih na prirodi

Ubrzavanje i povećanje ovakvih projekata biće od ključnog značaja za postizanje ciljeva politike EU, u vezi sa prilagođavanjem klimatskim promenama i izgradnju ukupne otpornosti, kako bi se bolje izdržali uticaji ekstremnih vremenskih događaja, kao što su toplotni talasi, poplave i požari.

Rešenja zasnovana na prirodi za prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje rizika od katastrofa takođe doprinose agendi EU za obnovu prirode u cilju bolje zaštite i vraćanja biodiverziteta. Primenjeni u velikim razmerama, oni mogu doprineti i poboljšati različite klimatske i ekološke ciljeve u urbanim i ruralnim oblastima.

Pročitajte još:

Troškovi i koristi

Potrebno je imati više uvida u faktore koji omogućavaju lokalni uspeh, ali i prepreke. Ovo zahteva sistemsko praćenje, izveštavanje i šeme evaluacije, kako bi se dugoročno informisalo o efektivnostima i efikasnostima rešenja zasnovanih na prirodi.

Troškovi i koristi od rešenja zasnovanih na prirodi moraju biti jasni zainteresovanim stranama i potencijalnim investitorima. Iako služe u višestruke svrhe, kvantifikacija društvenih i ekonomskih aspekata, uključujući raspodelu troškova i koristi među zainteresovanim stranama i dalje je ograničena.

Da bi se ostvario puni potencijal rešenja zasnovanih na prirodi, biće potrebno dalje ciljano upravljanje i koordinacija. Osim finansijskih podsticaja usvajanjem rešenja zasnovanih na prirodi, bilo bi koristi i od regionalnog planiranja zasnovanog na profilima rizika, katalogu već postojećih projekata i osnovnim informacijama o njihovoj trenutnoj primeni.

U okviru ovog brifinga EEA rezimirana su dva izveštaja, koje je uradio Evropski tematski centar EEA za prilagođavanje klimatskim promenama, a koji su se fokusirali na primenu rešenja zasnovanih na prirodi i potencijalu za povećanje njihovih nivoa. Ti izveštaji su: Okvir za procenu rešenja zasnovanih na prirodi za prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje rizika od katastrofa (2021), kao i Razumevanje potencijala skaliranja rešenja zasnovanih na prirodi (2022).

Energetski portal

1...139140141...1.567 Page 140 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM