Potraga za izgubljenim sortama: Odgovor vinogradarstva na klimatske promene

Foto-ilustracija: Unsplash (Lasseter Winery)

Međunarodna organizacija vinara je saopštila da će količine vina ove godine biti najmanje u poslednjih šest decenija. Na takvo stanje su uticali mrazevi, kiše i suše. Kako se izboriti sa klimatskim promenama i sve većim izazovima u vinarstvu i vinogradarstvu za RTS je govorio dr Miodrag Grbić, profesor genomike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi. 

Klimatske promene pogađaju sve oblasti našeg života uključujući i vinsku proizvodnju, napominje prof. dr Miodrag Grbić. Porast temperatura u periodu rasta vinove loze od 1950. do 2004. godine iznosi 1,7 stepen Celzijusa što ima katastrofalne posledice na kvalitet vinske proizvodnje.

„Prvo, ove visoke temperature smanjuju kiselost vina, dovode do velike količine šećera što stvara visokoalkoholna vina, a po standardima Evropske unije, ako vino ima više od 16 procenata alkohola, ne može da se prodaje kao vino nego može da ide samo kao liker. I na kraju, imamo nešto što se u struci zove zeleni tanini. Tanini koji daju kvalitet vina i specifičan ukus postaju zeleni, odnosno nedovoljno sazreli, tako da vino ne može da stari na određeni način“, objašnjava profesor.

Pored toga, dolazi i do smanjenja prozvodnje antocijana, tako da crvena vina, na primer, dobijaju lošu boju, i vina sa geografskim poreklom praktično gube svoje tipične karakteristike, dodaje profesor.

Sve ovo se dešava širom sveta, ističe profesor. Veliki vinski regioni Francuske – Loara, Bordo, Burgundija – su pogođeni klimatskim promenama i pitanje je kakva će biti budućnost tipčnih vina proizvedenih u ovim regionima.

Pročitajte još:

Nauka kao dežurni vatrogasac

Foto-ilustracija: Unsplash (Devon Janse van Rensburg)

Trenutno postoji 10.000 različitih sorti vinove loze, a samo 15 sorti čine 50 odsto zasađenih površina pod vinovom lozom. Ove široko gajene sorte su selektovane zbog visoke produktivnosti, popularnosti u određenim regionima i šire se svuda po svetu, međutim, one najgore reaguju na klimatske promene.

„Nauka koristeći naročito genomiku, i to je jedan deo projekta, pilot projekta koje smo uradili ovde u Srbiji, fokusirajući se na genetski diverzitet vinove loze u Srbiji, u saradnji sa Institutom za vino i vinovu lozu iz Lariohe iz Španije, Biološkim fakultetom, Institutom za multidisciplinarne studije i Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna i Novog Sada. I praktično smo uspeli da vidimo vrh ledenog brega analizirajući 163 uzorka vinove loze sa fokusom da tražimo stare vinove loze koje su skoro izgubljene i koje u ovim klimatskim promenama mogu da imaju vrlo pozitivne karakteristike“, naglašava profesor Grbić.

Tokom istorije, vinogradarstvo je prošlo najpre kroz veliku krizu zbog filoksere koja je gotovo potpuno uništila vinsku proizvodnju i smanjila diverzitet vinove loze. Posle toga, kako bi postala otporna na filokseru, vinova loza je kalemljena na podlogu i opet je napravljena selekcija jer su kalemljene sorte koje su rano sazrevale, koje su imale visoku produktivnost, ali zbog klimatskih promena, one više nisu rentabilne.

„Sorte koje kasno sazrevaju pod ovim uslovima globalnog otopljenja, u stvari postaju sorte koje sazrevaju u normalno vreme. Takođe, te sorte mogu da imaju genetski sklop koji je otporan na ove klimatske promene, recimo da su otpornije na sušu i koje imaju manji prinos, ali daju visoko kvalitetna vina“, ističe profesor.

Naučnici sada, praktično, istražujući genetski diverzitet, očekuju da će naći sorte koje još uvek postoje, mada su skoro zaboravljene, a koje mogu da budu potencijal koji će poniditi odgovor na trenutne klimatske promene.

Potraga za autohtonim sortama

Foto-ilustracija: Unsplash (Ales Me)

Profesor Miodrag Grbić napominje da su istraživanja praktično na početku. Obuhvaćeno je 163 različite sorte, a jedna od osnovnih namera je da se napravi katalogizacija svih sorti na teritoriji Srbije.

„Ovaj pilot projekat je iznedrio praktično 11 sorti koje nemamo u bazi podataka. Što je vrlo interesantno da one predstavljaju stare ili gotovo izgubljene sorte za koje u daljem istraživanju može da se utvrdi kako reaguju na klimatske probleme. Praktično te sorte koje smo utvrdili nemaju ime. Zovu se ‘nepoznata’. Ali što se tiče teritorije Srbije da bi napravili potpunu katalogizaciju treba da uradimo otprilike dve i po hiljade uzoraka, a uradili smo 163.“

Genomskim istraživanjima je utvrđeno i da se domestifikacija vinove loze odigrala mnogo pre nego što se do sada mislilo, napominje profesor Grbić. Ranije se mislilo da se to dešavalo u Gruziji otprilike pre šest hiljada godina. Međutim, postoji drugi centar domestifikacije vinove loze koji je u zapadnoj Aziji, današnjoj Anadoliji odakle je vinova loza stigla u Evropu.

„A most ka Evropi je Balkan. Znači da su prve domestifikovane sorte vinove loze unesene u Evropu preko Balkana sa dolaskom prvih poljoprivrednika. Znači da su sorte koje su ovde gajene jedne od najstarijih i najinteresantnijih u Evropi, međutim, nedovoljno istražene“, ističe prof. dr Miodrag Grbić.

Izvor: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti