Paukovi kao pokazatelji zdrave šume: Uloga panjeva za ekosistem

16.09.2023

bartosz-sopa-f81XMlidHUA-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (bartosz-sopa)

“Coppicing” je tradicionalna metoda upravljanja šumom u kojoj se drveće periodično seče do malo iznad nivoa zemlje, omogućavajući im da ponovo izrasta iz panja. Datira još iz kamenog doba, koja je cvetala tokom srednjeg veka, a zatim postepeno nestala u Evropi do 18. veka. Vremenom, ovo dovodi do toga da više stabljika raste iz originalnog panja – izbacuje nove izdanke iz panja ili korena ako se stablo poseče. Izdanak raste i širi se a da pritom obezbeđuje bogata raznovrsna staništa. Na ovaj način su se dobijala drva za ogrev nekada, a novi su izdanci rasli, dok danas u zavisnosti od vrste drveta i količine, može pomoći u raznolikosti biodiverziteta. To izraslo drvo se prepoznaje po tankim stablima i stabljikama.

Izdanci nastaju prvenstveno iz skrivenih uspavanih pupoljaka koji rastu iz panja drveta nakon sečenja, a prostor postaje više obasjan sunčevom svetlosti, tako da je pogodno za razvoj novih biljaka koje privlače nove vrste. Ovo zajedno poboljšava zdravlje šume.

Dakle, seča zrelih stabala u podnožju omogućava im da ponovo izrastu, sa više stabljika, iz panja. Iako je njegova tradicionalna svrha bila proizvodnja trupaca, nedavna studija je otkrila sporednu korist: povećanje raznolikosti vrsta pauka u listopadnim šumama. Praznine koje se stvaraju u krošnjama drveća omogućavaju sunčevoj svetlosti, kako smo naveli, da dopre do šumskog dna, stimulišući rast različitih biljnih vrsta i stvarajući širi spektar staništa unutar šumskog ekosistema.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (angelina-hoeppner)

Hrastove šume Nacionalnog parka Podiji, Češka, bile su deo istraživanja. Uprava parka je 2015. godine započela program u dve odvojene zone. Istraživači su uzorkovali paukove postavljanjem zamki u zemlju koje su se praznile mesečno od aprila do oktobra 2021. objavila je Evropska komisija.

Istraživači su identifikovali 9.919 pojedinačnih paukova 143 različite vrste. Ovo je bilo najuočljivije nakon pet i šest godina kada je, u oba slučaja, bogatstvo vrsta bilo znatno veće na izdanačkim lokalitetima nego u neuređenim šumama; dok su homogeni skupovi paukovi naseljavali neuređene šume, na mestima gde je ova metoda primenjena došlo je do otvaranja krošnje, a istraživači su zabeležili značajno povećanje biodiverziteta paukova. Efikasnost ove prakse je u stvaranju složenih staništa koja obezbeđuju ekološke niše za širok spektar vrsta.

Paukovi su pre svega neverovatni lovci. Oni se hrane i onima koji mogu postati štetni za šumu ako se njihova populacija previše poveća. Njihova prisutnost u šumama ključna je za kontrolu populacija raznih insekata, osiguravajući da ne dođe do neravnoteže koja može ugroziti druge biljne i životinjske vrste.

Foto-ilustracija: Unsplash (ethan-unzicker)

Različite vrste paukova stvaraju različite mreže. Ove mreže ne služe samo kao zamke za hranu, već i kao domovi za druge male organizme. Pružaju sklonište i zaštitu od predatora za mnoge mikroorganizme, što doprinosi ukupnoj bioraznolikosti šume.

Iako su efikasni lovci, paukovi su takođe izvor hrane za mnoge druge životinje, uključujući ptice, guštere i određene vrste sisara. Time se osigurava da energija i hranjivi sastojci cirkulišu kroz prehrambeni lanac.

Zdrava populacija paukova često je znak zdravog ekosistema.

Energetski portal

MPC Properties: Oslanjamo se na energiju iz alternativnih izvora

16.09.2023

Nama u kompaniji MPC Properties je jako važno da utičemo na širenje svesti o tome da izgrađeno okruženje bude održivo, tačnije da osnažujemo okupljenu zajednicu, promovišemo Zelenu Agendu, implementiramo inovativna rešenja koja imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da u što većoj meri koristimo energiju iz alternativnih izvora iz okoline.

Na krovu UŠĆE Shopping Center- a na površini od 400 m² ,izgradjena je solarna elektrana instalisane snage 50 kW. Proizvedena energija se trenutno koristi za napajanje punjača za električna vozila u garaži centra, a planirana je izgradnja nove solarne elektrane na površini 2.970m² instalirane snage 651kW DC, koja će pored korišćenja energije za sopstvenu potrošnju centra, napajati punjače za elektro automobile služiti i za napajanje pres kontejnera i kompost mašine. Ukupna instalirana snaga svih solarnih elektrana koje se planiraju na krovovima MPC Properties šoping centara iznosi 4,935.00Kw DC, dok bi njihova godišnja proizvodnja električne energije trebalo da bude od 4-5,000,000.00 kWh. Tom snagom moguće je obezbediti električnu enegriju za 900 domaćinstava, a ako uzmemo da je prosek članova po domaćinstvu 2,5 dolazimo do informacije da iz solarnih elektrana na krovovima MPC Properties šoping centara može da se napaja naselje sa 2,250 stanovnika.

Pročitajte još:

Cilja naše kompanije je i praćenje novih ideja, inovativnih rešenja iz oblasti obnovljivih izvora energije kroz saradnju sa naučno istraživačkim centrima, univerzitetima. Kao rezultat ovakvog pristupa,u saradnji sa naučno istraživačkim centrom „Institut Mihajlo Pupin“, ustupićemo mesta za ugradnju i probni rad podnih prelaznica (elektrogeneratora), koji koriste alternativne izvore energije iz okruženja- kinetičku i potencijalnu energiju drumskih vozila za proizvodnju električne energije kao i vazdušnih turbina koje koriste vazdušna strujanja u svojoj okolini a sve sa ciljem da pružimo naš doprinos smanjenju emisije CO2.

Podne prelaznice (elektrogeneratori) su uređaji koji koriste kinetičku energiju kao i potencijalnu energiju drumskih vozila za proizvodnju električne energije. Njihova efikasnost zavisi od frekvencije saobraćaja, odnosno od broja vozila koji prelaze preko uređaja. Kako su šoping centri u vlasništvu kompanije MPC Properties, centri sa visokom frekvencijom vozila, naš plan je da ih postavimo u garažama centara i da uz pomoć njih proizvodimo električnu energiju, koja će nam dalje omogućiti napajanje različitih potrošača.

Pored podnih prelaznica, uvodimo i radijalne mini vazdušne turbine koje koriste vazdušna strujanja u svojoj okolini i tako pokreću turbinsko kolo koje je spregnuto s električnim generatorom iz koga se dalje generiše električna energija. Ova tehnologija je idealna za ravne površine i takođe se može koristiti za najapajanje različitih potrošača.

Postavljanjem što većeg broja podnih prelaznica i vazdušnih turbina i na relativno manjem prostoru, koji smo u stanju da kroz našu mrežu omogućimo, mogu se postići kumulativno dobri efekti i ostvariti značajan prinos energije u odnosu na ulaganje. Na dnevnom nivou 5.000 vozila mogu da generišu na jednoj podnoj prelaznici i do 20kWh energije, na godišnjem nivou to iznosi 7.300kWh a za 10 godina, koliki je radni vek prelaznice, proizvede blizu 73.000kWh električne energije.

U skopu implementacije MPC ESG strategije pokrenuli smo i niz drugih zelenih inicijativa od reciklaže, kompostiranja, promocije alternativnih vidova transporta, implementacije zelenih krovova, promocije biodiverziteta, urbanog pčelarstva.

Autor: Radoman Vraneš, Senior Development Project Manager MPC Properties

Podsticanje elektromobilnosti važan element energetske tranzicije

16.09.2023

punjenje_električnog_vozila — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Podsticanje elektromobilnosti važan element energetske tranzicije, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da će doprinos električnih vozila biti značajan za dalje promovisanje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE).

„Dovoljno je da pogledamo šta se dešava u svetu, posebno u najrazvijenijim zemljama u kojima je na delu ubrzan rast investicija u dekarbonizaciju saobraćaja. Podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da je broj električnih automobila u svetu premašio 26 miliona u 2022, pet puta više nego 2018. Udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji automobila u svetu dostigao je 14 odsto, a u pojedinim razvijenim evropskim državama više od 50 odsto. Globalno, drumski transport proizvodi oko jedne šestine emisija CO2 i bez bavljenja ovim emisijama proces dekarbonizacije ne može biti zaokružen”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je podsetila da je dekarbonizacija saobraćaja prepoznata i prilikom izrade Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu do 2030. godine sa vizijom do 2050.

Pročitajte još:

„Pored povećanja proizvodnje energije iz OIE, povećanja energetske efikasnosti smanjenja emisije ugljen-dioksida, između ostalog, jedan od ciljeva u ovom dokumentu je i da do 2030. godine povećamo učešće OIE u saobraćaju na sedam odsto. Podsticanje elektromobilnosti zauzima važno mesto, a projektovani broj električnih vozila koji je potreban za ostvarivanje postavljenih ciljeva je oko 40.000, računajući putnička i laka komercijalna vozila. Takođe, očekuje se i važan doprinos biogoriva ostvarivanju ovih ciljeva“, navela je ministarka.

Prema njenim rečima, ciljevi koji se tiču dekarbonizacije saobraćaja zahtevaju velika finansijska sredstva i ne mogu da se ostvariti preko noći.

„Vlada je prepoznala važnost podrške električnoj mobilnosti i sprovela određene podsticajne mere. To uključuje oslobađanje od plaćanja poreza na upotrebu električnih i hibridnih vozila, kao i subvencije za kupovinu električnih i hibridnih automobila“, rekla je ona.

Ministarka je dodala da bi uvođenje električnih vozila u skladu sa planiranim ciljevima trebalo da se postigne primenom najekonomičnijeg pristupa po privredu, uz stvaranje preduslova za elektrifikaciju sektora saobraćaja.

Ona je napomenula da Srbija raspolaže nekim od kritičnih mineralnih sirovina u zelenoj energetskoj tranziciji i da je potrebno na odgovoran način sagledati kako se odnositi prema tim resursima u budućnosti.

„Ako želimo da se razvijamo onda treba da koristimo prirodne potencijale, ali i da preduzmemo sve kako bismo minimizovali rizike, posebno u oblasti životne sredine. Važno je da ovo pitanje ne posmatramo isključivo kroz eksploataciju rudnog bogatstva, već i kao mogućnost dobijanja lanca vrednosti što bi značilo i fabrike za proizvodnju baterija i električnih vozila. Svet ide ka novom industrijskom poretku i na nama je da vidimo hoćemo li da budemo deo tog poretka, a imamo sve preduslove za to“, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Klimatski razgovori: Koja je veza između klimatskih promena, zagađenosti vazduha, zdravlja stanovništva i energetskog sektora u Srbiji

16.09.2023

zeleno , planeta , ekologija — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu će u ponedeljak, 18. septembra, u 18 časova organizovati tribinu „Klimatski razgovori“ u Kulturnom centru GRAD, na kojoj će biti eminentni stručnjaci razmotriti brojna aktuelna pitanja iz oblasti borbe protiv klimatskih promena u Srbiji. Ulaz na događaj je slobodan, a svi građani zainteresovani za temu odnosa klimatskih promena, zdravlja stanovništva i energetskog sektora dobrodošli su da se pridruže učesnicima tribine.

Na otvaranju događaja prisutne će pozdraviti Kristijan Šiling, šef Odseka za međunarodnu saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke, nakon čega će uslediti dve panel diskusije. Prva od njih biće posvećena odnosu klimatskih promena i zdravlja stanovništva, a neka od pitanja o kojima će panelisti razgovarati su zašto se mnoge bolesti današnjice povezuju sa lošim kvalitetom vazduha, te kako uz pomoć veštačke inteligencije možemo dobiti informacije o kvalitetu vazduha na globalnom nivou. O ovim temama diskutovaće dr Andreja Stojić, profesor na Univerzitetu Singidunum i stručni saradnik na Institutu za fiziku, Dejan Lekić, autor platforme i aplikacija xEco – Ekstremna ekologija, dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, Jasminka Young, suosnivačica i programska direktorka RES fondacije i Ognjan Pantić, programski menadžer za oblast Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi.

Druga panel diskusija fokusiraće se na uticaj energetskog sektora na klimatske promene, a panelisti će prisutnima pružiti detaljniji uvid u proces energetske tranzicije u Srbiji i važnost Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, te na koji način i u kojoj meri energetski sektor u Srbiji doprinosi posledicama klimatskih promena. O ovim temama razgovaraće Maja Vukadinović, pomoćnica ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike, Sektor za energetsku efikasnost i klimatske promene, Dejan Stojadinović, ekspert za energetiku, dr Davor Končalović, vanredni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i član energetske zadruge Elektropionir, Mirjana Jovanović, programska menadžerka za oblast Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi, Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti u Stalnoj konferencija gradova i opština i Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju.

Ovim događajem Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu želi da pruži aktivan doprinos međusektorskom povezivanju u pronalaženju odgovora na kompleksan izazov klimatskih promena. U tom procesu učešće građana predstavlja važnu komponentu, pa je ova tribina za njih događaj na kom iz prve ruke mogu dobiti aktuelne informacije i mišljenja stručnjaka, dok će, s druge strane, imati priliku da se priključe diskusiji u segmentu predviđenom za pitanja publike.

Izvor: EXECUTIVE GROUP

Unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture u AP Vojvodini – konkurs

16.09.2023

road-put-ulica — Foto-ilustracija: Pixabay

Unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture neophodan je korak ka osnaživanju društvene i ekonomske vitalnosti ruralnih područja. Značaj razvoja ruralnih oblasti ne sme biti potcenjen. Dok migracioni trendovi iz ruralnih područja prema urbanim centrima ukazuju na neophodnost investiranja u sela, istovremeno se otvaraju prilike za održivi razvoj, posebno uz podršku obnovljivih izvora energije. Ovim konkursom, Vojvodina se ne samo posvećuje revitalizaciji ruralnih područja, već i promociji održivosti kroz energetsku nezavisnost.

Pokrenut je Konkurs za dodelu sredstava namenjenih jednom od ključnih segmenata razvoja – infrastruktura. Ukupna vrednost sredstava predviđenih za ovaj konkurs iznosi 35.000.000,00 dinara.

Kako bi se obezbedila efikasna raspodela sredstava i pružila podrška najperspektivnijim projektima, bespovratna sredstva po konkursu utvrđuju se u iznosu do 80 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Važno je naglasiti da se prilikom obračuna sredstava vrednost investicije uzima bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Za one koji planiraju da se prijave, maksimalan iznos bespovratnih sredstava po prijavi iznosi 3.000.000,00 dinara, dok je minimalna podrška koju je moguće ostvariti 500.000,00 dinara.

Više informacija, možete pronaći na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Energetski portal

OIE 2023 – zahtevi za priključenje i kapacitet distributivne mreže

15.09.2023

solarna elektrana , solar , panel , solarni paneli — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na Konferenciji OIE SRBIJA 2023, koja je održana u Vrdniku, jedan od panela bio je posvećen temi ,,Solarna energija u Srbiji – prve aukcije, mali i veliki solari’’.

Na samom početku panela razgovaralo se o prvim aukcijama koje su održane, a tom prilikom izvršna potpredsednica u CWP Global Maja Turković rekla je da kada je u pitanju solar, smatra da je dobro što su se desile aukcije iako veruje da Ministarstvo rudarstva i energetike i država nisu oduševljeni cenama, koje su bile izuzetno visoke. Kako je navela, razlog takvih cena jeste odsustvo konkurencije, za koju se nada da će je biti na narednim aukcijama jer jedino na taj način može da se dobije pravo takmičenje.

Na pitanje moderatora panela, Nenada Jovanovića višeg konsultanta za energetsko modeliranje u Mott MacDonald-u, koliko prenosni sistem zaista može da prihvati u ovom trenutku obnovljive izvore energije, a da sistem ne padne, Nebojša Vučinić direktor Direkcije za razvoj iz Elektromreže Srbije rekao je da EMS izradio plan razvoja, a u okviru njega analiza je pokazala neki nivo kapaciteta od 5.800 megavata varijabilnih obnovljivih izvora električne energije, dakle toliko megavata sistem trenutno može da balansira.

Pročitajte još:

Predrag Matić direktor Direkcije za planiranje i investicije iz Elektrodistribucije Srbije, dao je odgovor na pitanje koliko je solara priključeno na distributivnu mrežu do sada i koliko je podnelo zahteva za priključenje.

,,Trenutno na distributivnom sistemu imamo priključeno 380 proizvođača električne energije, ne uzimajući u obzir prozjumere, sa ukupno 263 megavata instalisane snage. Ubedljivo i dalje prednjače MHE kojih ima 165, a solari 157. Solari polako po broju stižu, ali sa snagom su znatno ispod hidroelektrana sa 23 megavata’’, rekao je Matić.

Kada je reč o zahtevima za priključenje koji su u obradi, Matić kaže da trenutno imamo 2.506 zahteva u obradi za 1,9 gigavata ukupno instalisane snage, od čega je izdato 354 mišljenja, 811 uslova, a rešenja o odobrenju za priključenje ima 274 i njihovo priključenje na distributivni sistem se očekuje uskoro.

Govoreći o zahtevima za priključenje, direktor Direkcije za razvoj Nebojša Vučinić rekao je da su do 30. aprila 2021. godine imali u obradi 4.900 megavata iz vetra i 400 megavata iz solara, plus 400 megavata koji su već priključeni bili u prenosni sistem.

,,Dakle, jasno je da će biti problema ako sve bude realizovano. Naravno mi smo svesni tih interesovanja i definisali smo neke razvojne projekte. U prethodnih 10 godina uložili smo više od 300 miliona evra u razvoj infrastrukture, a u narednih 10 godina planiramo da taj iznos pomnožimo sa tri najmanje, dakle da to bude negde 900 miliona evra’’, rekao je Vučinić.

Energetski portal

Odobreno finansiranje unapređenja energetske efikasnosti 21 javnog objekata u 21 lokalnoj samoupravi

15.09.2023

Na osnovu Javnog poziva za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u gradovima i opštinama, koji je raspisan u aprilu ove godine, Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je finansiranje projekata u 21 lokalnoj samoupravi, za šta je obezbeđeno 400 miliona dinara.

Završetkom sanacija potrošnja energije biće smanjena od 30 do 50 odsto u zavisnosti od primenjenih mera.

Nakon sprovedenog javnog poziva, odobrena su sredstva za finansiranje projekata energetske sanacije osnovnih i srednjih škola, upravnih zgrada, vrtića, domova kulture, domova zdravlja, sportskih objekata, postrojenja za preradu vode i javnog osvetljenja u: Bosilegradu, Valjevu, Vladičinom Hanu, Vrnjačkoj Banji, Gradskoj opštini Grocka, Gradskoj opštini Savski venac, Despotovcu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Pirotu, Rači, Raškoj, Svilajncu, Trsteniku, Ćićevcu, Ubu i Užicu.

Pročitajte još:

Mere energetske sanacije koje će se finansirati kroz javni poziv obuhvataju, između ostalog, zamenu prozora i vrata, unapređenje izolacije zgrada, zamenu kotlova efikasnijim i ugradnju toplotnih pumpi, ugradnju solarnih kolektora za toplu vodu, modernizaciju javnog osvetljenja i ugradnju solarnih panela.

Ministarstvo je do sada realizovalo osam Javnih poziva u okviru kojih je energetski sanirano 145 javnih objekata u 145 JLS u ukupnoj vrednosti od 2,7 milijardi dinara, čime je ostvarena ušteda od oko 30 miliona KWh godišnje, kao i smanjenje emisije CO2 oko 13.000 tona godišnje.

Energetski portal

Javni poziv za zamenu kotlova u toplanama i javnim ustanovama – dodatna sredstva za čistiji vazduh

15.09.2023

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

U cilju unapređenja kvaliteta vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je još jedan javni poziv za lokalne samouprave, za sufinansiranje projekata nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje u 2023. godini.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović navodi da je ovo drugi javni poziv u ovoj godini, raspisan kako bi se gradovima i opštinama stavila na raspolaganje dodatna sredstva za projekte zamene kotlova, kojima se direktno utiče na bolji kvalitet vazduha.

Prema njenim rečima, unapređenje kvaliteta vazduha jedan je od glavnih prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva, a podrška ovakvim projektima je značajna mera u borbi protiv aerozagađenja.

Pročitajte još:

,,Javne konkurse za zamenu kotlova u toplanama i javnim ustanovama raspisujemo već treću godinu zaredom i trudimo se da u ove svrhe iz godine u godinu odvajamo sve veća sredstva. Ove godine smo već raspisali konkurs u februaru, a javnim pozivom koji je danas raspisan uložićemo dodatna sredstva u zamenu dotrajalih kotlova na mazut i ugalj, kotlovima na ekološki prihvatljivije energente“, rekla je ministarka Vujović.

Pored 220 miliona dinara koji su početkom godine uloženi u sufinansiranje zamene kotlova širom zemlje, ovim javnim pozivom obezbeđeno je još 120 miliona, rekla je ministarka i pozvala gradove i opštine da brzo reaguju i podnesu zahtev za sufinansiranje do 28. septembra.

„Pozivam lokalne samouprave da iskoriste priliku i kandiduju kvalitetne projekte, kako bi već u narednoj grejnoj sezoni mogli da obezbedimo čistiji vazduh i životnu sredinu za građane’’, poručila je ministarka.

Energetski portal

Realizacija projekata iz oblasti energetike na teritoriji AP Vojvodine Novi Sad

15.09.2023

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

O projektima u oblasti energetike koji se realizuju na teritoriji AP Vojvodine, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Nakon sastanka u Pokrajinskoj vladi, ministarka je rekla da su u okviru liste prioritetnih projekata planirane značajne kapitalne investicije na nivou pokrajine, pre svega izgradnja naftovoda Srbija–Mađarska, kojim ćemo diversifikovati pravce snabdevanja sirovom naftom.

Kako je navela, investitor na ovom projektu je „Transnafta”, a Pokrajinska vlada ima značajnu ulogu u fazi kada se priprema planska i tehnička dokumentacija.

,,Razgovarali smo i o izdavanju upotrebne dozvole za preostalih 42.000 metara kubnih skladišta naftnih derivata u Kovinu, kojim ćemo unaprediti sigurnost snabdevanja našeg tržišta. Svedoci smo da cena nafte raste i da energetska kriza nije završena i važno je da povećavamo naše rezerve za slučaj kriznih situacija’’, istakla je ministarka Đedović Handanović.

Pročitajte još:

Takođe, razgovarano je i o projektima unapređenja energetske efikasnosti u javnim objektima, kao i o programu subvencija za građane koje se sprovode u lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine.

Predsednik Pokrajinske vlade je informisao ministarku o projektima Pokrajinske vlade za povećanje stepena energetske efikasnosti u objektima javne namene na teritoriji AP Vojvodine, vrednim više od tri milijarde dinara, a čija je realizacija započela ove godine.

Ministarka Đedović Handanović razgovarala je i sa gradonačelnikom Novog Sada Milanom Đurićem o projektima unapređenja energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim zgradama.

Ministarka je navela da je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti javnih objekata u 21 lokalnoj samoupravi, za šta je obezbeđeno približno 400 miliona dinara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

,,Jedan od projekata koji ćemo podržati jeste i energetska sanacija OŠ „Branko Radičević“ u Novom Sadu, gde ukupna investicija iznosi približno 63 miliona dinara. Radovi će početi veoma brzo, odmah nakon izbora izvođača. Pored značajnih ušteda energije, na ovaj način obezbedićemo i bolje uslove za ukupno skoro 700 učenika i zaposlenih’’, rekla je ministarka.

Projektima energetske sanacije javnih zgrada koje sprovodi Ministarstvo biće, između ostalog, obuhvaćene zgrade osnovnih i srednjih škola, vrtića, domova kulture, domova zdravlja, sportskih objekata, kao i unapređenje javnog osvetljenja.

Smanjenje potrošnje energije kao rezultat sprovedenih mera, kao što su zamena vrata i prozora, unapređenje izolacije, zamena kotlova efikasnijim, ugradnja solarnih panela, iznosiće između 30 i 50 odsto.

Na sastanku je bilo reči i o programu energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, za koji u Novom Sadu vrednost projekta iznosi oko 70 miliona dinara.

,,Očekuje se da Novi Sad uskoro raspiše javni poziv za građane, koji će uz subvencije države i lokalne samouprave da unaprede efikasnost u svojim domovima, troše manje električne energije, gasa, odnosno toplotne energije, i da smanje svoje račune’’, rekla je Đedović Handanović.

Ona je naglasila da su Ministarstvo i Grad Novi Sad u energetsku efikasnost od 2016. godine u tom gradu investirali približno 216 miliona dinara, uključujući javne objekte i subvencije za domaćinstva.

Na sastanku razgovarano je i o pripremama za grejnu sezonu, planovima za modernizaciju sistema daljinskog grejanja u Novom Sadu, koji bi podrazumevao i uvođenje obnovljivih izvora energije, kao i o olakšicama za struju, gas i grejanje koje građani mogu da ostvare sticanjem statusa energetski ugroženih kupaca.

Energetski portal

Novi Sad: Provozajte električni automobil i saznajte više o uštedi i zelenoj energiji

15.09.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Na Novosadskom sajmu su počeli Dani električnih automobila, posvećeni elektromobilnosti kao novom tehnološkom rešenju transporta ljudi i robe.

Petnaest različitih proizvođača automobila, od ukupno 30, u dvorištu Sajma omogućilo je da posetioci sajma mogu i da provozaju nove modele električnih automobila. Teme koje će na panelima i diskusijama koje prate sajam, biti tržište električnih vozila u Srbiji kao i prateća infrastruktura, izazovi koje donose inovacije i zelena energija.

Jedan od organizatora događaja je prof. dr Boris Dumnić sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: „Ne samo Srbija, već i ovaj deo regiona praktično kasni u nekim stvarima za onim što su globalni tehnološki trendovi, ali upravo zato postoji ovakav događaj da bi trasirali taj put kojim ovaj region, a samim tim i Republika Srbija, treba da ide”.

Evropska unija će, prema najavama zabraniti prodaju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035.

„Čeka nas ista priča na koju prosto moramo da se pripremimo, jer ovakva tehnološka rešenja prosto traže vremena. Znači, ako želimo masovnu upotrebu električnih i hibridnih vozila, prosto moramo izgraditi infrastrukturu, na primer, koja omogućava njihovo punjenje, a pre svega toga, naravno, treba podići svest stanovništva o upotrebi tih vozila. Ovde govorimo o koristi koja se ne ogleda samo u zaštiti životne sredine, već se govori i o koristi koja se očituje u čisto ekonomskoj koristi”, rekao je prof. Dumnić.

Prednosti i ušteda

Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Profesor Dumnić je govorio i o prednostima i uštedama izborom električnog ili hibridnom vozilu.

„Ali, naravno, na ovu temu se nadovezuje mnogo drugih povezanih tema, pa evo upravo sad dok mi razgovaramo, u toku je panel na kome govorimo o energetskoj tranziciji. I onda se postavlja vrlo logično pitanje, da, ali koja je opravdanost voziti baterijsko vozilo ukoliko dominantnu električnu energiju za punjenje tog vozila pravimo iz lignita. Dakle, neophodni su nam i obnovljivi izvori energije”, rekao je sagovornik RTS-a.

U Norveškoj je u ukupnoj prodaji – 80 odsto električnih automobila, u Skandinaviji – 54 procenata.

„Te brojke nažalost, ne samo u Srbiji nego u regionu su i dalje jako male. Ako govorimo o tržištu Srbije, ukupno negde na godišnjem nivou svega pola procenta ili red veličine te brojke je čisto baterijskih vozila u odnosu na ukupan broj vozila koji se proda na godišnjem nivou. Ali evo čujemo najave da bi ispunili te kvote koje su nam obavezne kao država koje smo preuzeli, mi ćemo morati u narednom periodu u Republici Srbiji da nabavimo 40.000 čisto baterijskih vozila”, objasnio je.

Profesor Dumnić kaže da društvo mora da bude svesno činjenice da je u pitanju jedna nova oblast, i da u tome aktivno treba da učestvuju svi – od države, preko regionalne, lokalne samouprave do krajnjih korisnika. Komentariše i prateću infrastrukturu: „Na nekim glavnim putnim pravcima kao što su autoputevi može da se nađe infrastruktura za punjenje, ali broj te infrastrukture, njena vidljivost i dostupnost je daleko od onoga što bi mi trebalo i čime bi mi trebalo trenutno da raspolažemo kako bi imali masovnu elektrifikaciju transporta”.

Sajam u Novom Sadu traje još danas, a ulaz za sve koji žele da ga posete je besplatan.

Izvor: RTS

Savetovanje – Kako do održive i pravedne tranzicije

14.09.2023

paneli , solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Tradicionalno međunarodno Savetovanje koje se organizuje od 12. do 15. septembra 2023. godine na Zlatiboru, u hotelu MONA pod nazivom ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost, okupilo je preko 300 učesnika i istaknute inostrane i domaće eksperte.

Rad Savetovanja je organizovan kroz četiri panela sa aktuelnim temama sa jedne strane, a s druge strane kroz prezentaciju preko 80 naučnih i stručnih radova. Imajući u vidu visoki ugled koji savetovanja ENERGETIKA uživaju u domaćoj i međunarodnoj stručnoj javnosti očekuju se odgovori na otvorena pitanja u energetskom sektoru kojih je zaista mnogo. Naime, energetika u regionu je tek zakoračila na put dekarbonizacije, a sporost tog procesa je evidentna i to je ta nova energetska realnost u regionu. S jedne strane nema odlučnost Vlada u regionu da definišu obavezujuću brzinu dekarbonizacije, a sa druge strane i Energetska zajednica (sa sedištem u Beču) i Evropska unija kao ključni igrač, daju pomalo nejasne signale sa ciljevima koji su realni samo uz jaku finansijsku podršku EU – a koje do ovog trenutka nema. Kako i na koji način započeti održivu i pravednu tranziciju svakako je centralno pitanje na koje ćemo pokušati da odgovorimo.

Naša Savetovanja su dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom, omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta.

Pročitajte još:

TRADICIONALNO SAVETOVANJE OD 12. DO 15. SEPTEMBRA NA ZLATIBORU

Strateški ciljevi energetske tranzicije, koji se u osnovi svode na dekarbonizaciju sektora uz široko korišćenje obnovljivih izvora energije, delom su potisnuti u drugi plan zbog zaoštrenog pitanja sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata. Dugoročni ciljevi energetske tranzicije ostaju konstante i zato struka mora da analizira sve aspekte kako bi se pronašla optimalna trajektorija kretanja ka dekarbonizovanim sektorima: energetike, saobraćaja, grejanja/hlađenja, industrije,…

Potrebno je odgovoriti u kojoj meri sektor domaćinstva treba da nosi teret energetske tranzicije. Struka treba da odgovori i na pitanje da li je i nuklearna energetika „zelena energetika“, što sve više zagovara interesna grupa država sa nuklearnim elektranama. Otvoreno pitanje je svakako i da li energetičari umeju da planiraju i zatim da uspešno upravljaju energetskim sistemima u kojima je 100 odsto obnovljivih izvora…

Kakva će uloga skladišta energije biti u svemu tome, da li će, pored reverzibilnih hidroelektrana, baterijska skladišta biti ključna i nezaobilazna i kakvi su trendovi razvoja u toj oblasti? Može li se to uraditi bez primene vodoničnih tehnologija i ako ne može koji deo finalne potrošnje će pokriti vodonik. Da li trećinu, ili manje, ili čak više od trećine. Pred nama je radikalna transformacija energetike koja ne može da uspe bez primene holističkog koncepta, odnosno bez integralne energetike u najširem smislu reči. Puna digitalizacija sektora je nasušna potreba da bi se izgradila pametna energetska infrastruktura u kojoj je decentralizacija proizvodnje jedan od važnih principa, jer institucije kupac – proizvođač i energetska zadruga, odnosno mikromreža, omogućavaju da lokalno proizvedeni zeleni kWh električne energije ne opterećuju prenosne mreže. Već se jasno ocrtava da tek komplementarnost centralizovane i decentralizovane proizvodnje može da odgovori sve izvesnijem rastu potrošnje električne energije zbog elektrifikacije sektora transporta, grejanja, industrije,…

S druge strane, rebus je nerešiv bez proaktivne uloge potrošnje koja se mora prilagođavati varijabilnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i zato je tako važno razvijati oblast upravljanja potrošnjom, odnosno odziva potrošnje.

Globalni izazovi u području klime i zaštite životne sredine podrazumevaju da se sagledava i šira slika i složene međuzavisnosti na našoj planeti, kontinentu, uniji, energetskoj zajednici, regionu, pa čak i stambenoj zajednici. Održiva strategija rasta ne treba da je vezana s eksploatacijom istrošivih resursa. Posebno je to važno za našu zemlju i za region. Održivost energetskog sektora ostaje trajni cilj zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru. Zbog toga će u toku ovog, i svih budućih međunarodnih savetovanja, Savez energetičara insistirati na integralističkom pristupu energetici i nastojati da takav koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora.

Prof. Nikola Rajaković

Ozonski omotač – štit planete koji moramo zaštititi

14.09.2023

planeta — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ovaj vikend nosi jedan važan datum, 16. septembar kao ,,Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača’’. Njega obeležavamo još od 1994. godine, a proglasila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija simbolično na dan kada je potpisan i 1987. godine Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

I mlađe generacije mogu da osete razliku tokom leta kada svoje telo izlažu suncu, u odnosu na neke ranije godine, a naročito starije generacije u poređenju sa periodom njihove mladosti. Ako je nekada prijatno popodnevno sunčanje bilo od 16 časova, sada sunce osetno ’prži’ kožu i sat vremena nakon toga. Ovog leta na Jadranskom primorju, gde sam letovala, bilo je dana da koža ‘gori’ čak i kada na plažu izađem u pola šest po podne.

Ozonski omotač nalazi se na udaljenosti od 20 do 30 kilometara od površine Zemlje i apsorbuje najveći deo ultraljubičastog zračenja (UV), koje je izuzetno štetno za živi svet, a takođe ovaj omotač deo sunčevih zraka odbija nazad u atmosferu.

UV zračenje nije opasno samo za stanovnike kopnenog dela planeta, zato što oni prodiru i duboko u okeane, na samo dno – čime ugrožavaju alge, rakove, riblja jaja i ostali morski svet.

Kako je sve u prirodi povezano, emisije gasova sa efektom staklene bašte koje pominjemo kada govorimo o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, utiču štetno i na ozonski omotač, koji takođe ima ulogu u sprečavanju globalnog zagrevanja.

Ovih promena naučnici su postali svesni još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, a sredinom osamdesetih otkrivena je i rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika.

Iako nam se nekada čini da je donošenje različitih konvencija, protokola i proglašavanje svetskih dana uzaludno, Montrealski protokol pravi je primer da nije baš tako. Zahvaljujući njemu, ozonski omotač se svake godine oporavlja, a neka predviđanja su da bi do sredine 21. veka mogao da povrati na nivo ’zdravlja’ kao pre osamdesetih godina.

Katarina Vuinac

Počela Konferencija OIE SRBIJA 2023

14.09.2023

Konferenciju OIE SRBIJA 2023, koja se održava danas u Vrdniku, otvorili su predsedavajući UO OIE Srbija Miloš Colić, v. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli i ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Radni naziv konferencije jeste Srbija posle aukcija, a tokom dana razgovara se kroz nekoliko panela o stanju u sektoru obnovljivih izvora energije, kako u Srbiji tako i u regionu i Evropi, zatim o energiji vetra, Srbiji posle aukcija i Evropi posle energetske krize i drugim temama koje su u vezi sa obnovljivim izvorima.

V. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, u uvodnoj reči rekao je da je potrebna promena u našem odnosu prema prirodi. Kako je naglasio, za Elektroprivredu Srbije, veće učešće obnovljivih izvora energije jedan je od najvažnijih razvojnih zadataka u narednom periodu.

Kako je Živković naveo, termo sektor jeste njihova bazna energija i aktivno rade na tome da je modernizuju i da dodatnim smanjenjem emisija unaprede i taj segment proizvodnje električne energije.

Pročitajte još:

OIE SRBIJA OBJAVLJUJE PROGRAM KONFERENCIJE OIE SRBIJA 2023 – SRBIJA POSLE AUKCIJA I EVROPA POSLE ENERGETSKE KRIZE

,,Okosnica našeg strateškog razvoja jesu ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije’’, rekao je Živković i dodao da razvijaju nove projekte za korišćenje kapaciteta vetra i sunca.

Osim projekata koji se odnose na energiju vetra i sunca, treba pomenuti i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica koja predstavlja jedan od najvažnijih projekata u novijoj istoriji, naveo je Živković i dodao da će ova hidroelektrana omogućiti balansiranje i stabilnost elektroenergetskih sistema ne samo Srbije već i regiona.

Učesnicima Konferencija obratio se i regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što je deo ovog događaja. Evropska banka za obnovu i razvoj podržala je osnivanje udruženja OIE Srbija, a prošle godine postala je i njihov član.

Ministarka rudarstva i energetike Đedović Handanović, u uvodnim rečima čestitala je na interesovanju i rekla da joj je zadovoljstvo da učestvuje na ovakvoj godišnjoj konferenciji, jer je ona dobra prilika videti šta su to ciljevi za naredni period, a šta je postignuto.

Kako je navela, država je dobro razumela glavne poruke investitora, a to je – što pre stvoriti uslove za izgradnju novih proizvodnih elektrana, što je potreba i čitavog društva. Stoga, u kratkom periodu su pripremljene izmene Zakona o korišćenju OIE, podzakonski akti, ali i sprovedene prve aukcije za tržišne premije, najveće odjednom sprovede u ovom regionu, i pohvaljene od strane međunarodnih organizacija, zbog transparentnosti i efikasnosti.

Ministarka je istakla da posle aukcija, zadovoljni mogu biti i država i investitori, kao i građani. Kako je objasnila, država je nadmetanjem investitora ostvarila dvostruko nižu cenu od tržišne. S druge strane, investitori imaju priliku da grade, a građani više čistijih izvora energije i manje emisije CO2.

,,Obezbeđena je izgradnja preko 700 MW novih kapaciteta čime će se postojeći kapaciteti obnovljivih izvora energije više nego udvostručiti – suštinski, dobijamo devet novih zelenih energetskih postrojenja“, kaže ministarka.

U toku obraćanja, ministarka je govorila i o dokumentima koji treba da obezbede predvidivost investitorima za dalju izgradnju i projekte, a kao jedan od tih navela je Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu, koji je u procesu usvajanja, i koji do 2030. godine predviđa povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45 odsto, a smanjenje emisija GHG za 40,4 posto u odnosu na 1990. godinu.

Ministarka je govorila i o važnosti građana i subvencijama koje su namenjene njima, kako bi mogli lakše da postanu kupci-proizvođači. Uzimajući to u obzir, zaključak govora jeste da je energetska tranzicija zadatak svih i da može da bude uspešna jedino ako svi – država, investitori i energetske kompanije – budu radili u istom pravcu.

Energetski portal

1...109110111...1.513 Page 110 of 1.513

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM