Poremećaj šumskih ekosistema od sredine prošlog veka

Foto-ilustracija: Pixabay

Između 1950. i 2019. godine, primetan je porast poremećaja šumskih ekosistema, otkriva jedna studija. Šteta od potkornjaka, požara i drugih izvora uznemiravanja ugrožava ciljeve politike za očuvanje biodiverziteta i životne sredine.

Klimatske promene pojačavale su poremećaje, koji ugrožavaju osnovne usluge ekosistema kao što su apsorbovanje ugljenika i obezbeđivanje životnih staništa.

Baza podataka pokriva 34 evropske zemlje, uključujući Srbiju, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Slovačku i Češku, gde su nekada podaci bili teže dostupni, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Istraživači su otkrili da je većinu štete prouzrokovao vetar, čak 46 odsto, pri čemu su stope poremećaja vetra bile visoke 1990-ih i 2000-ih. Požar je prouzrokovao 24 odsto ukupne štete drveća, ali je njegov uticaj značajno porastao od 1990-ih, uprkos boljim protivpožarnim strategijama.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (stux)

Potkornjaci su značajno doprineli ovom trendu, čineći 17 odsto poremećaja. Klimatske promene omogućile su im bolje uslove, zbog čega ih ima u većem broju. Potkornjaci su inače vrsta insekata koja napada drveće, dok im neke vrste, naročito mlađa stabla, pružaju otpor smolom ili svojim sokovima. Oni buše rupe u kori drveta, šire se, i mogu prekinuti protok i širenje vode i hranljivih materija neophodnih drvetu. Drugi poremećaji su takođe doprineli, mraz, grad, suša, sa značajnim porastom 1980-ih, i ukupnom nanetom štetom od osam odsto.

Prema ovom istraživanju, čije je zaključke objavila Evropska komisije, u proseku su gubici drveta rasli za 845.000 m3 godišnje. Ako bismo posmatrali poslednje dve decenije, oko 80.000.000 m3 bila je oštećena količina po godini.

Istraživači sugerišu da ljudi zaduženi za šume i kreatori politike treba da stave inovativne mere prilagođavanja i tvrde da je praćenja šuma jako važno, naročito u doba klimatskih promena.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti