Amazonska prašuma, koja se prostire na teritoriji osam zemalja – Brazil, Peru, Kolumbija, Bolivija, Gvajana, Ekvador, Surinam i Francuska Gvajana, pokriva površinu dvostruko veću od Indije, najveća je tropska prašuma na svetu. Poznata po svom biodiverzitetu, Amazon nije samo dom za niz divljih životinja, uključujući jaguare, are i majmune, već takođe igra ključnu ulogu u regulisanju globalne klime. Procenjuje se da u svetskim prašumama živi oko milion autohtonih ljudi i lokalnih zajednica, koji su često najbolji čuvari ovih ekosistema. Značajno je da ove prašume imaju nižu stopu krčenja šuma kada njima upravljaju ove lokalne zajednice.
Podaci koje je objavio Nacionalni institut za svemirska istraživanja (INPE), pokazuju da je krčenje šuma u Amazoniji u junu 2023. opalo za 41 odsto u poređenju sa istim periodom 2022. Sveukupno, INPE je od januara 2023. do juna iste godine zabeležio smanjenje krčenja šuma za 34 odsto, što je značajno manje u odnosu na isti period 2022. godine. Ova ohrabrujuća cifra, međutim, ne garantuje nastavak trenda opadanja, pošto na promene u stopama krčenja šuma mogu uticati različiti faktori, uključujući vremenske uslove koji utiču na satelitske snimke.
PROČITAJTE JOŠ:
- UKUPNE ŠTETE U DRŽAVNIM ŠUMAMA SRBIJE U 2022. IZNOSE PREKO 150.000 M3
- ZNANJE STARO 2.500 GODINA MOGLO BI DA OBNOVI AMAZONSKU PRAŠUMU
- ČIPKO POKRET – ZAGRLJAJEM PROTIV SEČE DRVEĆA
Osim što imaju bogat biodiverzitet, prašume su vitalni upijači ugljenika, pri čemu tropske prašume čuvaju četvrtinu ugljenika u našoj kopnenoj biosferi. Trenutno, krčenje šuma ostaje značajna globalna pretnja, najvećim udelom izazvano poljoprivredom u tropskim oblastima, uglavnom zbog ekonomskog sistema koji poljoprivrednom zemljištu pripisuje veću vrednost nego šumskom zemljištu. Proizvodnja govedine, soje i palminog ulja naporan je posao koji zahteva velike površine zemljišta, što dovodi do značajnog krčenja šuma i zagađenja.
Iako podaci ukazuju na smanjenje krčenja šuma ove godine, stručnjaci naglašavaju važnost kontinuirane budnosti i dugoročnih strategija za borbu protiv ovog problema. Na događaju “Power Our Planet” koji se održao krajem juna u Parizu, predsednik Brazila je u svom govoru, još jednom naglasio posvećenost svoje zemlje cilju nultog krčenja šuma u Amazonu. Takođe, izjavio je da će Savezna vlada biti veoma oštra prema projektima koji zahtevaju seču stabala za sadnju soje, kukuruza, ili uzgoj stoke. Ove napore sažeo je u jednoj rečenici – “Amazon je suverena teritorija Brazila, ali u isto vreme pripada čitavom čovečanstvu”, rekao je predsednik, kako se navodi u saopštenju na sajtu vlade.
Milica Vučković
