Počela Konferencija OIE SRBIJA 2023

14.09.2023

Konferenciju OIE SRBIJA 2023, koja se održava danas u Vrdniku, otvorili su predsedavajući UO OIE Srbija Miloš Colić, v. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli i ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Radni naziv konferencije jeste Srbija posle aukcija, a tokom dana razgovara se kroz nekoliko panela o stanju u sektoru obnovljivih izvora energije, kako u Srbiji tako i u regionu i Evropi, zatim o energiji vetra, Srbiji posle aukcija i Evropi posle energetske krize i drugim temama koje su u vezi sa obnovljivim izvorima.

V. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, u uvodnoj reči rekao je da je potrebna promena u našem odnosu prema prirodi. Kako je naglasio, za Elektroprivredu Srbije, veće učešće obnovljivih izvora energije jedan je od najvažnijih razvojnih zadataka u narednom periodu.

Kako je Živković naveo, termo sektor jeste njihova bazna energija i aktivno rade na tome da je modernizuju i da dodatnim smanjenjem emisija unaprede i taj segment proizvodnje električne energije.

Pročitajte još:

OIE SRBIJA OBJAVLJUJE PROGRAM KONFERENCIJE OIE SRBIJA 2023 – SRBIJA POSLE AUKCIJA I EVROPA POSLE ENERGETSKE KRIZE

,,Okosnica našeg strateškog razvoja jesu ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije’’, rekao je Živković i dodao da razvijaju nove projekte za korišćenje kapaciteta vetra i sunca.

Osim projekata koji se odnose na energiju vetra i sunca, treba pomenuti i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica koja predstavlja jedan od najvažnijih projekata u novijoj istoriji, naveo je Živković i dodao da će ova hidroelektrana omogućiti balansiranje i stabilnost elektroenergetskih sistema ne samo Srbije već i regiona.

Učesnicima Konferencija obratio se i regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što je deo ovog događaja. Evropska banka za obnovu i razvoj podržala je osnivanje udruženja OIE Srbija, a prošle godine postala je i njihov član.

Ministarka rudarstva i energetike Đedović Handanović, u uvodnim rečima čestitala je na interesovanju i rekla da joj je zadovoljstvo da učestvuje na ovakvoj godišnjoj konferenciji, jer je ona dobra prilika videti šta su to ciljevi za naredni period, a šta je postignuto.

Kako je navela, država je dobro razumela glavne poruke investitora, a to je – što pre stvoriti uslove za izgradnju novih proizvodnih elektrana, što je potreba i čitavog društva. Stoga, u kratkom periodu su pripremljene izmene Zakona o korišćenju OIE, podzakonski akti, ali i sprovedene prve aukcije za tržišne premije, najveće odjednom sprovede u ovom regionu, i pohvaljene od strane međunarodnih organizacija, zbog transparentnosti i efikasnosti.

Ministarka je istakla da posle aukcija, zadovoljni mogu biti i država i investitori, kao i građani. Kako je objasnila, država je nadmetanjem investitora ostvarila dvostruko nižu cenu od tržišne. S druge strane, investitori imaju priliku da grade, a građani više čistijih izvora energije i manje emisije CO2.

,,Obezbeđena je izgradnja preko 700 MW novih kapaciteta čime će se postojeći kapaciteti obnovljivih izvora energije više nego udvostručiti – suštinski, dobijamo devet novih zelenih energetskih postrojenja“, kaže ministarka.

U toku obraćanja, ministarka je govorila i o dokumentima koji treba da obezbede predvidivost investitorima za dalju izgradnju i projekte, a kao jedan od tih navela je Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu, koji je u procesu usvajanja, i koji do 2030. godine predviđa povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45 odsto, a smanjenje emisija GHG za 40,4 posto u odnosu na 1990. godinu.

Ministarka je govorila i o važnosti građana i subvencijama koje su namenjene njima, kako bi mogli lakše da postanu kupci-proizvođači. Uzimajući to u obzir, zaključak govora jeste da je energetska tranzicija zadatak svih i da može da bude uspešna jedino ako svi – država, investitori i energetske kompanije – budu radili u istom pravcu.

Energetski portal

EU povećava upotrebu energije iz obnovljivih izvora do 2030.

14.09.2023

obnovljivi izvori energije, vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Parlament je ove nedelje zvanično izglasao povećanje upotrebe obnovljive energije, u skladu sa Zelenim dogovorom i REPowerEU planom.

Ovo zapravo znači da umesto da do 2030. godine 32 odsto energije bude iz obnovljivih izvora, sada će biti potrebno dostići 42,5 odsto.

Novim pravilima ubrzaće se i proces izdavanja dozvola za nove elektrane za energiju iz obnovljivih izvora, kao što su solarne ili vetroelektrane, ali i za prilagođavanje postojećih. Proces izdavanja dozvola od strane nacionalnih vlasti za nova postrojenja za energiju iz ovakvih izvora, imaće vremenska ograničenja.

Pročitajte još:

Ako je reč o tzv. područjima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, rok za izdavanje ne bi trebalo da bude duži od 12 meseci. Detaljnije, ovo su specifične lokacije, bilo na kopnu ili moru, koje su posebno pogodne za postavljanje ovakvih postrojenja. Izvan ovih područja, proces ne bi trebalo da traje više od 24 meseca, navodi se na sajtu Parlamenta.

Kada je reč o sektoru transporta, procene su da bi korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, emisije sa efektom staklene bašte trebalo da budu smanjenje za 14,5 odsto do 2030. godine. Kako bi se dostigao cilj, teži se većoj upotrebi naprednih biogoriva i ambicioznijoj kvoti za obnovljiva goriva nebiološkog porekla, kao što je vodonik.

Pored ovoga, poslanici su se zalagali i za druge mere, kao što su održive prakse za korišćenje biomase, koja će sprečiti da prilikom njenog prikupljanja dođe do negativnog uticaja na kvalitet zemljišta i biodiverzitet i druge mere.

Pre nego što nova pravila stupe na snagu, potrebno je da budu zvanično odobrena i od strane Saveta.

Energetski portal

Panel o značaju održivog razvoja „Naša održiva zajednica“

14.09.2023

U organizaciji Kompanije „Novosti“ u Beogradu je održana panel diskusija „Naša održiva zajednica“ o značaju održivog razvoja, kao i o važnosti pružanja doprinosa ostvarenju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na kojoj su učestvovali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a i Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

U uvodnom delu skupa govorio je Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED-a, koji je naveo da je izuzetno važno razmišljati o tome šta ostavljamo u nasleđe budućim generacijama i da je za izgradnju dugoročno održive zajednice potrebna sinergija brojnih društvenih činilaca.

Poseban fokus diskusije bio je na potrebi razvoja ljudskih i očuvanja prirodnih resursa, kao i na unapređenju kvaliteta života naših sugrađana. Diskutovano je i o načinima kako da našu zajednicu učinimo inkluzivnijom, bezbednijom i omogućimo joj dugoročan održivi razvoj u izazovnim vremenima. Jedan od fokusa bilo je i pitanje energetske tranzicije za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja.

Dubravka Đedović Handanović je navela da ulaganja u energetiku moraju da budu prioritet u narednih 20 godina. „Imamo tri cilja, prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Usvojili smo plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane“, rekla je ministarka.

Kiril Tjurdenjev je kazao da za kompaniju NIS energetska tranzicija nije novina, već put kojim kompanija ide već godinama. „Na tom putu od velikog značaja je naša zelena agenda – u ekološke projekte i biznis projekte koji indirektno pozitivno utiču na zaštitu životne sredine od 2009. godine uložili smo više od 900 miliona evra. Unapređenje zaštite životne sredine je među našim osnovnim prioritetima i projekte realizujemo sa namerom da oni ne doprinose samo našim poslovnim rezultatima, već i boljoj ekološkoj slici cele Srbije“, zaključio je Tjurdenjev.

Milun Todorović rekao je da je za građane od velikog značaja stabilnost. „Pored zdravog i kvalitetnog vazduha, dobre, zdrave i ukusne hrane, kvalitetne vode, ljudi žele stabilnost u svim ovim elementima – zdravom vazduhu, električnom napajanju, vodosnabdevanju. Činjenica je da je sve veća potrošnja u Čačku zbog industrijskog rasta. Kako bi građani imali bolji kvalitet života potrebno je da osnažimo privredu i ojačamo infrastrukturu na čemu intenzivno radimo sa Vladom i resornim ministarstvima. Moja lična preporuka je da lokalna samouprava mora uvek da bude uz svoju državu, ministarstva i rukovodstvo kako bi građani imali što više benefita“, zaključio je Todorović.

Na panelu je razgovarano i o značaju obrazovanja u zajednici, kao važnom segmentu održivosti.

Kompanija NIS je jedan od pionira u oblasti izveštavanja o održivom razvoju i u junu je na korporativnom sajtu objavila Izveštaj o održivom razvoju za 2022. godinu, što je 13. uzastopni verifikovani izveštaj. U ovom dokumentu se navodi da kompanija svojim poslovanjem pruža snažan doprinos osnovnim principima održivog razvoja: ekonomskom napretku, razvoju ljudskih resursa, zaštiti životne sredine i podršci zajednici. U oblasti održivog razvoja kompanija NIS se rukovodi globalnim ciljevima Ujedinjenih nacija i u Izveštaju prepoznaje 12 od 17 ovih ciljeva čijem ostvarenju doprinosi svojim aktivnostima.

Izvor: NIS

U proteklih godinu dana tokom svakog meseca milion domaćinstava smanjilo potrošnju električne energije

13.09.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U proteklih godinu dana tokom svakog meseca milion domaćinstava u Srbiji smanjilo potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine što pokazuje da građani vode računa o potrošnji energije.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, decenijama smo imali veoma niske cene električne energije i gasa i kao da smo zaboravili da vodimo računa o potrošnji energije i energenata.

,,Građani su pokazali da razumeju ozbiljnost energetske krize, odazvali su se pozivu države za štednju energije i sami su dali značajan doprinos da prođemo lakše kroz prošlu zimu. Između 36 i 45 odsto kupaca mesečno je ostvarilo popust na računu za električnu energiju koji je u zavisnosti od količine ušteđene energije iznosio od 15 do 30 odsto“, rekla je ona na forumu Večernjih novosti pod nazivom „Naša održiva zajednica“.

Ministarka je istakla da je država podržala građane subvencijama koje omogućavaju ne samo uštede već i manju potrošnju energije unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Pročitajte još:

„To je dalo rezultat, na prethodnim javnim pozivima je oko 20.000 domaćinstava imalo priliku da sprovede neku od mera energetske efikasnosti. Na aktuelnom javnom pozivu učestvuje 131 lokalna samouprava u kojoj će domaćinstva sanirati svoje objekte, a ukupno oko 50.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina. Za ovaj program obezbedili smo 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom“, rekla je ona.

Ministarka je dodala da se značajna pažnja posvećuje energetskom saniranju javnih objekata koji su veliki potrošači energije.

„Moramo da nastavimo da ulažemo u sanaciju škola, vrtića, domova zdravlja i kulture, biblioteka, opštinskih i drugih javnih objekata koji su veliki potrošači energije. U ovoj godini obezbedili smo 400 miliona dinara za te namene kako bismo ostvarili značajne uštede energije“, rekla je ona.

Kako je istakle, ulaganja u energetiku moraju da budu prioritet u narednih 20 godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

„Imamo tri cilja, prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Usvojili smo plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane“, rekla je ona.

Na pitanje šta bi potencijalna eksploatacija litijuma donela Srbiji, ministarka je rekla da treba da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi podrazumevao fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.

Prema njenim rečima, nove decenije razvoja i novi industrijski poredak su pred celim svetom u kojem će biti neophodno oslanjanje na određene kritične mineralne sirovine.

,,Evropska komisija je procenila da će EU tržište litijumskih baterija vredeti 250 milijardi evra već 2025. godine, a proizvođači automobila i baterija su globalno najavili 1.200 milijardi dolara investicija u elektrifikaciju do 2030. godine. Srbija je izuzetno bogata mineralnim resursima koji se nalaze i na listi kritičnih mineralnih sirovina EU. Projekat „Jadar“ smo zaustavili pre nego što smo imali priliku da vidimo rezultate Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Trebalo bi da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi značio fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila“, rekla je ona.

Energetski portal

Nova ulaganja u novosadske saobraćajnice – obnavlja se i Temerinski put

13.09.2023

Novi Sad — Foto-ilustracija: Unsplash (Lazar Gugleta)

U Pokrajinskoj vladi potpisan je Ugovor o prenosu novčanih sredstava između Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Puteva Srbije za rekonstrukciju puta od Temerina do Bečeja.

Finansirana će biti i izrada plana detaljne regulacije, idejnog rešenja i projekta, kao i pratećih studija i elaborata, za izgradnju obilaznice na trasi auto-puta E-75 (petlja Sever) – Novi Sad – Veternik – Futog – Begeč – Gložan – Čelarevo – Bačka Palanka.

Reč je o projektima vrednim 250 miliona dinara od čega je ovim ugovorom Pokrajinska vlada obezbedila 125 miliona dinara, i još toliko Vlada Srbije.

Kako navodi ministar Vesić, ministarstvo u novosadske saobraćajnice ulaže skoro 500 miliona dinara, a radovi su započeti u Ulici Kneza Miloša, u Venizelisovoj, a biće urađen i put prema Veterniku.

Pročitajte još:

,,Osim toga radiće se mnoge saobraćajnice u Vojvodini. Znamo da se gradi brza pruga Novi Sad-Subotica, a biće rekonstruisane još dve regionalne pruge u Vojvodini. Reč je o paralelnoj pruzi sa brzom prugom – Pančevo – Kikinda – Subotica, i pruga Sombor – Vrbas“, istakao je ministar.

Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, u naredne dve godine pripremiće se projektna dokumentacija za izgradnju obilaznice, koja će omogućiti da u budućnosti kamioni više ne idu kroz Novi Sad.

,,Vlada Srbije priprema izgradnju mosta između Bačke Palanke i Neština što će, zajedno sa obilaznicom oko Novog Sada, značiti za Novi Sad, Bački Petrovac, Bačku Palanku, Bač i za brojna sela koja će imati pristup brzoj saobraćajnici“, rekao je Mirović.

Najavljeno je i da će ove godine početi izgradnja auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a kasnije od Zrenjanina do Novog Sada, a da će u narednim nedeljama početi i izgradnja „Smajli“ – brze saobraćajnice od granice naše zemlje sa Hrvatskom do granice sa Rumunijom, od Sombora do Srpske Crnje.

Ministarstvo je dalo saglasnost i da Javno preduzeće „Putevi Srbije“ krene u obnovu Temerinskog puta u Novom Sadu, koji predstavlja jedan od ulaznih pravaca u grad, a vrednost radova na rekonstrukciji Temerinskog puta iznosi 157 miliona dinara.

Radovi na rehabilitaciji Temerinskog puta, počeće obnovom deonice od raskrsnice sa Primorskom ulicom do kružnog toka kod Rodića, u dužini od oko dva kilometra. Radovi će obuhvatiti površinu od oko 30.000 kvadrata.

„Dogovorili smo se i da ’Putevi Srbije’ krenu u obnovu Novosadskog druma, prema Veterniku. Za to će u najkraćem roku biti izdat nalog i tokom jesena biće obnovljen i taj putni pravac, u vrednosti oko 280 miliona dinara’’, rekao je ministar.

Podsetio je da se u Novom Sadu grade dva mosta, jedan u produžetku Bulevara Evrope, i drugi od Kaća do Petrovaradina, u okvoru Fruškogorskog koridora, dok sam Grad Novi Sad gradi još jedan most.

Energetski portal

Festival „POWER OF SUSTAINABILITY 2023“: Regionalni lideri održivog poslovanja u Mostaru

12.09.2023

Mostar će biti epicentar regionalnog održivog poslovanja od 21. do 22. septembra 2023. godine, kada se regionalni i evropski lideri iz privatnog i javnog sektora okupljaju na skupu pod nazivom „POWER OF SUSTAINABILITY FESTIVAL 2023“. Ovaj prestižni događaj okupiće stručnjake, investitore i donosioce odluka s ciljem razmene ideja i promovisanja održivog razvoja u regiji Zapadnog Balkana, u organizaciji Vijeća stranih investitora BiH i Tehnološkog parka ,,Intera’’, a uz pokroviteljstvo Grada Mostara i Federalnog ministarstva životne sredine i turizma Bosne i Hercegovine.

Nasiha Pozder, Federalna ministarka životne sredine i turizma BiH, te iskusna arhitekta i stručnjak za urbanizam, će podeliti svoje bogato znanje i iskustvo u oblasti održivog urbanog razvoja. Stevan Vuković iz Švajcarske i Mirella Sidro iz Nemačke, dugogodišnji stručnjaci za e-mobilnost istražiće kako električna mobilnost može doprineti održivijoj budućnosti transportnog sektora, svoja znanja na ovu temu. Valentin Ilievski, viši potpredsednik Messer Grupe za Jugoistočnu Evropu održaće predavanje na temu upotrebe vodonika kao goriva budućnosti.

Pročitajte još:

IZGRADNJA ODRŽIVE BUDUĆNOSTI ZAPADNOG BALKANA

Miloš Kostić, investitor i stručnjak za obnovljive izvore energije koji stoji iza izgradnje 200 solarnih elektrana dolazi iz Beograda i podeliće svoje bogato znanje o investicijama u zelenu energiju i elektromobilnost.

Festival će obuhvatiti ključne teme poput ulaganja u zelenu energiju, primene cirkularne ekonomije, e-mobilnosti, te održivog razvoja u turizmu, a učesnici će imati priliku da kroz diskusije i interakcije na svakom od panela, steknu uvide o novim rešenjima za održivu budućnost.

Govornici na panelima podeliće svoja znanja i iskustva iz projekata koje sprovode u BiH, regionu Zapadnog Balkana i svetu, a uključuju: Karlo Guštin, iz kompanije Ericsson NIkola Tesla iz Hrvatske govoriće o projektu iz područja održivog turizma, NJ.V. Nikolu Petrovića Njegoša, Princa prestolonaslednika Crne Gore i arhitektu iz Pariza koji će predstaviti inovativna rešenja za upravljanje otpadom; Nikolu Bitraka, stručnjaka za energetiku iz Severne Makedonije i Bugarske. Posebno raduje dolazak Briseide Gjoza, su-osnivačice ConsciESG, eksperta iz oblasti ESG ocenjivanja koja radi na relaciji SAD/ Albanija.

Pored nabrojanih, tu su i domaći stručnjaci: Tomislav Lukić, savetnik ministra Federalnog ministarstva životne sredine i turizma Bosne i Hercegovine; Goran Krstović, stručnjak za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, Sanela Karić, predsednica Odbora za održivi razvoj i direktorka Fondacije Adriatic Vareš, Zoran Tabak predstavnik Elektroprivrede HZHB.

Učešće na događaju „POWER OF SUSTAINABILITY FESTIVAL 2023“ je besplatno, a organizatori pozivaju sve predstavnike kompanija, vlade i nevladinog sektora koji žele učestvovati i saznati više o održivom poslovanju da se registruju ovde.

Izvor: FIC

Australija ima najviše emisije CO2 iz uglja po stanovniku

12.09.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Wil Stewart)

Australija koristi dvostruko više električne energije po stanovniku u poređenju s Kinom, a 48 odsto te energije dolazi iz termoelektrana na ugalj, tvrdi organizacija Ember.

Iako je Australija značajno povećala korišćenje solarnih i vetrogeneratora, i dalje emituje više gasova staklene bašte po stanovniku u poređenju s drugim zemljama članicama G20 koje koriste ugalj.

Iako su Australija i Južna Koreja smanjile emisije CO2 po stanovniku iz termoelektrana na ugalj od 2015. godine – za 26 odsto Australija i 10 odsto Južna Koreja – one i dalje ispuštaju više CO2 u poređenju s drugim velikim ekonomijama, prema analizi organizacije Ember.

Kina, koja je najveći emiter CO2 u apsolutnim vrednostima, rangira se na trećem mestu nakon što su se njene emisije iz termoelektrana na ugalj po stanovniku povećale za 30 odsto tokom sedam godina, zbog rasta potrošnje električne energije koji je nadmašio rast u proizvodnji energije bez emisija. Kina je instalirala 670 gigavata kapaciteta za obnovljivu energiju – otprilike trećinu solarnih i vetrogeneratora na svetu – od 2015. godine.

Pročitajte još:

Skoro 50 odsto energije Australije dolazi iz termoelektrana na ugalj

Analiza Embera, objavljena pre početka samita lidera G20 u Indiji koji je počeo u subotu, ukazuje na to da Australija koristi dvostruko više električne energije po stanovniku u poređenju s Kinom, i 48 odsto te energije dolazi iz termoelektrana na ugalj.

To je smanjenje u odnosu na 64 odsto iz 2015. godine nakon dolaska solarnih i vetrogeneratora. Međutim, emisije CO2 iz uglja po stanovniku u Australiji prošle godine bile su više od četiri puta veće od svetskog proseka.

Dejv Džouns, globalni lider Emberovih istraživanja, rekao je da se Kini i Indiji, kao zemljama u razvoju u kojima živi oko trećina svetskog stanovništva, često prebacuje da su najveći zagađivači ugljem na svetu, ali izveštaj pokazuje da su Australija i Južna Koreja gore kada se uzmu u obzir demografski faktori.

,,Kao zrele ekonomije, one bi trebalo ambiciozno i sa samopouzdanjem da povećavaju korišćenje obnovljive električne energije kako bi omogućile postepeno povlačenje iz upotrebe uglja do 2030. godine’’, rekao je Džouns.

Izveštaj takođe ukazuje na to da Australija prodajom svojih obimnih rezervi uglja u inostranstvu omogućava drugim zemljama da postanu zagađivači. Zemlja je drugi najveći izvoznik uglja na svetu, nakon Indonezije.

Na domaćem nivou, oko 35 odsto električne energije u australijskoj glavnoj elektroenergetskoj mreži koja pokriva pet istočnih obalnih država dolazi iz obnovljivih izvora energije. Vlada Albanesa je postavila cilj dostizanja 82 odsto do 2030. godine, iako stručnjaci tvrde da je to upitno s obzirom na trenutni tempo investicija u čistu energiju i prenos.

G20 je odgovoran za oko 80 odsto globalnih emisija

Globalno gledano, oko 36 odsto proizvodnje električne energije prošle godine dolazi iz sagorevanja uglja. Time je proizvedeno 8,4 milijardi tona CO2.

Izveštaj Embera sugeriše da globalni kapacitet obnovljive energije mora da se utrostruči do 2030. godine kako bi se održavalo ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C – ključni cilj međunarodnih sporazuma o klimatskoj krizi.

Istaknuto je da je to izvodljivo, ali će zahtevati čvrstu politiku, sigurne lance snabdevanja, efikasnu integraciju solarnih i vetrogeneratora u energetske mreže i veće uvođenje u zemljama u razvoju.

G20 je odgovoran za oko 80 odsto globalnih emisija. Ministri energetike G20 nisu uspeli da postignu konsenzus o postepenom povlačenju fosilnih goriva i utrostručavanju kapaciteta za obnovljivu energiju tokom ove decenije na preliminarnom sastanku u julu zbog protivljenja nekih proizvodnih zemalja. Saudijska Arabija, Rusija, Kina, Južna Afrika i Indonezija navodno se protive takvom obimu ekspanzije čiste energije do 2030. godine.

Ember je otkrio da je 12 od 20 velikih ekonomija zabeležilo pad emisija po stanovniku od 2015. godine. Najveći pad zabeležen je u Velikoj Britaniji, gde su emisije pale za 93 odsto.

Međutim, na nivou celog G20, emisije po stanovniku iz termoelektrana na ugalj povećane su za devet odsto. G20 prosečno iznosi 1,6 tona CO2 po osobi godišnje. Globalni prosečni iznos iznosi 1,1 tona.

Najmanje 75 zemalja, uključujući Australiju, obavezale su se da će ili postepeno povući iz upotrebe ugalj ili neće graditi nove termoelektrane na ugalj bez kontroverzne tehnologije za hvatanje ugljen-dioksida. Međutim, sedam zemalja članica G20 – Brazil, Kina, Indija, Japan, Južna Koreja, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države – nisu objavile strategije za postepeno povlačenje iz upotrebe uglja.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

SKE – Huawei partner sa posebnom vrednošću

12.09.2023

SKE je Huawei partner sa dodatom vrednošću. Sa sedištem u Austriji, SKE snabdeva 16 zemalja – Albaniju, Bosnu, Bugarsku, UK, Grčku, Irsku, Kosovo, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Austriju, Rumuniju, Srbiju, Sloveniju i Kipar – Huawei pametnim solarnim proizvodima. Osnovan 2008. godine, SKE je sada jedna od vodećih kompanija na evropskom solarnom tržištu.

SKE u Srbiji

Srbija predstavlja važno tržište za SKE i Huawei FusionSolar. SKE uvek nastoji da svojim kupcima pruži najbolju moguću uslugu pre i posle prodaje. SKE Technical Sales Management pruža svim SKE partnerima detaljno znanje o proizvodima putem namenskih prezentacija i praktičnih treninga. Naš iskusni SKE Key Account Management tim podržava naše korporativne partnere na srpskom tržištu.

Mi smo SKE

Naši stručnjaci pružaju podršku kupcima širom Evrope u prodaji, logistici, obuci, sertifikaciji i tehničkim pitanjima za sve Huawei FusionSolar proizvode. SKE prenosi znanje od stručnjaka do stručnjaka. SKE akademija pretvara učesnike u kompetentne kontakte, od planiranja pa sve do instalacije Huawei FusionSolar rešenja. Naši proizvodi i usluge pomažu ljudima i industrijama da solarizuju svoje energetske potrebe i na taj način efikasno smanje svoje emisije CO2 i zavisnost od mreže. Naše veze sa zaposlenima, kupcima, partnerima, dobavljačima i društvom oblikuju naše poslovno odlučivanje.

SKE HOP – Praktični treninzi – Huawei FusionSolar

HOP, Hands on Practice, su stručni treninzi iz SKE-a. Oni su suštinski deo SKEPP – SKE Partner Programa da bi postali sertifikovani i navedeni kao SKE Partner. SKE HOPs traju jedan dan i održavaju se ili u sedištu SKE u Steiregg-u ili na licu mesta u zemljama SKE. Svaka obuka se sastoji od teorijskog i praktičnog dela. SKE partneri su među najboljima. Da biste postali sertifikovani SKE partner, svi bez izuzetka moraju da učestvuju i polože ispit.

Pročitajte još:

SKE GRADI NAJVEĆI EVROPSKI LOGISTIČKI CENTAR KOJI PRUŽA REŠENJA ZA SKLADIŠTENJE ENERGIJE I FOTONAPONSKE PROIZVODE U AUSTRIJI

SKE Huawei FusionSolar Roadshow

SKE Roadshow kamioni su na putu širom Evrope. Na licu mesta, kod veletrgovaca i instalatera, SKE predstavlja Huawei FusionSolar portfolio. Huawei FusionSolar proizvodi su na dohvat ruke učesnika. Stručnjaci SKE-a su na raspolaganju da odgovore na sva pitanja. Svi aktuelni datumi za SKE Hands on Practice treninge i Roadshow Tourstops su onlajn. (www.ske-solar.com)

Naša misija je transformacija fosilne energije u proizvodnju solarne energije. SKE predvodi promenu. Naša globalna partnerstva pokreću održivu proizvodnju solarne energije. SKE preuzima inicijativu za povećanje ekološke svesti kroz svoj razvoj i širenje ekološki prihvatljivih tehnologija. Neutralnost ugljenika zahteva transformaciju energetskih sistema u digitalizovane energetske sisteme, što enormno ubrzava prelazak na obnovljivo, klimatski neutralno snabdevanje energijom. SKE je uveren da digitalne tehnologije igraju ključnu ulogu u prevazilaženju naših ekoloških izazova. Simbioza Huawei hardvera i softvera čini interakciju proizvodnje energije i potrošnje energije inteligentnijom, efikasnijom i sigurnijom.

SKE Fotonaponska servisna područja

Kao Huawei partner sa dodatom vrednošću i Huawei servisni partner, SKE nudi Huawei FusionSolar rešenja za stambene, komercijalne i industrijske i utility aplikacije. Fotonapon je centralna tehnologija energetske tranzicije. Održivo snabdeva ljude jeftinom solarnom energijom umesto skupe električne energije. Solarna energija je ekološki prihvatljiva i ne sadrži CO2.

Huawei FusionSolar stambeni portfolio

Inteligentan i održiv život sa PV

Huawei FusionSolar Residential je inteligentna fotonaponska tehnologija za proizvodnju solarne energije u svim privatnim stanovima i životnim prostorima – u jednoporodičnim kućama, stambenim zgradama i višedelnim stambenim zgradama. Huawei FusionSolar Residential pomaže vlasnicima kuća da postanu nezavisni od povećanja cena električne energije.

Huawei FusionSolar C&I

Efikasana i proračunata proizvodnja sa PV

Huawei FusionSolar C&I je pametna tehnologija za proizvodnju solarne energije za komercijalne i industrijske infrastrukture. Huawei FusionSolar C&I je profitabilan i pomaže preduzećima da postanu nezavisne od nepredvidivih cena električne energije.

Huawei FusionSolar Utility Scale

Velike, pametne i profitabilne PV elektrane

Huawei FusionSolar Utility Scale je vodeća tehnologija za proizvodnju solarne energije sa velikim fotonaponskim sistemima. Huawei FusionSolar Utility Scale je pametna investicija za maksimalan prinos i povrat.

Izvor: SKE

WWF Adrija i PKS potpisali Memorandum o saradnji

12.09.2023

WWF Adrija, deo svetske organizacije za zaštitu prirode WWF i Privredna komora Srbije potpisali su danas memorandum o saradnji s ciljem da unaprede delovanje u privrednom i nevladinom sektoru, uvedu održivo poslovanje u svakodnevnu praksu poslovanja i podignu nivo zaštite prirode na viši nivo.

,,Tokom protekle dve godine WWF i PKS imali su brojne tačke saradnje na raznim projektima i bili prepoznati od velikog broja institucija i organizacija kao bliski saradnici i zbog toga je ovaj Memorandum prirodan korak ka daljem unapređenju našeg delovanja, rekla je Nataša Kalauz izvršna direktorka WWF Adrije.

Saradnja između PKS-a i WWF Adrije je važan korak u približavanju pojmova “zaštita životne sredine” i “privreda” i otvara vrata sistematskom pristupu za sve privredne grane Srbije. Dok WWF ima veoma korisna znanja i alate za samoprocenu preduzeća i korporacija, PKS ima pristup i način sektoru čije poslovanje je moguće organizovati tako da bude održivo i u korist prirode i čoveka.

Pročitajte još:

„Održivi razvoj je jedan od glavnih prioriteta u radu Privredne komore Srbije. Potpisivanjem Memoranduma smo dodatno potvrdili i ozvaničili našu već dobru višegodišnju saradnju. Privreda Srbije će još snažnijom saradnjom sa WWF Adria dobiti nova znanja, iskustva i veštine kako da u svakodnevnom poslovanju primeni visoke standarde u zaštiti prirode“, izjavio je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

WWF Adrija donosi svetske prakse u održivom poslovanju i smanjenju negativnog uticaja kompanija na prirodu, odnosno biodiverzitet. S druge strane, Privredna komora Srbije ima neposrednu saradnju sa relevantnim privrednim subjektima u Srbiji i želi da doprinese da ekološko poslovanje bude osnovna karakteristika, a samim tim i preporuka njenih članova.

Samo neki od usaglašenih ciljeva buduće saradnje su saradnja na budućim projektima iz oblasti zaštite životne sredine, organizovanje radionica i edukacija koje se tiču održivog poslovanja, razvijanje novih programa i podrške privrednom i nevladinom sektoru.

Izvor: WWF

1...110111112...1.513 Page 111 of 1.513

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM