Izveštaj o stanju planete 2026: Energetska tranzicija kao deo rešenja za očuvanje biodiverziteta

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) objavila je 16. izdanje Izveštaja o stanju planete za 2026. godinu, koji donosi pregled stanja globalnog biodiverziteta. Prema podacima iz izveštaja, Indeks života na planeti (LPI), koji prati promene u populacijama divljih vrsta širom sveta, zabeležio je njihov prosečan pad od 72,9 odsto u periodu od 1970. do 2022. godine. Najnoviji podaci pokazuju da se veličina praćenih populacija u proseku smanjivala za 2,5 odsto godišnje.

Ipak, autori izveštaja naglašavaju važnu metodološku razliku: ovaj procenat označava prosečan trend promena u veličini populacija na praćenim lokalitetima, a ne ukupan gubitak broja jedinki ili nestanak vrsta na Zemlji. Zbog toga se u stručnoj terminologiji koristi izraz „pad“, a ne „gubitak“.

U odnosu na prethodno izdanje iz 2024. godine, ovogodišnja analiza obuhvata veći broj podataka, sa 295 dodatnih vrsta i 967 dodatnih populacija.

Tri sistema pokreću najveći gubitak prirode

Iako su gubitak staništa, prekomerno iskorišćavanje prirodnih resursa i klimatske promene među glavnim pretnjama biodiverzitetu, izveštaj ukazuje i na dublje, sistemske uzroke njegovog narušavanja. Dok se ulažu napori u oporavak pojedinačnih vrsta, na njih istovremeno utiču širi procesi koji dodatno ugrožavaju prirodu. Prema izveštaju, najveći deo štete povezan je sa tri globalna sistema:

• Energija: Sagorevanje uglja, nafte i gasa za potrebe domaćinstava, saobraćaja i industrije glavni je izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje pokreću klimatske promene i ugrožavaju ekosisteme.
• Hrana: Poljoprivreda je vodeći uzrok gubitka i degradacije staništa, a značajno doprinosi i emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Posebno su ugrožene slatkovodne vrste, čije su populacije zabeležile pad od 85 odsto. Među glavnim pritiscima na rečne i jezerske ekosisteme su zagađenje i izgradnja brana koje ometaju migraciju vrsta.
• Finansije: Usmeravanje kapitala utiče na to koje će se industrije razvijati, a koje će se smanjivati, pa time i na stanje prirode. Tokom 2023. godine oko 7,3 biliona američkih dolara usmereno je u aktivnosti štetne po prirodu, dok je za njenu zaštitu i obnovu izdvojeno svega 220 milijardi dolara.

S-kriva i pozitivne tačke preokreta

Stručnjaci upozoravaju da tradicionalne mere zaštite prirode nisu dovoljne da zaustave negativne trendove, već da je potrebna promena čitavih sistema. Izveštaj zato uvodi koncept „pozitivnih prelomnih tačaka“, prikazan kroz S-krivu koja obuhvata tri faze promena: stvaranje uslova, ubrzavanje i stabilizaciju. Kada se dostigne određeni prag, promene počinju da se šire i ubrzavaju, a njihovo sprovođenje postaje jednostavnije i jeftinije.

Tri sistema obuhvaćena izveštajem nalaze se u različitim fazama promena:

1. Energetski sistem: Energetski sektor već je prešao pozitivnu prelomnu tačku. Solarna energija danas je najjeftiniji izvor nove proizvodnje električne energije u većini zemalja sveta, dok su električna vozila činila 24 odsto svih novih automobila prodatih u svetu tokom 2024. godine. Ipak, prelazak sa fosilnih goriva i dalje nije dovoljno brz, zbog čega su među prioritetima dalja elektrifikacija i povećanje udela obnovljivih izvora energije.
2. Sistem hrane i poljoprivrede: Promene u ovom sistemu još su u početnoj fazi. Potrebno je podsticati održivu poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu koja doprinosi očuvanju prirode i značajno smanjiti količinu bačene hrane.
3. Finansijski sistem: I finansijski sektor je tek na početku procesa promena. To podrazumeva obustavljanje ulaganja u aktivnosti štetne po prirodu, uključivanje klimatskih rizika u procenu finansijskih odluka i smanjenje jaza u finansiranju zaštite biodiverziteta, koji trenutno iznosi 942 milijarde američkih dolara.

Primeri oporavka vrsta pokazuju da je promena moguća

Razlike u promenama biodiverziteta među regionima odražavaju različit intenzitet pritisaka na prirodu tokom poslednjih pet decenija. Najveći pad zabeležen je u Africi, Južnoj Americi i na Karibima, kao i u Aziji i Pacifiku. U Evropi i Severnoj Americi veliki deo negativnih uticaja dogodio se još pre 1970. godine, pa je biodiverzitet u tim regionima već tada bio znatno narušen.

Ipak, izveštaj donosi i primere koji pokazuju da mere zaštite prirode mogu da daju merljive rezultate. Oporavak pojedinih populacija tigrova, slonova, zelenih morskih kornjača i tune plavorepke pokazuje da zajedničko i dugoročno delovanje može da promeni negativne trendove.

Broj tigrova u divljini porastao je sa oko 3.200 u 2010. na približno 5.700 u 2025. godini, što predstavlja povećanje od više od 70 odsto. Ovakav rezultat povezuje se sa koordinisanim delovanjem vlada, lokalnih zajednica i drugih partnera u zaštiti ove vrste.

Oporavak je zabeležen i kod zelene morske kornjače, koja je 2025. godine prešla iz kategorije ugroženih vrsta u kategoriju najmanje zabrinutosti na Crvenoj listi IUCN-a. Do toga je došlo nakon pet decenija koordinisanih napora u oko 80 zemalja u kojima se ova vrsta gnezdi.

Slični primeri dolaze i iz mora. Populacije atlantske i pacifičke tune plavorepke, koje su bile ozbiljno ugrožene zbog višedecenijskog prekomernog izlova, oporavile su se zahvaljujući merama država, privrede i potrošača. Prema izveštaju, nijedna od ove dve vrste danas se ne smatra prekomerno izlovljenom niti vrstom koja izaziva veliku zabrinutost.

Kada je reč o južnoafričkim savanskim slonovima, slika je složenija. Njihova brojnost opada na velikom delu areala, a vrsta je i dalje globalno svrstana u kategoriju ugroženih. Međutim, na pojedinim područjima u Južnoj Africi zabeležen je rast populacija tamo gde lokalne zajednice predvode upravljanje zemljištem koje dele sa slonovima.

Ovi primeri pokazuju da je oporavak vrsta moguć kada se mere zaštite sprovode dosledno i tokom dužeg perioda. Ipak, pretnje biodiverzitetu ostaju prisutne, a za promene velikih razmera potrebni su politička odlučnost i dugoročno sprovođenje mera.

U tom kontekstu, izveštaj ističe i značaj „nauke o nadi“, koja ukazuje na važnost jasnih ciljeva, ostvarivih planova i uverenja da zajedničko delovanje može doneti rezultate. Prema autorima, upravo povezivanje pojedinaca, zajednica, sektora i država može da podstakne promene neophodne za očuvanje prirode.

Energetski portal