Home Blog Page 100

Energetska sanacija zgrada i zaštitne mere

24.12.2023

U cilju smanjenja emisija i korišćenja energije u zgradama širom Evropske unije (EU), priprema se nova Direktiva o energetskim osobinama zgrada (Energy Performance Building Directive – EPBD), koja će podržati napore EU da dekarbonizuje zgrade u svim državama članicama. Predložena je revizija dosadašnje Direktive i uvođenje minimalnih standarda energetske efikasnosti, kako bi renoviranje zgrada postalo obavezno u svih 27 zemalja članica EU.

Ovo je oblast u kojoj će konkretan uticaj Evropskog zelenog dogovora poboljšati kvalitet života ljudi, u njihovim domovima i na radnim mestima i smanjiti njihove račune za energiju. To će omogućiti građanima, vlasnicima i zakupcima da žive u boljim zgradama koje će imati bolje energetske performanse, udobnosti i blagostanja.

Ovo će podstaći energetsku nezavisnost Evrope u skladu sa REPoverEU planom i dati snažan poslovni razlog za čistiji sektor zgrada u EU. Prema predloženim odredbama, države članice će uspostaviti nacionalne planove za renoviranje zgrada kako bi se postavila nacionalna strategija za dekarbonizaciju fonda zgrada i kako da se pozabave preostalim barijerama, kao što su finansiranje, obuka i privlačenje više kvalifikovanih radnika. Uspostaviće se nacionalne šeme za renoviranje zgrada, da bi usmeravali vlasnike zgrada u njihovim fazama renoviranja prema zgradama sa nultom emisijom.

Pročitajte još:

Države će morati da obezbede da postoje zaštitne mere za stanare, kako bi pomogle u rešavanju rizika od deložacije ugroženih domaćinstava izazvanih nesrazmernim povećanjem zakupnine nakon renoviranja.

Revidirana Direktiva će postaviti niz mera koje će pomoći vladama EU da strukturalno unaprede energetske performanse zgrada, sa posebnim fokusom na zgrade sa najlošijim energetskim učinkom.

Svaka država članica će usvojiti sopstvenu nacionalnu putanju za smanjenje prosečne upotrebe primarne energije u stambenim zgradama za 16 odsto do 2030. i 20 – 22 odsto do 2035. godine, omogućavajući dovoljnu fleksibilnost da se uzmu u obzir nacionalne okolnosti.

Što se tiče fonda nestambenih zgrada, revidirana pravila zahtevaju da se postepeno poboljšava kroz minimalne standarde energetskih performansi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mirko Božić)

Program sanacija objekata u Srbiji

Kada je reč o Srbiji koja nije članica EU nedavno je pokrenut Program energetske sanacije stambenih i stambeno poslovnih zgrada u 16 gradova. Planirano je da se sanira oko 500 zgrada kolektivnog stanovanja priključenih na toplane. Zbog brze potrebe države da „ušuška“ što veći broj zgrada, nameće se mogućnost da zbog nepoštovanja propisa i izbegavanja instaliranja propisanih odgovarajućih materijala budu ugroženi životi stanara i životna imovina.

Prema novim propisima u zgradama je ključno pravilno uspostavljanje protivpožarne barijere na fasadama, a prema postojećoj regulativi za objekte određene spratnosti obavezne su protivpožarne barijere na svakom spratu. Stručnjaci kažu da je debljina eksterne izolacije na standardnom zidu najčešće 12 centimetara. Građani u Srbiji najčešće koriste stiropor kao izolaciju iz komercijalnih razloga, ali zbog protivpožarnih zahteva moraju da postave takozvane protivpožarne barijere, a najbolje od kamene vune koja je negoriva.

Neophodno je da se pojača nadzor nad izvođenjem novih i rekonstrukcije postojećih objekata, kako se ne bi desilo da se ugroze ljudski životi i objekti.

U skladu sa tim, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbija je najavio da će zaposliti 50 protivpožarnih inspektora preventivne zaštite. Inspektori treba da proveravaju i spreče nebezbednu gradnju i rekonstrukcije bez poštovanja protivpožarnih zakona i pravilnika.

Građani i sami moraju biti pripremljeni i u mogućnosti da se suočavaju sa požarima i hitnim napuštanjem objekata. Zakonom o zaštiti od požara svim poslovnim i stambenim zgradama su naložene mere da moraju imati vatrogasna creva, hidrantsku mrežu, vatrogasne aparate na svakom spratu, odnosno svakom drugom spratu prema odgovarajućim kriterijumima i normativima. Svi evakuacioni putevi, izlazi i stepeništa moraju biti prohodni za hitno i bezbedno napuštanje objekta.

Izvor: Energetski portal

Hrvatska: Božićna putovanja – Od 12 međunarodnih destinacija samo je za četiri voz jeftiniji od aviona

24.12.2023

Povodom nadolazećih praznika, kada 250 miliona Evropljana putuje kući ili na odmor u inostranstvo, Greenpeace u centralnoj i istočnoj Evropi (Greenpeace CEE) sprovelo je istraživanje koje je uporedilo troškove železničkog i vazdušnog prevoza. Istraživanje je obuhvatilo Hrvatsku, analizirajući cene prevoznih karata između Zagreba i 12 evropskih destinacija u decembru.

Rezultati analize pokazali su da je putovanje vozom u Zagreb i iz njega prosečno 28 odsto skuplje od putovanja avionom. Na primer, aviokarte za destinacije poput Brisela ili Rima mogu se kupiti za oko 50 evra, dok su karte za voz gotovo dva puta skuplje za iste relacije. Samo na četiri analizirane destinacije povratna karta za voz je jeftinija, a to su Cirih, Beč, Varšava i Budimpešta.

,,Jeftinije aviokarte na prvi pogled čine se isplativijima, međutim, iza računice krije se pravi trošak letenja – onaj za našu planetu. Održivi železnički prevoz mnogima je i dalje nedostupan, dok je vazdušni prevoz, koji najviše zagađuje životnu sredinu, u nepravednoj i štetnoj prednosti. Nečuveno je što avio prevoz uživa velike porezne olakšice, dok se železničke karte i zelena struja za vozove oporezuju. Evropska komisija i vlade država članica moraju hitno rešiti ovaj nepravedan sistem i učiniti održiv železnički prevoz dostupnim i pristupačnim svima,“ istakao je Herwig Schuster, vođa Greenpeace-ove kampanje Mobility4All.

Pročitajte još:

Osim cene, važni faktori prilikom odabira prevoznog sredstva za putnike su praktičnost i jednostavnost rezervacije. Od 12 analiziranih destinacija, samo tri imaju direktnu železničku liniju od i prema Zagrebu (Budimpešta, Beč i Cirih), dok istovremeno postoji osam direktnih letova.

Većina evropskih železničkih kompanija, uključujući Deutsche Bahn, ne nudi karte za Zagreb i iz njega dvanaest nedelja uoči Božića, što onemogućava korisnicima planiranje održivog načina putovanja. Hrvatske železnice su redak primer državne železničke kompanije koja ne prodaje međunarodne karte onlajn, što čini rezervaciju još nepraktičnijom. Istovremeno, sve aviokarte za zimska putovanja dostupne su barem tri meseca unapred.

,,Putovanja vozom proizvode 80 odsto manje emisija ugljenika po osobi i po kilometru od letenja. Prevoz je jedini sektor u Evropskoj Uniji u kojem rastu emisije CO2 štetne za klimu. U Hrvatskoj su te emisije od 1990. godine porasle za ogromnih 48 odsto, što ne čudi s obzirom na to da je država ulagala prvenstveno u putnu infrastrukturu umesto u održive načine prevoza. Želimo li smanjiti emisije, Vlada hitno mora dati prednost ulaganjima u železnicu, učiniti putovanja vozom jeftinijim uz porezne olakšice ali i da sufinasiraju zelene karte kakve postoje u nekim evropskim zemljama,“ istakla je Petra Andrić, programski vođa Greenpeace-a u Hrvatskoj. Za početak, bilo bi poželjno pojednostaviti i modernizovati sistem rezervacija železničkih karata.

Izvor: Greenpeace

KEY Energy Transition sajam Rimini 2024

24.12.2023

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Drugo samostalno izdanje sajamske manifestacije KEY Energy Transition održaće se od 28. februara do 1. marta 2024. godine u Riminiju. Ovaj sajam posvećen je tržištu inovativnih tehnologija i rešenja u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske tranzicije.

Izložbenim programom obuhvaćene su oblasti: solarna energija, vetar, vodonik, energetska efikasnost, e-mobilnost, održivi gradovi i skladištenje energije. U prošlogodišnjem izdanju manifestacije učestvovalo je više od 600 izlagača na oko 55.000 m², održano je 150 stručnih skupova a sajam je posetilo 34.000 posetilaca.

Više informacija o sajmu možete da pronađete ovde

Pozivaju se predstavnici privrede, lokalnih samouprava i javnih preduzeća angažovanih u obuhvaćenim sektorima energetske tranzicije da se prijave za učešće u KEY Programu kupaca (KEY Buyer’s Program).

Ovaj program omogućava učesnicima da otkriju nove trendove i inovativne tehnologije u oblasti zelene, održive ekonomije i obnovljivih izvora energije, upoznaju ključne igrače u sektorima energetske tranzicije, prošire komercijalne i institucionalne kontakte i pronađu inspiraciju u najboljim praksama kompanija, visokotehnološkim proizvodima i projektima.

Organizator sajma Italian Exhibition Group (IEG) obezbedio je posebne pogodnosti za učesnike Programa za kupce: besplatan smeštaj u hotelu*** na bazi noćenja sa doručkom u trajanju od tri noći, lokalne transfere (aerodrom/hotel, hotel/sajam), ulaznice, kao i ručak na sajmu.

Učesnici programa imaju obavezu da održe 10 prethodno zakazanih sastanaka.

Više informacija o programu dostupno je ovde

Nakon registracije na sajtu i popunjavanja prijave kojoj možete pristupiti ovde, dobićete obaveštenje o ishodu prijave od IEG Odeljenja za međunarodne kupce.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće molimo vas da ujedno popunite kratak upitnik dostupan ovde, najkasnije do petka, 12.01.2024.

Izvor: Centar za cirkularnu ekonomiju

Nema razlike u sposobnostima muškaraca i žena inženjera

23.12.2023

Slika sa kraja prakse u kompaniji Stellantis sa mojim mentorima — Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

U biografiji Milice Prugić ne manjkaju izazovi, poslovi, pa čak i sportovi koji su se do skoro smatrali isključivo muškim. Završila je tehnički fakultet, a borilački sportovi pratili su je kroz odrastanje, od realnog aikida koji je počela da trenira u osmoj godini, preko japanskog džiju džicua u kom se oprobala u 18, do brazilskog džiju džicua koji praktikuje sada.

Vaspitavana od malena da se mora sama boriti kroz život i isključivo marljivim radom zaslužiti ono što želi da postigne, vredno je radila na stvaranju životnih šansi i prilika. Nakon završene gimnazije u Novom Sadu, u istom gradu je započela svoj akademski put na Fakultetu tehničkih nauka, gde je završila osnovne akademske studije iz Čistih energetskih tehnologija. Za vreme osnovnih studija boravila je pet meseci na studentskoj razmeni na Univerzitetu u Haenu, u Španiji, a po završetku fakulteta, kao stipendista Vlade Francuske, odlazi na master studije u Pariz. Kada je završila master studije na École des Mines, vraća se u Srbiju gde je odnedavno zaposlena u kompaniji Mott MacDonald u Beogradu.

U razgovoru za portal OIE Srbija Milica Prugić otkriva šta podrazumeva titula diplomiranog inženjera za obnovljive izvore energije koju je stekla i kako su izgledala usavršavanja u Španiji i Francuskoj. Takođe, Milica od detinjstva gaji ljubav prema borilačkim sportovima i svaki boravak u inostranstvu za vreme studija iskoristila je da se oproba u stranim klubovima i postane deo njihove „porodice“.

Pročitajte još:

Kako ste se odlučili za smer čiste tehnologije i to na FTN u Novom Sadu?

– Od malena gajim veliku ljubav prema prirodi. Odrastajući u sredini u kojoj se ne pridaje dovoljan značaj očuvanju životne sredine, u meni se probudila želja za učenjem i podizanjem svesti o istoj. I tako sam krenula u potragu za akademskim programima koji bi odgovarali mojim interesovanjima. Fakultet tehničkih nauka je bio jedini u to vreme koji je imao akademski studentski program koji od samog početka studente usmerava ka obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.

Da li ste se kao devojka osećali ravnopravno na FTN i kakav je bio brojčani odnos studenata i studentkinja?

– Za vreme studija na FTN-u zaista nisam osetila razliku između postavljanja profesora, a ni asistenata, drugačije ka devojkama nego ka momcima. Takođe ni među kolegama nije bilo nikakve diskriminacije. Na našem smeru je brojčani odnos studenata i studentkinja bio približno jednak.

Da li se kod nas na FTN dovoljno uči o obnovljivim izvorima energije?

– Na FTN-u, u zavisnosti od toga koji smer upišete, stičete više-manje teorijskog i praktičnog znanja. Što se tiče mog smera, on je koncipiran kao interdisciplinaran program koji pre svega čine dve naučne oblasti, mašinsko inženjerstvo i zaštita životne sredine. Takođe, zastupljeni su i predmeti iz elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, opštih prirodnih disciplina i industrijskog i inženjerskog menadžmenta, što daje dobru podlogu za dalje usavršavanje za koju god granu obnovljivih izvora energije se opredelite (solarna, vetro, hidro, geotermalna energija i druge).

Kakva iskustva nosite sa studentske razmene i da li imate neku poučnu priču o rodnoj ravnopravnosti iz Španije?

– U toku boravka u Španiji od izuzetnog značaja mi je bilo iskustvo koje mi je pružilo mogućnost upoznavanja izuzetno uspešnih žena na 13. internacionalnom forumu mašinskog inženjerstva i mehatronike koji se održavao na univerzitetu. Na poziv profesorke učestvovala sam kao student asistent na konferenciji i pomagala u organizaciji. Veliki broj žena-učesnika na pomenutoj konferenciji je potvrdio moja ubeđenja da i žene mogu dati veoma značajan doprinos u oblasti mašinstva i mehatronike.

Na osnovu čega ste dobili stipendiju i poziv na master studije u Francuskoj?

– Vaspitavana od malena da se moram sama boriti kroz život i isključivo marljivim radom zaslužiti ono što želim da postignem, samoinicijativno sam se interesovala za dalje usavršavanje u sklopu master studija. Ubrzo nakon završetka osnovnih studija, tražila sam mogućnosti stipendiranja naših studenata i saznala za mogućnost dobijanja stipendije Vlade Francuske. Izuzetno sam ponosna na to što sam svoj san ostvarila zahvaljujući rezultatima rada i truda tokom prethodnih godina školovanja. U odabiru stipendista prvenstveno su se vrednovale ocene sa studija, iskustva na praksi, vannastavne aktivnosti, motivacija i preporuke profesora.

Kako je izgledao studijski program?

– S obzirom na to da osnovne akademske studije na FTN-u traju četiri godine, a na fakultetu za koji sam aplicirala tri, automatski sam bila upisana na drugu godinu master studija. Na drugoj godini postojala su četiri modula: Energetska efikasnost, Smanjenje emitovanja ugljen-dioksida, Integracija obnovljivih izvora energije u mreže i Tehnologije obnovljivih izvora. Izabrala sam Energetsku efikasnost i Tehnologije obnovljivih izvora. Predavanja iz ovih oblasti smo imali u prvom semestru, kada smo ih uporedo i polagali. U drugom semestru smo bili u obavezi da sami nađemo praksu, bila ona u laboratoriji pri fakultetu ili u industriji. Kako me je posebno zanimao praktičan rad, praksu sam pronašla u kompaniji Stellantis, jednoj od vodećih giganata u auto-industriji, gde sam se bavila projektima dekarbonizacije njihovih zgrada.

Nosite titulu diplomiranog inženjera za obnovljive izvore energije. Sa tom titulom se ovde do sada nismo susretali. Šta titula znači, za koje ste poslove kvalifikovani?

– Sa zvanjem diplomiranog inženjera za obnovljive izvore energije se mnogi do sada nisu susreli. To je relativno novo zanimanje, pa često u firmama postoji problem oko toga da li da nas svrstaju u elektro ili mašinske inženjere. U svetu je pozicija „energy engineer“ i te kako tražena i cenjena. Elem, primećujem i drago mi je da se i kod nas pojavljuju pozicije pogodne za istoimene inženjere i da se moje bivše kolege sa fakulteta zapošljavaju u struci u Srbiji. Mogućnosti zapošljavanja se pojavljuju u širokom spektru i to može biti obavljanje poslova energetskog menadžera u gradskim upravama, u preduzećima koja se bave energetikom ili obnovljivim izvorima energije. Takođe, postoji mogućnost rada na mestu inženjera u projektantskim biroima i konsultantskim preduzećima u oblasti OIE ili zaštite životne sredine, u preduzećima koja se bave povećavanjem energetske efikasnosti objekata i sl.

Kako izgleda posao u MottMacDonaldu?

– U kompaniji Mott MacDonald sam zaposlena odnedavno, u timu za obnovljive izvore energije. Svaki novi zaposleni u svom prvom radnom danu dobije svog ’buddy-a’ koji je zadužen da ga u toku prvih nedelja upozna sa novim radnim okruženjem, sa prirodom poslovanja i da mu pomaže oko svih eventualnih nejasnoća i problema sa kojima bi se neko kao početnik mogao susresti na novom radnom mestu. Članovi tima su dužni da sarađuju sa svojim line manager-om i da prate njegove instrukcije za rad na projektima. Ono što sam primetila na samom početku i što me je prijatno iznenadilo jeste da je veliki broj žena zaposlenih na pozicijama inženjera u kompaniji. U kompaniji je zastupljena mogućnost hibridnog rada, što znači da imamo pravo na dva dana u nedelji rada od kuće. To predstavlja veliku prednost u pogledu štedljivosti vremena jer mnoge kolege, uključujući i mene, ne stanuju u Beogradu. Takođe, time se ostvaruje i energetska štednja s obzirom na to da veliki broj zaposlenih putuje automobilima. Posebno mi odgovara prijateljska i dobronamerna klima u delu kompanije u kome radim.

Da li ima rodno izazovnih tema ili poslova koje žena inženjer ne može uraditi?

– Smatram da u domenu intelektualnih sposobnosti nema granica niti razlike u sposobnostima i mogućnostima inženjera muškog ili ženskog pola.

Gde sebe vidite u budućnosti – vetar, solar, naučne institucije ili nešto sasvim drugo?

– U budućnosti sebe vidim u industriji i projektima vezanim pretežno za solar i vetar. Želja bi mi bila da radim na ovakvim projektima bilo kao menadžer ili inženjer.

Da li preporučujete mladim devojkama da upišu tehničke fakultete i da posao traže u OIE sektoru?

– Upisivanje tehničkih fakulteta preporučujem isključivo devojkama koje i same imaju želju i interesovanja za neki od smerova tehničkih fakulteta jer je neophodna ljubav prema takvoj vrsti posla, kao i prethodno predznanje. Mislim da je najbitnije pri izboru fakulteta da izaberemo onu sferu koja nas lično najviše interesuje i koju volimo.

Šta mi kao Udruženje, pojedinci, društvo i država možemo da učinimo za veću inkluzivnost žena u sektor OIE?

– Smatram da društvo, država i udruženja treba da se aktiviraju u promociji uspešnih žena u raznim sektorima OIE. Time bi žene postale vidljivije što bi ohrabrilo mlađe devojke da krenu tim putem.

Izvor: OIE Srbija

Sveobuhvatan pristup slovenije u postizanju rasta elektromobilnosti

23.12.2023

211123 elektro_polnilnice MM_mfras_010 — Foto: Ministarstvo za okolje, podnebje in energijo – MOPE

Foto: Ministarstvo za okolje, podnebje in energijo – MOPE

Površinski jednoj od manjih država na prostoru Evrope, čija je teritorija više od polovine prekrivena šumama, prepoznatljivoj po prelepim pejzažima – Sloveniji, neretko se pripisuje epitet zemlje koja vodi računa o zaštiti prirodnog bogatstva. Prateći principe održivog razvoja, ova zemlja je, počevši od 2011. godine, elektromobilnost svrstala u teme od značaja za očuvanje zdrave životne sredine, kada je subvencionisala i prva tri električna automobila. O razvoju elektromobilnosti i podsticajima građana za prelazak na vozila na alternativna goriva, razgovarali smo sa Marijom Lesjak, sekretarkom u Direkciji za transportnu politiku u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Slovenije (Ministarstvo za okolje, podnebje in energijo – MOPE).

Do 2018. godine postepeno je sufinansirana kupovina 1.521 električnog SVEOBUHVATAN PRISTUP SLOVENIJE U POSTIZANJU RASTA ELEKTROMOBILNOSTI vozila, a u oktobru 2017. godine vlada Republike Slovenije usvojila je Strategiju razvoja tržišta za uspostavljanje odgovarajuće infrastrukture vezane za alternativna goriva u sektoru transporta. Ovim je u slovenački pravni sistem prenet član 3 Direktive 2014/94/EU Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju infrastrukture za alternativna goriva, koji od država članica zahteva da usvoje nacionalne okvire politike za razvoj tržišta, u odnosu na alternativna goriva u sektoru transporta i uspostavljanju odgovarajuće infrastrukture.

Strategija je predstavljala nacionalni okvir za smanjenje gasova staklene bašte, a posebno emisije CO2 u sektoru transporta do 2030. godine, zbog čega je za cilj postavljeno da se u tom periodu uvede najmanje 200.000 vozila na električni pogon. Strategijom je obuhvaćen i odgovarajući broj drugih vozila na alternativna goriva. Govoreći o infrastrukturi za električna vozila, cilj je bio da se na svakih 10 registrovanih električnih vozila obezbedi najmanje jedan punjač.

U FOKUSU:

Vlada Slovenije je 2019. godine usvojila i Akcioni program za alternativna goriva u transportu, koji je obuhvatio različite mere za unapređenje tržišta alternativnih goriva i uspostavljanje odgovarajuće infrastrukture za alternativna goriva, a od te godine sufinansirano je u proseku oko 1.000 električnih vozila godišnje.

– Od 2011. do 2022. godine ukupno smo sufinansirali kupovinu 5.687 električnih vozila. Do tada, i uključujući 2019, bilo je moguće dobiti subvenciju i za priključne električne hibride (PHEV) i za električna vozila na baterije (BEV). Od 2020. subvencije su dostupne samo za BEV. Subvencije za lična električna vozila kreću se od 4.500 do 6.500 evra, a za laka komercijalna vozila 3.500 evra – rekla je Marija Lesjak.

S obzirom na to da usvojena Strategija iz 2017. godine nije bila dovoljna za ambiciozne ciljeve koje je Evropska unija postavila u okviru Evropskog zelenog dogovora i zakonodavnog paketa Spremni za 55, Slovenija je 25. maja 2023. usvojila nov sistemski zakon o infrastrukturi za alternativna goriva i promovisanje prelaska na alternativna goriva u transportu (ZIAG). Ovim zakonom se stvara pravni okvir za uspostavljanje, razvoj, proširenje i bezbedno korišćenje interoperabilne i prilagođene korisnicima infrastrukture za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivima u saobraćaju za drumski, vazdušni i pomorski saobraćaj i tri vrste energenata – struju, vodonik i prirodni gas.

Zakonom se uvode i tri osnovna nivoa razvoja infrastrukture za alternativna goriva. Prvi, strateško planiranje infrastrukture za alternativna goriva, pri čemu je, s obzirom na postojeće stanje i zrelost tehnologija, akcenat stavljen na planiranje infrastrukturne mreže za punjenje električne energije za drumski saobraćaj. Zatim obezbeđivanje dugoročnog namenskog resursa za sufinansiranje mera za prelazak na alternativna goriva, što će doprineti postizanju ekoloških i energetskih ciljeva u sektoru saobraćaja. Poslednji nivo predstavlja osnivanje izvršnog organa za sprovođenje javnih tendera i poziva na dodelu namenskih sredstava za mere koje će ubrzati prelazak na alternativna goriva u saobraćaju, tj. i infrastrukturu i vozila ili kombinaciju oba. Uspostavlja se centar za promovisanje prelaska na alternativna goriva.

Elektrifikacija javnog prevoza putnika je takođe jedan od ciljeva novog ZIAG-a. Govoreći o njemu, najveći potencijal za prelazak na električna vozila ima gradski i prigradski javni prevoz putnika. Međugradske linije zasad nisu u planu zbog veće kilometraže, odnosno dometa električnih baterija.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Crna Gora: Otkrivene nove vrste i staništa u nacionalnim parkovima

23.12.2023

priroda , Crna Gora , Durmitor — Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Kiselov)

Prvi sisar vraćen u svoje stanište, otkrivena nova vrsta za teritoriju Crne Gore, novi lokaliteti za gnežđenje ptica, povećanje brojnosti populacije divokoza, samo su neki od rezultata rada Službe za zaštitu prirodne i kulturne baštine i održivi razvoj Nacionalnih parkova Crne Gore.

Tokom 2023. godine biolozi ovog preduzeća pratili su stanje ekosistama, staništa i vrsta, a na osnovu nalaza i izveštaja sa terena predlagali i implementirali mere za njihovu zaštitu, unapređenje i održivo korišćenje.

,,Naš fokus je realizacija planskih i programskih aktivnosti, koje se baziraju na istraživanju, praćenju, zaštiti i unapređenju ekosistema i vrsta. Od 2021. godine sprovodimo monitoring dnevnih leptira kao organizama koji su osetljivi na klimatske promene. Od ove godine sprovodimo i monitoring značajnih i zaštićenih vrsta vodozemaca i gmizavaca. Kada govorimo o praćenju ribljih vrsta – dajemo mere i preporuke koje su bitne za održivo ribarstvo, dok ujedno pratimo značajne vrste ptica i njihove populacije. Redovno se prati i stanje šumskih ekosistema kako bi se zaštitili od požara i prenamnožavanja insekata”, objasnila je šefica Službe za zaštitu prirodne i kulturne baštine i održivi razvoj u JPNPCG Hajdana Ilić Božović.

Po prvi put u Crnoj Gori vraćan je sisar u prirodno stanište i to u NP Skadarsko jezero, dok je u prethodnom periodu pronađena i nova vrsta sisara nepoznata za teritoriju Crne Gore – šareni tvor u NP Prokletije.

,,Vraćanje vidre u njeno prirodno stanište, nakon što je pronađena povređena i lečena mesec dana, predstavlja glavnu konzervacionu meru koju smo uspeli da sprovedemo u NP Skadarsko jezero. Posebno smo ponosni što su građani Crne Gore bili zainteresovani za ovaj slučaj, pitali su i interesovali se svakodnevno za stanje životinje što nam je ujedno i pokazatelj koji upućuje na menjanje svesti građana kada je u pitanju očuvanje prirode i zaštićenih vrsta”, rekla je stručna saradnica za zaštitu faune sisara Belma Šestović.

Pročitajte još:

Svakim izlaskom na teren otkrivaju se i novi lokaliteti pogodni za istraživanje slepih miševa, pa se samim tim i proširuje spisak vrsta koje su prisutne u nacionalnim parkovima.

,,Reč je o bogatim lokalitetima u kojima se nalaze kolonije koje broje od više stotina do nekoliko hiljada jedinki. Poznata je naša kuća u NP Biogradska gora gde se nalazi najveća porodiljska kolonija Malog potkovičara u Crnoj Gori i regionu, a potencijalno je ova kolonija najveća i u Evropi. U toku je priprema plana za adaptaciju ove kuće kako bi je prilagodili i ljudskim aktivnostima, dok će jedan deo biti predviđen posebno za slepe miševe”, dodala je Šestović.

Ona je istakla da u NP Durmitor živi jedna trećina populacije divokoza, te da je ova brojnost populacije porasla zahvaljujući merama konzervacije i pojačanoj fizičkoj kontroli Službe zaštite.

Foto-ilustracija: Unsplash (
Cristian Grecu)

,,Divokoza je vrsta kojoj je potreban mir u staništu i ona je u tom pogledu jedan od indikatora koji pokazuju pritisak na stanište, a posebno u situacijama nelegalnih aktivnosti ili krivolova. Već naredne godine kroz projekat koji je planiran koristićemo foto zamke u kombinaciji sa veštačkom intelijgencijom kako bi proceniti gustinu populacije određenih vrsta. Tu pre svega želimo da utvrdimo gustinu populacije jelena i pratimo njihovo stanje, jer je to vrsta koja je pedesetih godina unesena u NP Biogradska gora”, dodala je ona.

Veliki broj aktivnosti rađen je i na zaštiti flore i vegetacije, a poseban akcenat stavljen je na inventarizaciju vaskularne flore u svih pet parkova, monitoring retkih i endemskih vrsta i njihovih stanista.

,,Monitoringom određenih vrsta utvrđeno je da su njihova staništa ugrožena i da to utiče na njihovu brojnost. Akcenat smo ove godine dali i na invazivne vrste i njihov uticaj na autohtone vrste biljaka. Kroz projekat i u saradnji sa NVO sektorom od naredne godine biće mapiran bagremac, ali i dati konkretni predlozi i mere njegovog uklanjanja”, rekla je stručna saradnica za zaštitu flore i vegetacije Ivana Džaković.

U parkovima će se posebna pažnja posvetiti potencijalnim Natura 2000 staništima. Takođe, planirana je edukacija u NP Durmitor kada je u pitanju ubiranje lekovitog bilja, a posebno kleke i borovnice kako bi se smanjio broj onih koji nesavesno i mimo pravila prikupljaju bilje iz prirode. U NP Prokletije i NP Biogradska gora vršeno je mapiranje i utvrđeno da neka staništa trpe pritisak, što ukazuje da se u budućem periodu mora raditi na njihovoj konzervaciji.

Crna Gora ptičiji je raj i na teritoriji države živi 360 vrsta ptica, što je čak 65 odsto od ukupnog broja ptica koje nastanjuju područje Evrope. Monitoring ptica grabljivica odličan je pokazatelj zdravlja jednog ekosistema, a ova istraživanja rade se na Prokletijama i Lovćenu. U NP Durmitor se realizuje monitoring sedam krovnih vrsta ptica koje se nalaze na Anexu 1 Evropske direktive o pticama, a to su tetreb gluhan, jarebica kamenjarka, troprsti detlić, planinski detlić, patuljasta sova, uralska sova i leštarka.

,,Takođe, ove godine je na zimskom brojanju ptica utvrđeno da na teritoriji Skadarskog jezera zimu provede 56 hiljada jedinki. Veoma važna aktivnost je monitoring pelikana koji se obavlja tokom cele godine. Možemo se pohvaliti da smo ove godine imali dosta uspeha, iako na samom početku nismo imali puno nade zbog uznemiravanja kolonije usled nelegalnih aktivnosti. Ipak ova kolonija je sebi pronašla novo mesto za gnežđenje gde smo prilikom monitoringa prebrojali oko 140 odraslih i 38 mladih jedinki. Ovom prilikom je od najmlađeg pelikana uzet DNK uzorak i poslat na analizu u Grčku”, objasnila je stručna saradnica za ornitofaunu Ana Uskoković.

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore velike napore ulaže u formiranje klastera i saradnju sa lokalnim stanovništvom kako bi se uključilo u proces upravljaja zaštićenim područjima i zajedničkim aktivnostima u cilju očuvanja naših teritorija. Zato je tokom ove godine formirana baza podataka o lokalnom stanovništvu koje deluje ili posluje na području nacionalnih parkova, a prvi sastanci u cilju boljeg upravljanja i efikasnije zaštite već su održani.

Izvor: RTCG

Raspisan javni poziv za inovativne ideje

23.12.2023

cirkularna ekonomija , održivi razvoj , održivo poslovanje — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

U okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ raspisan je javni poziv za inovativne projektne ideje i poslovne modele koji bi doprineli efikasnoj i održivoj primeni Zelene agende za Zapadni Balkan i njenog Akcionog plana u Republici Srbiji. Poziv će biti otvoren do kraja 2026, a pristigle prijave će se ocenjivati i birati u nekoliko ciklusa.

U fokusu javnog poziva su projekti koji bi doprineli zelenoj transformaciji u oblasti dekarbonizacije i energetske efikasnosti, cirkularne ekonomije, smanjenja zagađenja životne sredine sa fokusom na kvalitet vazduha, zaštite i investiranja u biodiverzitet i ekosisteme kao i u oblasti održivih prehrambenih sistema i ruralnog razvoja.

Najbolji pristigli predlozi projekata dobiće mentorsku i tehničku podršku za dalji razvoj, dok će onima najuspešnijima biti obezbeđeno sufinansiranje za realizaciju projekta i to do 50 odsto ukupne vrednosti investicije, ali ne više od 250.000,00 evra po projektu.

Pročitajte još:

Na javni poziv mogu se prijaviti javna, privatna i socijalna preduzeća, istraživačke institucije, organizacije civilnog društva, udruženja poljoprivrednika i zadruge, lokalne samouprave i upravljači zaštićenih područja, pojedinačno ili udruženo.

Sve opšte informacije i uslove za konkurisanje možete pronaći ovde, dok se prijavljivanje vrši elektronskim putem, popunjavanjem onlajn formulara putem linka.

Projekat „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ finansira i tehnički podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi ga Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom, sa dodatnim finansiranjem obezbeđenim od strane vlada Švedske, Švajcarske i Republike Srbije.

Izvor: PKS

Snažna odlučnost EU o ubrzanom razvoju energije vetra

22.12.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Henrique Santos)

Na Savetu za energiju održanom u Briselu, Evropska unija je napravila dva važna koraka kada je reč o njenoj ambiciji za unapređenje energije vetra. Prvi korak jeste potposivanje Evropske povelje o vetru (eng European Wind Charter) od strane većine članica ali i drugih vodećih predstavnika industrije vetra. Očekuje se da će se ovaj broj u narednom periodu povećati još. Drugi korak jesu podaci koji pokazuju da je 21 članica do sada podnela obećanja o postavljanju vetroelektrana u naredne tri godine.

Ova ovećanja ukazuju na posvećenost članica u vezi sa ubrzanjem razvoja energije vetra u Evropskoj uniji, kako na kopnu tako i na moru. Ova obećanja jesu dobrovoljna i nemaju pravi status, ali njihov cilj je da pruže jasan pregled postavljanja vetrogeneratora u narednim godinama.

Kada je reč o Evropskoj povelji o vetru, ona sledi odredbe navedene u Evropskom akcionom planu za energiju vetra (eng European Wind Power Action Plan) koji je objavljen pre oko dva meseca. Njenim potpisivanjem takođe se potvrđuje kolektivna odlučnost Evropske unije za ostvarenje snažne i otporne industrije vetra.

Pročitajte još:

Povelja obuhvata niz dobroviljnih obaveza koje su usmerena na podršku razvoja ovog sektora u Evropskoj uniji, a podršku je dopila od više od 300 kompanija iz sektora vetra. Među obavezama su da se osigura dovoljan, snažan i predvidiv niz aktivnosti za implementaciju energije vetra, što uključuje i ažuriranje Nacionalnih energetskih i klimatskih planova, zatim treba unaprediti, pojednostaviti i učiniti doslednost u dizjanu aukcija za energiju vetra, kako bi se promovisala proizvodnja visokokvalitetnih vetroturbina koje imaju ujedno visok standard zaštite životne sredine, inovacija i drugo. Još jedna među obavezama jeste i povećanje proizvodnih kapaciteta opreme za vetar u Evropskoj uniji kako bi se ispunila očekivana povećanja potražnje za projektima vetra.

Sve ovo prati postizanje nedavno dogovorenog cilja Evropske unije o najmanje 42,5 odsto obnovljive energije do 2030. godine, sa ambicijom da se postigne i 45 odsto, koji je postavljan u revidiranoj Direktivi o obnovljivim izvorima energije (eng Renewable Energy Directive).

Energetski portal

Dekarbonizacija u proizvodnji đubriva i fosforne kiseline

22.12.2023

Na koji način se đubrivo i fosforna kiselina mogu proizvoditi uz brigu o životnoj sredini, predstavila je danas Eliksir Grupa na primeru dobrih praksi iz svog poslovanja i daljih koraka koje će sprovesti da unaprede proizvodni proces, što će doprineti efikasnijem korišćenju prirodnih resursa, smanjenju zagađenja, ali i većoj konkurentnosti privrede Srbije.

„Iako jedinstven put dekarbonizacije ne postoji, jer je svaki poslovni sistem i proizvodni proces specifičan, svi moramo imati istu osnovu, a to je analiza postojećeg stanja, na osnovu koje se identifikuju ciljevi i strategije, iz kojih proizilaze i korektivne mere. Naša ‘mapa puta’ će koristiti svim kompanijama koje žele da unaprede ukupne ekološke performanse svojih proizvoda i usluga, naročito onima koje izvoze u Evropsku uniju i podležu Mehanizmu regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), kojima će pomoći da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zadrže konkurentne cene na tržištu EU“, rekao je Alija Salkunić, supervizor za primenjenu cirkularnu ekonomiju i analizu proizvodnje Eliksir Zorke.

Na događaju je predstavljen Eliksirov vodič za dekarbonizaciju, koji opisuje postupak kako kompanije mogu da posluju ekološki održivije i smanje negativan uticaj na životnu sredinu, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte. On sadrži i opis metodologije procene uticaja četiri odabrana Eliksirova proizvoda na životnu sredinu kroz ceo životni ciklus: od pribavljanja i ekstrakcije sirovina, preko proizvodnje, upotrebe proizvoda, do njihovog konačnog odlaganja ili ponovne upotrebe, kao i precizno izračunavanje ugljeničnog otiska ovih proizvoda. Podaci za ovu analizu prikupljeni su pomoću najsavremenije opreme za monitoring i sofvera za procenu i kvantifikaciju uticaja na životnu sredinu. Ceo proces osmišljen je i realizovan u okviru projekta „Mapa puta dekarbonizacije na primeru fabrika za proizvodnju mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Srbiji”, koji je, kao jedno od najinovativnijih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, finansijski podržala Evropska unija.

„Ova inovativno rešenje omogućava, ne samo da jedna fabrika krene put zelene tranzicije, nego daje I smernice koje mogu da primenjuju druge kompanije kako bi smanjile svoje emisije ugljen-dioksida, a time i negativan uticaj na životnu sredinu. Pozivam sve koji imaju inovativne ideje za zelenu transformaciju srpske privrede da se prijave na naš Izazov za inovativna rešenja koji je otvoren do kraja 2026. godine”, rekao je Miroslav Tadić, programski analitičar za životnu sredinu i klimatske promene Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Kako je istakla šefica Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj Ministarstva zaštite životne sredine Aleksandra Vučinić, Mapa puta dekarbonizacije je prvi dokument te vrste u Srbiji što kompaniju Eliksir čini predvodnikom u zelenoj tranformaciji privrede.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: Elixir group

Tržište solarnih sistema u EU poraslo za 40 odsto u 2023

22.12.2023

Razvoj trižišta solarnih sistema Evropske unije, veoma je značajan faktor u tranziciji prema neto nuli do 2050. godine, ali i dostizanju cilja nezavisnosti od fosilnih goriva, što je bila možda i najvažnija tema na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28).

Novi izveštaj objavljen od strane Solar Power Europe, pod nazivom ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, upravo ukazuje na značajan rast koji je nastavljen i u 2023. godini.

Razlog ovakog trenda jesu dešavanja i energetska kriza do kojih je došlo u 2022. godini, preciznije nagli porast cene električne energije i gasa, ali i strah od prekida u snabdevanju i energetske sigurnosti.

Iako su se veleprodajne cene električne energije vratile na nivoe iz perioda 2019-2021. godine, investicije u velike solarne elektrane ostale su privlačne u mnogim zemljama Evropske Unije.

Pročitajte još:

Sve izneto potvrđuju konkretni podaci – instalirano je 55,9 GW novih solarnih fotonaponskih sistema u svih 27 članica, što zapravo predstavlja porast od 40 odsto u odnosu na nivoe iz 2022. godine, navodi se u izveštaju.

Trend rasta kontinuirano se beleži šest godina u zemljama Evropske unije, a prisećanja radi početkom 2017. godine tržište je imalo instalirano samo 5,1 GW, a snažniji rast instalisanih solarnih sistema počeo je od 2018. godine kada su i ukinute trgovinske zaštitne mere za solarne fotonaponske sisteme.

Energetski portal

Crna Gora: Upotreba električnih vozila u javnom sektoru uz subvencije

22.12.2023

podgorica, crna gora — Foto-ilustracija: Unsplash (denis-ismailaj)

Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)

Nedavno je na sednici Vlade Crne Gore usvojena Informacija o inicijativi Eko-fonda o uvođenju električnih i hibridnih automobila za potrebe javnog sektora. Inicijativa predstavlja priliku da se javni sektor postavi kao primer u eko-mobilnosti i time doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha i životne sredine, naročito u kontekstu saobraćaja koji je drugi najveći izvor CO2 emisija u zemlji.

U Crnoj Gori, saobraćaj doprinosi sa oko 30 odsto ukupnih emisija CO2, pri čemu se prevashodno misli na drumski saobraćaj, budući da država ne poseduje avio saobraćaj unutar zemlje, niti intenzivan pomorski saobraćaj. Fokus je na putničkim vozilima, s obzirom na Strategiju razvoja saobraćaja za period 2019–2035. godine koja ukazuje na očekivani porast drumskih putovanja za najmanje 45 odsto do 2025. godine, što će neizbežno uticati na efikasnost mreže puteva, uključujući i planirane auto-puteve, navodi se u saopštenju Vlade Crne Gore.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Nacionalna strategija za klimatske promene identifikuje saobraćaj kao jedan od faktora koji najviše utiču na ostvarivanje cilja da se emisije ugljen-dioksida smanje na željeni nivo do 2030. godine, stoga se predložene mere kreću u tom pravcu, i uključuju povećanje upotrebe javnog prevoza i promociju energetski efikasnijih i električnih vozila. Eko-fond, tačnije Fond za zaštitu životne sredine, spreman je da pruži subvencije za nabavku pomenutih vozila u javnom sektoru, nudeći 7.500 evra za električna i 4.000 evra za hibridna vozila.

Što se tiče 2019. godine, broj električnih vozila iznosio je 106, što je bilo daleko od zadovoljavajućeg. Tokom prethodne 2022. godine, javne institucije u Crnoj Gori su registrovale preko 440 električnih i preko 30 hibridnih vozila, sa najvećim brojem u Podgorici i Tivtu. Međutim, izazov predstavlja nedostatak adekvatne infrastrukture, posebno punjača, što utiče na ponudu i potražnju električnih automobila.

Inicijativa Eko-fonda i podrška Vlade Crne Gore predstavljaju važan korak ka smanjenju zagađenja i promovisanju održivog transporta kao važne akcije kada je u pitanju izgradnja održivog društva.

Energetski portal

Usvojen Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana Srbije

22.12.2023

serbianmountaineer-ZkQpudKd7lo-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (serbianmountaineer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

Nedavno je održan sastanak Radne grupe zadužene za praćenje projekta IPA 2017 „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“, kada je usvojen Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Republike Srbije. Plan obuhvata period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine.

Teme sastanka uključivale su dve i po godine rada na dokumentu, tokom kojih su stručnjaci iz Ministarstva rudarstva i energetike, zajedno sa članovima radne grupe, savladavali brojne izazove i promene u energetici, a naročito ako se uzme period energetske krize i stanja u Evropi. Trebalo je osmisliti visoko postavljene, a opet ostvarive ciljeve.

Ključni ciljevi INEKP-a obuhvataju povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije na 45,2 odsto, poboljšanje energetske efikasnosti, i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Plan predviđa i izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetro elektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, novu gasnu elektranu od 350 MW, te povećanje korišćenja toplotnih pumpi i električnih vozila, navodi se na sajtu Vlade Srbije

PROČITAJTE JOŠ:

Radna grupa je usvojila i Nacrt Izveštaja o strateškoj proceni uticaja INEKP na životnu sredinu, a sama grupa sastoji se od predstavnika iz više institucija – od Ministarstva rudarstva i energetike, relevantnih ministarstava i državnih institucija, javnih preduzeća, civilnog društva, do predstavnika Energetske zajednice, Evropske komisije, Delegacije EU u Srbiji, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Japanske poslovne Alijanse.

Od implementacije ovih mera trebalo bi biti mnogo koristi, uključujući zdraviju životnu sredinu, povećanje BDP-a, kreiranje novih radnih mesta, sigurno snabdevanje energijom i veću dostupnost obnovljivih izvora energije, sve u skladu sa evropskim standardima.

Energetski portal

Od otpadnih voda do novog energetskog resursa u Austriji

21.12.2023

mulj, blato — Foto-ilustracija: Unsplash (chandler-cruttenden)

Projekat EOS, tačnije energetska optimizacija obrade mulja, jeste inicijativa u okviru postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda po nazivu ebswien – ujedno glavno postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda u Beču. Projekat je pokrenut, i predstavlja vrlo zanimljiv poduhvat u borbi za klimatsko-neutralan grad. Osim prečišćavanja kanalizacione i otpadne vode koje postrojenje reguliše u gradu, ideja je da što efikasnije i bolje stvori i iskoristiti energiju za potrebe svojih procesa, kako bi samostalno zadovoljila energetske potrebe koje zahteva ovakvo postrojenje.

Cilj projekta je, kako smo naveli, optimizovati postupak obrade kanalizacionog mulja kako bi se povećala proizvodnja biogasa i time smanjila potreba za spoljnim izvorima energije.

Dakle, projekat u Beču sa svojim naprednim tehnologijama, fokusira se na proizvodnju toplote koristeći energiju otpadnih voda iz pročišćivača. Ovo je postignuto postavljanjem najvećeg sistema toplotnih pumpi u Evropi, odmah pored lokacije pročišćivača za otpadne vode. Sistem toplotnih pumpi koristi višak toplote koju otpušta postrojenje za pročišćavanje, koja je prethodno ostajala neiskorišćena, objašnjeno je na sajtu postrojenja – ebswien. Sada ona služi kao energija za grejanje desetina hilljada bečkih domaćinstava.

Pročitajte još:

Postrojenje želi da proizvodi više od 100 odsto energije potrebne za prečišćavanje isključivo iz biogasa, čime bi pre svega pokrila svoje potrebe. Kako? Mulj, proizvod tretmana otpadnih voda, prolazi kroz jedinstven proces. Kondenzuje se i zagreva na 38°C, a zatim se prenosi u šest rezervoara za anaerobnu digestiju (proces koji razlaže biorazgradivi materijal). U ovim rezervoarima, biogas, koji se sastoji uglavnom od metana bogatog energijom, proizvodi se tokom jedne od faza. Ovaj biogas se zatim pretvara u električnu i toplotnu energiju, doprinoseći održivom energetskom ciklusu, objašnjeno je na sajtu Grada Beča..

Višak energije isporučuje se u javnu mrežu , a dobijena toplota će se koristiti za digestiju mulja ili će biti isporučena u bečku mrežu daljinskog grejanja.

Očekuje se da će ovaj inovativni pristup uštedeti oko 40.000 tona emisije CO2 godišnje, navodi ebswien.

Ovakvi projekti primer su na koje sve načine se može doći do klimatske neutralnosti, potom energetske efikasnosti, i sjajnog spoja modernih tehnologija i zelene tranzicije.

Energetski portal

Srbija i Kina: saradnja i projekti u sektoru rudarstva i OIE

21.12.2023

rudarenje , rudarstvo — Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji i projektima u sektoru rudarstva, obnovljivih izvora energije i povezivanju obrazovnih i naučnih institucija dve zemlje, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i zamenik ministra prirodnih resursa Narodne Republike Kine Džuan Šaoćin.

Tom prilikom, ministru Narodne Republike Kine ukazana je zahvalnost na sveobuhvatnoj političkoj i ekonomskoj saradnji, kao i strateškom partnerstvu u rudarskom sektoru. Kako se navodi na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, od dolaska u Srbiju, pa do kraja novembra ove godine, Ziđin majning grupa je sačuvala radna mesta i povećala broj zaposlenih na više od 7.000. Pored toga, rekonstruisana i proširena topionica u Boru koja obezbeđuje veću proizvodnju, kvalitetniji vazduh, bolje uslove rada i razvoj lanaca vrednosti u Srbiji.

Takođe, tom prilikom je rečeno i da su pre nekoliko meseci u Kini potpisani memorandumi o razumevanju sa kineskom „Ziđin majning grupom“ o novim ulaganjima.

Prema rečima ministarke, Srbija će se zahvaljujući novom investicionom ciklusu od 3,8 milijardi dolara svrstati među najveće proizvođače bakra u Evropi, i vodeće proizvođače zlata. Takođe, „Ziđin majing grupa“ će izgraditi solarnu elektranu kapaciteta 300 MW za svoje potrebe.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala na zainteresovanost kineske kompanije „Shanghai Fengling Renewables“ za investicije u proizvodnju i skladištenje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, posebno zelenog vodonika koji predstavlja budućnost svetske energetike.

„Ova kompanija sa našim strateškim partnerima iz „Ziđin majning grupe“ razmatra izgradnju hibridnog postrojenja, solarne i vetroelektrane koje bi proizvodilo zeleni vodonik, a „Ziđinu“ omogućilo smanjenje troškova. Planirana su ulaganja od oko dve milijarde evra u razvoj i izgradnju vetroelektrana i solarnih farmi, skladištenje energije za proizvodnju vodonika i tehnologije za proizvodnju energije vodoničnim gorivom“, rekla je ona i dodala da bi tim projektom Srbija zauzela značajno mesto u Evropi u proizvodnji vodonika i pozicionirala se u budućnosti kao izvoznik ovog energenta.

Zamenik ministra prirodnih resursa istakao je da je za Kinu veoma važan razvoj rudarstva uz poštovanje standarda životne sredine i interesa društvene zajednice.

Energetski portal

1...99100101...1.539 Page 100 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM