Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije posvećeno je ciljevima cirkularne, odnosno zelene ekonomije, jer se ona ne odnosi samo na pitanja životne sredine, već je mnogo širi koncept koji obuhvata i ekonomiju i održivost razvoja, ali pre svega filozofiju življenja moderne civilizacije koja mora pronaći odgovore na procese devastacije koji su na delu, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na jučerašnjoj konferenciji „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti!“ održane u okviru projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“.

Predloženi budžet za životnu sredinu za narednu godinu veći je za 27 odsto.

„Kad pogledate samo budžetski fond, on će zapravo biti veći za 45 odsto i radi se zapravo o povećanjima u različitim oblastima, ali najveći povećanje ćemo imati u onom delu gde smo predvideli podsticaje, kako se to kaže stručno, za takozvanu reciklažnu industriju“, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Prema njegovim rečima, iznos tih sredstava biće u visini od oko 3,5 milijardi dinara na godišnjem nivou.

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji, ministar je rekao da ona obuhvata ciljeve održivog razvoja, ali ih i nadilazi, jer je trend povećanja prosečne godišnje temperature u svetu, uprkos opšte usvajanim programima i strategijama održivog razvoja na globalnom planu, ukazao da oni nisu dovoljni, i da je planeti potreban sveobuhvatniji i delotvorniji odgovor na loše posledice razvoja. Da bi planeta opstala, potrebno je dugoročnije planiranje i konačno ispunjavanje obećanja, obećanja koja smo davali sebi, svojoj deci, budućim generacijama, istakao je Trivan.

Ministar je napomenuo da se nacionalne razvojne promene u oblasti zaštite životne sredine temelje na principima cirkularne ekonomije, zbog čega je Ministarstvo formiralo posebnu grupu koja se bavi zelenom ekonomijom. Trivan je istakao da svaki korak u izmenama zakonskih propisa u oblasti zaštite životne sredine, odnosno upravljanja otpadom, ide u pravcu cirkularne ekonomije. Predloženim izmenama zakonskih propisa predviđena je veća nadležnost i, samim tim, veća odgovornost lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, i konkretne akcije na uređenju životne sredine, kao što je zabrana plastičnih kesa, rekao je ministar i objasnio, da zaštita životne sredine mora da funkcioniše pre svega na nivou lokalnih zajednica, gde ćemo zajedničkim snagama moći da utičemo na kreiranje boljeg života za sve građane.

Ministar je naveo neke od novih mera u uređenju sistema upravljanja otpadom koje su saglasne ciljevima cirkularne ekonomije, kao što su uređenje upravljanja farmaceutskim otpadom, zabrana ponovnog rada na poslovima u zaštiti životne sredine entitetima koji su se svojim radom na neki način ogrešili o zakon, dalji rad na pronalaženju nepropisno odloženog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, i veća izdvajanja podsticajnih sredstava namenjenih reciklažnoj industriji. Predloženo povećanje izdvajanja budžetskih sredstava za zaštitu životne sredine od 27 posto, kako je naglasio ministar, omogućilo bi veća izdvajanja i pomoć specijalizovanim organizacijama za reciklažu otpada, kako bi uspešno očistili Srbiju.

Srbija je na početku kada je u pitanju primena koncepta i ostvarivanje ciljeva cirkularne ekonomije, ali se pred našom zemljom otvaraju šanse, jer primenom novih tehnologija možemo ubrzano preći put kojim su prolazile druge razvijene zemlje, rekao je Trivan. Naglašavajući da će rezultati zajedničkog projekta pružiti nove pomake u savladavanju tog puta, ministar Trivan je izrazio punu zahvalnost Nemačkoj, kao zemlji koja je jedan od najvažnijih primera u svetu kako se država odnosi prema životnoj sredini, i pomoći Nemačke razvojne saradnje i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u realizaciji projekata na zaštiti životne sredine u Srbiji.

Ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji Tomas Šib rekao je da Nemačka već deceniju radi na jačanju cirkularne ekonomije koja ima zadatak da integriše ekonomiju i održivost razvoja, i da će svoja iskustva preneti Srbiji u okviru dalje saradnje. Ambasador Šib je naglasio da je Srbija važan partner Nemačkoj koja podržava našu zemlju na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. On je rekao da u primeni cirkularne ekonomije privredni sektor mora imati ključnu ulogu, i ukazao veliku zainteresovanost nemačkih kompanija da se uključe u razvojne projekte Srbije i doprinesu razvoju cirkularne ekonomije u našoj zemlji.

„Kao zemlja kandidat, Srbija prilagođava svoje zakonodavstvo sa Evropskom unijom u svim oblastima, uključujucći životnu sredinu i ekonomiju. Nemačka podržava Srbiju na tom putu, kako politički, tako i finansijski. Od 2000. godine nemačka vlada je u razvojne projekte u Srbiji uložila više od dve milijarde evra“, kaže Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji.

Srbija danas troši 20 odsto više resursa u odnosu na Evropsku uniju.

U Nemačkoj se reciklira 80 do 90 odsto otpada. Prvi nemački zakon o kružnoj ekonomiji donet je 1996. godine, kada je ministarka zaštite životne sredine bila Angela Merkel. Za Evropsku uniju je uvođenje cirkularne, odnosno kružne ekonomije, ključno za razvoj budućeg ekonomskog modela Evrope.

Istraživanje GIZ-a pokazalo je i da u Srbiji 78 odsto otpada od plastične ambalaže završi na deponijama i u prirodi. Nekim proizvodima od plastike potrebno je i 500 godina da se razgrade. Zato je neophodno da se unapredi sistem sakupljanja i odvajanja otpada.

Marija Bogdanović, vođa projekta “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena”, naglasila je da su evropska iskustva u primeni koncepta cirkularne ekonomije dobar osnov za dalje sistemsko uvođenje koncepta cirkularne ekonomije i njegove primene u razvoju srpske privrede: „Detaljnim analizama smo utvrdili da su sektori koji imaju najveći potencijali za razvoj uvođenjem koncepta cirkularne ekonomije otpad iz poljoprivredne i prehrambene industrije, zatim ambalaža i plastika i električni i elektronski otpad“.

Na Konferenciji su održani paneli „Uticaj cirkularne ekonomije – sa kojim potencijalom raspolažemo?“ i „Razvoj poslovanja i lokalnih aktera“. Govoreći o uspostavljanju okvira za cirkularnu ekonomiju na prvom panelu, Radmila Šerović iz Sektora za otpad Ministarstva istakla je da je Ministarstvo postiglo odlične rezultate u ovoj oblasti, jer su ove godine usvojena tri pravilnika važna za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, koja su usklađena sa značajnim evropskim direktivama, čime je izvršena transpozicija pravne tekovine EU po kojoj otpad predstavlja sirovinu za dobijanje drugog proizvoda.

Konferenciju „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti!“ organizovala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) uz podršku Nemačke razvojne saradnje, u okviru projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije.

Izvori: Ministarstvo zaštite životne sredine/RTS